Записник са сто осме седнице одржане 28.01.2021

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.109
28.1.2021.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 108. седнице Комисије за жалбе, одржане 28.1.2021. године у 18 сати онлајн.
Присутни сви чланови Комисије: Владо Мареш, Тамара Скрозза, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић, Јелка Јовановић, Бојан Цвејић и Оливера Милошевић
Остали присутни: Предраг Поповић, адвокат Наташе Илић и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Наташе Илић на текст објављен на порталу „Нова.рс“
2. Разматрање жалбе екс Игора Вукотића на фотографију објављену у дневном листу „Блиц“
3. Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст објављен у дневном листу „Данас“

4. Разматрање жалбе Гвоздена Николића на текст објављен на порталу „Озонпресс.нет“


5. Разматрање жалбе Павла Јелесијевића на фотографију објављену на порталу „Глас западне Србије“


Снимак седнице на:

https://www.youtube.com/watch?fbclid=IwAR2ReJe7-cLyaOgFPHGfZV6ukCAkTyaSOrMQvT5DPei2uTtmbk_MCq6-Yg8&v=uFsD7G4bf1g&feature=youtu.be


На претходној седници договорено је да у наредних шест месеци седницама председава Драган Ђорђевић
1.Адвокат Наташе Илић поднео је жалбу због кршења ауторских права, јер је „Нова.рс“ преузела текст са њеног блога и није навела извор, док је као аутора потписала другу особу. У краћој расправи, чланови Комисије за жалбе су оценили да је реч о несумњивој повреди ауторских права, односно прекршају Кодекса. Јелка Јовановић је рекла и да би оњалн медијима требало можда дати неко додатно упуство да треба да јасно и у врху текста назначе ко је изворни аутор, како не би било никакве дилеме, као и да је још боље да се унапред добије сагласност аутора за објављивање. Комисија је, затим, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 поглавља 9.као и смерница за примену у онлајн окружењу из истог поглавља, која се односи на обавезно назначење аутора.
2. Особа која се, по сопственој тврдњи, до пре годину дана звала Игор Вукотић, а која је затражила да се не објављује њено ново име, поднела је жалбу јер је лист „Блиц“ на насловној страни штампаног издања, као и у онлајн издању, објавио његову фотографију означивши га као једног од припадника шкаљарског криминалног клана. Пре одлучивања о самој жалби, Снежана Андрејевић је истакла да је неопходно утврдити ко је заправо жалилац у овом случају, будући да Игор Вукотић не постоји, јер та особа сада има друго име и ово не може бити жалба Игора Вукотића. Генерална секретарка је објаснила да је он, због лоших претходних искустава, затражио да се његов нови идентитет не објављује, на шта је Снежана Андрејевић рекла да је сагласна са његовом анонимизацијом, али да лице у потупку формално-правно није Игор Вукотић и зато би требало да Комисија прво утврди да је прихватила његов захтев. Јелка Јовановић је предложила да се подносилац жалбе означи као „еx Игор Вукотић“ и додала да би, с обзиром на то да се може очекивати да оваквих случајева ускоро буде још, посебно због актуелне приче о злостављају девојака и девојчица у глумачкој школи, Управни одбор Савета требало да усвоји измене Пословника о раду Комисије у том делу, јер Комисија има обавезу и право да штити идентитет тих особа. Снежана Андрејевић је објаснила да Комисија нема посебан правиник о томе, али се може користити пракса Европског суда за људска права, која такве особе означава са „X“, а па тако и Комисија не мора да подносиоце жалби чији је захтев за анонимизацију прихваћен означава иницијалима, као и да би можда требало и да се донесе пропис којим би се регулисале овакве ситуације. У сваком случају, требало би да се сада утврди да је Комисија прихватила оправдан предлог жалиоца да му се не наводи име. Вида Петровић Шкеро се сагласила са тим да је означавање са еx врста амонимизације, те да се то, по међународним правилима, може урадити када неко не жели да му се помиње име. Рекла је да је објављивање фотографија без претходне провере идентитета особа које су на њима, постало готово редовна појава и да на суду сваког месеца има по неколико, а понекад и више десетина таквих случајева, јер медији често преузимају са друштвених мрежа фотографије само на основу нечијег имена, не водећи рачуна о томе колико особа може имати исто име и презиме. Рекла је да је до тог закључка