Записник са сто шездесете седнице одржане 26.06.2025.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.161
26.6.2025.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 160. седнице Комисије за жалбе, одржане 26.6.2025. године у 18 сати у Прес центру УНС-а.

Присутни сви чланови Комисије: Милена Васић, Надежда Будимовић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Златко Чобовић, Tamara Скрозза, Родољуб Шабић, Јелена Петковић и Сања Павловић

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

  Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Маје Недељковић на текст објављен на порталу „Informer.rs”

2.Разматрање жалбе Маје Недељковић на текст објављен на порталу „Republika.rs”

3.Разматрање жалбе Срђана Нонића на текст објављен на порталу „Јужне вести”

4.Разматрање жалбе Ивана Асановића на текст објављен на порталу „Novosti.rs”

5.Разматрање жалби Селене Плескоњић, Даринке Јашовић и Андријане Томке на текстове објављене на порталима „Kurir.rs” и „Mondo.rs”

6.Разматрање жалбе Дарка Глигоријевића на текстове објављене на порталима „Informer.rs”, „Novosti.rs” i „НС Уживо”

7.Разматрање жалбе Биљане Рогановић на текстове објављене на порталу „Прокупачке вести”

8.Разматрање жалбе Центра за ненасилну акцију на текстове објављене на порталима „Alo.rs”, „Novosti.rs” i „Informer.rs”

На почетку седнице чланови Комисије су обавештени да је Високи савет тужилаштва доставио Савету за штампу две одлуке о непримереном спољашњем утицају. Прва се односи на рад Основног јавног тужилаштва у Новом Саду, односно главног јавног тужиоца Радивоја Каћанског, о којима су непримерени садржаји објављени на порталима „Republika.rs“, „НС Уживо“, ТВ Б2, „Вечерње новости“ и „Naslovi.net.“. Друга одлука односи на такође спољашњи непримерени утицај на на самосталност Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду и на тужиоце Слободана Јоксимовића и Бранислава Лепотића, које је учио Драган Вучићевић, власник и главни и одговорни уредник ТВ „Информер“, дневних новина „Информер“ и портала „Informer.rs“. Генерална секретарка је навела да су јој одлуке достављене у форми обавештења, те да ће их упутити у процедуру уколико желе да се Савет за штампу изјасни о евентуалном кршењу Кодекса у овим текстовима.

Јелка Јовановић је рекла да је њено излагање на претходној седници у вези са жалбама Медина Халиловића изазвало његову реакцију и обраћање Савету, па има потребу да каже да није имала никакву намеру да га увреди, те да се извињава ако је то тако схваћено. Остаје, наравно, при својој одлуци да буде уздржана у вези са тим жалбама.

1.и 2. Комисија је о жалбама Маје Недељковић водила обједињену расправу, будући да су идентичног садржаја. Жалитељка је указала на прекршај права на приватност, јер су, без њене дозволе, објављене информације из њеног приватног живота, иако није јавна личност. Председавајућа Милена Васић је истакла да се и из наслова у „Информеру“ види да су они свесни да жалитељка жели да заштити своју приватност, а ипак су објавили информације из њеног приватног живота. Додала је да, иако су те податке изнели чланови породице, медиј то може да изостави. Јелена Петковић је подсетила да се управо у рубрикама „Естрада“  најчешче крши право на приватност, односно да се право на приватност крши вероватно у 90 одсто тих текстова, од којих се велики број односи на жене, објективизацију, мизогинијиу и такве врсте садржаја које су недопустиве, па је ово, како је рекла, добра пирлика да Комисија скрене пажњу на то. Комисија је, након дискусије, једногласно, у два одвојена гласања, одлучила да су и „Информер“ и „Република“ прекршили тачку 1 Поглавља VI.

3. Срђан Нонић је поднео жалбу због текста, односно наслова теста, у којем је апострофирано да је његов портал добио новац на конкурсу за пројектно суфинансирање града Ниша, као и због коментара испод тог текста.Навео је да је циљ оваквог извештавања био да га дискредитују. Јелка Јовановић је приметила је да је Нонић поднео чак четири или пет жалби против „Јужних вести“ у последњих годину дана, те да они очигледно имају неке нерешене међусобне односе. Савет о томе не може да се изјашњава, али је, како је нагласила, мало чудно да он буде у наслову, са 590 хиљада динара, а Звездан Миловановић не буде са 7,9 милиона. Оливера Милошевић је била сличног мишљења, указавши на то да јесте необично да је редакција одлучила да у наслов стави Нонића поред бројних других, веома дискутабилних, медија који су добили новац на овом конкурсу. Додала је, међутим, да Комисија не може да улази у уређивачку политику, а да не види прекршај истинитости извештавања, на који је жалилац указао. Милена Васић се сагласила са тим да Комисија не може да се бави уређивачком политиком, истичући да је у питању врло вешта провокација којом се не крши Кодекс и додајући и да су и коментари испод текста „на ивици“. Комисија је, потом, једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.

