Записник са тридесет пете седнице Комисије за жалбе одржане 27. 11. 2014.
ЗАПИСНИК
Са 35. седнице Комисије за жалбе одржане 27.11.2014. са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни чланови Комисије: Зоран Ивошевић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Златко Чобовић, Божо Прелевић, Марија Кордић и Предраг Аздејковић.
Одсутни чланови Комисије: Љиљана Смајловић
Остали присутни:Стефан Ћурдо из адвокатске канцеларије Божа Прелевића и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе Луке Божовића на текст објављен у онлајн издању „Курира“
2. Разматрање жалбе удружења Praxis на текст објављен на порталу „Telegraf.rs“
3. Разматрање жалбе удружења Praxis на текст објављен у „Информеру“
4. Разматрање жалбе YUCOM-а на текстове објављене у листу „Блиц“
5. Разматрање жалбе Мирослава Бојчића на текстове објављене у „Куриру“, „Блицу“, „Вечерњим новостима“ и листу „Данас“
6. Разматрање жалбе „Курира“ на текст објављен у „Времену“
1. Лука Божовић поднео је жалбу Савету за штампу, сматрајући да је “Курир” прекршио одредбе Кодекса новинара које се односе на истинитост извештавања, тиме што је његов твит “Испалите један метак и за уредника ‘Блица’, ‘Курира’, ‘Телеграфа’ интерпретирао као претње смрћу тим уредницима. Из расправе и одлучивања изузета је Марија Кордић, запослена у “Куриру”. У току расправе, Зоран Ивошевић је истакао да оно што је Божовић написао на Твитеру није сасвим јасно и да, стога, може некога и да узнемири. То што је није рекао “испалите метак у уреднике”, него “за” њих, не значи да се то не може тумачити као претња смрћу, јер може да се разуме као да је тај метак “резервисан” за уредника. Петар Јеремић и Божо Прелевић такође су рекли да мисле да Кодекс није прекршен, док су Владо Мареш и Тамара Скрозза били нешто другачијег мишљења. Мареш је истакао да, иако изјава може да се тумачи на разне начине, у њој нема претње, а “Курир” објављеним текстом прави од “комарца магарца”. Он је рекао да је истина да свако помињање метка има незгодну конотацију, али у овом случају је реч о претеривању, и додао да разуме зашто је Божовић био иритиран начином извештавања са утакмице. Скрозза је рекла да јој смета и то што у тексту пише “Божовић не осећа одговорност што позива на убиство уредника”, јер је то реинтерпретација његове изјаве, односно кометар његовог објашњења, а да га нису ни питали да ли осећа одговорност. Након расправе, Комисија је са седам гласова “за”, једним “против” и једним “уздржаним” одлучила да “Курир” није прекршио Кодекс новинара.
2. и 3. Чланови Комисије није разматрали жалбе које је удружење “Praxis” поднело на текстове објављене у листу “Информер” и на порталу “Telegraf.rs.” Како су истакли Божо Прелевић и Зоран Ивошевић “Parxis” и остале организације потписане испод жалбе нису овлашћени подносиоци жалбе, будући да међу њима нема ниједне организације која заступа Албанце, нити је обезбеђена сагласност организације или појединаца албанске националности за подношење жалбе. Владо Мареш сматрао је да о жалбама треба одлучивати, јер је важно да се Савет, односно Комисија, изјасни о коришћењу увредљивог термина “Шиптар” у медијима. На предлог Тамаре Скрозза, Комисија је једногласно одлучила да се од “Praxsisa” затражи да допуни жалбу тако што ће обезбедити сагласност оних који се могу сматрати оштећеним.
