Записник са сто шездесет деведете седнице одржане 26.03.2026.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.170

26.3.2026.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 169. седнице Комисије за жалбе, одржане 26. 3. 2026. године у 18 сати у Прес центру УНС-а

Присутни чланови Комисије: Надежда Будимовић, Филип Шварм, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Злата Куреш (уместо Тамаре Скроззе), Златко Чобовић, Родољуб Шабић, Вида Петровић Шкеро (уместо Милене Васић), Јелена Петковић и Ана Мартиноли.

Одсутни чланови Комисије: Сања Павловић

Остали присутни: Стана Младеновић и Љубиша Живадиновић (адвокати Опште болнице Achimadem Bel Medic), Адам Богдановић („Нова.рс“) и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу.

    Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Снежане Илић на текстове објављене на порталу „Прокупачке вести“

2.Разматрање жалбе Градске управе Града Пирота на текстове објављена на порталу „Пирот плус oнлајн“

3.Разматрање жалбе предузећа „Здање д.о.о. Ниш – Палилула“ на текст објављен на порталу „Пирот плус oнлајн“

4.Разматрање жалбе Вање Антонијевић на текстове објављене на порталу „Нова.рс“

5.Разматрање жалбе Опште болнице Achibadem Bel Medic на текстове објављене на порталу „Република.рс“

6.Разматрање жалбе Предрага Аздејковића на текст објављен на порталу „Истиномер“

Чланови Комисије су пре почетка седнице обавештени да ће, одлуком НУНС-а, одсутне чланице Комисије Тамару Скроззу и Милену Васић на овој седници заменити Злата Куреш и Вида Петровић Шкеро.

1.Снежана Илић је у жалби Савету за штампу навела да су у текстовима она и Едукационо-хуманитарна организација (ЕХО) доведени се у везу са наводним „узимањем пара“ и финансирањем „из Тиране“, без „изношења доказа, кроз сугестивна и инсинуирајућа питања која читаоцима намећу закључак о незаконитом или неетичком поступању”. Филип Шварм је у току дискусије оценио  да је реч о типичним нападу на једну невладину организацију, што се код нас већ јако дуго дешава. Додао је да је начин на који су питања постављена у текстовима, попут оног упућеног грађанима – да ли желе да одлучују они који су плаћени из Тиране – „срамотан“ и да у текстовима нема ниједног вредносног суда, како тврди редакција, осим ако клевете и увреде нису вредносни судови. Родољуб Шабић је такође сматрао да су прекршене бројне тачке Кодекса, да се у текстовима види намера да се неко омаловажава и кињи  и указао и на неприхватљив начин на који је објављен одговор. Златко Чобовић је је истакао да редакција у одговору на жалбу каже да су текстови резултат њиховог истраживачког рада, а онда у текстовима постављају питања. Уколико су истраживали, требало би да имају и одговоре на та питања. Такође, у одговору на жалбу наводе да нема оптужби, а у тексту експлицитно тврде – ви сте манипулатори, рекао је и додао да је реч о негативној медијској кампањи. Ана Мартиноли је посебно указала на то да медиј (супротно Закону о јавном информисању и медијима) нема импресум, нити су текстови потписани. Генерална секретарка је одговорила да је већ два пута о томе обавестила Министарство инфомисања и телекомуникација, али без резултата. Злата Куреш је сматрала да је, сем предложених тачака Кодекса, прекршена и тачка 1 Поглавља V, која се односи на забрану дискриминације, с обзиром на инсистирање на наводном финасирању из Тиране. За прекршај ове тачке гласало је осам чланова Комисије, један је био против, а један уздржан. Родољуб Шабић је своју уздржаност објаснио тиме да заиста постоји неки однос те невладине организације са Тираном, те да тврдње нису потпуно измишљење. Комисија је одлуку о прекршајима  тачака 1, 3 и 4 Поглавља I, тачака 1 и 2 Поглавља III, тачке 3 Поглавља V и тачке 3 Поглавља VIII донела једногласно.

