Записник са тридесет девете седнице Комисије за жалбе одржане 25.3.2015.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ 
Комисија за жалбе
Бр. 40
25.3.2015.године
Ниш

ЗАПИСНИК

Са 39. седнице Комисије за жалбе одржане 25.3.2015. са почетком у 13 сати на Филозофском факултету у Нишу.

Присутни чланови Комисије: Зоран Ивошевић, Петар Јеремић, Марија Кордић, Стојан Марковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Златко Чобовић и Предраг Аздејковић.

Одсутни чланови Комисије: Љиљана Смајловић и Божо Прелевић

Остали присутни: студенти и професори новинарства на Филозофском факултету, представници невладиних организација и медија.

Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Нишке телевизије на текстове објављене на „Градском порталу 018“

2. Разматрање жалбе Драгана Добрашиновића на текст објављен на порталу „Нишке вести“

3. Разматрање жалбе Иницијативе младих за људска права на текст објављен у дневном листу „Информер“

4. Разматрање жалбе „Јужних вести“ на фотографију објављену на „Градском порталу 018“

5. Разматрање жалбе „Јужних вести“ на фотографију објављену на порталу „Јужна Србија“

6. Разматрање жалбе Жељка Маторчевића на текст објављен на порталу „Гроцка инфо“

1. Бобан Рајковић, директор Нишке телевизије навео је у жалби Савету за штампу да су текстови које је објавио “Градски портал 018” у потпуности преписани истоимени текстови Нишке телевизије, а да нигде није наведен извор, односно да су текстови преузети. У току расправе, Зоран Ивошевић је подсетио да Комисија, готово на свакој седници разматра овакве случајеве кршења ауторских права. Он је указао и на то да се неуважавањем ауторских права и аутора крши и закон, који се у овом случају „поклапа“ са етичким кодексом.Предраг Аздејковић и Стојан Марковић нагласили су да је прилично необично да „бржи“ медиј, интернет, „преписује“ са телевизије, која је спорија, док је Иван Цвејић рекао да је нејасно и зашто су они који на овакав начин преузимају информације спремни да преузму ауторство над нечим за шта нису сигурни да је тачно. Тамара Скрозза је истакла да су одлуке у оваквим случајевима најлакше, али да истивремено највише и нервирају. „Чак и да не постоји Кодекс, сваког новинара би требало да нервира крађа текстова и фотографија, због тога што је недопустиво да се нечији труд и рад злоупотребљава на такав начин“, рекла је. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да је „Градски портал 018“ прекршио Кодекс и изрекла јавну опомену.

2.Драган Добрашиновић жалио се Савету за штампу, јер је, по његовом мишљењу, спорним текстом прекршено правило “друге стране”, односно редакција му није омогућила да се изјасни о тврдњама градоначелника Ниша, које су, по њему, неистините, злонамерне и тенденциозне. Марија Кордић је, у току расправе, нагласила да у овом случају, медиј само пренео нешто што је речено на конференцији за новинаре, без жеље да од тога прави тему, па тако није ни имао обавезу да саслуша „другу страну“. Сличан став имао је и Златко Чобовић, који је рекао да би портал другу страну требало да тражи да је наставио даље да истражује и развија тему, а да у самом извештају не може да је има. Петар Јеремић је подсетио да је на крају текста постављен линк из којег се сазнаје став „друге стране“, док је Предраг Аздејковић навео да Добрашиновић није искористио могућност демантија. Нешто другачијег мишљења био је Владо Мареш, који је рекао да има елемената да се случај посматра и на сасвим другачији начин. Добрашиновић је поставио питање зашто је на тендеру Дирекције за јавни превоз прихваћена скупља понуда, које је сасвим на месту. Градоначелник је урадио оно што лоши политичари раде- оптужио га је да наноси штету граду на конференцији за новинаре. Због тога је, верује, уредник морао да има мало више слуха и да позове Добрашиновића да одговори на твдње градоначелника. Ипак, чини се да медиј није имао лошу намеру, а Добрашиновић је имао прилику да се јави и одговори, па, због тога, Кодекс није прекршен. Комисија је једногласно одлучила да „Нишке вести“ нису прекршиле Кодекс новинара Србије.

