Записник са сто педесет треће седнице одржане 28.11.2024.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.154
28.11.2024.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 153. седнице Комисије за жалбе, одржане 28.11.2024. године у 18 сати у Прес центру УНС.

Присутни чланови Комисије: Надежда Будимовић, Јелена Петковић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Сања Павловић, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Златко Чобовић, Тамара Скрозза и Милена Васић

Одсутни чланови Комисије: Родољуб Шабић

Остали присутни: Сандра Бољановић, Никола Николић, Никола Петровић, Александар Пешић, Леонид Ристевски и Бојан Цвејић са Факултета за спорт, Ивана Крагуљ (НУНС), Давор Пашалић (Фонет), Даница Ђокић (Славко Ћурувија фондација), Велимир Петровић (YUCOM) и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Срђана Нонића на текст и коментаре објављене на порталу “Јужне вести”

2.Разматрање жалбе Јеховиних сведока на текстове објављење на порталу “Пинк.рс”

3.Разматрање жалбе Јеховиних сведока на текстове објављене на порталу “Информер.рс”

4.Разматрање жалбе Милене Васић на текстове објављене у дневном листу “Ало” и на порталу “Ало.рс”

5. Разматрање жалбе Милене Васић на текстове објављене у дневном листу “Информер” и на порталу “Информер.рс”

6. Разматрање жалбе Милене Васић на текстове објављене у дневном листу “Блиц” и на порталу “Блиц.рс”

7. Разматрање жалбе Милене Васић на текстове објављене у дневном листу “Политика” и на порталу “Политика.рс”

8. Разматрање жалбе Милене Васић на текстове објављене у дневном листу “Курир” и на порталу “Курир.рс”

9. Разматрање жалбе Милене Васић на текстове објављене у дневном листу “Вечерње новости” и на порталу “Новости.рс”

10. Разматрање жалбе Милене Васић на текстове објављене у дневном листу “Српски телеграф” и на порталу “Република.рс”

Срђан Нонић поднео је жалбу због објављеног текста и коментара читалаца, наводећи да је редакција одступила до властитих правила коментарисања да би га дискредитовала јер је изабран у комисију за утврђивање финансијског стања у нишкој општини Медијана, те да су текстом и увредљивим коментарима прекршене тачке 1 и 3 поглавља Новинарска пажња. У току расправе, Јелка Јовановић је рекла да Кодекс није прекршен и да политичари често мисле да за њих важе нека другачија правила, што им не служи на част. Оливера Милошевић је истакла да подносилац жалбе није третиран лошије него остали чланови Комисије, у тексту је поменут само једном, као и да је у јавном интересу да се о овој теми пише, да је важно да грађани Ниша то знају. Такође, грађанима се мора дозволити да изнесу своје мишљење и критике. Ништа од онога што је објављено није никакава претња, не угрожава његову безбедност, нити је спорно, а Нонић, као јавна личност у Нишу мора бити спреман и на то да му се неки ставови грађана неће допасти.Надежда Будимовић се сагласила да нема прекршаја Кодекса и додала да је модерација коментара у овом случају за сваку похвалу, јер је сигурно било много оних који нису објављени (што је и уредник навео у одговору на жалбу). Објављени коментари су заиста критички, а јавна личност на то мора да буде спремна. Тема је, како је нагласила, од јавног интереса. Комисија је, потом, једногласно одлучила да Кодекс новинара није прекршен.

2.-3. Комисија је о две жалбе Јеховиних сведока водила обједињену расправу, будући да се текстови односе на исти догађај – убиство жене у Нишу за које је осумњичена њена ћерка. У текстовима се, како су навели, нетачно истиче да су обе жене припаднице Јеховиних сведока, који се називају сектом, чиме су, прекршене одредбе које се односе на истинитост извештавања и забрану дискриминације. Информер није објавио ни одговор који је достављен редакцији. Милена Васић је оценила да су жалбе основане и да јој је драго да су се жалили, јер код нас постоји континуирана кампања против свих мањинских верских заједница, поготово у извештавањима у црним хроникама. Како је рекла, таквим текстовима се шири извесна врста страха, панике и нетрпељивости према свим верским заједницама које нису три доминантне и то управо тако што се припадност верској заједници доводи у везу са извршеним кривичним делом. Додала је да је потпуно ирелевантно да ли је неко од учесника овог догађаја припадник верске организације или није, а утолико горе што није, што се заправо преношењем лажне информације додатно преноси стигма на читаву заједницу, Оливера Милошевић је рекла да је овај случај подсећа на извештавање медија о случају убиства девојчице Данке Илић, када се у медијима убиство доводило у везу са националном припадношћу осумњичених. Овога пута се убиство доводи у везу са припадношчу верској заједници, па се тако инсинуира да је због тога осумњичена морала да мења навике, цитира се сектолог и сл. Надежда Будимовић је сматрала да је текстовима прекршена и тачка 2 поглавља Истинитост извештавања, јер су нагађања и претпоставке представљене као чињенице, док је Сања Павловић предложила да се гласа и о прекршају тачке 1 поглавља V, која се односи на професионалну пажњу. Тамара Скрозза је мислила да није реч о прекршају те тачке, јер би то значило да је до повреде Кодекса дошло непажњом, што овога пута није случај. Она је истакла и да је проблем (иако не постоји одредба у Кодексу која то регулише) што се у оваквим ситуацијама преносе изјаве комшија и рођака, њихова нагађања, која се по правилу третитрају као чињенице и додала да су жалиоци у праву да Кодекс забрањује објављивање верске припадности починиоца кривичног дела или жртве, уколико то није у директној вези са кривичним делом. Јелена Петковић је навела да је суштина жалбе да се текстовима инсинуира да је верска припадност у вези са мотивима злочина, као и да “Информер” иде и корак даље преношењем изјава сектолога који каже да се Јеховини сведоци не смеју називати сектом, али да он сме то да каже, а преношење тога без икакве ограде говори и о ставу редакције према тој верској заједници. Комисија је, након, расправе, једногласно одлучила да је портал “Pink.rs” прекршио тачке 1, 2 и 4 поглавља I, тачку 1 поглавља IV и тачку 4 поглавља V, док је портал “Informer.rs”, уз ове тачке, прекршио и тачку 6 поглавља IV, јер није објавио одговор подносилаца жалбе. За предлог Сање Павловић да је прекршена тачка 1 поглавља V гласало је пет чланова Комисије, док је осталих пет било против, па није било потребних седам гласова за одлуку.

