Записник са сто седамдесете седнице одржане 30.04.2026.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.171

30.4.2026.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 170. седнице Комисије за жалбе, одржане 30. 4. 2026. године у 18 сати у Прес центру УНС-а

Присутни чланови Комисије: Надежда Будимовић, Филип Шварм, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Златко Чобовић, Родољуб Шабић, Милена Васић, Јелена Петковић и Сања Павловић

Одсутни чланови Комисије: Ана Мартиноли и Тамара Скрозза

Остали присутни: Стефани Карет (ЕУ Делегација), Мирослав Ерцеговчевић (адвокат), Велимир Петровић (YUCOM), Ivana Крагуљ (НУНС), Даница Ђокић, Вељко Милановић и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу.

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Венди Вуд на текст објављен на порталу „Маглочистач“

2.Разматрање жалбе Дине Барјектаревић на текстове објављене на порталу „Informer.rs“

3.Разматрање жалбе Миреле Смиљанић Личина на текстове објављење на порталу „Feljton.rs“

4.Разматрање жалбе Ђура Мацута на текстове објављене на порталу „КРИК“

5.Разматрање жалбе Верана Матића на текстове објављене на порталима „24седам“, „Ужице огласна табла“, „Лучани уживо“, „НС уживо“, „Дрина инфо“, „Пријепоље инфо“ и „Вести.рс“

1.Венди Вуд је жалбу Савету за штампу поднела због тога што је, како је навела, портал објавио низ фабрикованих и нетачних навода у форми цитата њених изјава, чиме су, како је навела, прекршене одредбе Кодекса из поглавља Истинитост извештавања и Одговорност новинара. Јелена Петковић је у току расправе рекла да у овом случају није било кршења Кодекса. Указала је на то да када се неко обрати редакцији са проблемом, не значи да има право да диктира како ће се о томе писати. Кад је реч о самом цитату, реч је о броју „Служеног гласника“ који је жалитељка навела. Редакција је дужна да провери инфомације које објављује, они су у овом случају то урадили и исправили, јер су мислили да је она направила лапсус, истакла је и додала да је најважније да је објављена тачна информација. Милена Васић је рекла да правници знају да је број „Службеног гласника“ потпуно нерелевантан, јер није правни основ ни за шта. У овом случају правни основ су ценовник и тарифа, тако да је број „Гласника“ неважан када се наведе исправан правни основ, а редакција је поступила савесно и исправила грешку. Навела је и да је проблем што је жалитељка страна држављанка, па је пола комуникације са редакцијом „изгубљено у преводу“, као и да је жалба у великом мери проистекла из неразумевања и језика и правног система. Родољуб Шабић се сагласио са овим и додао да се из објашњења уреднице види да није постојала никаква лоша намера, већ су хтели да исправе грешку. Оливера Милошевић је рекла да је жалба „престрога“ ако се узме у обзир шта су замерке. Редакција је покушала да све одради професионално, контактирали су релевантне институције, види се да наводи жалитељке да није добро цитирана у вези са дугом од 400 динара не стоје, те зато не мисли да је Кодекс прекршен. Волела би, међутим, нагласила је, да су пре објављивања текста позвали подноситељку жалбе да провере да ли је погрешно навела број „Службеног гласника“ и да заједно разреше то. Комисија је потом једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.