4. Иван Асановић је, преко пуномоћника, поднео жалбу јер је у спорном тексту, између осталог, означен „као криминалац који је добро познат као дилер марихуане, разбојник, да је одговарао због пљачке, диловања и слично, иако не постоје чињенице и информације у самом чланку на основу којих се могу правдати, односно образложити такве тврдње“. Из расправе и одлучивања била је изузета Оливера Милошевић, запослена у „Политици“, која има истог власника као и „Новости“. У току дискусије, Златко Чобовић је рекао да су новинари морали да позову Асановића за коментар, те да зато миси да је прекршена и тачка 4 поглавља I (Кодекса новинара Србије), јер није консултовано више извора. Надежда Будимовић је истакла да оваквих текстова у медијима има свакодневно. Објаснила је да текст нема никакав садржај ни суштину, повод, догађај… „просто то је пет реченица којима је била намера да се дезавуише једна политичка опција и неки људи и то постаје пракса која заправо нема никакве везе са новинарством“. Комисија једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2 и 3 Поглавља I, тачка 2 Поглавља II и тачка 3 поглавља VIII Кодокса новинара и новинарки Србије, односно одговарајуће одредбе кодекса, који је важио у време објављивања текста у августу прошле године.

5. Адвокат Селене Плескоњић, Даринке Јашовић и Андријане Томке поднео је три одвојене жалбе због тога што су њихове фотографије „Курир“ и „Мондо“ објавили у оквиру текстова о протестима одржаним испред редакција „Курира“, „Новости“ и „Политике“, а у којима је, између осталог, телевизија Н1 означена као организатор скупа „уз подршку плаћене публике“.  Милена Васић је указала да се из одговора адвоката редакција види да можда не разуме најбоље да Комисија утврђује повреде Кодекса и да то није исто што и повреда части и угледа о којој одлучује суд. Златко Чобовић је додао да пракса да редакције жалбе прослеђују адвокатима није најбоља за њих, јер би можда, када би редакција одговорила на жалбу, неке ствари могле да се реше на други начин, што би било корисније за њих, од одговора адвоката који је написан као поднесак суду. Тамара Скрозза је нагласила да ја веома важно да у образложењу одлуке стоји да је право грађана на окупљење гарантовано Уставом, као и неке друге ствари које се у спорним текстовима проблематизују. Ствари које су нормалне се толико проблематизују, да је питање шта ће сутра постати ненормално, рекла и поставила питање шта је спорно ако је неко „добростојећи“ или ако је ифлуенсер – да ли због тога немају право да протестују. Истакла је да такво погрешно контекстуализивање постаје модус операнди актуелног режима у медијима. Након краће дискусије, Комисија за жалбе једногласно је, у два одвојена гласања, одлучила да су оба портала прекршила тачке 1, 2, 3 и 4, Поглавља I, тачку 2 Поглавља II, тачке 1, 2 и 3 Поглавља III и тачке 1 и 3 Поглавља V. Комисија је одлучила да нису прекршене одредбе које се односе на заштиту приватности, јер су фотографије снимљене на јавном скупу.

6. Новинар Зумера Дарко Глигоријевић жалбу је поднео против медија који су објавили списако од 18 приведених „блокадера“ и нападача на Милоша Павловића у Студентском граду, међу којима је било и његово име. Ниједан медиј није навео да је он новинар, који је те вечери извештавао са лица места. Из расправе и одлучивања о делу жалбе на портал „Novosti.rs“ била је изузета Оливера Милошевић. Јелена Петковић је нагласила да је јако важно то што у текстовима није споменуто да је Глигоријевић новинар. Рекла је да он живи у Студентском граду и пошто је чуо да се нешто дешава, изашао је да то сними, а полиција га је привела, иако је рекао да је новинар. Јелка Јовановић је рекла да није сигурна да ли му је повређено право на приватност, јер је требало објавити његово име, пошто је реч о новинару који је приведен, као и да треба имати у виду да су сви медији објавили његово име. Филип Шварм је објаснио да није проблем у томе што му је објављено име, него што није наведено да је новинар. Једна ствар је када се објави да је приведен новинар, па се наведе његово име, а у овом случају је поменут само као један од приведених и зато то јесте кршење права на приватност, јер нису смели да објаве његове податке. Комисија је потом једногласно одлучила да су сва три медија прекршила тачке 1 и 4 поглавља I и тачку 1 поглавља VI.

