Записник са тридесет шесте седнице Комисије за жалбе одржане 25. 12. 2014.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 37
25.12.2014.године
Београд
ЗАПИСНИК
Са 36. седнице Комисије за жалбе одржане 25.12.2014. са почетком у 17 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни чланови Комисије: Зоран Ивошевић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Златко Чобовић, Божо Прелевић, Марија Кордић и Предраг Аздејковић.
Одсутни чланови Комисије: Љиљана Смајловић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе Лепомира Бакића на текстове објављење у листу „Ало“
2. Разматрање жалбе Миодрага Јаћимовића (МЗ Трбушани) на текст објављен на порталу „Глас западне Србије“
3. Разматрање жалбе Регионалног центра за мањине на текст објављен у „Вечерњим новостима“
4. Разматрање жалбе Министарства културе на текстове објављене у „Куриру“
5. Разматрање жалбе удружења Праxис на текстове објављене на порталу „Телеграф.рс“
6. Разматрање жалбе удружења Праxис на текст објављен у „Информеру“
Пре почетка седнице чланови Комисије су обавештени да ће Комисији од наредне седнице председавати Иван Цвејић, досадашњи заменик председвајућег Петра Јеремића, коме истиче мандат, док је за новог заменика председавајућег изабран представник НУНС-а Владо Мареш.
1. Лепомир Бакић, радник МУП-а, поднео је жалбу сматрајући да лист “Ало” против њега води кампању, „са циљем да га понизи и представи као неморалног човека“, између осталог, објављивањем његових фотографија из салона за масажу и са приватних забава. У току расправе Зоран Ивошевић је рекао да су сви текстови негативно интонирани, а да Бакић ништа није урадио да би био мета критика, односно да не види зашто полицајац који се бави боди билидингом не би могао да иде у салон за масажу или на журке. Да је Кодекс прекршен оценио је и Предраг Аздејковић који је рекао да „Ало“ води кампању против Лепомира Бакића, али је додао да Кодекс није прекршен и објављивањем фотографије из салона за масажу, јер је преузета са Б92 на којем је емитован ријалити шоу у којем је Бакић учествовао, те да би евентуално телевизија могла да се жали на кршење ауторских права. Тамара Скрозза је сматрала да су текстови скандалозно написани, а да је Кодекс прекршен и тиме што се свуда потенцира да је реч полицајцу и практично имплицира да је лош у свом послу, што ничим није доказано. Иван Цвејић, Божо Прелевић и Владо Мареш били су, међутим, другачијег мишљења, оцењујући да је Бакић практично активно учествовао у свему, односно да је учешћем у ријалити програму показао да жели ту врсту публицитета и да онда не треба да чуди што се један таблоид бави његовим животом. Цвејић је рекао да неко ко се бави тако крутим и конзервативном послом мора да води рачуна шта ради у слободно време и додао да су текстови лоши и ружни по њега, али да њима није прекшен Кодекс. Мареш је навео да су текстови на моменте и хомофобични, али вероватно не са намером, а сличан став изнео је и Прелевић који је рекао и да су текстови бесмислени, али да одговарају таблоиду у којем су објављени. Након расправе, Комисија је са седам гласова „за“ и три „против“ одлучила да је лист „Ало“ прекршио Кодекс новинара.
