Записник са сто педесет друге седнице одржане 31.10.2024.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.153
31.10.2024.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 152. седнице Комисије за жалбе, одржане 31.10.2024. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни чланови Комисије: Надежда Будимовић, Јелена Петковић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Родољуб Шабић, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Златко Чобовић, Тамара Скрозза и Милена Васић
Одсутни чланови Комисије: Сања Павловић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Владимира Шишкина на текст објављен на порталу “Решетка.рс”
2. Разматрање жалбе Јелене Петковић на текст објављен на порталу “Блиц.рс”
3. Разматрање жалбе Медина Халиловића на текст објавјен на порталу Санџачке новинске агенције САНА
1.Владимир Шишкин, функционер странке Србија Центар из Лесковца, поднео је жалбу због, како је навео, објављених неистина у вези са инцидентом од пре годину дана, који је већ решен на суду. Истакао је да су објављивањем спорног текста прекршене бројне тачке Кодекса из поглавља: Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња, Поштовање приватности, Коришћење часних средстава и Поштовање ауторства. У току расправе, Јелка Јовановић је указала да очигледно постоји неки сукоб између жалиоца и уредника медија, те да јој је тешко да оцени ко је у праву у овом случају, а Надежда Будимовић је рекла да има неколико дилема у вези са објављеним текстом, најпре зашто је Шишкин већ на почетку текста оквалификован као „политичар у покушају“, затим, ако снимак показује да је он започео тучу, зашто су му наводно актери платили да промени исказ, какав је то аномимни извор ако се зна да је реч о једном од двојице ослобођених у судском поступку. Такође, нејасно је и зашто редакција није пријавила претње полицији….Због свега тога, мисли да су прекршене тачке 2 и 4 поглавља И, јер у тексту нема разлике између чињеница и нагађања, а редакција је, с обзиром на озбиљност теме, морала да има још неки извор и да се потруди да дође до Шишкинове изјаве. Додала је и да је реч о нечему што се догодило пре годину дана и да није било разлога за журбу и објављивање информација, без изјаве жалиоца. По њеном мишљену, прекршене су и тачка 1 поглавља V, јер текст није написан са професионалном пажњом, као и тачка 6 поглавља IV, која се односи на поштовање етике и културе јавне речи, пошто се Шишкин назива „политичарем у покушају“. Тамара Скрозза је истакла да је прекршена и тачка 5 поглавља I, односно да су изнете оптужбе без доказа, јер ниједна тврдња није ничим документована. Рекла је да је „Решетка“, ако заиста постоји признаница да је Шишкин примио новац, како тврде у тексту, требало да је објави и онда би то био валидан доказ, не би им био ни потребан извор чији идентитет штите. Овако, зашто би било ко веровао порталу, а не жалиоцу. Надежда Будумовић је додала да је проблем управо то што се не нуде никакви докази, а портал се ни на који начин не ограђује од тврдњи свог извора. Златко Чобовић је подсетио да жалитељ није искористио право на деманти, док је Милена Васић навела да је текст пристрасан и једностран и да не зна ни да ли би она слала деманти у таквој ситуацији. Рекла је и да је посебан проблем што се спекулише у вези са кривичним делима. Оливера Милошевић је оценила да је прекршена тачка 2 поглавља В, јер редакција слепо верује извору, као и да не мисли да је прекршена тачка која се односи на етику и културу јавне речи, пошто није у питању нека тешка квалификација. Филип Шварм је такође сматрао да није реч о тешкој квалификацији, те да неко ко се бави политиком и јавна је личност мора да отрпи оцену да ништа није урадио у том послу. Рекао је да су анонимни извори дозвољени, али да не може да се користи овако – ако буде требало, потврдиће на суду. Ако тврде да постоји признаница, требало је да је објаве или бар да је доставе Комисији на увид. Родољуб Шабић је рекао да је прича комплексна и компликована, али да ипак не би смело тек тако да прође без утврђивања да постоји прекршај Кодекса. Портал наводи да је Шишкин примио 5000 евра, а наводно постоји признаница на 2500, а чак ни то није достављено. Такође, редакција има право да не ода извор, али нема разлога да говори о томе да ће он то наводно рећи на суду. По завршетку расправе, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 2, 4 и 5 поглавља I, као и тачке 1 и 2 поглавља V. Кад је реч о прекршају тачке 6 поглавља IV, чланови Комисије остали су подељени, па је пет чланова гласало за, а пет против.
