Записник са тридесет осме седнице Комисије за жалбе одржане 26. 2. 2015.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ 
Комисија за жалбе
Бр. 39
26.2.2015.године
Београд

ЗАПИСНИК

Са 38. седнице Комисије за жалбе одржане 26.2.2015. са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Присутни чланови Комисије: Зоран Ивошевић, Петар Јеремић, Марија Кордић, Стојан Марковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Златко Чобовић, Божо Прелевић и Предраг Аздејковић.

Одсутни чланови Комисије: Љиљана Смајловић

Остали присутни: Љибица Ђукановић из адвокатске канцеларије Стојковић&Прекајски, која заступа „Блиц“, Стефан Ћурдо из адвокатске канцеларије Божа Прелевића, и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Балканске истраживачке мреже БИРН на текст објављен у дневном листу „Информер“

2. Разматрање жалбе Јелена Марјановић на текст објављен у дневном листу „Блиц“

3. Разматрање жалбе Министарства културе и информисања на фотографију објављену у дневном листу „Курир“

4. Разматрање жалбе Александра Обрадовића на текстове објављене у дневном листу „Курир“

5. Разматрање жалбе Јасмине Мандић на текст објављен на порталу „Наша Гроцка инфо“

6. Разматрање жалбе Бојана Пајтића на текст објављен у дневном листу „Блиц“

7. Разматрање жалбе „Јужних вести“ на фотографију објављену у „Народним новинама“

8. Разматрање жалбе „Јужних вести“ на текст објављен на „Градском порталу 018“

9. Разматрање жалбе „Јужних вести“ на текст објављен у дневном листу „Ало“

1.Жалбу Савету за штампу поднео је Слободан Георгијев, главни и одговорни уредник Балканске истраживачке мреже БИРН, због, како је навео, низа нетачних информација, клевета, паушалних и ничим поткрепљених оптужби, у тексту којим се БИРН означава као део “медијске мафије“, која у име ЕУ „рекетира“ по Србији. У току расправе, Зоран Ивошевић је рекао да је све за шта „Информер“ оптужује БИРН присутно у њиховом тексту, писаном очигледно под јаким политичком утицајем. Он је нагласио да су у тексту изнете неосноване оптужбе и клевете, чиме су повређене одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања, али да верује да је „Информер“ повредио и одредбе из поглавља о независности од притисака, јер необјективно и нетачно извештава под утицајем одређених политичких интереса. Петар Јеремић је казао да нема сумње да је „Информер“ прекршио Кодекс новинара, али је истакао и да сматра мало лицемерним то што се БИРН у жалби позива и на одредбу да новинар не сме да прећуткује чињенице од битног значаја за текст. Управо БИРН је у свом тексту, који је повод за „Информерово“ писање, изоставио једну веома битну чињеницу, рекао је Јеремић.  После краће расправе, чланови Комисије су једногласно одлучили да „Информеру“ изрекну јавну опомену“.

2. Пре расправе о самој жалби, Комисија је разматрала захтев адвоката „Блица“ да се жалба одбаци јер Јелена Марјановић, према правилима рада Савета за штампу, није овлашћена да поднесе жалбу у име свог покојног супруга. Одлучено је да се жалба прихвати, јер је Комисија већ два пута раније разматрала жалбе чланова породица особа које више нису живе, пошто се оно што је објављено о покојнику тиче и њих. Закључено је, међутим, да би у Пословнику о раду Комисије за жалбе требало мало изменити одредбе о томе ко има право да поднесе жалбу, које су доста круте. Супруга убијеног Александра Марјановића, жалила се на део текста у којем се њен супруг помиње као један од чланова гупе бајкера, убијен због „зеленашења“. Петар Јеремић је оценио да антрфилеом на који се жалба односи Кодекс није прекршен, али да би његово мишљење било сасвим другачије да Комисија одлучује о целом тексту, за који је рекао да је пуко „пласирање полицијске приче“. Сличан став имао је и Владо Мареш који је такође оценио да је реч о „бујно измаштаном полицијском тексту“. Кад је реч о делу текста на који је поднета жалба, Предраг Аздејковић је сматрао да је Кодекс прекршен и да је било довољно само да се новинар оградио једним „наводно“. Остали чланови Комисије сагласили су се да то свакако треба навести у образложењу одлуке, али је већина сматрала да је, по свему судећи, информација о томе чиме се Марјановић бавио добијена од кредибилног извора из полиције и проверена, односно новинар је поступио у складу са одредбама о новинарској пажњи. Они су закључили и да је Јелена Марјановић требало да се најпре обрати редакцији и да тражи објављивање одговора или исправке. По окончању расправе, Комисија је са осам гласова „за“ и два „против“ одлучила да „Блиц“ није прекршио одредбе Кодекса.