4. YUCOM је жалбу Савету за штампу поднео сматрајући да су текстовима објављеним у листу “Блиц”, који је односе на приватну кривичну пријаву коју су родитељи малолетника поднели против глумца Горана Јевтића, повређене одредбе Кодекса које се односе на поштовање претпоставке невиности и заштиту приватности. Божо Превелић и Предраг Аздејковић сматрали су да је Кодекс у овом случају драстично прекршен у односу на Јевтића, док је Зоран Ивошевић био супротног мишљења, оцењујући да су текстови написали интелигентно, да се нигде не тврди да је Јевтић крив, као и да се у наслову цитира отац младића. Он је такође истакао да Јевтић ћути и не брани се, што би могло да укаже да је оно о чему лист пише заиста тачно, а ако јесте, реч је о “великом злу” и прећуткивање тога било би много већи прекршај од евентуалног нарушавања приватности. Да је “Блиц” водио рачуна о томе да не прекрши претпоставку невиности сматала је и Марија Кордић која је истакла да се у свим текстовима новинари позивају на кривичну пријаву и врло пажљиво бирају формулације. Владо Мареш је рекао да, као новинар, не би могао да одоли да пише о ономе о чему пише и “Блиц”, који, иначе то чини доста вешто. Оно што изазива сумњу да је реч о лошој намери јесте то што се о томе пише неколико дана заредом, па личи на кампању против глумца. Међутим, пошто он не налази за сходно да се брани, лист практично пише само на основу пријаве, па је тешко и избећи оптужујући тон. Тамара Скрозза је истакла да нема никаквих доказа да је Јевтић било шта урадио, сем изјава неких људи. Она је подсетила да кривичну пријаву може свако да поднесе, а само на основу тога медиј то пласира као да је глумац доказано крив. То се постиже избором речи, начином пласирања текстова, читавим контекстом, Скрозза је рекла да на тај начин свако може да се нађе на насловној страни и да после уопште неће бити ни важно да ли је крив, јер му је већ пресуђено. Златко Чобовић је навео да се подношење кривичних пријава злоупотребљава у медијима, да је истина да је “Блиц” водио рачуна да не прекрши претпоставку невиности, и да није написано да је Јевтић крив, али из свега што је објављено, посебно како је објављено, произилази да јесте. Лист је могао да се задржи на објављивању инфомације да је поднета кривична пријава и да је у току истрага, али се иде даље – цитиран је анонимни извор, па се наводи како у позоришту “наводно постоји сведок који је тачно видео шта се заиста догодило” , за кога нико, у овом тренутку, не може да тврди да заиста постоји. Истовремено, у три објављена текста цитирана је , само једна реченица Горана Јевртића и тиме је, наводно, заступљена и друга страна. Закључио је да је прекршен Кодекс. И Иван Цвејић је оценио да је Кодекс прекршен начином на који је инфомација саопштена. Иако се у текстовима не твди да је Јевић крив, лист заправо манипулише читаоцима и насловним странама и опремом текстова изазива ефекат против глумца који је нешто скривио.Резултат је тај да је он недвосмислено означен као сексуални манијак. По завршетку расправе, Комисија је са седам гласова “за” , два “против” и једним “удржаним” одлучила да је “Блиц” прекршио Кодекс новинара Србије и наложиила листу да ову одлуку објави.
