Записник са сто двадесет прве седнице одржане 24.02.2022

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.122
24.2.2022.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 121. седнице Комисије за жалбе, одржане 24.2.2022. године у 18 сати онлајн
Присутни сви чланови Комисије: Оливера Милошевић, Зорица Вишњић,Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић, Тамара Скрозза, Бојан Цвејић, Златко Чобовић, Јелена Петковић и Снежана Андрејевић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Наташе Стојковић на текст објављен на порталу „Решетка.рс“
2.Разматрање жалбе проф. др Драгана Антића на текстове објављене у дневном листу „Блиц“ и на порталу „Блиц.рс“
3. Разматрање друге жалбе проф. др Драгана Антића на текст обајвљен у дневном листу „Блиц“и на порталу „Блиц.рс“
4.Разматрање жалбе Славице Стојановић, Иване Николић и Марије Хрњаз на текст објављен на порталу „Курир.рс“
5.Разматрање жалбе Јелке Јовановић на текстове објављене на порталима „Новости.рс“, „Курир.рс“ и „Блиц.рс“

1.Жалбу је поднела Наташа Стојковић, коју муж оптужује да је покушала да отме децу. У оквиру текста је емитован и видео – разговор са мужем који штрајкује испред полицијске станице, у којем он открива личне податке о њој и деци.У току расправе, Тамара Скрозза је истакла су јој у врху најомраженијих, кад је етика у питању, управо овакви случајеви у којима се људи свађају преко медија, а где се медији у оквиру кампање, која траје данима, сврставају на једну или другу страни. Ово је школски пример такве ситуације, а одговор редакције је најблаже речено смешан –они или нису свесни моћи медија и своје одговорности или се шале. Открили су све детаље и идентитет не само жене, него и деце. Додала је да оваквих случајева, нажалост, има све више, до сада углавом када је била реч бракоразводним парницама јавних личности, а сада су то све чешће људи који нису јавне личности. У сваком случају, реч је о појави која забрињава и која има ужасне последице. Вида Петровић Шкеро се сагласила са тим да је Кодекс прекршен, и додала да не одобрава то што медиј уопште долази на позив оца да узима изјаву о томе како се супружници сукобљавају, уместо да води рачуна о интересу деце. Најпроблематичнији је свакако, снимак очеве изјаве, који медиј није ни морао да објави, а посебно је поразан њихов одговор – да ће снимак уклонити ако мајка то тражи и ако то ураде и други медији, јер би и сами морали то да ураде, да нико не тражи. Владо Мареш је, насупрот овоме, рекао да ће гласати да Кодекс није прекршен. Сагласио са са оценом да овакве ствари не би требало да излазе у јавност, јер је реч о приватним стварима у које не треба „гурати нос“. С друге стране, реч је о човеку који је у неприлици, он тражи помоћ од медија, а помоћ коју су му пружили јесте у интересу деце. Они су ту због информације да је мајка тукла децу, деца су додељена оцу на старање, цела прича је јако тешка, али је суштина да су медији хтели да помогну и да не треба тражити „длаку у јајету“, јер откривање имена не значи много. Зорица Вишњић је рекла да у овом случају постоји интерес јавности, пошто су већ објављени снимци мајке како туче децу, али је тај интерес могао бити задовољен само објављивањем вести о протесу пред полицијом, те да ништа преко тога, попут интервуја са оцем, није оправдано. Овако се отишло у неприхватљивом смеру, јер медији настављају да одржавају тензије због читаности. Златко Чобовић је такође мислио да је Кодекс прекршен. Рекао је да не може и неће да улази у то ко је у овом породичном спору у праву, али да је медиј, ако већ није могао у живом преносу да утиче на то шта ће отац рећи, морао да уклони податке који откривају идентитете мајке и детета. Верује, међутим, да је Кодекс прекршен са предумишљаљем, јер је и у пријави полицији остављено име детета, иако су други подаци сакривени. Неприихватљиво је, како је додао, и објашњење редакције да ће снимак уклонити када то ураде и други медији, јер то што су и други нешто урадили, а шта ће можда бити предмет неког другог поступка, није оправдање за кршење Кодекса. Снежана Андрејевић је рекла да је њен утисак да не постоји други разлог за понашање оца сем жеље да обезбеди исход спора у своју корист. Не може да окарактерише то као позив у помоћ, и неприхватљиво јој је објашњење да он на тај начин штити своју децу. Ово, како је истакла, уопште није требало објављивати, јер у оваквим случајевима нема места сензационализму. Навела је да је у Србији прошле године пред судовима било више од 30.000 нових случајева породичног насиља, што је запрепашћујуће велики број и озбиљан друштвени проблем и медији би требало да се баве тим проблемом и да пишу о томе, али не појединачним случајевима и на овакав сензационалистички начин. Зато нема дилему да је Кодекс прекршен. Јелена Петковић је навела да грађани могу да траже помоћ од медија, ако мисле да институције не раде довољно брзо, па и у оваквим случајевима. Медији би, међутим, морали да имају у виду да су овакве ситуације посебно осетљиве и дубоко приватне, те да морају да приликом извештавања о томе поступају са повећаном пажњом и са пуно обзирности, што овога пута није био случај и због тога је Кодекс прекршен. Оливера Милошевић је нагласила да грађани који се обраћају медијима не морају да познају Кодекс, али новинари и уредници морају, па тако морају да буду свесни и опасности од живих преноса, док је Бојан Цвејић додао да је портал, ако већ није могао да интервенише у току живог преноса, морао одмах потом да интервенише и уклони спорне делове. Након расправе, Комисија је са десет гласова за и једним против одлучила да је прекршена тачка 1 поглавља 7., тачније смернице 1 и 2 у оквиру те тачке.
