Записник са сто треће седнице одржане 27.08.2020

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.104 27.8.2020.
Београд
 
ЗАПИСНИК

Са 103. седнице Комисије за жалбе, одржане 27.8.2020. године у 18 сати онлајн.
Учествовали су сви чланови Комисије: Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Снежана Андрејевић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић, Бојан Цвејић и Оливера Милошевић
Остали присутни: Милош Стојковић, адвокат Н1,Владица Илић из Београдског центра за људска права, Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
 
Дневни ред:

1.    Разматрање жалбе Заштитника грађана на текст објављен на порталу „Нова.рс“
2.    Разматрање жалбе Виолете Степановић на текст објављен на порталу „Инфоцентрала“
3.    Разматрање жалбе Николе Миновића на текст објављен на порталу „Озонпресс“
4.    Разматрање жалбе Курира на текст објављен на порталу Н1 инфо
5.    Разматрање друге жалбе Курира на текст обвјављен на порталу Н1 Инфо
6.    Разматрање жалбе Војина Ракића на текст објављен у дневном листу „Информер“
 
Снимак Зоом седнице на:  https://youtu.be/Dksj0Ybha7w

1.Заштитник грађана Зоран Пашалић поднео је жалбу наводећи да је спорним текстом, који се односи на поступке службеника те канцеларије у току демонстрација у Београду, прекршено више тачака Кодекса из поглавља Истинитост извештавања и Новинарска пажња. У току расправе Бојан Цвејић је рекао да мисли да Кодекс јесте прекршен јер нема више извора, а из текста не види оно што је новинарка навела у одговору на жалбу – да је покушала да добије инфомацију у канцеларији омбудсмана, док је Оливера Милошевић мислила да је, сем ове одредбе Кодекса, прекршена и тачка која каже да новинар не сме слепо да верује извору информација. Вида Петровић Шкеро се није сагласила са овим, јер је, истакла је, новинарка покушала да то провери, позвала је прес службу омбусмана, јер до њега вероватно није могла ни да дође, они нису желели да се оглашавају, због чега је потпуно оправдано објавити овакав текст. Портал је накнадно објавио и изјаву заштитника грађана, којом он објашњава шта су службеници видели и предузели и он је практично потврдио оно што се десило, а што је наведено у тексту. Додала је и да је Београдски центар за људска права велика и значајна организација и да је њихово мишљење важно, а да је оно поткрепљено снимцима који потврђују да службеници заштитника грађана нису пружили помоћ повређеном грађанину, односно да ништа нису предузели. Јелка Јовановић је рекла да је очигледно да новинарка није добила изјаву никога из службе заштитника грађана и да портал Нова.рс није могао да уради ништа више од овога што су урадили, а да је у ситуацијама као што су демонстрације у којима је полиција брутално поступила, институција заштитника грађана морала да реагује и сасвим је оправдано указати на то.

Очигледно је да се нису снашли и да нису урадили све како треба. Владо Мареш се сагласио са њом, наводећи да се у ситуацијама као што су демонстрације не може очекивати савршено понашање ни службе омбудсмана, ни новинара, те да не треба „цепати длаку на двоје“. Рекао је да новинар мора да пише о овоме и мора да покуша да добије иноформацију од омбудсмана, јер је то у интересу јавности, али је додао и да се он понашао мало охоло у овом случају. Златко Чобовић се у свему сагласио са Видом Петровић Шкеро и рекао да сматра да није прекршен Кодекс. Он је оценио лицемерним навод у жалби да службеници омбудсмана који су пратили протесте нису видели пребијање, али су – када су уочили човека који лежи на тротоару – позвали полицију како би она обезбедила медицинску помоћ.Тамара Скрозза је, међутим, рекла да ће бити уздржана приликом гласања, јер је донекле сагласана и да онима који мисле да је Кодекс прекршен и са онима који верују да није. Навела је да је представник Београдског центра за људска права, који је саговорник у тексту, обавио већи новинарски посао него редакција Нова.рс, јер је сав објављени материјал прикупио он, док се не види да је редакција показала било какву иницијативу.