5. Мирослав Бојчић поднео је жалбу на текстове објављење у дневним новинама “Блиц”, “Курир”, “Вечерње новости” и “Данас”, наводећи да су њима, прилоком извештавања о кривичној пројаву коју је против њега поднела Комисија за хартије од вредности, прекршен Кодекс у делу који се односи на обавезу поштовања претпоставке невиности и заштиту приватности. Злато Чобовић је навео да сматра да “Курир” није прекршио Кодекс, а да остали медији јесу, јер је “Курир” имао “другу страну”, односно пренео је и Бојчићеву изјаву, док остали нису, а, по свему судећи, “Новости” нису објавиле ни одговор који им је послао, Марија Кордић (која није учествовала у делу расправе која се односила на “Курир”), рекла је да је и “Блиц” навео да је покушао да добије изјаву од Бојчића, док је Зоарн Ивошевић рекао да је кривичну пријаву поднео неко ко је надлежан да реагује и има право да се обрати јавности, чак и да нема кривичне пријаве, а медији су то сами пренели. Тамара Скрозза је истакла да је проблем што се у свим насловима, без ограде, наводи да је “рекетирао”, “уцењивао” и сл. дакле, већ је пресуђено. Истог мишљења били су и Предраг Аздејковић и Петар Јеремић, док је Владо Мареш рекао да не може само на основу наслова да гласа да је Кодекс прекршен, јер су наслови увек мало “јачи”, а текстови се баве веома важном темом, која не би смела да се прећути. Подносилац жалбе се, како је рекао, практично жали што се о томе уопште пише и позива се на нарушавање приватности, док истовремено наводи да је он планирао да изађе пред парламент. Иван Цвејић је истакао да је ово нешто другачији случај од претходног, јер овде није реч о приватној пријави, већ је Комисија за хартије од вредности реаговала на незаконито пословање једне фирме. Тема је важна и заслужује пажњу, тако да значај теме превазилази проблем са насловима. По завршетку расправе, Комисија се изјашњавала о сваком тексту, односно листу, појединачно, “За” одлуку да је “Блиц” није прекршио Кодекс гласало је седам чланова, два су била “против”,а један “уздржан”, Исти исход гласања био је и кад се одлучивало о томе да ли су Кодекс прекршиле “Новости” и “Данас”, док је за одлуку да “Курир” није прекршио Кодекс гласало осам чланова чланова Комисије, “против” није био нико, а “уздржан” је био један. Комисија је једногласно одлучила да се у ообразложењима одлука редакције подсете да морају да воде рачуна о томе да претпоставку невиности не крше ни насловима, који морају да одговарају садржини текстова.
6. Жалбу Савету за штампу поднела је редакција листа “Курир” верујући да је недељник “Време” прекршио Кодекс текстом о таблоидима у Србији, који се односи и на лист “Курир”. Из расправе и одлучивања о овој жалби изузете су Тамара Скрозза, ауторка текста и Марија Кордић, запослена у “Куриру”. Председавајући Петар Јеремић је на почетку расправе истакао да Комисија нема мандат да се бави делом жалбе који се односи на то да ли Тамара Скрозза има прво да пише о овој теми, будући да је чланица Комисије за жалбе односно да таква врста изјашњавања превазилази надлежности Савета за штампу. Комисија може да одлучује само о томе да ли је објављеним текстом прекршен Кодекс новинара Србије. Чланови Комисије оценили су да у тексту нема ничега што би се могло сматрати повредом етиких правила професије. Зоран Ивошевић је рекао да је текст више стручан, него новинарски, да се бави генезом таблоида у Србији, да га је писао неко ко јако добро познаје медијску сцену и да су оцене на које се “Курир” жали, попут “сурово” сасвим утемељене. Он је рекао да је бесмислена тврдња подносиоца жалбе да је текстом повређена приватност листа, јер приватност представља поремећај психо-физичке равнотеже и не може да се односи на правна лица. Златко Чобовић је оценио да је реч о добро написаном новинарском тексту, у којем не види ништа што би било супротно Кодексу. С обзиром на то да је реч о фељтону, а уреднику “Курира” су питања достављена неколико дана пре објављивања првог наставка, било је довојно времена да се на њих одговори, тако да примедба да им није пружена пирлика да изнесу своје ставове не стоји. Предраг Аздејковић је питао да ли је правно омогуће да садашњи “Курир”, који је пре извесног времена пререгисрован, подноси жалбу у име “старог Курира”, док је Иван Цвејић рекао да разуме потребу листа да реагује на текстове, јер се препознао као “перјаница жуте штампе”. Владо Мареш је рекао да лично воли таблоиде и да верује да је корист од њих већа него штета, али да у овом тексту не види ништа спорно са становишта поштовања Кодекса, док је Петар Јеремић истакао да му је драго што је редакција “Курира” одлучила да се жали Савету за штампу, за разлику од главног уредника “Информера” који је ауторку текста вређоа на свом твитет налогу. По окончању расправе, Комисија је једногласно одлучила да недељник “Време” није прекршио Кодекс новинара Србије.