3. Жалбу Савету за штампу поднела је организација “Иницијатива младих за људска права”, уз сагласност грађанина албанске националности, који је навео да је “Шиптар” погрдан назив за Албанце. Организација се у жалби позвала и на претходну одлуку Савета за штампу, када је оцењено да је упутреба термина „Шиптар“ увредљива. Овога пута, Марија Кордић је рекла да ће гласати против одлуке да је Кодекс прекршен, иако је на прошлој седници била уздржана, јер верује да у овом случају није било намере да се неко увреди. По њеном мишљењу, Савет за штампу не треба ни да се бави употребом тог термина, јер је реч о озбиљном политичком проблему који превазилази капацитете саморегулаторног тела. Она је подсетила да су на претходној седници неки чланови Комисије упозорили да би та одлука могла да се „обије о главу“ Савета и то се и дешава, јер ће невладине организације подносити овакве жалбе да оправдају донаторска средства. Тамара Скрозза је рекла да нема ништа против да невладине организације раде свој посао, јер то јача цивилно друштво. У Кодексу јасно пише да се увредљиви термини не смеју користити и Савет мора то да уважава. Она се сагласила и са Петром Јеремићем, који је подсетио да у Кодексу пише да се националност починилаца или жртава злочина може навести само када је то у директној вези са кривичним делом. Он је рекао да овде нема никаквог доказа да је сукоб етнички мотивисан. Сличног мишљења био је и Предраг Аздејковић, који је рекао да „Информер“ свесно ставља починиоце кривичног дела у контекст националне припадности и намерно користи увредљив термин. Стојан Марковић је указао да о тој намери сведочи и чињеница да је у релативно кратком тескту реч „Шиптар“ употребљена чак пет пута, док је Иван Цвејић истакао да се националност починилаца кривичног дела често помиње посебно кад је реч о Албанцима и Ромима, па су уобичајени наслови попут „Изболи се ножевима на ромској свадби“ и слични. Он је рекао и да се не сећа да је некад термин „Шиптар“ употребљен у некој информацији која говори о нечему позитивном. Златко Чобовић је навео да ће и овога пута остати уздржан, док је Зоран Ивошевић рекао да не мисли да је Кодекс прекршен, односно да је постојала намера да се неко увреди. По њему, ни „Шиптар“, ни „Циганин“ не морају сами по себи бити увредљиви изрази, веч могу имати такав призвук само када су употребљени са намером. Он је додао да не мали број људи те изразе користи као нормалне и уобичајене. Потпуно супротног мишљења био је Владо Мараш, који је нагласио да Албанце вређа кад их Срби називају „Шиптарима“ и да нема никакве дилеме да је то увек увреда. Баш као што су за косовске Србе увредљиви изрази „Шки“ или „Шкије“, које користе Албанци. „Нисмо ми ту да одлучујемо шта је за њих увредљиво, већ само да констатујемо да то сматрају увредом“, рекао је и додао да Комисија не може доносити различите одлуке у истим случајевима. Након расправе, Комисија је са шест гласова „за“, два „против“ и једним „уздржаним“ одлучила да је „Информер“ прекршио Кодекс новинара и изрекла јавну опомену.

4. Предраг Благојевић, главни и одговорни уредник “Јужних вести” поднео је жалбу Савету за штампу јер је “Градски портал 018”, без одобрења и навођења извора, објавио фотографију  која је власништво портала “Јужне вести”. Расправу је покренуо Предраг Аздејковић, који је рекао да “Јужне вести” своју фотографију нису потписале. Ако сам портал не поштује своје ауторско дело, зашто би то чинио и неко други, рекао је и закључио да због тога Кодекс није прекршен. Остали чланови Комисије се са овом оценом нису сагласили. Тако је Стојан Марковић истакао да то што “неко не зна од кога краде, не значи да није лопов”, односно да ако нема имена аутора испод фотографије, свако може да ради са њом шта хоће. “Ако нису знали име аутора, требало је да неведу име портала са којег су је преузели”, објаснио је. И остали чланови Комсије су закључили да то што аутор није потписан, не значи да не постоји и да, у сваком случају, нико нема права да се потпише ипод нечега што није његово дело. Тамара Скрозза је, као препоруку колегама, навела да заштите ауторска права на фотографије, како би се спречило њихово неовлашћено преузимање. Након дискусије, Комисија је са осам гласова “за” и једним “против” одлучила да је “Градски портал 018” прекршио Кодекс новинара и изрекла јавну опомену.

5. Предраг Благојевић поднео је жалбу и на портал „Јужна Србија“, такође због неовлашћеног преузимања фотографије. Будући да је реч о случају идентичном претходном сви чланови Комисије остали су при својим ставовима, па није вођена даља расправа. Да је Кодекс прекршен одлучено је такође са осам гласова „за“ и једним „против“.

6. Жељко Маторчевић поднео је жалбу Савету за штампу, јер је, како је навео, портал “Гроцка инфо”, објављујући одлуку Комисије за жалбе Савета за штампу, донету на седници прошлог месеца, нетачно навео да је Савет “поново” изрекао јавну опомену уреднику портала “Наша Гроцка инфо” Жељку Маторчевићу. У току расправе, већина чланова Комисије указала је на то да су два веб портала из Гроцке очигледно већ дуго у међусобном сукобу, као и да су више пута били пред Комисијом за жалбе. Последња одлука Комисије за жалбе, која се односила на портал „Наша Гроцка инфо“ није тачно пренета, а по мишљењу већине, грешка је намерно направљена, да би се одлука употребила за обрачун са конкуренцијом. Петар Јеремић је указао и на то да Маторчевић, који је поднео жалбу због начина на који је одлуку објавио портал „Гроцка инфо“, сам није објавио опомену Комисије која је односи на портал који уређује, док су Иван Цвејић и Предраг Аздејковић истакли да је Маторчевић могао прво да тражи исправку или објављивање демантија, а не да се одмах жали Савету за штампу. По окончању расправе, Комисија је са осам гласова „за“ и једним „против“ одлучила да је прекршен Кодекс и изрекла јавну опомену.

Седница је завршена у 14.45 сати.

Записник водила                                                                    Председавајући

Гордана Новаковић                                                                Иван Цвејић