Записник са сто педесет пете седнице одржане 30.01.2025.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.156
30.1.2024.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 155. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.1.2025. године у 18 сати у Прес центру УНС.
Присутни чланови Комисије: Надежда Будимовић, Јелена Петковић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Златко Чобовић, Тамара Скрозза, Милена Васић и Родољуб Шабић
Одсутни чланови Комисије: Сања Павловић
Остали присутни: Даница Ђокић (Славко Ћурувија фондација), Давор Лукач (Фонет) и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Александре Пауновић на текст објављен на порталу “Информер.рс“
2.Разматрање жалбе Александре Пејчић на текст објављен на порталу “Јужне вести”
3.Разматрање жалбе Срђана Нонића на текст објављен на порталу “Јужне вести“
4.Разматрање жалбе Маје Стојановић на текст објављен на порталу “Новости.рс”
5.Разматрање жалбе Сање Павловић на текстове објављене на порталима: „Ало.рс“, „Новости.рс“, „Информер.рс“, „Б92.нет“ и „Политика.рс“
6.Разматрање жалбе Душана Алексића на текст објављен на порталу „Alo.rs“
1. Александра Пауновић, професорка Гимназије у Параћину, у жалби је навела да јој је нанета професионална, морална и лична штета тиме што је у спорном тексту изнето више неистинитих тврдњи у вези са тим да је организовала протесте ученика школе у којој ради. Истакла је и да је такав текст вероватно резултат тога што је ауторка текста, запослена у управи Општине Параћин и учесница у кампањама Српске напредне странке, у политичком сукобу са њеним супругом, који је члан опозиционе Демократске странке. Надежда Будимовић је, у току расправе, рекла да сматра да је у питању покушај да се дезавуише јавност, протест студената и подршка студентским протестима, као и да је у тексту изнето много неистина.По њеним мишљењу, сем предложених, прекршена је и тачка 2 поглавља II која се односи на то да економски или политички и интереси издавача не би смели да утичу на уређивачку политику на такав начин да то доведе до нетачног и пристрасног информисања. Тамара Скрозза је оценила да је реч о наставку забрињавајућег тренда дискредитације студентских протеста. Истакла је да је овим текстом „прекршено све што може да се замисли“ и да то није текст, већ „конструкција“. Оливера Милошевић се сагласила са овом оценим и додала да би и у овом случају, као и на претходној седници, требало у образложењу одлуке указати на то да је новинарска професија неспојива са политичким деловањем. Јелена Петковић је указала и на то да је прекршена тачка 2 поглавља VIII, тачније смерница Б из те тачке, јер мисли да је могао да се наведе неки извор и да није морало да се инсистира на његовој анонимности и наведе само „како сазнајемо“. Тамара Скрозза је рекла да је јасно да је та тачка прекршена, јер смерница упућује на то да се неименовани извори користе искључиво ако нема другог начина да се дође до података или информација од изузетног јавног значаја, а овде таквог значаја нема. Родољуб Шабић је оценио да је институт заштите новинарских извора вредан и важан, али да никако не сме да се злоупотебљава и да се не могу свакакве тезе скривати иза неименованих извора. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2, 3 и 4 поглавља I, тачка 2 поглавља II, тачке 1 и 3 поглавља III и тачке 3 и 4 поглавља VIII.
