Записник са сто осамнаесте седнице одржане 25.11.2021

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.119
25.11.2021.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 118. седнице Комисије за жалбе, одржане 25.11.2021. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни чланови Комисије: Зорица Вишњић,Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Бојан Цвејић, Златко Чобовић и Јелена Петковић
Одсутна чланица Комисије Снежана Андрејевић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Драгољуба Петровића на текст објављен у дневном листу „Информер“
2.Разматрање жалбе Александра Арсенијевића на текст објављен на „Медиа порталу“
3.Разматрање жалбе Кровне организације младих Србије на текст објављен у дневном листу „Блиц“
4.Разматрање жалбе Џејхуна Булића на фотографију објављену на порталу „Индексонлине.рс“
5.Разматрање жалбе Слађане Филиповић на текст објављен на порталу „Тпкњуз“
6.Разматрање жалбе Љубице Здравковић Џонов на текст објављен на порталу „Инфоврањске.рс“

1.Драгољуб Петровић, главни и одговорни уредник листа „Данас“, обратио се Савету за штампу, јер је у спорном тексту, између осталог, цитиран Иштван Каић, који је навео да се један од оснивача тог листа Здравко Хубер, недавно „у отвореном писму пожалио јавности на уређивачку политику Драже Петровића“, те да је текст који је Петровић потом објавио „о Вучићевим ролкама“ „Дражин сујетни одговор на Хуберову добронамерну критику“. Петровић је у жалби истакао да отворено писмо Здравка Хубера не постоји. Члановима Комисије је достављен и допис Здравка Хубера, који је такође демантовао да овакво писмо постоји. Из раправе и одлучивања о овој жалби били су изузети Јелка Јовановић и Бојан Цвејић, запослени у листу „Данас“. У краћој расправи, Тамара Скрозза је рекла да је случај потпуно јасан, да Комисија расправља о измишљеној теми текста, на основу измишљеног писма и да је изненађујуће да је овако нешто објављено, чак и кад је „Информер“у питању. Јелена Петковић је навела да је добро што су чланови Комисије добили потврду од Здравка Хубера да није написао писмо које се помиње у тексту, јер без тога не би могли да донесу одлуку. У тексту се о писму говори као о нечему што би новинарима требало да буде познато, а није, а сада је потврђено и да је то нетачно. Додала је да текст у листу „Данас“ говори о томе како се мода користи у политичке сврхе, те да би пре неколико година таква тема послужила да се колеге надовежу на то, а данас, невероватно, изазива овакве реакције. Рекла је и да је сагласна са тим да је прекршен Кодекс. Златко Чобовић је указао на то да је редакција била дужна да провери да ли писмо о којем саговоник говори постоји, а да би било професионално да је, не само проверила где је и када то објављено, него и да је позвала Здравка Хубера да прокоментарише садржај тог наводног писма, па да објави још нешто о томе. Зорица Вишњић је истакла да се редакција „Информера“ овим текстом више огрешила о Хубера, него о Петровића. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 поглавља И и тачке 1 и 2 поглавља 5.
2. Александар Арсенијевић је жалбу поднео због објављеног писма анонимне читатељке, које је редакција, по сопственим тврдњама, пренела без редакцијских измена. У тексту се указује да је подносилац жалбе наводно непрописно паркирао мотор испред своје редакције, уз низ увредљивих квалификација на његов рачун и на рачун медија у којем ради. Јелка Јовановић је, у току дискусује, рекла да је реч о још једној од локалних расправа којом Комисија мора да се бави, али да је колега Арсенијевић у овом случају апсолутно у праву, јер је начин на који је писмо пласирано, уз све те оптужбе, недопустив. Редакцијама би требало скренути пажњу да непотписани, клеветнички текстови свакако не доприносе доброј медијској атмосфери. Тамара Скрозза је рекла да ће она, као и увек у последњих десет година колико трају сукоби локалних медија у Чачку, бити уздржана. Рекла је да мисли да је текст скандалозан, да Кодекс јесте прекршен, али ће се уздржати од гласање, јер, као и увек до сада, можемо очекивати нове жалбе у овом сукобу више медија у Чачку, у којем се Савет за штампу већ годинама злоупотребљава за међусобно „поткусуривање“. Комисија је, након тога, са девет гласова за и једним уздржаним, одлучила да су прекршене тачка 5 поглавља 1 и тачке 1 и 2 поглавља 5.