4.-10. Комисија је водила обједињену расправу о жалбама чланице Комисије Млене Васић, које су се односиле на извештавање о сведочењу малолетника из ОШ “Владислав Рибникар” на затвореном суђењу његовим родитељима. Милена Васић није учествовала у расправи и одлучивању о овим жалбама, а из расправе и одлучивања о жалбама које се односе на “Политику” и “Новости” била је iskklučena и Оливера Милошевић, запослена у “Политици”. Ана Мартиноли се у расправи осврнула на одговоре редакција која су истакле да је реч о највишем интересу јавности, наводећи да је затечена да неко тако олако користи израз који се ни на који начин не огледа у ономе што је објављено, јер није интерес јавности да се на овај начин извештава о једном од најтрауматичнијих догађаја којима је ова заједница била изложена у скоријој историји. Такође, позивање на то да се користе подаци који су раније објављивани, а који су већ тада били кршење Кодекса је етички проблематично. Надежда Будимовић је рекла да су све тачке Кодекса наведене у жалби прекршене. Истакла је да је јасно да је “незванични извор” имао пуне руке посла тога дана да обиђе све те редакције и да су наслови страшни и кликбејт и да је цела прича у свим медијима пласирана тако да изазове што више кликова и што више прегледа. Додала је да је тачно да је ова тема од великог интереса, али је погрешан начин на који медији обрађују ту тему и да није сигурна да ли је реч о неразумевању или намерној злоупотреби јавног интереса, јер смо у великом броју ових текстова могли да прочитамо који су родитељи први дошли на суђење, дечак се у неким текстовима назива монструмом, наслови садрже језиве делове његовог сведочења,у једном од текстова се детаљно описује како је дечак завршио основну школу и која школа пружа услуге таквог школовања…Јасно је да ту јавног интереса нема и да су се новинари претворили у руљу жељну крви и скандала, а да у то претварају и своје читаоце који се тиме хране. Јелка Јовановић је напоменула да су одговори на жалбе непрофесионални и да уопште није важно да ли је неко сагласан са одлуком суда или не, већ се она мора поштовати посебно када је реч о малолетницима који су у овом случају и жртве и кривац. Јелена Петковић је рекла да је свеукупан утисак недостатак емпатије у извештавању и сакривање жеље за сензационализмом иза јавног интереса, у вези са догађајем о којем друштво треба да разговара са дужном пажњом и посебном емпатијом јер је реч о страшној трагедији. Указала је да се по времену објављивања детаља са суђења на порталима закључује да им је то јављао неко из суда, а не родитељи жртава који нису имали мобилне телефоне. Нагласила је да, када је реч о сарадњи медија са представницима правосуђа, ово је пример случаја када је би било важно да постоји портпарол суда који би бар давао смернице како треба извештавати, као и да би било корисно да судови у оваквим ситуацијама организују неке брифинге са медијама, да им објасне које су информације важне и зашто. Тамара Скрозза је указала на то да је сваки кодекс, па и овај у неким случајевима недостатан, Тако не постоји тачка у Кодексу која указује на то да је прекршај што се на овај начин дечаку који очигледно има неки проблем, пружа платформа да себе аболира од одговорности, што је морално огрешење. Осим тога, многим дечацима и девојчицама који размишљају на сличан начин је пружена инспирација. Комисија је, по окончању расправе, у седам одвојених гласања, одлучила да су сви медија прекршили тачку 3 смерница 2 поглавља I, тачке 4, 5 и 6 поглавља IV тачке 3,4,5 и 6, тачке 1, 2 и 4 поглавља VII и тачку 1 поглавља VIII. Сви медији, сем „Политике“ прекршили су и тачку 3 поглавља IV.

Седница је завршена у 19.15 сати.

Записник водила Председавајући

Гордана Новаковић Златко Чобовић