Записник са сто тридесете седнице одржане 29.12.2022

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.131
29.12.2022.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 130. седнице Комисије за жалбе, одржане 29.12.2022. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу

Присутни сви чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић,Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Тамара Скрозза, Златко Чобовић, Јелена Петковић, Снежана Андрејевић и Бојан Цвејић

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Николе Мажића због необјављивања одговора на текст објављен у месечнику „Пећиначке новине“

2.Разматрање жалбе Павла Јелесијевића на текст објављен на порталу „Глас западне Србије“

3.Разматрање жалбе Дарка Геџића због снимка објављеног на Јутјуб каналу портала „Ало.рс“

4.Разматрање жалбе Радомира Лазовића на текст објављен у дневном листу „Српски телеграф“ и на порталу тог листа „Република.рс“

Разматрање друге жалбе Радомира Лазовића на текст објављен у дневном листу „Српски телеграф“ и на порталу тог листа „Република.рс“
Комисија је на почетку седнице одлучила да ће седницама у наредних шест месеци председавати Тамара Скрозза

1.Председник Општинског одбора Демократске странке у Пећинцима Никола Мажић поднео је жалбу јер новине нису објавиле одговор који је послао на претходно објављено саопштење Српске напредне странке у којем се помиње Демократска странка. У току расправе, Тамара Скрозза је рекла да је уредница искомпликовала ствари које су суштини једноставне. Жалба је важна, јер се у нашим медијима често дешава да се објави саопштење једне политичке партије, али не и саопштење, односно одговор, друге странке, па се чак дешава и да се коментарише саопштење које није објављено. Ово је управо такав случај и уредница је, кад је објавила саопштење једне странке, имала обавезу да објави и став друге и нема разлога да улази у то да ли је оно што је написано чињенично тачно или не. Бојан Цвејић је такође оцено да је деманти био сасвим коректан, никога не вређа, и није било разлога да не буде објављен, те је самим тим прекршен Кодекс новинара. Оливера Милошевић се сагласила да постоји прекршај Кодекса и додала да је колегиница, која је рекла да не осећа професионалну обавезу да објави одговор јер, као дугогодишња новинарка, зна да одређене информације нису тачне, могла да искористи ову прилику да, након објављивања демантија, објави текст и докаже да то што је наведено у демантију није тачно, а не да га не објави. Надежда Будимовић је нагласила да необјављивањем овог демантија јесте прекршен Кодекс, а да је посебно симптоматично то што је повод догађај који је био веома праћен и на националном нивоу, а да медиј није нашао за сходно да се тиме позабави, што можда говори и о неком политичком утицају. Бесмислено је тражити за објављивање демантија доказ да упад у вртић није био политички мотовисан, нарочито због тога што су ствари изнете у саопштењу Српске народне странке, које је повод за деманти, непроверљиве. Комисија је, потом, једногласно одлучила да је прекршена тачка 6 поглавља ИВ Кодекса новинара Србије.

2.Павле Јелесијевић је у жалби Савету за штампу навео да је објављивањем спорног текста прекршено више тачака из поглавља Истинитост извештавања и Новинарска пажња јер су објављене неистините информације и верзија само једне стране, док је необјављивањем одговора и објављивањем увредљивих коментара прекршена тачка 6 поглавља Одговорност новинара. Тамара Скрозза је у дискусију најпре рекла да јој ни из жалбе, ни из одговора, није сасвим јасно у чему је проблем и да јој се чини неодговорним да се изјашњава о нечему што не разуме. Додала је да јој се не допада упозорење уредника да Комисија треба да пази како одлучује, што како је рекла, није у скаду са вредностима које Савет заступа, и зато мора да се дистанцира. Бојан Цвејић је рекао да недвосмислено постоји прекршај Кодекса тиме што су објављени увредљиви коментари, који би, да је било воље, до сада били уклоњени. Са овим се сагласила и Оливера Милошевић, која је рекла да је истовремено и смешно и тужно објашњење уредника да није наведено име жалиоца, па се не зна на кога се коментари односе. Драган Ђорђевић је додао да се и у одговору редакције на жалбу понављају увреде из коментара.Вида Петровић Шкеро је рекла да је могуће да је све мало нејасно, јер се жалба разликује од уобичајених, али је јасно да редакција није желела да уради ништа у вези са садржајем који је објављен, те да је посебно нервирају претње које су изречене Комисији. Истакла је да, уколико Комисија не може да се изјасни о тексту јер је нејасно шта се десило, потпуно је јасно да је Кодекс прекршен коментарима, те да Комисија у остало не мора ни да улази. Тамара Скрозза се сагласила са овим и рекла да је променила мишљење и да ће гласати да Кодекс јесте прекршен. Снежана Андрејевић је напоменула и да је извињавајући разлог да се не објави деманти – констатација да нешто није у реду са мејлом – потпуно неприхватљив, јер онда никада ниједан деманти не бисмо морали да објавимо са таквим образложењем. Мејлови на које медији примају документа морају да функционишу и медији су дужни да то проверавају. Комисија је, по завршетку расправе, једногласно одлучила да је објављеним коментарима читалаца прекршена тачка 6 поглавља 4. и препоручила редакцији да их уклони.