3. Министарство културе и медија поднело је жалбу због, по њиховој оцени, порнографске фотографије објављење на насловној страни „Курира“. Из расправе и одлучивања изузета је Марија Кордић, која је заменик главног уредника тог листа.  По мишљењу Златка Чобовића, објављена фотографија није ни порнографска, ни узнемиравајућа, ни непримерена, те њеним објављивањем Кодекс није прекршен, док је Владо Мареш рекао да оваква фотографија „ни 1955. не би била сматрана порнографском“ и додао да не разуме морално чистунство за које се Министарство изненада залаже. Божо Превелић је рекао да би било логично да се државни органи заинтересују за садржај текста који говори о томе да поједини политичари користе услуге елитних проститутки, а не да се баве тиме како је текст илустрован. Зоран Ивошевић је истакао да овде постоји сукоб две вредности – једна је заштита малолетника од порнографских садржаја, а друга да се јавност опомене да постоје политичари који раде овакве ствари, што је у овом случају далеко важније. Комисија је, на крају, једногласно одлучила да „Курир“ није прекршио Кодекс.

4. На „Курир“ се, у име директора ЕПС-а Александра Обрадовића, жалила адвокатска канцеларија због текстова у којима се наводи да има сатове вредне 50.000 евра и фотографијама илуструју подаци о којим је сатовима реч и колике су им цене. Марија Кордић била је искључена и из ове расправе и одлучивања. У току дебате, Зоран Ивошевић је нагласио да је реч о јавној личности чије је право на приватност сужено и додао да то што неки службеник из његовог кабинета потпише изјаву да Обрадовић нема све те сатове није никакав доказ. „Курир“ је, по његовом мишљену, био дужан да „кроз новинарску пажњу дође до новинарске истине“, што је и урадио, а Комисија за жалбе испитује управо понашање медија, а не истражује чињенице. Он је рекао да је за утврђивање вредности сатова потребан вештак. Додао је , међутим, да лист треба упозорити да одговор нису објавили на одговарајући начин. Сличног мишљења био је и Златко Чобовић, који је рекао да само објављивање овакве приче не представља кршење Кодекса, а које и колико вредне сатове има Обрадовић, односно да ли је тачна његова или „Курирова“ процена, Обрадовић може да проба да утврди на суду. Божо Прелевић је указао да је занимљиво да  у спорном тексту има и веома негативних оцена његовог рада у ЕПС-у ,а да му смета само прича о сатовима. Нешто другачији став имао је Владо Мареш који је рекао да кад новине пишу о томе шта носе глумци и певачи, онда   то нема за циљ да их „оцрни“, док је сасвим друга ствар кад се то пише о политичарима и директорима – ту се увек покушава да укаже на то да то није поштено зарађено. С друге стране, додао је, „колико год да сам сигуран да је и овога пута то случај, медији на то имају право“. Петар Јеремић био је изричит да је Кодекс прекршен, јер је постојала намера да се читаоцу сугерише да он те сатове није могао да купи од плате. Сваки директор може тако да се „развлачи“ по медијима и да се све што ради представи као нека криминална активност, рекао је. После дискусије, Комисија је са шест гласова „за“, једним „против“ и два „уздржана“ одлучила да „Курир“ није прекршио Кодекс новинара.