2. и 3. Ректор Универзиета у Нишу Драган Антић поднео је две жалбе које се односе на серију текстова објављених од краја новембра 2021. до краја јануара 2022. године, а којима је, како је навео, прекршено више тачака из поглавља 1, 5 и 8. Комисија је о жалбама водила обједињену расправу. Драган Ђорђевић је нагласио да је тема о којој лист пише легитимна, у јавном интересу је и требало је бавити се тиме, али је не на овакав ничин. У објављеним текстовима нема практично ни једног доказа за изнете тврдње, нема саговорника, чини се да је реч о кампањи и зато ће гласати да је Кодекс прекршен. Снежана Андрејевић је указала да је извештавање о трговини утицајем или о корупцији од општег значаја и зато би онај на кога се то односи морао да истрпи и тежи речник од обичног грађанина. У овом случају, постоји извештај ДРИ који указује на неке неправилности, али он није читаоцима представљен и образложен. Све што је написано може бити истина, али начин на који је то презентовано крши одредбе Кодекса. Оне је истакла да на свим факултетима има неправилности, како показују извештаји Државне ревизорске институције, јер факултети имају две врсте прихода – из буџета и од самофинансирајућих студената и често се приходи и трошкови мешају, не троше не онако како је планирано или се користе ненаменски, Све то јесте веома значајна тема, али текст, због оваквог начина писања, губи легитимитет који би могао да има. Златко Чобовић је рекао да је апсолутно неприхватљиво да се не позове ни ректор, ни било ко други са универзитета, те да то сигурно није несмотреност, већ намера или незнање. Такође и наслови су сензационалистички и тенденциозни, јер у наслову пише, рецимо, да се „испитују малверзације“, а заправо тек треба да се испита да ли постоје. Тамара Скрозза је истакла да је штета да је упропашћена добра тема и што је сада и неки други медији који би хтео да се тиме бави у старту онемогућен да то уради због овакве обраде теме. После свих ових текстова, читалац може да верује или да не верује у оно што пише, а то не би смело, јер би морали да буду понуђени докази, овако то стварно делује као кампања. Има доста инфомација за које не знамо ко је извор, нити да ли тај извор има свој интерес. Зорица Вишњић је рекла да је део тектова написан на основу извештаја ДРИ, на који се „Блиц“ позива, а део инфомација је инсајдерске природе, тако да није све паушално и без основа. Оно што текстовима сасвим сигурно недостаје јесте друга страна, јер је недопустииво да се напише и један, а не седам текстова, а да се нико са универзитета ништа не пита. Комисија је, потом, једногласно одлучила да су прекршене тачке 2, 4 и 5 поглавља 1, и тачке 2 и 3 поглавља 5. Иста одлука донета је и за другу жалбу.
4. Жалбу су поднеле супруга и ћерке настрадалог човека, твдећи да је објављена нетачна информација да га је „самлела“ машина, те да је ово изазвало велико узнемирење породице. Јелка Јовановић је, у току дебате, истакла да је Кодекс несумњиво прекршен, али да је посебан проблем одговор адвоката „Курира“ да у тренутку објављивања вести нису знали тачан узрок смрти. Зашто су онда спекулисали, упитала је. Вида Петровић Шкеро је, такође, указала на то да је одговор редакције манипулативан, јер се тврди да је верно пренет тескт из другог медија, а заправо је додато то да је машина „самлела“ човека. Свесно су, како је рекла, то додали да би ставили сензационалистички наслов који ће привући читаоце. Јелена Петковић је навела да јој је увек жао када породице, поред свега што проживе кад дође до несреће, морају да истрпе и овакве медијске написе. Рекла је да је Кодекс прекршен и да све наводи на закључак да су свесно изменили оригинални текст, изостављајући детаље које би жртву учинили препознатљивом, да би могли да ставе овакав наслов. Оливера Милошевић је рекла да је реч о „језивој злоупотреби трагедије“, те да је лист „додатно самлео породицу“ настрадалог човека. Тамара Скрозза је посебно нагласила да је плаши чињеница да неким медијима смрт није довољно страшна, него мора да се „обогати неким хорор детаљима“. Комисија је једногласно одлучила да су текстом прекршене тачка 1 поглавља 1, тачка 1 поглавља 5 и тачка 2 поглавља 7.
5. Чланица Комисије за жалбе Јелка Јовановић поднела је жалбу на три медија и четири текста у вези са извештавањем о саобраћајној несрећи у којој је погинуло дете. Јелка Јовановић није учествовала у расправи и одлучивању о овој жалби. Бојан Цвејић је рекао да му веома смета што овакве несреће постају мете таблоида у покушају да дођу до што већег броја кликова. Сличну ситуацију смо, рекао је, имали недавно када се дете утопило у Дунаву и апсолутно је недопустиво да медији искоришћавају породичне трагедије за кликове, а онда Комисији пишу да су хтели да скрену пажњу јавности на проблем. Вида Петровић Шкеро је, такође, указала на, готово увредљиве, наводе редакција које овакво извештавање правдају тиме да су хтели да одају пошту мртвом детету. Снежана Андрејевић је рекла да је обично уздржана када жалбе подносе чланови Комисије, али да ће овога пута направити изузетак је важна суштина, да се заштити јавни интерес. По њеном мишљењу, страшно је приказивати овакве видео снимке, али да то у овом случају мање вређа од одговора редакција, који су на ивици цинизма, а којима се оправдава „језиви сензационализам“. Комисија је једногласно одлучила да су сва три медија прекршила тачке 4 и 5 поглавља 4 и тачке 1 и 3 поглавља 7.
Седница је завршена у 19.15 сати.

Записник водила Председавајућа

Гордана Новаковић

Оливера Милошевић