2. Савету за штампу жалбу је, у своје име и име Месне заједнице Трбушани, чији је председник поднео Миодраг Јаћимовић , сматрајући да је у тексту и коментарима испод текста изнето више нетачних и уредљивих констатација. Пре почетка расправе, чланови Комисије упознати су са захтевом уредника „Гласа западне Србије“ Гвоздена Николића да се из расправе изузме члан Комисије Стојан Марковић, који је, наводно, помогао подносиоцу жалбе да је напише, као и због тога што је „Глас западне Србије“ о Марковићу објавио критички текст због којег има разлога да гласа против њих. Комисија, међутим, у складу са досадашњом праксом, захтев није прихватила,будући да правила рада Савета не предвиђају могућност да учесници у спору траже изузеће било ког члана Комисије. Стојан Марковић је рекао да нема ништа против да не учествује у гласању о овом случају, али је оцењено да за то нема разлога. У току расправе о жалби Тамара Скрозза је истакла да је посебно споран крај текста из којег се може закључити да је проблем са канализацијом у тој месној заједници само повод за обрачун са председником МЗ, јер се ничим не поткрепљују квалификације које се износе. Достављена петиција грађана не доказује ништа јер заправо није јасно шта су потписали. Златко Чобовић је такође рекао да је Кодекс прекршен већ тиме што је наслов нетачан. У допису из кабинета премијера нема ни реч о „малверзацијама“, како пише у наслову, нити је кабинет наложио истрагу, већ је само проследио допис грађанке надлежном тужилаштву. Он је истакао да је Јаћимовић требало да им одговори када су га звали за изјаву. Иван Цвејић је рекао да се насловом председнику МЗ практично прети премијером, те да су оптужбе за малверзације неосноване. По окончању расправе, Комисија је једногласно одлучила да „Гласу западне Србије“ изрекне јавну опомену за кршење Кодекса.
3. Жалбу Савету за штампу поднео је Регионални центар за мањине, сматрајући да су “Вечерње новости”, супротно одредбама Кодекса, навеле етничку припадност починилаца кривичног дела. У току расправе, Петар Јеремић је истакао да је Кодекс прекршен и текстом и, нарочито, коментарима испод текста, док је Марија Кордић рекла да су њој спорни само коментари, а да самим тектом Кодекс није повређен. Да Кодекс није прекршен сматрали су и Зоран Ивошевић и Златко Чобовић. Ивошевић је рекао да уколико су пљачкаши заиста Роми, онда то треба рећи, да би се лакше открили починиоци и сузбила та појава. Кодекс би био прекршен у случају да та информација није тачна, а ако јесте, онда нема кршења Кодекса. Златко Чобовић је навео да у тексту пише да је реч о организованој групи крадљиваца која има полицијски досије, дакле нису за кривично дело оптужени Роми уопште него тачно одређени људи, док је то да су Роми вероватно преписано из полицијског извештаја, те да се не може само због тога рећи да је прекршен Кодекс. Иван Цвејић, Тамара Скрозза и Предраг Аздејковић имали су сасвим супротно мишљење – да се у Кодексу јасно каже да се национална припадност починилаца кривчног дела може навеси само ако је у дирекној вези са природом тог дела. „У овом случају потпуно је небитно које су националности људи који су некога опљачкали и потпуно сам сигурна да су, рецимо, Срби, да то не би било наведено у тексту. А кад се напише да су Роми, то само потврдјује предрасуде које о њима већ постоје“, рекла је Скрозза. Иван Цвејић је додао да он, као уредник, податке о нациоалној припадности починилаца избацује из текста, уколико нису у вези са инцидентом, те да сматра да информација неће бити мање потпуна без тог податка. Он је истакао да сама чињеница да је веома кратка вест изазвала коментаре, који су сви потпуно негативни, потврдјује да је циљ наводјена да су пљачкаши Роми и био да се изазове реакција – па они ништа друго и не знају да раде сем да краду. Владо Мареш је рекао да не мисли да је овде реч о некој намери, већ да је то пре последица генералног односа према Ромима у нашем друштву, али да је у сваком случају прекршен Кодекс. Божо Прелевић је рекао да се и њему не чини да је постојала жеља да се осуди цела једна национална заједница, али да им је ипак нанета штета, јер је кривично дело приписано нацији. С друге стране, међутим, опљачкани мигранти су их вероватно и препознали по томе што су Роми. Он је истакао и да није у реду што „Новости“ нису одговориле на жалбу. Након расправе, „за“ одлуку да је прекршен Кодекс гласало је седморо чланова Комисије, два су била „против“, а један „уздржан“.
