Записник са сто двадесет девете седнице одржане 24.11.2022
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.130
24.11.2022.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 129. седнице Комисије за жалбе, одржане 24.11.2022. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни сви чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић,Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Тамара Скрозза, Златко Чобовић, Јелена Петковић, Снежана Андрејевић и Бојан Цвејић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Александра Марковића на текст објављен на порталу „Информер.рс“
2.Разматрање жалбе Боже Прелевића на текст објављен на порталу „Информер.рс“
1.Жалбу је поднео Марковићев адвокат Марко Вељовић, који је навео да су текстом прекршене тачке Кодекса које се односе на обавезу објективног и непристрасног извештавања, консултовања више извора, поштовања претпоставке невиности, као и на то да новинар не сме слепо да верује извору. Вида Петровић Шкеро је, у току расправе, рекла да нема ничег спорног у предлогу да је прекршен Кодекс, али да јој се помало спорним чини пуномоћје које је адвокат доставио уз жалбу, посебно с обзиром на чињеницу која се наводи у тексту – да Марковић избегава суђење и да не може да му се уђе у траг. Садржај пуномоћја је такав да је реч о класичном пуномоћју за кривични судски поступак, а једино што може да се разуме да се односи и на овај поступак јесте навод да „предузме све друге радње за које нађе у повереним застпањима да иду у моју корист“. Комисија треба да се изјасни да ли прихвата да је ово таква ситуација за коју је процењено да иде у његову корист. Снежана Андрејевић је додала да пуномоћје није уобичајено, јер обично садржи „и пред другим органима и организацијама“, али да може да се прихвати. Вида Петровић Шкеро се сагласила да може да се прихвати с обзиром на то да Комисија често добија пуномочја сличне садржине, па је Комисија прхватила пуномоћје. Владо Мареш је рекао да је то пуномоћје само једна од ствари које су сумњиве у овом случају. Овакве исповести више су него пожељне и медији који их објављују тиме не одступају ни од свог посла, ни од Кодекса. Рекао је да подносилац жалбе није показао никакву жељу да поправи своју слику у јавности, уколико у њој има нечега измишљеног или лажног, није послао ни деманти, већ се адвокат обраћа Савету за штампу, јер хоће да, на перфидан начин, увуче чланове Комисије да му буду саучесници у правничкој игри коју покушава да добије. У овом случају је, како је оценио, јавни интерес јачи од било какве евентуалне ситнице, која се може сматрати прекршајем Кодекса. Питао је каква друга страна овде може да постоји, додајући да не мора сваки текст да има другу страну, може медиј и касније да се настави причу и да објави и нешто друго. Истакао је да постоји велики јавни интерес да се овакви текстови објављују и да тај интерес не треба оштетити професионалним осетљивошћу. Тамара Скрозза је, супротно овоме, нагласила да је посао чланова Комисије да буду професионално осетљиви у оваквим случајевима, јер медији нису платформа на којој неко „истерује правду“, за то постоје надлежни органи. Није реч о другој страни, већ о томе да неко може да каже шта год хоће о некоме и да се то подведе под исповест и под јавни интерес. Не види, рекла је, у чему је проблем што жалбу подноси адвокат, јер у већини случајева који се нађу пред Комисијом адвокати или подносе жалбе или одговарају на њих у име медија. Подносилац жалбе се брани од напада, а на члановима Комисије није да утврђују да ли је то основано или не. Додала је и да је ово можда његов начин да поправи слику о себи у јавности. Могао је да пошаље и деманти, али је питање да ли би „Информер“ то објавио. Шта је друго могао него да се обрати Савету, упитала је и додала – да ли је требало да он објави своју исповест у другом медију. Постоје ситуације у којима јавни интерес може да надвалада професионалну осетљивост, али ово није таква ситуација. Бојан Цвејић је навео да управо овакви текстови, којих има готово свакодневно, представљају најчешћа кршења Кодекса новинара у нашим медијима. Текстови се баве „обичним“ људима који су доспели у црне хронике медија и жао му је што таквих случајева нема више пред Комисијом. Јасно је да је Кодекс прекршен у више тачака и Комисија треба тако и да гласа. Након расправе, Комисија је, са десет гласова за и једном против, одлучила да су прекршене тачке 1 и 4 поглавља И, тачка 3 поглавља ИВ, тачка 2 поглавља 5. и тачка 2 поглавља 7.
2. Божо Прелевић је жалбу Савету поднео због текста у којем је на непримерен начин коментарисан његов наступ на телевизији. Навео је да је прекршено више тачака Кодекса новинара из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара и Новинарска пажња. Уз жалбу је достављен и одговор упућен порталу, али без додатних информација о томе да ли је објављен. Снежана Андрејевић је оценила да је тај одговор материјално правни услов за остварење судске заштите, да Комисија треба да констатује да је то достављено уз жалбу, али да нема информација да ли је објављено, те Комисија не може да се бави тиме. Указала је на то да одређена врста медија вређа Прелевића годинама уназад, као и да је и овим текстом неспорно прекршен Кодекс. Тамара Скрозза је додала да је, уз предложене тачке, прекршена и тачка Кодекса која се односи на обавезу поштовања етике и културе јавне речи, јер је недостојно било кога у било ком медију називати „глупим и глупљим“. Јелена Петковић је указала на то да медији имају право да критикују нечије ставове, али у овом случају није реч о критици, нити о осврту, као новинарским формама, већ о чистој дифамацији и нападу на личност. Комисија је потом једногласно одлучила да су прекршене тачке 1,3 и 5 поглавља 1. тачке 3 и 6 поглавља 4 и тачка 1 поглавља 5.
Седница је завршена у 18.30 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Јелка Јовановић