Записник са сто шездесет друге седнице одржане 28.08.2025.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.163
28.8.2025.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 162. седнице Комисије за жалбе, одржане 28. 8. 2025. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Присутни чланови Комисије: Милена Васић, Надежда Будимовић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Златко Чобовић, Родољуб Шабић  и Јелена Петковић

Одсутни чланови Комисије: Сања Павловић

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

  Дневни ред:

.

1.Разматрање жалбе Високе школе струковних студија за образовање васпитача и тренера у Суботици и Власте Липовац Керић на текст објављен на порталу „Nova.rs”

2.Разматрање жалбе Форума правника Србије на текст објављен на порталу „Nova.rs”

3.Разматрање жалбе Јелене Батовац на текстове објављене на порталима „Novosti.rs”, „24sedam.rs”, „K1info.rs” i „B92.net”

4.Разматрање жалбе Вука Цвијић на текстове објављене на порталу „Republika.rs”

5.Разматрање жалбе Мине Делић на текст објављен на порталу „24sedam.rs”

6.Разматрање жалбе Срђана Нонића на текст објављен на порталу „Nova.rs”

7. Разматрање жалбе Срђана Нонића на текст објављен на порталу„Danas.rs”

8. Разматрање жалбе Срђана Нонића на текст објављен на порталу„Vreme.rs”

9. Разматрање жалбе Ненада Нешовића због фотографија објављених на порталима„Глас западне Србије” и„Удружење медија и медијских радника”

1.Адвокат је жалбу поднео у име школе и директорке Власте Липовац Керић, наводећи да аутор текста није од ње затражио изјаву, иако су у тексту изнете бројне неситините тврдње, као и да су тиме прекршене одредбе из поглавља Истинтиост извештавања, Одговорност новинара/новинарки и Поштовање достојанства. У току диксусије, Милена Васић је рекла да би минимун коректног извештавања био да се добије и изјава директорке коју у тексту сви оптужују, али да мисли да у осталом делу жалба није основана. Филип Шварм је додао да је често проблем испунити то начело, јер је добро познато да бројни директори и представници државних институција избегавају да одговарају на питања новинара, те да је трошење времена и позивати их. Са овим се није сагласила Оливера Милошевић, истакавши да новинари увек морају да покушају да добију изјаву, а у овом случају је то било неопходно .Са тиме се сагласио и Родољиб Шабић, додајући да би то био минимум коректног извештавања. Комисија је потом једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 Поглавља I и тачка 3 Поглавља VIII.

2. Форум правника Србије је жалбу поднео због ауторског текста, којим су, по њима, прекршене одредбе које се односе на истинитост извештавања, јер је то удружење окарактерисано као „ГОНГО удружење“, које је у директној служби Владе Републике Србије и актуелног режима, без икаквог доказа, као и да садржи увредљив и омаловажавајућ речник усмерен према удружењу и његовом председнику. Милена Васић је оценила да одредбе које се односе на истинитост извештавања нису прекршене, да не мисли да постоји пропуст у вези са регистрацијом удружења и да аутор текста можда није разумео да удружење може да ради независно од тога да ли је регистровано или не, али да то ипак није релевантно за одлуку. Али, верује да јесу прекршене тачке које се односе на етику и културу јавне речи  и обавезу објављивања одговора. Надежда Будмовић је била сагласна са тим да је требало објавити одговор удружења, како би им се омогућило да изнесу свој став, али је мислила да није прекршена тачка која се односи на етику и културу јавне речи, јер је реч о колумни и одлучивање о томе које изразе и на који начин ће аутор употребити може бити недопустива интервенција у слободу изражавања. Насупрот овоме, Тамара Скрозза је оценила да је прекршена и та одредба, да су неки делови текста заиста веома увређиви и да то нема везе са слободом говора. Нема потребе, рекла је, за оваквим речником, тема јесте у јавном инетресу, али је све могло да се напише без увреда. Јелка Јовановић се сагласала са њом и додала да јој понекад смета претерано инсистирање на слободи изражавања, нарочито што верује да се много озбиљнија критика може изрећи коришћењем примеренијих израза. Родољуб Шабић је додао да већ сам наслов „Санитарни правници из Котежа“ показује експлицитину намеру да се неко вређа. Златко Чобовић је мислио да Кодекс није прекршен употребљеним терминима, подсећајући на недавни случај колумне Драже Петровића, када је одлука Комисије била другачија. Комисија је, након расправе, са осам гласова за и два против, одлучила да је прекршена тачка 2 Поглавља III, док је одлука да је, необјављивањем одговора, прекршена тачка 6 Поглавља III донета једногласно.

3. Жалитељка се обратила Савету због идентичног текста објављеног у више медија, у којем је поменута пуним именом и презименом, као учесница састанка студентског пленума Филолошког факултета, уз тврдњу да заједно са осталима планира насилни упад на факултет, што је нетачно. Из расправе и одлучивања о тексту објављеном на порталу „Novosti.rs“ била је изузета Оливера Милошевић, запослена у „Политици“. У краћој расправи, Комиисија је оценила да је, уз тачке 1 и 2 Поглавља I, које су наведене у жалби, прекршена и тачка 3 Поглавља III, будући да се већ из тога што је више портала објавило потпуно исти текст може закључити да је у овом случају одговорност јавности подређена неким другим интересима.