Подноситељка жалбе Дина Барјектаревић навела је да је била једна од говорница на Осмомартовском маршу одржаном 8. марта ове године на Тргу Републике у Београду, те се у оба спорна текста налази видео снимак њеног учешћа на том догађају, који је окарактерисан као скуп блокадера и србомрзаца. По њеном мишљењу, начином извештавања прекршене су бројне тачке Кодекса из поглавља Истинитост извештавања, Независност од утицаја, Одговорност новинара и Поштовање достојанства. Из расправе и одлучивања о жалби била је изузета Милена Васић, адвокатица жалитељке. У краћој расправи, Сања Павловић је указала да, сем манира клеветања, полуистина и манипулација, текстови садрже врло уредљиве и мизогине коментаре у вези са тим како би жена требало да изгледа, шта би требало да ради и на који начин да говори. Јелена Петковић је додала да је реч о класичном таргерирању, јер текстови не садрже никакве корисне информације. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2 и 3 Поглавља I, тачка 2 Поглавља II, тачке 1, 2 и 3 Поглавља III и тачке 1 и 3 Поглавља V.
Мирела Смиљанић Личина, јавна извршитељка, жалила се на серију текстова објављених у посебној рубрици на порталу, који, како је истакла, садрже непроверене и неистините наводе, увредљиве квалификације,податке из приватног и професионалног живота, као и садржаје са елементима застрашивања и узнемиравања. Уместо одговора редакције, Савету је достављен допис на 143 стране особе која се најпре представила као неко ко је медију доставио све инфомације на основу којих су писани текстови, а затим као аутор спорних текстова, уз захтев да се материјал јавно прочита на седници „од слова до слова“. Председавајућа Надежда Будимовић је подсетила да Комисија за жалбе у овом, као и у свим другим случајевима, треба да утврди да ли је објављивањем спорних текстова прекршен Кодекс, а не да ли је ваљана аргументација подносиоца дописа. Милена Васић је рекла да Савет за штампу није суд и да се у поступку пред њим не изводе докази и не утврђује истина као што се то ради пред судом, нити је Савет надлежан да цени доказе против јавне извршитељке, који су, како је рекла, требало да буду објављени уз текстове. Оно што је Савету достављено представља студију случаја, без приложених доказа. Објаснила је да начином наплате дуговања треба да се баве суд и Комора извршитеља, али да је овакав начин писања монструозан и да представља специфичан вид прогањања. Филип Шварм је рекао да је тешко разумети о чему је у овом случају реч, те да мисли да је у питању неки приватни однос. Истакао је да је рад јавних извршитеља добра тема за истраживачко новинарство и да су подаци могли бити достављени неком озбиљном истраживачком медију, који би то истражио на професионалан начин, док се овако све своди на изливе мржње, горчине, прогањање и фрустрације. Родољуб Шабић је рекао да је одрицање портала од било какве одговорности и позивање на поштовање америчких закона ектремно непрофесионално. Навео је да је реч о тешкој, мучној теми, јер постоји веома много деликатних и непријатних искустава грађана са јавним извршитељима. Међутим, чак и да је све што је објављено тачно, Комисија би морала да донесе одлуку да је Кодекс прекршен јер текстови садрже претећи тон и увреде, што је потпуно неприхватљиво. Надежда Будимовић је констатовала да је штета што је овако важна тема обрађена на овакав начин, док је Јелка Јовановић указала на то да Комисија заправо расправља о нечему што уопште није медиј и да начин на који су текстови написани несхватљив. Комисија је, потом, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 5 Поглавља I, тачке 1 и 2 Поглавља III, тачка 3 Поглавља V и тачка 3 Поглавља VIII.