3. Жалба Кровне организације младих Србије се односила на текст, у којем је, ван контекста, употребљена две године стара изјава бившег запосленог у овој организацији, а која је представљена као да је дата за тај текст. Бојан Цвејић је, у току дебате, истакао да овај прекршај не утиче на много људи, као неки други прекршаји, али да је реч о веома грубом и готово невероватном кршењу професионалних стандарда. Оливера Милошевић се сагласила са овим и додала је апсолутно неприхватљиво да неко годинама рециклира нечију изјаву, потпуно ван контекста у којем је дата. Додала је и да је подносилац жалбе требало да искористи право на одговор, али да то ни на који начин не умањује прекршај редакције. Вида Петровић Шкеро је рекла да и она сматра да би се у овом случају демантијем постигао прави ефекат на читаоца, односно онога ко треба да зна за ово, а да одлука да се обрате Савету мало личи на оно „сад ћу ја теби да покажем“, јер се стиче утисак да овде није постојала лоша намера, већ је реч о немару и непажњи. Зато би требало указати да ово јесте прекршај Кодекса, али да је ствар новинарске куће како ће реаговати на такву неодговорност. То што „Блиц“ није ни одговорио на жалбу, нити покушао да понуди одговор подносиоцу жалбе или да на било који начин исправи грешку опредељује је да гласа да је прекршен Кодекс, иначе је ово неупоредиво са осталим прекршајима о којима Комисија расправља. Јелка Јовановић се сагласила са свим што је речено – у овом случају направљена је материјална грешка, која је могла лако да се исправи. Грешку чини грубљом то што је реч о једној веома отвореној организацији, која има добру сарадњу са медијима. Овде није реч о грубом кршењу права и било би добро да се Комисија више бави оваквим прекршајима. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 поглавља 1 и тачке 1 и 3 поглавља 5.
4.Џејхун Булић је жалбу поднео због тога што је портал објавио његову фотографију док је био у болници, без његове сагласности. Портал је, након што им је достављена жалба, фотографију уклонио, али подносилац жалбе тиме није био задовољан и инсистирао је да се о жалби изјасни Комисија. Јелка Јовановић је сматрала да је жалилац у праву, да подаци о здравственом стању спадају у посебно осетљиве податке и да се не могу откривати. Осим тога, потребна је и сагласност особе која није јавна личност за објављивање њене фотографије, а коју углавном није тешко добити. Подсетила је да у медијима стално постоји тај проблем када се објављују фотографије људи, рецимо из народних кухиња или корисника социјалне помоћи. Тамара Скрозза је рекла да је начелно сагласна са овим, мада мисли да је у великом броју случајева практично немогуће добити писану сагласност од свих људи који се нађу на фотографија, на пример на фудбалским утакмицама. Истина је да су подаци који се односе на здравље посебно осетљиви, али треба узети у обзир и то да смо у пандемији, дакле у потпуно ванредној ситуацији, да има на хиљаде мртвих и на стотине хиљада оболелих и да није реч ни о каквој виктимизацији оболелих, већ о примарном јавном интересу на глобалном нивоу – да се људи обавесте и анимирају. Зато мисли да, с обзиром на околности, Кодекс није прекршен. Медији, додала је, иначе немају довољно фотографија којима би могли да илуструју огроман број медијских садржаја о пандемији која траје већ две године. Објаснила је да је требало „блуровати“ лица особа на фотографији, али да је редакција, када је добила жалбу, реаговала веома професионално, што није уобичајено за нашу средину и то треба уважити. Жалба је корисна, јер случај јесте едукативан, али, као неко ко свакодневно користи фотографије за илустровање текстова зна да је немогуће добити сагласност од свакога и за сваку фотографију. Јелка Јовановић је поновила да је особа на фотографији препознатљива и да за поступак редакције да објави такву фотографију нема довољно оправдања. Оливера Милошевић је рекла да мисли да Кодекс јесте прекршен, да разуме подносиоца жалбе и да ни она не би волела да послужи као илустрација за било који текст док седи у инвалидским колицима. Сагласила се са тврдњом да није лако наћи снимак или фотографију за текстове о ковиду-19, али да има начина да се не открије идентитет особе са слике – може да се фотографише с леђа, са веће удаљености, да се не види лице, а порука би била иста. За то је потребно само да се фоторепортер мало више потруди и да се покаже мало више професионалности. Она је похвалила потез редакције која је уклонила фотографију. Да је жалилац у праву мислила је и Јелена Петковић, која је рекла да пандемија јесте велики изазов за све, па и за медије, али