Записник са сто тридесет треће седнице одржане 30.03.2023.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.134
30.3.2023.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 133. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.3.2023. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни чланови Комисије: Тамара Скрозза, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Златко Чобовић, Снежана Андрејевић, Јелена Петковић и Филип Шварм
Остали присутни: Ања Анђус, представница подносилаца четврте жалбе и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Горана Јовића на текстове објављене на порталу „Југмедиа“
2.Разматрање жалбе Горана Јовића на текстове објављене на порталу „Решетка“
3.Разматрање жалбе Немање Шаровића на текст објављен у дневном листу „Блиц“ и на порталу „Блиц.рс“
4.Разматрање жалбе Мреже за извештавање о различитости и удружења „Да се зна“ због текста објављеног у дневном листу „Ало“ и на порталу „Ало.рс“
Чланови Комисије су претходно обавештени да је Управни одбор Асоцијације медија за новог члана Комисије за жалбе изабрао Филипа Шварма, уместо Бојана Цвејића.
Председавајућа Тамара Скрозза је на почетку седнице рекла да, због разних спекулација након претходне седнице Комисије, што би могло да се настави и након ове, сматра својом обавезом да нагласи да Комисија за жалбе увек одлучује искључиво у складу са Кодексом новинара Србије, без обзира на било какво политчко или идеолошко опредељење жалилаца.
1.Адвокат Горана Јовића, повереника СНС из Лебана и председника Регионалне привредне коморе, поднео је жалбу због три текста у вези са сукобом око паркирања, којима је, по његовом мишљењу, прекршено више тачака поглавља I, IV, V, VI и VII. Владо Мареш је, у току расправе, рекао да мисли да Кодекс није прекршен, да јавни интерес претеже, јер се догађај о којем се извештава несумњиво десио и било је потребе да се о томе пише. То што су у текстовима изнете нешто различите верзије догађаја нормално је, јер су тако пристизале информације и ствар је дужне новинарске пажње да се садржај мења. Истакао је да, када се дешавају овакве ствари, чаршија регаује, у таквим реаговањима има извесне дозе малициозноасти, што се вероватно одражава и на рад новинара, али, с друге стране, овде постоји и притисак локалног моћника на медиј. Он, међутим, мора да прихвати да је више него јавна личност, за коју постоји више него оправдано занимање јавности и не може да спречи ни чаршију ни медије да се овим случајем баве. У целом случају има доста спорних детаља, сам жалилац, на пример, каже – зашто човек са којим се сукобио мора да паркира у пешачкој зони, кад је 50 метара даље јавни паркинг. А он мора да паркира тамо и да има кључ, што у чаршији сигурно није симпатично и изазива одијум. Снежана Андрејевић је навела да је уредница портала доставила пресуду у вези са ранијом Јовићевом тужбом која њој не иде у прилог, јер тужба није одбијена зато што су информације које је објавила истините, него зато што није било штете. Такође, чини се из текстова да је човек који је паркирао у пешачкој зони рођак Јовићевог зета, што некако дође као рођачко – медијиски спор на локалу. А кад је реч о паркингу, паркира се онај ко има дозволу за то. Додала је да је сагласна са оценом да је о овом догађају требало писати, јер се тиче јавног интереса. Што се тиче инфомација које су пласиране, оне су непроверене и недоследне и из њих није јасно ни због чега се води поступак. Дебата јесте у јавном интересу, он јесте јавни функционер и мора да покаже већу толеранцију на критику, али овде је реч о текстовима који по чињеничном садржају нису коректни. Јелка Јовановић је рекла да је сагласна са већим делом аргументације коју је изнео Владо Мареш. Објаснила је да текстови нису прецизни зато што они који је требало да дају информације нису то урадили и додала да локални медији, који имају етикету опозиционих, имају проблема да дођу до инфомација и да Комисија, кад одлучује, мора да узме у обзир и то да им је посао отежан и да им на крају, остају само очевици, посебно кад је реч о оваквим случајевима, који су врло атрактивни за локалну средину. Филип Шварм је рекао да њему из објављених текстова стварно није јасно шта се десило. Потврдио је да је тешко да се дође до информација, не само у локалним срединама, него и у Београду, али је питање да ли је требало објавити овакве текстове, додајући да не види на који начин овако конфузни текстови доприносе јавном интересу и да зато верује да је Кодекс прекршен. Златко Чобовић се сагласио са аргументима које су изнели Владо Мареш и Јелка Јовановић и рекао да сматра да није прекршен Кодекс. Вида Петровић Шкеро је подсетила да посао Комисије није да утврди шта се стварно десило, већ да ли постоји кршење неке норме и додала да, по њеном мишљењу, постоји. Све је ово могло да се објави на други начин, са неким оградама, додатним проверама и са сазнањем да полиција не може одмах да да инфомације. Рекла је и да разуме да у унутрашњости постоје јако сукобљени односи, али да је посао Комисије да одлучује једнако о медијима из Београда и из унутрашњости, јер би, у супротном, показивала континуирано разумевање за неадекватан начин писања. Изношење претпоставки и непроверених инфомација не спада у професионално понашање новинара. Она је указала и на то да, када се говори о јавном интересу, треба имати у виду и да је у овом случају реч о сукобу због паркинга, а не о нечему што је из области професионалног рада функционера. Јелена Петковић је навела да је текст о истој теми који је објављен у „Југпрессу“, такође локалном медију, убедио да је овим текстовима прекршен Кодекс. Комисија је, након расправе, одлучила са осам гласова за и три против да су прекршене тачке 2 и 5 поглавља I.