„Немам грађански проблем са тим, али имам новинарски“, рекла је. Снежана Андрејевић се сагласила са њом, додајући да је и она у недоумици, иако јој се чини да је „пре прекршен Кодекс него да није“. Она је рекла да је сагласна и са Видом Петровић Шкеро – да је довољно да новинар позове прес службу, не мора да зове самог омбудсмана ако већ постоји прес служба, али да у тексту не постоји информација о томе да је било ко позван. То је наведено тек у одговору на жалбу и нема никакве потврде за то, а за Комисију је најважније да утврди чињенице. Љиљана Смајловић подржала је предлог Оливере Милошевић. Рекла је и да је сагласна да је мишљење Београдског центра за људска права релевантно, али да не разуме зашто онда у тексту није наведено да људи из те организације тврде да омбудсманова служба ништа није урадила, а не да новинарка потпише то као свој текст, а да ништа није предузела.

Зорица Вишњић је рекла да ће и она бити уздржана, јер јој је веома тешко да се одлучи. Истакла је да не сумња да је новинарка звала службу омбудсмана за изјаву, али да уважава и оно на шта је указала Тамара Скрозза – да је новинарка ставила свој потпис испод материјала који је прикупио неко други, те да је могла да се заштити тако што би навела – према тврдњама Београдског центра за људска права.С друге стране, и канцеларија омбудсмана је имала прилику да се огласи у вези са овим случајем, што није урадила. Драган Ђорђевић је рекао да има исту дилему, али да сматра да је важно да су у тексту саопштене чињенице  – да су два службеника била присутна када је полиција претукла демонстранта, али да недостаје информација о томе да је редакција звала прес службу, тим пре што у жалби не постоји потврда онога што је изнето у одговору на жалбу. Након расправе, за одлуку да је Кодекс прекршен гласала су четири члана Комисије, исо толико њих је било против, док су три члана остала уздржана, па није било потребне већине од осам гласова ни за једну одлуку.

2.    Виолета Степановић .жалила се да јој је повређена приватност тиме што је портал објавио информацију да је позитивна на корона вирус, уз изјаву анонимне раднице да је поступала неодоговорно и болесна долазила на посао. У тексту није наведено њено има, али, будући да живи у малом месту сви су препознали о коме је реч. Јелка Јовановић је, у дискусији, рекла да је, можда и више него кад је реч о претходној жалби, ово „гранични случај“. Текст је релативно коректан и информација је тачна. С једне стране, потребно је објавити да се корона вирус појавио у вртићу, али је такође потребно и сакрити идентитет заражене оспбе, јер су подаци из здравствених картона заштићени. Златко Чобовић је рекао да је он пошао од тога шта је тачно а шта није тачно у овом тексту. Тачно је да је запослена била заражена, што и она потврђује у својој жалби, тачно је да је долазила на посао, што она, такође, потврђује, тачно је да у тексту није наведено њено име и презиме, тачно је да је у јавном интересу да се о оваквим темама пише, а није тачнан навод у жалби да се ова тема политизује, јер није политизација ако је аутор текста покушао да ступи у контакт са директорком вртића, али није успео.Бојан Цвејић је рекао да је постоји јавни интерес да се зна да је неко у вртићу заражен вирусом, али да нема никакве потребе улазити у детаље, који могу да утичу на нечији живот и да доведу до тога да буде „осуђен“ у тој средини. Додао је да му то личи на текст из црне хронике, кад се износе непотребни детаљи из нечијег приватног живота.