2.Чланица Комисије за жалбе Јелена Петковић поднела је жалбу због текста у оквиру којег је објављен узнемирујући снимак спасавања жене након саобраћајне несреће у којој је страдала њена породица, сматрајући да за објављивање оваквог снимка није постојао јавни интерес и да је редакција искористила трагедију за добијање кликова. Јелена Петковић није учествовала у расправи и одлучивању о жалби. Милена Васић јој је захвалила што је поднела жалбу, јер је реч о примеру који крши сва правила етике и све против чега се Савет бори залажући се за етику у медијима. Упитала је шта још треба урадити да се спречи овакво извештавање, тим пре што је реч о људима који нису никакве јавне личности и нема никаквог разлога да јавност зна детаље те несреће над којом су се медији иживљавали данима. Родољиб Шабић је додао да је реч о флагрантном кршењу свих професионалниг норми, те да не зна ни шта би редакција могла да одговори на ову жалбу. Тамара Скрозза се сагласила са свим што је у жалби наведено, али и додала прекршај тачке 4 поглавља IV, која се односи на забрану објављивања узнемирујућих и других садржаја који могу имати штетан утицај на децу. Истакла је да је реч о школском примеру кршења Кодекса и да тога у нашим медијима има све више, јер се такви снимци преузимају са друштвених мрежа. Јелка Јовановић је нагласила да извештавање о узроцима саобраћајне несреће јесте у јавном интересу, али то никако не сме да се ради на овакав начин, јер то није само узнемирујуће, него нешто много горе од тога. Оливера Милошевић је рекла да ово није ни извештавање, већ се све своди на пуко препричавање снимка за оне који не би смели да га погледају. Додала је и да је технологија извукла из људи неке најгоре ствари, те да је потпуно несхватљиво да неко ко сведочи трагедији у којој је нестала цела породица има потребу да то снима, а потом медији који тврде да су „дошли у посед снимка“, а заправо је реч о „јурњави“ по друштвеним мрежама да се види да ли је неко нешто снимио и да то буде што експлицитније и језивије. Рекла је и да је у жалби добро наведно да је мотив медија профит, да је реч о растућем тренду и да се боји да ће то бити све горе. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су прекршене тачке 4 и 5 поглавља IV, тачка 1 поглавља V и тачке 1 и 3 поглавља VII.
3. Медин Халиловић поднео је жалбу због текста, односно саопштења уредника САНЕ Салахудина Фетића у којем су, како тврди, изнете нетачне иинформације и увредљиве квалификације на његов рачун, као и да због тога што није објављен одговор који је послао на тај текст. Подносилац жалбе је затражио да чланица Комисије Милена Васић буде изузета из одлучивања о његовој жалби због могућег сукоба интереса, будући да је правни заступник у једном парничном поступку који се води против њега. Халиловић је, пре седнице, обавештен да, према правилима рада Савета за штампу, нема право да поставља такве захтеве, те да Милена Васић може сама да се изузме уколико сматра да треба, али да нема никакву обавезу да то учини. Она је на седници рекла да је реч о случају који нема никакве везе са предметом жалбе, те да сукоб интереса подрзумева да она има неки лични однос са жалиоцем, са којим није ни у каквом сукобу и да зато не види разлог да се изузме из одлучивања. Кад је реч о жалби, начин на који је саопштење пренето је „памфлетски“, објављено је без икаквог објашњења да читаоцима уопште не може бити јасно о чему је реч, па је тиме прекршена тачка 3 поглавља V. Што се тиче објављивања одговора, како је рекла, мисли да текст који доставаљен по својој форми није одговор, јер се у тексту износе вредносни судови у односу на подноситеља жалбе, а подноситељ жалбе одговара изводом из оптужног акта у односу на особу која је писала текст, дакле он не негира наводе који се односе на њега, већ се бави другом особом у свом одговору. Додала је да има пропуста и са једне и са друге стране. Јелка Јовановић је рекла да је у овом случају више реч о реаговању, него о демантију, да је редакција и то могла да објави, али да није морала. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да је прекршена тачка 3 поглавља V, док за одлуку да је, необјављивањем одговора, прекршена тачка 6 поглавља IV није било одлуке. За одлуку да је Кодекс прекршен гласало је четворо чланова Комисије, пет је било против. Уздржана је била Тамара Скрозза, која је рекла да не може да се изјасни јер не разуме шта се догодило, ако је одговор послат како није стигао и да не зна коме да верује.
Седница је завршена у 18.55 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Златко Чобовић