4.Жалба новинара Вука Цвијића односи се на 19 текстова објављених од 29. маја прошле до 27. марта ове године, у којима се тврди да је напао Милана Лађевића, једног од власника издавача „Републике“, упркос томе што је Тужилаштво на основу снимака утврдило да је Лађевић напао Цвијића. Милена Васић је објаснила да није предложена одлука за сваки текст посебно, већ за целокупну кампању која се месецима води против Цвијића. Јелена Петковић је нагласила да је реч о веома опасној кампањи, подсећајучи да је Вука Цвијића недавно напао и полицијац, те да је свашта доживео, а да овакви текстови представљају прекршаје свих вредносних начела која поставља Кодекс. Комисија је, после краће расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2, 3 и 4 Поглавља I, тачка 2 Поглавља II, тачке 1,2 и 3 Поглавља III и тачка 3 Поглавља V.

5. Жалитељка је сматрала да је прекршено више тачака Кодекса текстом у којем има потпуно нетачних информација, али су и оне тачне „креативно изврнуте“. Навела је и да је као локални новинар из Сенте невидљива за ширу јавност и да због тога веруја да је неко ко је познаје (из локалне самоуправе) утицао на то да се текст појави на порталу у којем сигурно нико не зна ко је она. Редакција је понудила да уклони текст, али је она то одбила. Јелка Јовановић је, у току, дискусије, рекла да не зна околности у Сенти, у којој жалитејка живи, али да је очигледно реч о таргетирирању и додала да цени то што није пристала на уклањање текста, јер он говори о тој редакцији много више него о њој. Tamara Скрозза је истакла да жалба, која је врло емотивна због последица која текст има по приватни живот подноситељке жалбе, показује сав ужас тренутне медијске ситуације у Србији. Мали градови попут Сенте, често су ван фокуса, о ово показује колико је медијски простор у Србији ужасан и све гори и какве су последице по новинарку која поштено ради свој посао. Додала је да је занимљиво и да је она сасвим случајно наишла на тај текст на једној медијској радионици, и да је питање колико људи ни не зна шта је све о њима написано. Златко Чобовић је рекао да је Кодекс несумњиво прекршен и да разуме зашто Мина Делић није пристала да се текст избрише, јер, из искуства у вештачењу на суду, зна да се редакције, када то ураде, понашају се као да текста није никада ни било, па после треба вештачењем да се утврди да је уопште објављен.  Оливера Милошевић је навела да јој је симпатичан жалитељкин оптимизам да ће се медиј поправити ако буде јавно „прозван“ за кршење Кодекса, додајући да га, нажалост, не дели. Истакла је да је Мина Делић добила награду УНС-а за 2022. годину за текст о Рио Тинту у Шпанији, а сад се у овом тексту оптужује да их је „рекетирала“. Реч је о новинарки која веома професионално обавља свој посао и жао јој је што јој се ово догађа. Филип Шварм је додао да су овакви текстови сведочанство о једном времену и о томе како су се неки медији односили према људима који су часно радили свој посао. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 Поглавља I, тачке 1, 2 и 3 Поглавља III, тачка 3 Поглавља V и тачка 1 Поглавља VI.

6.-8. Комисија је о жалбама на портале „Nova.rs“ и „Vreme.rs“ водила обједињењу расправу. Из расправе и одлучивања о жалби која је односила на „Време“, био је искључен Филип Шварм, запослен у том недељнику. Милена Васић је подсетила да у текстовима морају да буду заступљене обе стране, без обзира на тему, а да у овим текстовима то није случај. Само једној страни се даје прилика да износи своје мишљење и подсмева се тужби, а да није затражен коментар оног који га је тужио, нити је у текстовима уопште наведено на шта се тужба односи. Тамара Скрозза је рекла да јој је највећи проблем у овом случају тачка 1 Поглавља I, која подразумева и обавезу извештавања у јавном интересу, јер је трагично да се озбиљни медији уопште баве оваквом потпуно ирелевантном темом, па и да Комисије мора да се бави таквим бизарностима. Али, ако већ мора, нема сумње да је Кодекс прекршен. Комисија је потом, у два одвојена гласања“, одлучила да су портали „Нова“ и „Време“ прекршили тачке 1 и 4 Поглавља I.

7.У случају портала „Danas.rs“, Komisija је једногласно одлучила да нема прекршаја Кодекса, јер су изнета виђења обе стране. Надежда Будимовић и Милена Васић су истакле да је било потпуно непотребно да редакција, уз одговор на жалбу, достави и изјаву Дејана Стојиљковића, те да је „дегутантно“ да саговорник брани новинара и преузима одговоност на себе, пошто он никако не може бити одговоран за одлуку редакције да нешто објави.

8. Жалба се односи на фотографију сниматеља Драгана Јековића, која је објављена на порталу ГЗС и УММР (који је такође регистрован као медиј), а чији је аутор Нешовић. У жалби је навео да је фотографија објављена без одобрења аутора и без навођења његовог имена. Милена Васић је указала на то да је ово друга жалба (исто важи и за објављене фотографије Мине Делић), где редакција потписује фотографију са „принтскрин“, иако то не значи ништа, што редакције вероватно и знају. Златко Чобовић је нагласио да нужно да се позове аутор фотографије и затражи сагласност за објављивање, да се његово име потпише испод фотографије (сем уколико сам аутор не жели да буде потписан), као и да се наведе извор из ког је фотографија преузета. Принтскрин, као извор, не значи ништа. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су оба портала прекршила тачке 1 и 2 Поглавља IX.

Седница је завршена у  19.05 сати.  

Записник водила                                                                                               Председавајућа

Гордана Новаковић                                                                                        Милена Васић