2. и 3. О две жалбе на портал „Пирот плус онлајн“ Комисија је водила обједињену расправу, будући да су се односиле на исти текст. Градска управа Пирота је навела да је, осим текстом, Кодекс прекршен и тиме што је њихов одговор објављен уз неприхватљив коментар редакције. Вида Петровић Шкеро рекла је да је у тренутку објаве текста било најбитније да се јавност обавести да постоје неки проблеми у вези са радовима на згради гимназије. Објаснила ја да је новинар најпе написао ’обрушио се’ (део фасаде), објавио снимке и слике, али је после тога имао и одговоре и објашњења извођача радова и локалне власти, што показује да није било никакве зле намере, те да због тога верује да није било ни прекршаја Кодекса. Да није било лоше намере сматрала је и Јелена Петковић, додајући да је редакција која се суочава са озбиљним финансијским проблемима урадила најбоље што је могла. Објавили су вест да је део фасаде пао, а одмах сутрадан, уз извињење што то није одмах урађено јер је била недеља, објављена је изјава шефа градилишта, уз похвале фирми која изводи радове. Оливера Милошевић је, међутим, рекла да јесте била у дилеми да ли је Кодекс прекршен у у вези са начином на који је објављен одговор и да јој је то било „на ивици“. Истакла је да деманти не сме да се коментарише, посебно не на начин на који је то урађено у овом случају и да би то свакако требало навести у одлуци. Комисија је, потом, у два одвојена гласања, одлучила да Кодекс није прекршен.
   
   
3. Вања Антонијевић, директорка основне школе „Бановић Страхиња“ на Бановом брду поднела је жалбу због три текста којима су, како је навела, нарушени њен углед и част, узнемирена јавност и начињена штета школи, додајући да је новинари уопште нису контактирали пре објављивања друга два текста. Јелка Јовановић је нагласила да је у питању тема од јавног интереса, али је додала и да је сагласна са жалитељком да је у текстовима коришћен непримерен језик. Што се тиче тога да у текстовима нема друге стране, како је рекла, директорка је била позвана за први текст, и ако у том  тренутку није могла да се јави – могла је касније, јер су јавни функционери обавезни да одговарају на питања новинара. Филип Шварм се сагласио са овим, додајући да је пракса одбијања разговора са новинарима достигла застражујуће размере, као и да то што редакцији није послат деманти говори на неки начин да жалитељки није било важно да се чује њена страна. Рекао је и да разуме зашто је новинарка у овом случају цитирала анонимне изворе, саговорници свакако нису измишљени, они постоје, њихове изјаве су снимљене, тако да је то добра пракса. С друге стране, неконтактирање друге стране јесте проблем. Навео је и да текст није написан како треба, да нема контекста, све се свело на једну особу (директорку), тако да је реч о „граничном случају“ и да ипак мисли да је неког прекршаја Кодекса било, само треба утврдити којег и у којој мери. Родољуб Шабић је поставио питање – да ли би било повреде Кодекса да је било нормалне комуникације или да је објављен деманти и рекао да верује да би, јер се не може писати на овако увредљив начин, без обзира на значај теме и добре намере аутора текста. Надежда Будимовић је подсетила да је било родитеља који су на другим медијима говорили јавно, под пуним именом и презименом, док је Злата Куреш указала и на то да су наслови сензационалистички, да се говори о „хаосу у школи“ јер директорка није прочитала мејл, да се најављује подношење кривичне пријаве… Рекла је да разуме да се сви медији боре за што боље позиције на Интернету, али да ипак мора да се извештава са више пажње. Златко Чобовић је навео да је све што се дешава у школи од великог јавног значаја и да се не може од родитеља тражити да не буду анонимни, а деца треба да наставе да иду у ту школу и да можда трпе последице тога. Такође, редакција је звала директорку, која се није јавила ни тада ни касније, нити је тражила објављивање демантија. Због свега тога, верује да Кодекс није прекршен, сем у делу који се односи на етику и културу јавне речи јер су, како је објаснио, у једном тексту објављени увредљиви изрази. Подсетио је да је медиј одговоран за све што објави, без обзира да ли је реч о цитату или не. Ана Мартиноли и Јелена Петковић су, међутим, истакле да су у сва три текста употребљене исте формулације, па је Комисија, на крају, једногласно одлучила да је у сва три текста прекршена тачка 2 Поглавља III. За одлуку да је текстовима прекршена тачка 2 поглавља I гласала су четири члана Комисије, док је против било шест, а за одлуку да су прекршене тачке 3 и 4 поглавља VIII је гласало шест чланова Комисије, док су четити члана била против, па ни за једну од ових тачака није било потребне већине од седам гласова.
   