4.Ђуро Мацут, председник Владе Републике Србије поднео је жалбу због више текстова, објављених од 30. апила 2025. до 17. марта 2026. године, у којима су, како су навели његови авокати, објављене неистините информације да је подносиоцу жалбе улазак у политику донео велику имовинску корист и то вилу од милиона евра, затим да јавности није објаснио на који је начин стекао имовину, да није одговорио на питања новинара КРИК-а и да није говорио о пореклу новца. У току дискусије Јелка Јовановић је изразила задовољство што се највиши државни функционер обраћа Савету, јер тиме указује част Савету и Комисији за жалбе и потврђује да то тело има тежину, али је истакла да је обавеза премијера да одговара јавности и оценила да је КРИК поступио професионално. Рекла је да нема никакве логике да сматра неприхватљивим да му се питања постављају преко Vibera, а да сам деманти објављује на Инстаграму. Јелена Петковић се сагласила са тим да уколико се шаље деманти, Инстаграм није права адреса и додала да није видела да је било који медиј пренео то са Инстаграм профила премијера и да мисли да је КРИК претходно покушавао да ступи у контакт са њим. Указала је на пресуде Европског суда за људска права, које су на становишту да су границе прихватљиве критике и транспарентности шире према политичарима и државним функционерима него према приватним лицима, јер су они пристанком на јавну функцију свесно изложили своје поступке детаљној контроли јавности и новинара. Родољуб Шабић је оценио да је реч о специфичној жалби, која има озбиљан начелни значај. Несумњиво је, истакао је, да сваки јавни функционер има обавезе према јавности које далеко превазилазе обавезе обичних грарђана. Премијер у једној земљи која носи бреме озбиљне корупције, морао би да покуша да отклони сваку сумњу у порекло своје имовине, а не да се само позива на то да је пријавио Агенцији за спречавање корупције, где се наводи да је део поклон, део позајмица, део уштеђевина.. јер то није довољно објашњење. Реч је о, за наше прилике, великој имовини за коју се не може на несумњив начин утврдити како је стекао, будући да је лекар, а не бизнисмен, и не би смео да буде проблем да одговори на питања новинара. Филип Шварм је истакао да Кодекс није прекршен и рекао да не разуме зашто је једна друштвена мрежа прихватљива, а друга није. Засметало му је, објаснио је, што премијер сматра непримереним да му се питања шаљу на Viber, а мисли да је сасвим у реду да одговара на Инстаграму. Милена Васић рекла је да су се новинари бавили питањем које је пар екселанс питање од јавног интереса и додала да је у жалби све погрешно – да је поднета годину дана после објављивања првог текста и да је све што пише у жалби о томе из којих средстава је купљена кућа, подносилац жалбе требало да одговори КРИК-у, а не Савету или да пише на Инстаграму, те да мисли да суштина жалбе није само заштита права, него да у њој има и шиканозне намере. Златко Чобовић је указао на то да је подносилац жалбе, као јавни функционер дужан да детаљно објасни порекло имовине, а не само да попуни образац у Агенцији. Истакао је и да је апсолутно непимерено што се у жалби прави поређење са убиством Зорана Ђинђића, како би се илустровала наводна угроженост подносиоца жалбе. Оливера Милошевић је нагласила да су јавни финкционери које плаћају грађани, дужни да дају информације новинарима, а да је подносилац жалбе имао прилику да одговори и да КРИК то објави, а он је изабрао да их игнорише. Додала је да он изгледа не зна каква је улога новинара, ни шта је његова обавеза и не може да се одлучи да ли ће комуницирати са новинарима и са којим. Исто важи и за другу тему текстова, ону из његове лекарске праксе, јер је такође од значаја за јавност. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.

Веран Матић, председник Управног одбора АНЕМ-а и председник Сталне радне групе за безбедност новинара, поднео је жалбу против више медија који су објавили исти текст у којем се, како је навео, износи низ неистина, неоснованих оптужби, без икакве могућности да се чује „друга страна“, чиме му је нарушена репутација, без икаквих основа. Јелена Петковић је истакла да ове текстове не може да види никако другачије него као наставак кампање и као опасно таргерирање и угрожавање безбедности Верана Матића. Додала је да та кампања траје месецима, кулминирала је филмом Центра за друштвену стабилност, а и даље се свака прилика користи како би се напао Матић, као и да се то ради због његове улоге у друштву, значаја међу новинарима и тема којима се бави. Нагласила је да би институције морале да реагују на ову опасну кампању, пре свега Тужилаштво, јер ово увелико превазилали надлежности Савета за штампу. Навела је и да је одговор на жалбу скандалозан колико и сам текст и да садржи низ лажи и језивих инсинуација. Филип Шварм је рекао да је ово чисто таргетирање и позив на линч, те да се не може говорити ни о каквом новинарском раду, што је Комисија закључила и претходни пут кад је одлучивала о жалбама на велики број портала који су пренели делове из филма Центра за друштвену стабилност. Рекао је да све ово долази од те, једне, организације, која је мезимац власти и подсетио је да је из тог центра Матићу упућена директна претња: Ако неко види Верана Матића, нека му каже да је и Славко Ћуривија пред смрт носио браду. Реч је о кампањи која траје јако дуго и не попушта, додао је и упитао да ли ћемо чекати да му се нешто деси. Оливера Милошевић је рекла да је реч о континуираној кампањи и да би свакако, бар за четири медија за која су прошли пут донете одлуке да су прекршили Кодекс, требало одлучити да су прекршили и тачку 3 Поглавља V. Јелка Јовановић је рекла да не би правила никакву разлику, јер су сви медији на исти начин прекршили Кодекс и додала да је портал „Припепоље инфо“ уклонило текст. Милена Васић је оценила да је буквално реч о сатанизовању појединца и да то може да буде јако опасно, па би морао да реагује још неко, сем Савета за штампу. Комисија је потом једногласно одлучила да је свих седам медија прекршило тачке 1, 2 и 3 Поглавља I, тачку 3 Поглавља V и тачку 3 Поглавља VIII.

Седница је завршена у 19.30 сати.

Записник водила Председавајућа

Гордана Новаковић Надежда Будимовић