да сматра да је већина колега поштовала достојанство пацијената приликом извештавања. У овом конкретном случају, на фотографији се не види само Булић, него укупно четири особе, од којих се бар још једна може препознати. Редакција јесте добро реаговала након жалбе, али то не мења чињеницу да су направили пропуст. Реч је о недостатку пажње фотографа која је довела до прекршаја Кодекса. Владо Мареш се сагласио са Тамаром, додајући да свако има обавезу да обавести људе из своје околине да је заражен и да постоји јавни интерес да то знају да би се заштитили. У овом случају не сме да буде никакве тајне да је неко заражен и не треба да важе иста правила као за неке друге болести. Навео је да је мало недостајало да се овај случај сасвим лепо заврши, јер су и жалилац и редакција прво добро поступили, али се ипак на крају нашао пред Комисијом, па сад то не жели да квари, те да ће зато гласати да Кодекс није прекршен. Златко Чобовић је рекао да је у тренутку пре повлачења фотографије, по његовом мишљењу, било прекршаја Кодекса и да је и сама редакција то практично признала тиме што је уконила фотографију. Ако би Комисија сада гласала да Кодекс није прекршен, била би противречна. Навео је да не може да улази у то зашто је подносилац жалбе наставио да инсистира да Комисија одлучује о жалби и поред тога што је фотографија уклоњена, нити какву сатисфакцију очекује да ће добити, али да верује да Кодекс јесте прекршен. Зорица Вишњић је рекла да је њен утисак да он није хтео да сакрије да је оболео од короне и да му није то проблем, већ да није желео да један његов тренутак немоћи буде видљив, посебно што је то уплашило његове пријатеље који су то видели, те да је на то желео да укаже. Драган Ђорђевић је оценио да је реч о ретком примеру да медиј поступи професионално, али да, с друге стране, верује да је мотив за подношење жалбе био повреда личног достојаства, па је у великој дилеми како да се изјасни. Мисли, ипак, да Кодекс јесте прекршен. Како је за одлуку да је Кодекс прекшен гласало шесторо чланова Комисије, а против било четворо, није било потребне већине од седам гласова, па одлука није донета.
5.Судија Слађана Филиповић поднела је жалбу због два текста којима су, како је навела, прекршена тачке 1 поглавља Истинитост извештавања, јер су објављене потпуно нетачне инфромације. Вида Петровић Шкеро је подсетила да Комисија већ неколико пута разматра жалбе на овај портал и да се стиче утисак да је реч о рату који ће дуго трајати, а који се не води чињеницама, него гласинама, нагађањима и тврдњама без икаквих доказа. Рекла је и да је немогуће демантовати овакве спекулације, као и да понашање овог медија превазилази сваку границу кршења Кодекса и да би морали да почну да се најзад понашају професионално. Објаснила је да портал све време пише и о судији и о адвокату, са којим је она наводно у спрези, да сви у граду знају да су они криминалци, а све без и једног доказа. Чињенице су да они за проверу информације која се односи на рад судије зову адвоката, а не њу, па им онда неко у суду, наводно, каже да им је адвокат рекао да их не спајају са њој, а након што нису успели да дођу до њеног телефона, што је готово немогуће у малом граду. Владо Мареш је, насупрот овоме, рекао да не разуме адвоката и судију који нису нашли за сходно да пошаљу деманти порталу, а жале се Савету. Истакао је да је ово још једна у низу жалби у којима се само говори да није тачно то што пише, али се не наводи шта јесте тачно. Теме које портал покреће су, по његовом мишљењу, добре, постоји јавни интерес да се о томе пише, а мање је важно на који начин су обрађене. Зато ће гласати да Кодекс није прекршен. Златко Чобовић је рекао да је апсолутно сагласан са тим да постоји јавни интерес да се пише о тим темама, али да Комисија реагује на начин на који се обрађује одређена тема од јавног интереса и да у овом случају то није урађено у складу са Кодексом. Оливера Милошевић је истакла да је легитимно охрабривати истраживање тема од јавног значаја, али не и охрабривати начин на који овај медиј то ради – оптуживањем људи без доказа – јер је то драстично кршење Кодекса. По завршетку расправе, Комисија је са девет гласова за и једним против одлучила да су прекршене тачке 1, 2 и 4 поглавља 1.
6. Одлуком Комисије за жалбе и Управног одбора Савета, расправа о овој жалби није објављена због смрти главног уредника портала.

Седница је завршена у 19.55 сати.

Записник водила Председавајућа

Гордана Новаковић Зорица Вишњић