   4. Жалба директорке болнице односи се на серују негативних текстова објављених од 18. јануара до 11. марта 2026. године, који су, како је наведено, истоветни „само се мења по једна реченица и наслов, а који су имали за циљ да текст звучи сензационалистички, да привуче интересовање читалаца, да повреди углед ове болнице и угрози њено пословање. Болница је у жалби навела и да је са порталом била у преговорима око успостављања сарадње, а када нису прихватили цену услуге овог портала „која је била нереална и уцењивачка“, наставили су са објављивањем још увредљивијих текстова.Надежда Будимовић је у расправи истакла да је реч о „страшној серији текстова“ и да је заиста страшно ако је ово што пише истина, али ако има истине у томе, она се неће открити оваквим начином извештавања. Зато би Комисија, како је рекла, требало да се држи Кодекса и утврди шта је прекршено, а да се не бави тиме шта је истинито, јер то не може да утврди. Филип Шварм је подсетио да је и раније било сличних случајева „рекеташког новинарства“ – платите па ћемо престати да пишемо. Портал је био у преговорима са болницом и кад се нису договорили о сарадњи, дошло је до оваквих текстова. Додао је и да је немогуће демантовати такво писање. Златко Чобовић и Јелка Јовановић су се сагласили да је да је такав вид „новинарства“ недопустив, али су указали на то да Савет за штампу не може да утврди да ли је редакција заиста покушала да „рекетира“ болницу, јер нема доказа за то. Са овим су се сагласили и остали чланови Комисије, па се Комисија није ни изјашњавала о прекршају тачке 2 Поглавља II. Злата Куреш је указала на прекршај тачке 5 Поглавља I, јер су наслови сензационалистички, без обзира што генерално одговарају садржају текстова. Комисија је, након дискусије, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 3, 4 и 5 Поглавља I, тачке 1 и 2 Поглавља III, тачка 3 Поглавља V и тачка 3 Поглавља III.

6.Предраг Аздејковић је у жалби Савету за штампу навео да је „Истиномер“ објављивањем наводних резултата истраживања вишеструко прекршио Кодекса у тексту у којем је именом и презименом наведен међу тзв. „легитимизаторима“ у оквиру наводне „пропагандне мреже власти“. Овакво јавно сврставање прати низ тешких квалификација о улози те групе у „маскирању пропаганде“, „рационализацији режимских ставова“ и делегитимизацији политичких противника, чиме се директно нарушава његов углед и професионални интегритет. У току краће расправе, Вида Петровић Шкеро је оценила да је у питању класичан пример грубог кршења слободе говора и медија од стране јавног функционера. Он може да говори како хоће и шта жели, а када неко анализира тај говор – он чини одређене прекршаје. Функционер наводно не чини никакав прекршај тако што сободно говори, већ медиј који се бави анализом врши тако нешто, рекла је и истакла да то постаје шаблон понашања и да Комисије мора да се о томе изјасни. Додала је да у овом случају није нарушена равнотежа, која иначе мора да постоји, између слободе говора и нечијих права. Филип Шварм је указао и на то да се од свих људи који су поменути у истраживању жалио само Предраг Аздејковић, који је некада био члан Комисије за жалбе и упитао да ли он шаље Комисији неку поруку. Комисија је, потом, једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.

Седница је завршена у  19.35 сати.  

Записник водила                                                                                               Председавајућа

Гордана Новаковић                                                                                        Надежда Будимовић