Вишњић је такође оценила да је Кодекс прекршен, да није било разлога наводити ни занимање заражене особе, довољно је било написати да се вирус „појавио“ у обданишту. Овакво извештавање „вуче на сензационализам коме нема места у овом случају“, а читацима се сугерише да постоји одговорност оболеле особе – да је знала да је заражена и да је „сејала заразу“ по вртићу. Оливера Милошевић је рекла да је Кодекс несумњиво повређен, анонимни извор, који је у тексту наведен, потпуно је беспотребан, а оптужује некога као кривца за ширење заразе у вртићу. Истакла је да је реч о малој средини у којој сви знају о коме је реч и да може само да претпостави какве су последице оваквог текста и са чиме се се суочила таког тога Виолета Степановић. Са овим се потпуно сагласила Тамара Скрозза, нагласивши да је било потребно да се јавност обавести, али да је апсолутно недопустиво да се објави било који податак који упућује на идентитет заражене особе. Потпуно је небитно шта мисли анонимна куварица, а жена је преношењем њене изјаве стављена на стуб срама, рекла је. Снежана Андрејевић је такође рекла да је повређена приватност заражене жене и чланова њене породице. Златко Чобовић је додао да остаје при свему што је претходно рекао, а да су га чланови Комисије убедили да је повређен Кодекс у делу који се односи на заштиту приватности, и да ће гласати да је прекршен Кодекс.По окончању дискусије, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 Поглавља 7.

3.    Никола Миновић поднео је жалбу тврдећи да је Озон Пресс неовлашћено преузео његов текст објављен на сајту Кошаркашког клуба „Борац“ и порталу „Кабларнет“. Златко Чобовић је у расправи указао да то да је ово још један случај, каквих је и раније било пред Саветом, „локалног обрауна два портала“, додајући да то није битно за одлучивање. Он је рекао да нема никаквог прекршаја Кодекса, јер ауторско-правни однос постоји између Миновића и портала Нова.рс, који је преузео његов текст, док је Озон Пресс преузео текст са Нове.рс, не знајући да су га они пренели мимо Закона и мимо Кодекса. Он је указао да је занимљиво да је Миновић уз жалбу доставио свој оригинални текст, као и као и и дентичан текст објављен на порталу Моззартспорт, али са потписима два коаутора, од којих је један Миновић. Тиме се отвара питање да ли је подносилац жалбе аутор или коаутор текста, јер је у случају да је коаутор био дужан да каже у којој је мери аутор текста, колико дела…Предлаже, међутим, да Комисија пређе преко овога и да одлучи да Кодекс није прекршен, јер је Кодекс прекршила Нова.рс, а пондосилац жалбе је одустао од жалбе против њих, а жали се на Озон Пресс, који формално није прекршио Кодекс и Закон о ауторским и сродним правима. Снежана Андрејевић је такође рекла да нема индиција да је Озонпресс могао знато да је Нова.рс преузела туђ текст супротно закону. Чланови Комсије потом су једногласно одлучили да Озонпресс није прекршио Кодекс новинара Србије.

4.и 5. О две жалбе одговорног уредника Курира на портал Н1 инфо Комисија је водила обједињену расправу. Љиљана Смајловић је рекла да је против тога да се чланови Комисије буду уздржани, јер од тога они који су се жалили немају никакву корист и не занима их колико се Комисија мучи да преломи. Рекла је да ће она гласати да је Кодекс прекршен и да мисли да су га прекршили и Курир и Н1 инфо. Бојан Цвејић је навео да не зна како треба да се посматра овај „рат саопштењима“ између две редакције, односно да није сигуран да ли званична саопштења власника уопште треба посматрати као вести, односно садржај који подлеже Кодексу или као саопштење било које фирме. Љиљана Смајловић је, међутим, истакла да у Кодексу управо пише да интереси власника не смеју да утичу на уређивачку политику. Пословни интереси издавача, никако не могу бити оправдање за кршење Кодекса, чак ни у случајевима када и друга страна крши Кодекс. Владо Мареш је рекао да Комисија не сме да затвара очи пред чињеницом да је „Курир“ на задатку, да и једни и други заступају интересе својих власника и да је овде реч о бесмисленој „тучи два медија“ за публику у којој Комисија треба да помогне једном да јаче удари оног другог, те да у таквој ситуацији, Комисија не може да уради ништа добро, па би најбоље било да једноставно каже да нема прекршаја Кодекса, јер ово превазилази оквире рада Савета за штампу. Златко Чобовић је нагласио да је реч о два потпуно и у сваком погледу различита медија, која заступају пословну политику својих власника и објављују њихова саопштења. Информације које објављују су различите јер су и интереси њихових издавача различличити, а посао Комисије није да утврђује шта је истина.