2.и 3. Александра Пејчић поднела је жалбу на текст који се бави запошљавањем у нишком водоводу, тврдећи да јој је, објављивањем њеног уговора о раду и инсинуацијама у вези са њеним приватним животом, повређено право на приватност. На исти текст се жалио и Срђан Нонић, који је доведен у везу са Пејчић. Нонић се, осим на садржај тескта, жалио и због необјављивања одговора. Комисија је жалбе разматрала заједно и донела јединствену одлуку. Милена Васић је у току расправе рекла је да у тексту постоји део за који се може рећи да представља нагађање. Чини се да се Нонићу, рецимо, импутира да он нема критички однос према Водоводу зато што његова партнерка има радно ангажовање у том предузећу, при чему је реч о радном ангажовању од три месеца. Зато је предложила да се Комисија изјасни о прекршају тачке 2 поглавља Истинитост извештавања. Надежда Будимовић указала је на фотографију у оквиру текста која је погрешно потписана. Она је рекла да, будући да се ради о порталу, та „техничка грешка“ је могла бити исправљена. Овако се оставља утисак о ономе о чему како кажу ’нису писали’. Такође, ако је реч о истраживачком тексту, а објављује се 31. децембра и тада се од Печјић и Нонића траже одговори (не знамо да ли и од осталих на које се текст односи), то вероватно није случајно. Истакла је и да је несразмеран део текста посвећен њима двома и да делује као да је то двоје људи текст требало да „избаци на површину“, јер очигледно постоји нека врста сукоба између редакције и Нонића. Како је објаснила, тешко је наћи тачну тачку Кодекса која је прекршена, али да би то могла бити тачка 1 поглавља Истинитост извештавања, тачније смерница Б, која каже да су новинари дужни да износе тачне информације и да их саопштавају у одговарјућем контексту, јер је овде проблематичан управо контекст. За одлуку да су прекршене тачке 1 и 2 поглавља I гласале су три чланице Комисије, док је против било седморо чланова, тако да је Комисија одлучила да спорним текстом није прекршен Кодекс новинара и новинарки Србије.
4.Извршна директорка Грађанских иницијатива Маја Стојановић поднела је жалбу због текста у којем је означена као „вођа екстремистичке антиспрске НВО Грађанске иницијативе“ и „агентурни резидент британско-америчког фактора“, који је преко ње „наложио Грухоњићу, Пајићевој и Јешићу да максимално појачају своје субверзивно и агентурно деловање против Уставног уређења Републике Србије и свих њених грађана, ради заоштравања актуелне политичке и безбедносне ситуације, са крајњим циљем да се изазове крвопролиће по моделу догађаја са кијевског трга Мајдан из 2014. године.“ Родољуб Шабић је био изузет из расправе и одлучивања, јер је, како је рекао, консултован приликом писања жалбе. Из распаве и одлучивања била је изузета и Оливера Милошевић, запослена у „Политици“, будући да „Новости“ имају истог власника. Јелена Петковић је текст оценила као скандалозан, јер је реч о таргетирању, цртању мете, ономе што никако не би смело да буде објављено. Упитала је и да ли они који то пишу икада размишљају о томе какве последице може да изазове такав текст и колико је то опасно. Ана Мартиноли указала је на илустративну фотографију у тексту која није потписана, а која је врло сугестивна и има јасну функцију. Истакла је и да је реч о тексту у којем је свака реченица позивање на насиље, угрожавање безбедности. Зато се у оваквим случајевима уопште не може говорити о новинарству, већ о „професионалном бављењу хушкањем и позивањем на угрожавање безбедности“ појединаца. Милена Васић се сагласила са овим, додавши да то постаје „неподношљиво“, док је Надежда Будимовић указала на несхватљиву неодговорност оних који се наводно баве новинарством. Јелка Јовановић и Тамара Скрозза су нагласиле и да у свим оваквим текстовима постоји и прекршај тачке која се односи на недозвољен политички и економски утицај издавача. Скрозза је подсетила да је раније то било тешко доказиво, али да најновији случајеви чине тај прекршај белодано јасним. Комисија је, по окончању дискусије, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2 и 3 поглавља I, тачка 2 поглавља II, тачке 1, 2 и 3 поглавља II и тачка 1 поглавља V.