дошла на основу истраживања око 600 пресуда које је недавно радила и да медијима мора да се нагласи да треба да обрате нарочиту пажњу и провере идентитет особа приликом преузимања фотографија са друштвеним мрежа. То је посебно опасно у оваквим случајевима, када може некоме да се уништи живот, јер није реч само о непоштовању личности, већ је постало опасност јер свако збоог имена може да буде означен као припадник клана, силоватељ, педофил. Све три су се сагласиле да је Кодекс несумњиво прекршен објављивањем ове фотографије, са чиме се сложио и Златко Чобовић. Он је истакао и да би Комисија у образложењу одлуке посебно требало да укаже на скандалозно понашање заступника „Блица“, чији покушај склапања „нагодбе“ је најблаже речено безобразлук, јер он каже „урадићу оно што сам иначе дужан да урадим, али под условом да ме не тужиш“. Зорица Вишњић је такође рекла да то треба истаћи у образложењу, јер је реч о класичној уцени. Рекла је и да цео случај личи на „неки хорор филм“ и да је просто невероватно шта некоме може да се догоди. Посебно је указала на то да је лист објавио фотографију из личне карте, а не са друштвене мреже. Комисија је, након дискусије, једногласно одлучила да су прекршене тачка 6 поглавља 4, тачка 1 поглавља 5 и тачка 1 поглавља 7.
3.Геј лезбејски инфо центар жалбу је поднео због ауторског текста потпредседника Двери о најављеном закону о истополним заједницама, који, како је наведено у жалби, дискриминише ЛГБТ особе. Из расправе и одлучивања о овој жалби били су искључени Јелка Јовановић и Бојан Цвејић, који раде у листу „Данас“. У току расправе, Снежана Андрејевић је рекла да је ово типична реакција представника ЛГБТ заједнице на свако противљење доношењу посебног закона о истополним заједницама и да се са тиме сусретала и у току рада радне групе за његову израду, чијим седницама су присуствовали. Нагласила је да она мисли да се дебата мора дозволити и то чак и оштрији начин изражавања од овога. Мишљења о том закону су толико супротстављена да не можемо да захтевамо неки фер плеј када се страсти тако подгреју Рекла је да је она лично за усвајање закона о истополним заједницама, али да мисли да медији треба да дозоволе полемику о томе, као у овом случају и то на странама које су јасно означене да се у њима објављују лични ставови. Новинари ту немају шта да проверавају, да исказују новинарску пажњу и било шта друго, већ је само питање да ли медиј жели да отвори простор за овакву дебату, а да она свакако мисли да треба. Зорица Вишњић је такође мислила да се о овом веома озбиљном и осетљивом закону мора водити дебата, да је то у јавном интересу и додала да јој је жао што подносилац жалбе није послао редакцији реаговање на текст и тако допринео покретању дебате. Тамара Скрозза је, међутим, била супротног мишљења. Навела је да су, без обзира на слободу говора и право да се изрази свој став, употребљене квалификације које су супротне одредбама о култури и етици јавне речи, као и о забрани дискриминације. Свако, истакла је, може да има свој став, али не би требало да људе који су на неки начин „другачији“ квалификује овако како су припадници ЛГБТ заједнице означени у овом тексту. Комисија је зато, одлуку да Кодекс није прекршен донела са осам гласова „за“ и једним „против“.
4. Гвозден Николић је у жалби Савету за штампу навео да је преношењем твита Мирка Поледице који садржи нетачне тврдње, „ОзонПресс“ дезинформисао јавност на његову штету као и на штету „Гласа западне Србије“, чији је власник. Јелка Јовановић је рекла да је начелно сагласна са Тамариним ставом да не треба одлучивати у оваквим сукобима две зараћене „локалне стране“, али да, иако јој је тешко да у томе учествује, овога пута неће бити уздржана, јер мсили да Кодекс јесте прекршен у начину на који се говори о Гвоздену Николићу. Златко Чобовић се није сагласио са тим да је реч о прекршају Кодекса, јер је у питању извештај са дневног догађаја, у оквиру којег је објављен твит човека који је непосредан актер тог догађаја и да зато није било нужно да редакција позове за коментар особу на коју се твит односи. Као илустрацију за такав случај навео је протест просветних радника који су незадовољни висином својих плата Рецимо да редакција извештава са тог актуелног, дневног догађаја и у оквиру тога објављује пост председника једног синдиката који није присуствовао