Седница је завршена у 19.50 сати
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Петар Јеремић
САВЕТ ЗА ШТАМПУ Комисија за жалбеБр. 3627.11.2014.годинеБеоградЗАПИСНИК
Са 35. седнице Комисије за жалбе одржане 27.11.2014. са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни чланови Комисије: Зоран Ивошевић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Златко Чобовић, Божо Прелевић, Марија Кордић и Предраг Аздејковић.
Одсутни чланови Комисије: Љиљана Смајловић
Остали присутни:Стефан Ћурдо из адвокатске канцеларије Божа Прелевића и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе Луке Божовића на текст објављен у онлајн издању „Курира“
2. Разматрање жалбе удружења Praxis на текст објављен на порталу „Telegraf.rs“
3. Разматрање жалбе удружења Praxis на текст објављен у „Информеру“
4. Разматрање жалбе YUCOM-а на текстове објављене у листу „Блиц“
5. Разматрање жалбе Мирослава Бојчића на текстове објављене у „Куриру“, „Блицу“, „Вечерњим новостима“ и листу „Данас“
6. Разматрање жалбе „Курира“ на текст објављен у „Времену“
1. Лука Божовић поднео је жалбу Савету за штампу, сматрајући да је “Курир” прекршио одредбе Кодекса новинара које се односе на истинитост извештавања, тиме што је његов твит “Испалите један метак и за уредника ‘Блица’, ‘Курира’, ‘Телеграфа’ интерпретирао као претње смрћу тим уредницима. Из расправе и одлучивања изузета је Марија Кордић, запослена у “Куриру”. У току расправе, Зоран Ивошевић је истакао да оно што је Божовић написао на Твитеру није сасвим јасно и да, стога, може некога и да узнемири. То што је није рекао “испалите метак у уреднике”, него “за” њих, не значи да се то не може тумачити као претња смрћу, јер може да се разуме као да је тај метак “резервисан” за уредника. Петар Јеремић и Божо Прелевић такође су рекли да мисле да Кодекс није прекршен, док су Владо Мареш и Тамара Скрозза били нешто другачијег мишљења. Мареш је истакао да, иако изјава може да се тумачи на разне начине, у њој нема претње, а “Курир” објављеним текстом прави од “комарца магарца”. Он је рекао да је истина да свако помињање метка има незгодну конотацију, али у овом случају је реч о претеривању, и додао да разуме зашто је Божовић био иритиран начином извештавања са утакмице. Скрозза је рекла да јој смета и то што у тексту пише “Божовић не осећа одговорност што позива на убиство уредника”, јер је то реинтерпретација његове изјаве, односно кометар његовог објашњења, а да га нису ни питали да ли осећа одговорност. Након расправе, Комисија је са седам гласова “за”, једним “против” и једним “уздржаним” одлучила да “Курир” није прекршио Кодекс новинара.
2. и 3. Чланови Комисије није разматрали жалбе које је удружење “Praxis” поднело на текстове објављене у листу “Информер” и на порталу “Telegraf.rs.” Како су истакли Божо Прелевић и Зоран Ивошевић “Parxis” и остале организације потписане испод жалбе нису овлашћени подносиоци жалбе, будући да међу њима нема ниједне организације која заступа Албанце, нити је обезбеђена сагласност организације или појединаца албанске националности за подношење жалбе. Владо Мареш сматрао је да о жалбама треба одлучивати, јер је важно да се Савет, односно Комисија, изјасни о коришћењу увредљивог термина “Шиптар” у медијима. На предлог Тамаре Скрозза, Комисија је једногласно одлучила да се од “Praxsisa” затражи да допуни жалбу тако што ће обезбедити сагласност оних који се могу сматрати оштећеним.