5.Чланица Комисије за жалбе Сања Павловић поднела је жалбу због текста потпуно исте садржине објављеног на пет портала, о томе да су Жене у црном, наводно, донирале велику новчану суму студентима и „тиме је потврђен изразито антисрпски карактер студентских протеста”. Из расправе и одлучивања о жалбама на портале „Политика.рс“ и „Новости.рс“ била је изузета Оливера Милошевић. На жалбу је одговорила само редакција портала Б92нет, која је претходно понудила и објављивање одговора, али Жене у црном то нису прихватиле. Јелка Јовановић је рекла да разуме такву одлуку, јер шта и могу да демантују. Додала је да је текстом од неколико редова прекршен цео Кодекс. Комисија је посебно разматрала предлог жалитељке да се изјасни о прекршају тачке која се односи на обавезу новинара и новинарки да поштују принцип ненаношења штете угледу и достојанству личности и да не учествују у ширењу неистина или континуираном злонамерном нарушавању репутације особа о којима извештавају. Милена Васић је истакла да се ова одредба односи првенствено на појединце, али да и правна лица имају углед који може бити нарушен и подсетила да су Жене у црном и раније трпеле последице због извештавања медија – било је напада на просторије, протеста испред зграде, потписивање петиције да се удружење избаци из зграде, што је све било последица малициозне кампање у медијима. Тамара Skrozza је рекла да је то свима познато, али да Комисија одлучује о конкретном случају и не може да узима у обзир „минули рад“. Нова одредба у Кодексу о којој је реч се односи на вођење кампања, што би подразумевало, рецимо, серију текстова у неколико медија. У овом случају постоји само један текст и не може се говорити о континуитету, па ни применити одредба која се односи на континуирано злонамерно извештавање. Указујући на одговор поратла Б92нет да је нетачно да нису навели извор јер су написали да је текст преузет са портала „Ало.рс“, Јелена Петковић је подсетила да су редакције одговорне за тачност свега што објављују, без обзира на то да ли су информације пренете из других извора, и дужне су да их пре објављивања провере. Рододљу Шабић је додао да је проблем само ако медији преносе информације добијене од званичних државних органа, јер углавном не могу да их провере, али да се дешавало да одговарају и због тога. Комисија је потом у пет oddvojenih гласања одлучила да су „Aло.рс“, „Новости.рс“,“Информер.рс“, „Политика.рс“ и „Б92нет“ прекршили тачке 1, 2 и 3 поглавља I, тачку 2 поглавља II, тачке 2 и 3 поглавља III и тачку 3 поглавља VIII.
6. Душан Алексић, доцент Филозофскиг факултета у Нишу жалио се због, како је навео, неистинитог и тенденциозног извештавања са циљем дискредитације актера скупа, који је означен као „самопрокламовани пленум, који је параван за деловање опозиције“. Јелка Јовановић је рекла да је текст сличан претходним о којима су дискутовали и да се ради о очигледној пропаганди која је усмерена против неистомишљеника. Надежда Будимовић се сагласила да је текст препун неистина и инсинуација и додала да је очигледно да је припремљен унапред. Нагласила је да је занимљива тврдња да скуп на Филозофском факултету „параван за деловање опозиције“, као да је деловање опозиције у Србији забрањено па јој треба параван. Милена Васић се осврнула на одговор адвоката редакције да се по жалби не може поступати јер нису наведене конкретне повреде Кодекса и истакла да жалилац није дужан да наведе тачне одредбе, али да је жалба веома добро написана, концизна и јасна и да се види да је писао неко ко познаје рад Савета за штампу. Оливера Милошевић је такође указала да је у одговору на жалбу наведено да вредносни судови „не подлежу испитивању истинитости“ и истакла да то не сме бити изговор да под плаштом вредносних судова може све да се објави и измисли. Филип Шварм је додао да увреде и лажи нису вредносни судови. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2 и 3 поглавља I, тачка 2 поглавља II, тачке 1, 2 и 3 поглавља II и тачка 1 поглавља V.
Седница је завршена у 19.30 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Златко Чобовић