догађају, а твит се односи на догађај и у њему се каже да је министар добио задатак да пљује по учесницима протеста. У том случају, рекао је, редакција не би била дужна да зове министра за коментар. Зато би и редакција ОзонПресса била дужна да зове Николића да су правили неку анализу случаја, али не и приликом извештавања са текућег догађаја. Додао је и да тврдња да је неко добио задатак да „пљује по деци“ не представља оптужби ни клевету због које би био прекршен Кодекс. Снежана Андрејевић је мислила сасвим супротно, јер, по њеном мишљењу, није проблем само у твиту или дневом догађају, него и у тврдњама да су Николићеве фирме добила новац, да би се у одговору на жалбу дало објашњење да то нису фирме које се воде на њега, него на лица која су му блиска. Ове тврдње нису поткрепљене и већ због тога треба утврдити да је прекршен Кодекс. Зорица Вишњић је рекла да не би могла мирне савести да гласа да је прекршен Кодекс, јер је прочитала и текст на порталу „Глас западне Србије“ и да мисли да је објављени твит реаговање на тај текст портала који није ни присутвовао догађају, а извештавао је са њега из туђу фотографију и уз обиље дисквалификација и људи који су у догађају учествовали и медија који су са тог догађаја извештавали. Оливера Милошевић је истакла да је легитимно право ОзонПреса да се бави расподелом средстава на конкурсу за пројектно суфинасирање у Чачку и да је сасвим у реду да се тиме баве. Али, уметање твита у извештај о дневном догађају је нелогочно, а још нелогичније да редакција каже да нема потребе да се зове друга страна, јер је све јасно. По њеном мишљењу, постојао је свакако професионални разлог да се, ако не провере тврдње из твита, бар да прилика другој страни да на њих одговори. Љиљана Смајловић је истакла да је поражена тиме да чланови Комисије још расправљају о томе да ли човека треба позвати пре него што се о њему објаве „најразличитије гадости“ и да су јој несхватљива „натезања“ да постоје неке околности у којима не мора да му се пружи прилика да се брани. Рекла је да зато има потребу да изрази протест, не само због понашања провинцијских медија над којима се „ми као згражавамо“, него и због тога како дискутују чланови Комисије. Додала је да нема никакав спор са провинцијским медијима и да јој се гаде и они који се буне и неће да одлучују о провинцијским медијима, те да није битно да ли су медији провинцијски и да ли се они међусобно свађају, али да Комисија мора да се држи принципа. Зорица Вишњић је рекла да би било добро да је Љиљана Смајловић прочитала и објаву на „Гласу западне Србије“ , због које она не може мирне душе да гласа да је „ОзонПресс“ прекршио Кодекс, када је твит само реакција на тај текст. Смајловић се сагласила да је и тај текст на порталу ГЗС „одвратан“. Бојан Цвејић је рекао да је начелно сагласан са Чобовићем да када медији извештава са догађаја не мора да зове другу страну, али да је у овом тексту споран само твит, који уопште није морао да буде објављен, јер не представља илустрацију догађаја. Рекао је да мисли да је његово објављивање било непотребно, а ако је већ објављен, требало је позвати другу страну. То што Зорица Вишњић каже да је твит реакција на други текст није битно за одлучивање о прекршају Кодекса, навео је и додао да је сам извештај са догађаја коректан.Тамара Скрозза је рекла да је у овом „вишегодисњем рату традиционално и принципијелно уздржана, па ће тако бити и овога пута. Рекла је и да мисли да је то једини начин да се та драма заврши и да зараћене стране нађу неки други начин комуникације, што је, уосталом, и у интересу њихових читалаца и гледалаца. Комисија је, након дискусије, са седам гласова „за“, два „против“ и два „уздржана“ одлучила да је прекршена тачка 4 поглавља 1.
5. Павле Јелесијевић поднео је жалбу Савету за штампу јер је портал „Глас западне Србије“, без дозволе преузео његову фотографију и потписао је као своју. У краћој расправи, чланови Комисије су навели да нема дилеме да је реч о кршењу ауторских права и посебно указали да је бесмислено тумачење уредника портала да сликањем екрана са фотографијом настаје ново ауторско дело и да би у образложењу одлуке требало посебно указати на то. Одлука да су прекршене тачке 1 и 2 поглавља 9. донета је једногласно.


Седница је завршена у 18.50 сати.


Записник водила Председавајући

Гордана Новаковић Драган Ђорђевић