Записник са сто петнаесте седнице одржане 02.09.2021

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.116
2.9.2021.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 115. седнице Комисије за жалбе, одржане 2.9.2021. године у 18 сати онлајн.
Присутни чланови Комисије: Зорица Вишњић,Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Бојан Цвејић и Златко Чобовић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе организације Пријатељи деце Србије на текстове објављене у дневним новинама: „Курир“, „Информер“, „Ало“, „Српски телеграф“ и „Вечење новости“, као и на порталима „Република.рс“ и „Телеграф.рс“

1. Организација Пријатељи деце Србије жалбу је поднела због текстова и фотографија објављених од 18. јула до 16. августа 2021. године у осам медија. У жалби је наведено да су ови медији начином извештавања о злочинима Беливуковог клана извршили екстремно негативан утицај на емоционални, морални, интелектуални и социјални развој сваког детета које се нашло изложено овим садржајима. Подносиоци жалбе су сматрали да су прекршене одредбе Кодекса из поглавља 4. И 7.
Пре почетка расправе, чланови Комисије су обавештени да је део жалбе који се односи на саџај објављен на порталу „Србија данас“ повучен, односно да је решен договором између жалиоца и редакције.
У току дискусије о жалби на остале медије, Тамара Скрозза је рекла да нису сви текстови исти и да треба изузети „Српски телеграф“ и „Новости“, као што је и наведено у предлогу одлуке. Додала је да, на основу мониторинга дневних новина који ради, може да каже да је „Српски телеграф“, за разилику од извештавања о другим случајевима и других медија, био обазривији и водио рачуна о томе да не објављује фотографије штетне по децу. Кад је реч о осталима, Кодекс је несумњиво прекршен, тачније тачка 4 поглавља 4., која експлицитно каже да је забрањено објављивање непримерених, узнемирујућих, порнографских и других садржаја који могу имати штетан утицај на децу, па, тако онај ко је писао одговор „Курира“ очигледно није прочитао Кодекс. Рекла је и да, колико год родитељ водио рачуна о томе шта ће дете да прочита, не може да га држи у стакленом кавезу и, ако ништа друго, не може да га заштити од онога што ће видети на киоску, те да је зато такво објашњење медија неозбиљно. Навела је и да није баш сасвим сигурна да ли су Пријатељи деце надлежни да се баве статусом жртава, али да је сагласна и са тим делом жалбе, јер текстовима јесте нарушено и право на достојанство жртве и приватност породица, које Кодекс такође штити. Бојан Цвејић се сагласио са њеним оценама, јер, како је рекао, иако сви знамо да садржаји ових медија нису намењени деци, немогуће је децу заштити од изложености њима. Додао је да оно што је објављено у овом случају није узнемирујуће само за децу, него и за одрасле.Никоме није пријатно да гледа раскомадане делове тела, а посебно је то узнемирујуће за породице убијених. Коментаришући одговор „Новости“ на жалбу, рекао је да, колико му је познато, Гоогле аналитицс уопште не мери посете испод 18 година, тако да је немогуће знати да ли су деца видела спорни текст или не. Снежана Андрејевић је рекла да се не би упуштала у легитимацију жалиоца када су у питању жртве, с обзиром на то да у и у породицама жртава вероватно има и деце, без обзира што их ми не можемо идентификовати, посебно зато што су и починиоци и жртве млади људи, који сигурно у ближој породици имају и малолетнике. Она се сагласила са Бојаном Цвејићем да Гоогле аналитика није нешто на основу чега се може несумњиво утврдити да ли су деца видела одређени садржај, јер се не може знати да ли је дете са налога родитеља, рецимо, приступило неком сајту. Вида Петровић Шкеро је истакла да су одговори медија да родитељи треба да држе своју децу даље од оваквих садржаја потпуно невероватни, када се зна да медији држе своје „послужавнике“ у свим продавницама и нико не може да прође кроз самопослугу, а да то не види, па тако то гледају и деца. Зато медији не могу да кажу да је то одговорност родитеља када достављају штампу да се на овај начин продаје и апсолутно учествују у томе да то буде доступно и деци. Рекла је и да је сагласна са Снежаном Андрејевић да и у породицама жртава сигурно има деце. Указала је и на то да се мора знати и да докази, попут слика и снимака, у овој фази поступка не смеју да се јавно приказују, без обзира што су приказани на неким конференцијама за новинаре и достављени новинарима, и да је то важно нагласити без обзира што није предмет одлучивања у овој етичкој расправи. Тамара Скрозза је додала да је важно да нагласимо да је у смерницама Кодекса наведено да новинаре не ослобађа одговорности за објављивање непримерених фотографија то што су их добили од званичних државих органа. Зорица Вишњић је подсетила да је већина текстова настала након гостовања министра унутрашњих послова Александра Вулина на Пинку, где су први пут и објављене ове фотографије. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачка 4 и 5 поглавља 4., а да „Новости.рс“ и „Српски телеграф“ нису прекршили Кодекс новинара Србије.

Седница је завршена у 18.25 сати.

Записник водила Председавајућа

Гордана Новаковић Зорица Вишњић