Зато мисли да у овом случају нема прекршаја Кодекса. Тамара Скрозза је објаснила да у овој ситуацији мора да остане уздржана, јер уопште није разумела ни жалбу, ни одговор редакције на ту жалбу, те да ће евентулано променити мишљење ако јој неко од чланова Комисије протумачи о чему је реч. По мишљењу Јелке Јовановић и ово случајеви су „на ивици ножа“. Она је поставила питање да ли треба расправљати о томе да ли је нешто новинарски обрађено, ако постоји право на одговор.  Рекла је да није сагласна са оценама из жалбе и да ће гласати да Кодекс није прекршен. Додала је и да јој се не допада ова врста „рата“ која се води из свих оружја и оруђа, а посебно то што „Курир“ кампању води „за наше паре“. Вида Петровић Шкеро је подсетила да никада до сада није била удржана приликом гласања, јер верује да чланови Комисије треба да одлучују, али да у овом случају мисли да се Саветом манипулише. Рекла је да је сагласна са Љиљаном Смајловић да су Кодекс кршиле обе стране, уколико је уопште било прекршаја, будући да овде није реч о повреди људских права, већ о неким правима неких супротстваљених интереса, које не разуме. Рекла је да је реч о нечему што превазилази сферу интересовања Комисије у примени етичког кодекса и рекла да је њена дилема само то да ли о оваквом случају треба сви чланови Комисије да буду уздржани. Снежана Андрејевић је истакла да, иако је расправа обједињена, треба разлучити временски след текстова у оба медија – прва жалба „Курира“ односи се на саопштење УГ, које јесте мањкаво, јер се из њега види шта мисли онај ко га је написао, али не и на шта се оно односи. Ако посматрамо само то, Кодекс јесте прекршен, а тек онда следи све остало о чему је Комсија до сада причала – тек из текстова наког тога видимо да су се дописивали, да су једни другима скраћивали одговоре…
Комисија је прво одлучивала о томе да ли да се сви чланови уздрже од гласања, како би тиме исказали свој став о оваквим жалбама, али о томе није постигнута сагласност. Љиљана Смајловић је затражила да се у записник унесе да се она категорички противи томе да се чланови Комисије изасне да мисле да их неко злоупотребљава када тражи да се изјасне о нечему због чега постоје. Након тога, Комисија је гласала о томе да ли је Н1 Инфо прекршио Кодекс. Кад је реч о првој жалби, за су била два члана Комисије, против четири, док је пет чланова било удржано. У случају друге жалбе, за прекршај Кодекса је гласао један члан, против је било пет, колико и уздржаних чланова, тако да ни у једном од ова два случаја није било потребне већине за дношење одлуке.

6.Војин Ракић поднео је жалбу због текста у којем се износе детаљи из приватног живота његова породице, верујући да је тиме прекршено више тачака Кодекса из поглавља: Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Поштовање приватности. Зорица Вишњић је оценила да је текст веома бруталан и да га је мучно читати. Објаснила је да, чак и да је све што је написано тачно, не види због чега би то требало да читамо у новинама, посебно због тога што је посредно откривен и идентитет деце. Вида Петровић Шкеро је рекла да су текстом прекршена људска права и жалиоца и његове деце, али и њихове мајке, којој сигурно није ни мало пријатно да ово чита. Снежана Андрејевић се сагласила са овим, истакавши да је у оваквим предметима доделе стратељства над децом на суду јавност искључена и такве ствари не смеју да се преносе. Текстом су, како је рекла, прекршена људска права свакога ко је учествовао у овом судском поступку, јер је тако нарушено њихово право да ништа од онога што је изнето на суду не доспе у јавност. По завршетку дискусије, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 Поглавља И, тачка 4 Поглавља 4, тачка 1 Поглавља 5 и тачке 1 и 4 Поглавља 7.
 
Седница је завршена у 19.45 сати.  
 
 
 
Записник водила                                                                                                 Председавајући
Гордана Новаковић                                                                                                                Владо Мареш