4. YUCOM је жалбу Савету за штампу поднео сматрајући да су текстовима објављеним у листу “Блиц”, који је односе на приватну кривичну пријаву коју су родитељи малолетника поднели против глумца Горана Јевтића, повређене одредбе Кодекса које се односе на поштовање претпоставке невиности и заштиту приватности. Божо Превелић и Предраг Аздејковић сматрали су да је Кодекс у овом случају драстично прекршен у односу на Јевтића, док је Зоран Ивошевић био супротног мишљења, оцењујући да су текстови написали интелигентно, да се нигде не тврди да је Јевтић крив, као и да се у наслову цитира отац младића. Он је такође истакао да Јевтић ћути и не брани се, што би могло да укаже да је оно о чему лист пише заиста тачно, а ако јесте, реч је о “великом злу” и прећуткивање тога било би много већи прекршај од евентуалног нарушавања приватности. Да је “Блиц” водио рачуна о томе да не прекрши претпоставку невиности сматала је и Марија Кордић која је истакла да се у свим текстовима новинари позивају на кривичну пријаву и врло пажљиво бирају формулације. Владо Мареш је рекао да, као новинар, не би могао да одоли да пише о ономе о чему пише и “Блиц”, који, иначе то чини доста вешто. Оно што изазива сумњу да је реч о лошој намери јесте то што се о томе пише неколико дана заредом, па личи на кампању против глумца. Међутим, пошто он не налази за сходно да се брани, лист практично пише само на основу пријаве, па је тешко и избећи оптужујући тон. Тамара Скрозза је истакла да нема никаквих доказа да је Јевтић било шта урадио, сем изјава неких људи. Она је подсетила да кривичну пријаву може свако да поднесе, а само на основу тога медиј то пласира као да је глумац доказано крив. То се постиже избором речи, начином пласирања текстова, читавим контекстом, Скрозза је рекла да на тај начин свако може да се нађе на насловној страни и да после уопште неће бити ни важно да ли је крив, јер му је већ пресуђено. Златко Чобовић је навео да се подношење кривичних пријава злоупотребљава у медијима, да је истина да је “Блиц” водио рачуна да не прекрши претпоставку невиности, и да није написано да је Јевтић крив, али из свега што је објављено, посебно како је објављено, произилази да јесте. Лист је могао да се задржи на објављивању инфомације да је поднета кривична пријава и да је у току истрага, али се иде даље – цитиран је анонимни извор, па се наводи како у позоришту “наводно постоји сведок који је тачно видео шта се заиста догодило” , за кога нико, у овом тренутку, не може да тврди да заиста постоји. Истовремено, у три објављена текста цитирана је , само једна реченица Горана Јевртића и тиме је, наводно, заступљена и друга страна. Закључио је да је прекршен Кодекс. И Иван Цвејић је оценио да је Кодекс прекршен начином на који је инфомација саопштена. Иако се у текстовима не твди да је Јевић крив, лист заправо манипулише читаоцима и насловним странама и опремом текстова изазива ефекат против глумца који је нешто скривио.Резултат је тај да је он недвосмислено означен као сексуални манијак. По завршетку расправе, Комисија је са седам гласова “за” , два “против” и једним “удржаним” одлучила да је “Блиц” прекршио Кодекс новинара Србије и наложиила листу да ову одлуку објави.