7. Биљана Рогановић, главна и одговорна уредница портала „Прокупље прес“ жалила се на серију текстова о њој, који су објављени на другом локалном порталу„Прокупачке вести“,а у којима је оптужују да шири неистине, „све у циљу прикупљања јефтиних политичких поена и новинарског и политичког лешинарења“ и да је за тај посао „дебело плаћају неки фактори“. Навела је и да није могла да било шта демантује, јер портал нема импресум, нити контакт на који било шта може да се пошаље. Генерална секретарка је потврдила да због тога ни она није могла да достави жалбу редакцији, те да је, с обзиром на то да је портал регистрован као медиј и по закону би морао да објави импресум, пријавила овај случај Министарству информисања и телекомуникација. Милена Васић је рекла да би требало указати на постојање „фантомских сајтова“ који служе  искључиво за ширење непроверених информација и гласина и за наношење штете. Надежда Будимовћ је додала да би требало да се уведе као пракса да Савет регује у оваквим случајевима, да сигнализира Министарству, јер је више пута већ било жалби на такве „фантомске сајтове“. Оливера Милошевић је рекла да је очигледно да портал води хајку против жалитељке и да заправо оповргава текстове другог медија, не нудећи никакве доказе за то. Истакла је да Комисија да сада није имала такав случај и  да изгледа као да овај портал постоји да би одговарао на оно што објављује „Прокупље прес“. Комисија једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 Поглавља III и  тачка 3 Поглавља V.

8. Центар за ненасилну акцију указао је у жалби да Жељко Вукелић, на кога се углавом односи текст, није активиста те организације, да их нико није контактирао да провери ту информацију, као и на то да цео текст обилује говором мржње и неистинама. Из расправе и одлучивања о делу жалбе која се односи на портал „Novosti.rs“ била је изузета Оливера Милошевић. Комисија је водила расправу у вези са тим да ли је ова организација, која се помиње директно само у једној реченици у тексту, овлашћена да се жали и на кршење других одредби Кодекса  у делу текста који се односи на друге особе. Тамара Скрозза је сматрала да Комисија не само да може, већ мора да узме у обзир и кршење других одредаба, а не само истинитости извештавања,јер је таргетирањем појединца, који се доводи у директну везу са организацијим, стигматизована и организација са којом је повезан. Истакла је да, сем националне мржње, текст садржи и неосноване веома тешке оптужбе да неко сарађује са хрватским обавештајним службама и да Комисија не сме преко тога да пређе, зато што се није жалио тај човек. Јелена Петковић се сагласила са њом, додајући да је овакво таргетирање опасно и за невладине организације, јер читаоци могу лако да истраже ко у њима ради, чиме се отвара простор за додатне притиске. Указала је и на потпуни изостанак новинарског труда да се информација провери. Родољуб Шабић је нагласио да је у ширем контексту то што су њих две рекле неспорно, али да са правног аспекта има дилему да ли је ЦНА овлашћен да се жали да друге прекршаје Кодекса, с обзирим на то да су у тексту који говори о неком човеку, они само поменути. Свакако би, без обзира на одлуку Комисије, требало у образложењу навести то што су рекле Јелена и Тамара. Филип Шварм је оценио да се невладине организације и иначе третирају као „усташе и плаћеници“, што не треба ни доказивати и при чему се не мора експлицитно рећи да је цела организација таква, то се, како је рекао, подразумева. Закључио је да су оптужбе против активисте заправо индиректне оптужбе против целе организације, јер ако је такав истакнути активиста, ни остали нису другачији. Оно што приписују њему, приписују и целој организацији, те зато она има активну легитимацију да се жали. Надежда Будимовић је указала да је организација, за коју се наглашава да је прозападна, поменута у склопу целе приче о томе какав је тај човек, јер то даје кредибилитет њиховим отужбама и она је у функцији те приче.Након расправе Комисија је једногласно одлучила, у три одвојена гласања, да су сви портали прекршили тачке 1, 2 и 3 Поглавља I, тачке 1, 2 и 3 Поглавља III и тачку 1 Поглавља V.

Седница је завршена у  19.15 сати.  

Записник водила                                                                                                                                                                                               Председавајућа

Гордана Новаковић                                                                                                                                                                                           Милена Васић