3.Дарко Геџић поднео је жалбу због видео снимка објављеног на Јутјуб каналу портала „Ало.рс“. У жалби је навео да је изјава коју је дао у Катару, у вези са фудбалском утакмицом репрезентације Србије, без његовог знања и одобрења стављена на Јутјуб, а да није био претходно упозорен да ће изјава бити доступна широј јавности. Златко Чобовић је рекао да је у дилеми, јер му доста тога није јасно. Додао је и да верује да је за редакције боље да саме одговарају него да то уместо њих раде адвокати. Није, навео је, видео на снимку да му се новинар представио, али се из снимка може закључити да је сам пришао да да изјаву. Адвокати се позивају на члан Закона о информисању и медијима који каже да се информација може објавити ако постоји претежан јавни интерес, али у овом случају нема инфомације, реч је о мишљењу једног човека испред стадиона и мисли да нема ни јавног интереса да се то мишљење објави. „Ало“ није имао обавезу да реагује на захтев подносиоца жалбе, али је редакција могла да покаже добру вољу, изађе му у сусрет и уклони тај део снимка. Вида Петровић Шкеро је рекла да је сигруна да нема кршења Кодекса, јер ако неко види камеру и сам приђе, онда је „добровољац“ и новинар ничим не крши Кодекс ако га сними. Комисија нема, нагласила је, разлог да одлучи да је било повреде Кодекса само зато што је он накнадно постао свестан да би могао имати проблема због тога, ако је рецимо на боловању, а шеф види да је био у Катару. Не може Комисија новинара да ограничава у неком поступању које је у реду. Редакција је могла да уклони снимак да је хтела, али то је на нивоу добре воље, а не прекршаја и Комисија то не може да цени. Тамара Скрозза је нагласила да га нико није снимао кришом мобилним телефоном, већ је јасно видео камеру, док је Вида Петровић Шкеро додала да није реч ни о малолетном детету, ни особи која на било који начин спада у категорију оних који не могу да расуђују. Са овим се сагласила и Снежана Андрејевић, која је закључила да је јасно да је реч о особи која је на јавном мести све време слушала питања које новинар поставља осталим учесницима у разговору, и, не да је пришао, него је ускочио у програм, без допуштења новинара. У право-техничком смислу то је пристанак на штету и нема права да се позива на то да је прерпео неку штету. Рекла је да није за то да се заштити неко ко се непристојно умешао у доста озбиљан и коректан разговор који се, истина, одвија на улици, али постоје саговорници и неко ко води тај разговор. При том, оценила је, није рекао ништа због чега би могао да сноси последице, осим ако иза тога не стоје неки други разлози. Јелена Петковић је указала да то да тврдња да није знао да је реч о новинару не стоји, јер је могло лако да се деси да неко снимак постави на свој профил, а има пуно пратилаца и то види више људи него на Јутјубу. На снимку се не чује да ли је новинар рекао из које је редакције, али је рекао своје име и ако је постојала нека сумња и жеља да се то не објави, жалилац је могао да реагује, али на снимку изгледа као да је желео да да изјаву и сам је рекао своје име. Комисија је једногласно одлучила да није било прекршаја Кодекса.

4.и 5. Комисија је водила обједињену расправу о обе жалбе Радомира Лазовића, од којих се прва односи на текст у којем је, како је навео, представљен као део криминалног клана Вељка Беливука, на који није објављен деманти, док је у другом тексту објављена непроверена инфомација из анонимног извора о томе да је његов покојни отац учестовао у силовању. Тамара Скрозза је истакла да је првим текстом, сем одредби на које је указао подносилац жалбе, прекршена и тачка 2 поглавља 2, јер је све у вези са овим текстом политичка пропаганда. У другој жалби је прекршена и тачка 1 поглавља 1, јер је реч о садржају који је све супротно одредбама тог члана – да се мора известити тачно, објективно, правовремено и у складу са јавним интересом. Истакла је да у овом случају није најважније да ли је прекршено право на претпоставку невиности или право на приватност, јер се текстом заправо отвара питање да ли неко чији је отац, наводно или стварно, био осуђен за нешто, уопште има право да се бави јавним послом. То је врло опасан терен и медији таквим стварима не треба да се баве. Надежда Будимовић је нагласила да су ови текстови пример како се не сме радити и како се поседовање медија и могућност да се јавном речју утиче на ставове грађана злоупотребљава на најдрастичнији начин. Комисија је једногласно одлучила да су првим текстом прекршене тачке 2 и 5 поглавља 1, тачка 2 Одељка 2, и тачке 1 и 6 поглавља 4. Другим текстом прекршене су тачке 1 и 4 поглавља 1, тачка 3 поглавља 4, тачка 2 поглавља 5 и тачка 1 поглавља 7. И ову одлуку Комисија је донета једногласно.

Седница је завршена у 19 сати.

Записник водила Председавајућа

Гордана Новаковић Јелка Јовановић