4. Министарство културе и информисања поднело је жабу због два текста објављена у „Куриру“ тврдећи да је нетачна информација да ће то Министарство финансирати филм америчке порно глумице српског порекла. Из расправе и одлучивања била је изузета Марија Кордић, која је помоћник главног уредника „Курира“. Зоран Ивошевић је у расправи истакао да је у овом случају Кодекс несумњиво повређен јер су изнете нетечне информације да Министарство финансира филм, а да о томе још није одлучено, нити је Министарство знало ко треба да глуми у филму, али да не види ништа лоше ни у томе да се додели новац за фим у којем глуми порно глумица, јер је можда реч о добром филму. Он је додао да се текстом , без разлога, дискриминише порно глумица, а да то на извесан начин ради чак и Министарство које се толико „ограђује“ од тога. Златко Чобовић је навео да је наслов констатација, без обзира што су стављени упитник и узвичник (на насловној страни нема ни тога), и да, како је у жалби и наведено, нема везе са садржајем текста. Други наслов „Шта Тасовац ради са порно дивом“ јер још гори, а недопустиво је да се након што је толико простора (две насловне стране и по две стране у новинама) дато тој причи, одговори помоћнице министра сведу на две реченице. Због свега тога, по њему је Кодекс прекршен. Истог мишљења био је и Иван Цвејић који је рекао да „Курир“ обично уме вештије да „упакује“ наслове , овде је заиста извучено нешто чега нема у тексту. Остали чланови Комисије изнели су личне оцене, па је, након дебате, једногласно одлучено да је „Курир“ прекршио Кодекс новинара.
5. и 6. На основу захтева Комисије са претходне седнице организација Praxis, која је поднела жалбе на текстове објављене у листу “Информер” и на порталу “Телеграф.рс.”, доставила је потписане сагласности шесторо припадника албанске националне заједнице, који су навели да термин „Шиптар“, употребљен у спорним текстовима, сматрају увредљивим. Комисија је о овим жалбама водила обједињену расправу. У току расправе, Марија Кордић је рекла да питање употребе термина Шиптар или Албанац превазилази капацитете Комисије за жалбе и да она не треба да се изјашњава о томе да ли је тај термин увредљив сам по себи. По њеном мишљењу није, због чега неће гласати да је прекршен Кодекс, иако мисли да је у овим конкретним текстовима постојала намера да се неко увреди. Златко Чобовић је навео да у овој области не постоји аксиом, али да сматра да није пристојно звати људе других националности онако како они не желе да их зову. Он је такође рекао да ће бити уздржан приликом гласања и додао да је лицемерно што многи који јавно користе израз Албанац, а приватно говоре Шиптар. По мишљењу Ивана Цвејића, текстови су објављени после утакмице Србија – Албанија и чини се да је постојала јасна идеја да се, у бесу и очајању због онога што се догодило, на насловну страну, великим словима, стави „Шиптари“, односно да је постојала намера да се Албанци увреде, и да зато сматра да је Кодекс прекршен. Са овом оценом се сагласио и Божо Прелевић, који је рекао да циљ текстова није био да информишу, него управо да некога увреде, мада је додао и да није сигуран да се сви Албанци осећају увређеним када се употреби реч Шипатар, јер је неко време радио на Косову и зна да и они једни друге тако зову. Зоран Ивошевић је рекао да, без обзира на то што ми не сматрамо тај термин увредљивим, званичан назив је Албанац и требало би га користити, утолико пре што израз „Шиптар“ сами Албанци очигледо сматрају увредом. Он је такође оценио да је термин употребљен са намером да увреди. По Предрагу Аздејковићу, то да ли је нешто увреда зависи у великој мери и од контекста, односно од тога ко одређену реч и у ком случају користи, док је Тамара Скрозза истакла да је једна ствар како ће неко приватно користити одређене термине, а сасвим друго користити у јавном простору нешто што неко доживљава као увреду и додала да је Кодекс ту врло јасан – да треба избегавати изразе које онај на кога се односе сматра увредљивим. Петар Јеремић је рекао да би управо то да ли се неко осећа повређеним када се тако ословљава требало да буде критеријум за коришћење одређеног израза, док је Владо Мареш нагласио да је израз „Шиптар“ несумњиво увреда и да је сви Албанци тако доживљавају. По окончању расправе, Комисија је са осам гласова „за“ и два „уздржана“ одлучила да је „Телеграф.рс“ прекршио Кодекс. Исти исход гласања био је и кад је реч о „Информеру“.
Седница је завршена у 19.10 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Петар Јеремић