2. Жалба се односи на два текста у вези са истим догађајем којим се баве и текстови у „Југмедији“. Чланови Комисије су углавном били истог мишљења као и у вези са претходном жалбом, а Златко Чобовић је указао на то да је портал звао Јовића за изјаву и да је он одбио да разговара са њима, док је наредног дана, деманти послао не он, него особа из општинске управе која је у рођачким везама са њим, што показује како фунционише тај механизам. Додао је да је портал урадио све што је могао и да, као и у претходном случају, мисли да Кодекс није прекшен. Комисија је, потом, са седам гласова за и четири против одлучила да су прекршене тачке 2 и 5 поглавља I.
3. Адвокат Немање Шаровића, председника покрета „Љубав, вера, нада“ поднео је жалбу због текста у којем је Шаровић означен као екстремиста и сателит политике Кремља, који добија новац од Русије да изазива немире у Србији, као и због тога што није објављен одговор који је доставио. У току краће расправе, Оливера Милошевић је рекла да је реч о квалификацијама, а не о инфомацијама и да Комисија мора да се држи искључиво тога да ли медији раде у складу са Кодексом без обзира о каквој идеологиј је реч. Филип Шварм је навео да је ово школски пример „етикетирања“ и да, без велике дискусије, треба одлучити да је Кодекс прекршен, са чиме се сагласио и Драган Ђорђевић, док је Владо Мареш рекао да је несхватљиво да се медији данас уопште баве темама русофилије и русофобије, као пре 50 година. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 1,2 и 5 поглавља I и тачка 6 поглавља IV.
4. Подносиоци жалбе сматрали су да се текстом дискриминише LGBTQ+ заједница, јер се представља као претња породичним вредностима, а породице са истополним родитељима као нешто негативно. Снежана Андрејевић је рекла да је ово други талас текстова на ову тему, прошле године је било велике полемике о тренду који постоји на западу да се укину термини мама и тата и да би закон који је, колико чује, код нас у припреми требало да разреши те недоумице, без обзира да ли се то некоме допада или не, као и да у овом тексту нема повреде Кодекса. Да је текст остао у оквиру Кодекса, иако је повремено био „на ивици да склизне“, мислио је и Филип Шварм. Додао је да се не могу водити медији ако тврдње квалификованих саговорника почињу некога да вређају, јер онда неће бити полемике ни о чему. Тамара Скрозза је указала на то да су ови текстови неупоредиво бољи од оних који су објављивани на исту тему. Владо Мареш је рекао да је добро што је жалба поднета јер, без обзира што је текст „упеглан“, ипак „одише“ хомофобијом и антизападним расположењем и изазива такав ефекат. Драган Ђорђевић се сагласио да Кодекс није прекршен, у тексту постоје неке спорне реченице, али тема јесте у јавном интересу и расправа о томе треба да постоји. Јелена Петковић је нагласила да је реч о изузетно осетљивој групи и да је покушала да из угла подносиоца жалбе посматра текст, али да мисли да, ако се бавимо самим текстом, прекршаја Кодекса нема. Остало је ствар учитавања и осећаја који произилази из текста. Надежда Будимовић је рекла да у овом случају провејава уређивачка политика, али да је медиј слободан да заступа ставове које подржава та уређивачка политика све док не прекрши Кодекс. У овом случају Кодекс није прекршен, а ставови јесу хомофобни и пробелематични са аспекта демократских вредности друштва. Комисија је, по окончању расправе, једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.
Седница је завршена у 19.05 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Тамара Скрозза