5. Мирослав Бојчић поднео је жалбу на текстове објављење у дневним новинама “Блиц”, “Курир”, “Вечерње новости” и “Данас”, наводећи да су њима, прилоком извештавања о кривичној пројаву коју је против њега поднела Комисија за хартије од вредности, прекршен Кодекс у делу који се односи на обавезу поштовања претпоставке невиности и заштиту приватности. Злато Чобовић је навео да сматра да “Курир” није прекршио Кодекс, а да остали медији јесу, јер је “Курир” имао “другу страну”, односно пренео је и Бојчићеву изјаву, док остали нису, а, по свему судећи, “Новости” нису објавиле ни одговор који им је послао, Марија Кордић (која није учествовала у делу расправе која се односила на “Курир”), рекла је да је и “Блиц” навео да је покушао да добије изјаву од Бојчића, док је Зоарн Ивошевић рекао да је кривичну пријаву поднео неко ко је надлежан да реагује и има право да се обрати јавности, чак и да нема кривичне пријаве, а медији су то сами пренели. Тамара Скрозза је истакла да је проблем што се у свим насловима, без ограде, наводи да је “рекетирао”, “уцењивао” и сл. дакле, већ је пресуђено. Истог мишљења били су и Предраг Аздејковић и Петар Јеремић, док је Владо Мареш рекао да не може само на основу наслова да гласа да је Кодекс прекршен, јер су наслови увек мало “јачи”, а текстови се баве веома важном темом, која не би смела да се прећути. Подносилац жалбе се, како је рекао, практично жали што се о томе уопште пише и позива се на нарушавање приватности, док истовремено наводи да је он планирао да изађе пред парламент. Иван Цвејић је истакао да је ово нешто другачији случај од претходног, јер овде није реч о приватној пријави, већ је Комисија за хартије од вредности реаговала на незаконито пословање једне фирме. Тема је важна и заслужује пажњу, тако да значај теме превазилази проблем са насловима. По завршетку расправе, Комисија се изјашњавала о сваком тексту, односно листу, појединачно, “За” одлуку да је “Блиц” није прекршио Кодекс гласало је седам чланова, два су била “против”,а један “уздржан”, Исти исход гласања био је и кад се одлучивало о томе да ли су Кодекс прекршиле “Новости” и “Данас”, док је за одлуку да “Курир” није прекршио Кодекс гласало осам чланова чланова Комисије, “против” није био нико, а “уздржан” је био један. Комисија је једногласно одлучила да се у ообразложењима одлука редакције подсете да морају да воде рачуна о томе да претпоставку невиности не крше ни насловима, који морају да одговарају садржини текстова.
6. Жалбу Савету за штампу поднела је редакција листа “Курир” верујући да је недељник “Време” прекршио Кодекс текстом о таблоидима у Србији, који се односи и на лист “Курир”. Из расправе и одлучивања о овој жалби изузете су Тамара Скрозза, ауторка текста и Марија Кордић, запослена у “Куриру”. Председавајући Петар Јеремић је на почетку расправе истакао да Комисија нема мандат да се бави делом жалбе који се односи на то да ли Тамара Скрозза има прво да пише о овој теми, будући да је чланица Комисије за жалбе односно да таква врста изјашњавања превазилази надлежности Савета за штампу. Комисија може да одлучује само о томе да ли је објављеним текстом прекршен Кодекс новинара Србије. Чланови Комисије оценили су да у тексту нема ничега што би се могло сматрати повредом етиких правила професије. Зоран Ивошевић је рекао да је текст више стручан, него новинарски, да се бави генезом таблоида у Србији, да га је писао неко ко јако добро познаје медијску сцену и да су оцене на које се “Курир” жали, попут “сурово” сасвим утемељене. Он је рекао да је бесмислена тврдња подносиоца жалбе да је текстом повређена приватност листа, јер приватност представља поремећај психо-физичке равнотеже и не може да се односи на правна лица. Златко Чобовић је оценио да је реч о добро написаном новинарском тексту, у којем не види ништа што би било супротно Кодексу. С обзиром на то да је реч о фељтону, а уреднику “Курира” су питања достављена неколико дана пре објављивања првог наставка, било је довојно времена да се на њих одговори, тако да примедба да им није пружена пирлика да изнесу своје ставове не стоји. Предраг Аздејковић је питао да ли је правно омогуће да садашњи “Курир”, који је пре извесног времена пререгисрован, подноси жалбу у име “старог Курира”, док је Иван Цвејић рекао да разуме потребу листа да реагује на текстове, јер се препознао као “перјаница жуте штампе”. Владо Мареш је рекао да лично воли таблоиде и да верује да је корист од њих већа него штета, али да у овом тексту не види ништа спорно са становишта поштовања Кодекса, док је Петар Јеремић истакао да му је драго што је редакција “Курира” одлучила да се жали Савету за штампу, за разлику од главног уредника “Информера” који је ауторку текста вређоа на свом твитет налогу. По окончању расправе, Комисија је једногласно одлучила да недељник “Време” није прекршио Кодекс новинара Србије.
Седница је завршена у 19.50 сати
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Петар Јеремић