Записник са сто четрдесет шесте седнице одржане 25.04.2024.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.147
25.4.2024.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 146. седнице Комисије за жалбе, одржане 25.4.2024. године у 18 сати у Прес центру УНС-а.
Присутни сви чланови Комисије: Надежда Будимовић, Тамара Скрозза, Јелена Петковић, Филип Шварм, Златко Чобовић, Ана Мартиноли, Родољуб Шабић, Сања Павловић, Јелка Јовановић, Владо Мареш (уместо Милене Васић) и Матеја Агатоновић (уместо Оливере Милошевић)
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе удружења “Да се зна” на текст објављен на portalu „Ало.рс“
2.Разматрање жалбе Милене Васић на текстове објављене у дневном листу “Курир” и на порталу “Курир.рс”
3. Разматрање жалбе удружења “Пријатељи деце Србије” на текстове објављене у дневним новинама: “Блиц”, “Курир”, “Ало”, “Информер” и “Српски телеграф” на порталима: “Блиц.рс”, “Курир.рс”, “Ало.рс”, “Информер.рс”, “Република”, „Телеграф.рс” И “К1 инфо”.
Пре почетка седнице, чланови Комисије су обавештени да су УНС и НУНС одлучили да одсутне чланице Комисије Оливеру Милошевић и Милену Васић на овој седници замене Матеја Агатоновић и Владо Мареш.
1.Удружење „Да се зна“ поднело је жалбу због текста у којем се тврди да се у просторијама удружења продаје дрога, чиме су, по њима, прекршене одредбе Кодекса које се односе на истинитост изражавања и кршење права на претпоставку невиности. У току расправе, Тамара Скрозза је рекла да се „Ало“ позива на полицијско саопштење, али да из онога што је МУП саопштио не може да се изведе закључак који су извели, јер у саопштењу пише да је заплењена материја за коју се сумња да је марихуана, а не трвди да је реч о опојним дрогама, те да у тексту нису смели да изнесу тако озбиљне оптужбе. Матеја Агатоновић је такође указао да се из полицијског саопштења разуме да је реч о неовлашћеном поседовању, а не о продаји опојних дрога, као и да је цео текст заснован на само једном анонимном извору. Филип Шварм је истакао да је полицијска акција претреса стана две ЛГБТ+особе била веома брутална, те да је и полицијско саопштење покушај да се то покрије, док је текст покушај да се читаво удружење криминализује и да иде даље чак и од полиције, која се у саопштењу ипак није усудила да напише да се они сумњиче за продају дроге. Да у саопштењу не пише да је удружење трговало дрогом, тако да текст нема везе са саопштењем МУП-а, указао је и Родољуб Шабић. Надежда Будимовић је указала на то да је текст објављен у време када је удуржење „Да се зна“ организовало протесте, што указује и на прекршај тачке 2 поглавља II, по којој политички и економски интереси издавача не би смели да утичу на тачност и објективност извештавања. Са овим се нису сагласили Тамара Скрозза и Филип Шварм, сматрајући да би то била спекулација, јер Комисија не може то да утврди, па самим тим ни да образложи такву своју одлуку. Златко Чобовић је рекао да је читав текст заснован на рекла – казала, позива се на неименоване изворе, те да је њиме прекршено више тачака и више поглавља Кодекса, док је Владо Мареш оценио да код дела новинара постоји жеља да се декларишу као хомофоби и да се лично одреде према ономе о чему пишу, што је случај и у овом тексту. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 2 и 5 поглавља I, тачка 3 поглавља IV и тачка 5 поглавља IX. Комисија није утврдила прекршај тачке 2 поглавља II, јер је за ову одлуку гласало четворо чланова Комисије, а против седморо.
2. Чланица Комисије за жалбе Милена Васић поднела је жалбу због укупно три текста објављена у штампаном и онлајн издању листа, која се односе на злостављање и убуство затвореника у Падинској Скели. Она је навела да је Кодекс прекршен објављивањем детаља о сексуалном злостављању, као и објављивањем пуног имена и презимена жртве и починилаца и њихових фотографија. Тамара Скрозза је у току дискусије истакла да су овакви текстови разлог зашто постоји новинарски кодекс, јер је реч о непоштовању достојанства жртве, те да се из одговора адвоката види да они нити разумеју Кодекс, нити разумеју медији јесу, а шта не би смели да буду. Родобљуб Шабић је рекао да је, нажалост, тачно оно што се наводи у одговору на жалбу – да су пренели саопштење ВЈТ у Београду. Додао је да је шокиран оваквим саопштењем које садржи детаљне описе злостављања. Сања Павловић је нагласила да извештавање у овом случају не да није у јавном интересу, како се тврди у одговору на жалбу, него је сасвим супротно јавном интересу и објаснила да се на овај начин повећава толераниција у односу на то шта је насиље, што је веома опасно по све жртве насиља. Златко Чобовић је рекао да је тема којом се текстови баве од јавног инетереса, али не и начин на који је тема обрађена. Комисија је, по окончању дискусије, једногласно одлучила да су прекршене тачке 3, 4 и 5 поглавља IV и тачке 1 и 2 поглавља VII.
3. Организација Пријатељи деце Србије понела је жалбу против више медија због неколико десетина текстова који се односе на нестанак двогодишње девојчице из Бора, а којима су, по мишљењу жалитеља, прекршене бројне одредбе Кодекса, пре свега оне које се односе на права деце. Јелка Јовановић је у расправи рекла да су овакве теме посебно осетљиве и тешке за извештавање, јер је реч о детету, те да је веома тешко извештавати и мерити сваку реч да се не би прешла граница. Истакла је да су, начелно, сви медији у овом случају прекршили Кодекс и обичаје доброг извештавања, чему донекле кумује и то што су им званични извори били недоступни. Додала је да је све било веома неукусно и да је посебно страшно како су „развлачили“ породицу. Родољуб Шабић је рекао да се о овом случају пишу и говоре само спекулације, а да заправо ништа не знамо о томе шта се заиста догодило, јер је све засновано на наводној изјави осумњиченог. Објаснио је да је, са становишта финог дефинисања одлуке Комисије, важно то што текстови јесу различити и нису сваким текстом прекршене исте одредбе Кодекса, али је у целини извештавањем о овом случају Кодекс брутално згажен. Јелена Петковић је додала да је Кодекс кршен на сваки могући начин, од измишљања, лажи, полуинформација, лажних информација, додавања… , као и да постоји део прекршаја, који није на први мах „ухватљив“, а то је да се нешто имплицира, а не каже се директно, што је поигравање које је тешко дефинисати кроз конкретне одредбе Кодекса. Надежда Будимовић је рекла да нису сви текстови исти, али да им је заједнички недостатак мере доброг укуса, што не постоји као формулација у етичком кодексу, али постоји зато члан који се односи на дужну пажњу, са којом сви текстови имају проблем. Нагласила је и да је посебно брине што ови текстови показују и на који начин би убудуће могао бити злоупотребљаван Амбер Алерт, тј, систем Пронађи ме и јавни интерес. Навела је и да је симптоматично колико је људи, стручњака разних профила, било спремно да спекулише и нагађа и кога су све медији преносили као релевантне саговорнике. Сања Павловић је такође указала на то да и када се активира Амбер Алерт, морају да важе исти професионални стандарди које прописује Кодекс новинара. Комисија је, по окончању расправе, једногласно одлучила да су сви медији прекршили Кодекс новинара Србије.
Седница је завршена у 19.25 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Јелена Петковић