5. Савету за штампу жалбу је поднела Јасмина Мандић, заменица председника општине Гроцка, тврдећи да је портал „Наша Гроцка инфо“ објавио нетачну унформацију да је купила стан „после само две године“ на тој функцији. Зоран Ивошевић је рекао да је и она јавна личност и да је, стога, и њено право на приватност сужено, а то што портал није прибавио доказ да је стан њен само по себи не мора ништа да значи, јер можда званично и није она власник. Рекао је такође да је имала прилику да одгоовори на питања новинара, али је то одбила. Марија Коридћ је рекла да је тачно да нису поднети докази да је купила стан, али да ипак не мисли да је Кодекс прекршен јер је Маднић имала могућност да све објасни. Она је додала да политичари често одбијају разговор са новинарима, а посла шаљу демантије. Сличног мишљења био је и Предраг Аздејковић, који је рекао да стан не мора одмах да се укњижи на новог власника и да онда то не може лако да се докаже, али да постоји сумња да је стан купила ако га реновира. Остали чланови Комисије имали су другачије ставове. Тамара Скрозза је рекла да је једини доказ то што неко ко је радио у том стану каже да је она платила радове, а све друго што се у тексту наводи је супротно томе. Такође, чак и да је купила стан, није јасно због чега би то био проблем – „не видим да је то нешто несразмерно примањима, ако неко има плату већу од 100. 000 динара, стан у Гроцкој могао је лако да купи на кредит, на пример“. Иван Цвејић се сагласио да је текст заснован на једном извору, чија се релавентност такође може довести у питање, док је Петар Јеремић нагласио да то што Јасмина Мандић није хтела да разговара са новинарима, не значи да нешто крије, већ вероватно само има лоше искуство са њима. Комисија је са седам гласова „за“ и три „против“, после расправе, одлучила да је „Наша Гроцка инфо“ прекршила Кодекс и изрекла јавну опомену.

6. Жалбу Савету поднео је Бојан Пајтић, председник Демократске странке, тврдећи да је „Блиц“ објавио неистиниту информацију да је Вуку Јеремићу понудио да буде кандидат опозиције на председничким изборима 2017. године, упркос томе што је он то демантовао, као и да није објављен његов одговор на тај текст. Марија Кодрић је навела да сви новинари знају да некад, нарочито политичарима, није у интересу да се нешто објави и не желе да то потвде, а новинар има потврду из пет извора да је то тачно. Такву информацију, наравно, има право да објави. За демати који је упућен рекла је да је „политички трактат“ који и није за објављивање. Златко Чобовић је рекао да Пајтић није имао разлога да се жали, јер су га из редакције „Блица“ позвали, он је рекао шта има и то је верно пренето. Зоран Ивошевић је нагласио да постоји интерес јавности да се таква информација објави, а што Пајтић то не жели, то је његова ствар. Лист је дословно пренео све што је рекао, а не види зашто би се само њему веровало. По мишљењу Ивана Цвејића и овде се уочава нешто што је прилично уобичајено за политичаре – да верују да је то што они кажу пресудно за одлуку да ли ће се текст уопште писати. Они су, како је рекао, убеђени, да саопштавају коначну истину и да нема разлога да се медији даље тиме баве. Због тога је Комисија једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.

7.Предраг Благојевић, главни и одговорни уредник портала “Јужне вести”,  поднео је жалбу због тога што су „Народне новине“, без сагланости носиоца ауторских права и навођења извора, преузеле и објавиле фотографију са тог портала. Комисија је, као и у свим сличним случајевима до сада, једногласно одлучила да „Народним новинама“ изрекне јавну опомену .

8. Предраг Благојевић поднео је жалбу и на „Градски портал 018“, који је са „Јужних вести“ неовлашћено преузео текст и фотографију, не наводећи извор. Као и у претходном случају, Комисија је једногласно изрекла јавну опомену због непоштовања ауторства.

9. Предраг Благојевић навео је у жалби Савету за штампу да је лист “Ало” , уз незнатне измене, у целости преписао текст са тог портала, док је само испод фотографије уз текст наведено да је преузета из „Јужних вести“. Комисија је и у овом случају, закључијући да је реч о потпуно истом тексту одлучила да је „Ало“ прекршио Кодекс.

Седница је завршена у 19.30 сати.

Записник водила                                                Председавајући

Гордана Новаковић                                            Иван Цвејић