„Хендикеп није баук“: Како медији извештавају о особама са хендикепом и где греше?
(Извор: Данас/ФоНет) Најчешчи прекршаји етичког кодекса када је реч о медијском извештавању су непроверене информације и откривање имена жртвава и осумњичених, изјавио је данас новинар и аутор мониторинга кршења етичког кодекса у штампи при Савету за штампу Бојан Цвејић.
Цвејић је на панел дискусији „Границе слободе – Етичко извештавање и изазови професије“ казао да медији не праве разлику између нагађања, претпоставки и гласина с једне, и чињеница с друге стране, а исто тако не разумеју правила приватности.
Он је указао да наведена кршења кодекса не нарушавају само квалитет новинарства, већ и достојанство личности када се пише о њима.
Када је реч о извештавању о особама са хендикепом, Цвејић је указао да је у Савету за штампу заједно са колегиницом Сањом Павловић написали допунске смернице за медијско извештавање, где се између осталог нашла и та тема.
Ауторка Приручника за адекватно и афирмативно извештавање о особама са хендикепом Катарина Томовић казала је да на почетку медији у великој мери нису препознали значај препорука из њеног приручника, али да се у међувремену ситуација променила и да колеге сада постављају питања како адекватно о томе извештавати.
Она је указала да јој је драго што се новинари интересују, што исправљају грешке и када је реч о извештавању о особама са хендикепом кажу „хајде да видимо смернице“.
Томовић је навела да проблем извештавања о таквим особама није само у штампи, већ и на телевизијима које снимају особе како плачу, јер то доноси већу гледаност, или емитују фотографије кола или белог штапа.
Према њеним речима, често се дешава и да новинари уместо са особом са хендикепом, приликом интервјуа говоре са њиховим приватним асистентима.
Она је најавила и друго издање свог приручника, које ће бити допуњено сегментима о вештачкој интелигенцији и онлајн медијима.
Извршни директор Академске инклузивне асоцијације Милан Јанковић нагласио је да је важно бавити се темама особа са хендикепом, додајући да је циљ асоцијације ширење свести о положају и правима тих особа.
Према његовим речима, циљ је радити на едукацији новинара, али истовремено им приближити чињеницу да те особе треба да припадају општој популацији.
Говорећи о едукацији новинара, он је указао да је то итекако битно, јер су медији „моћно“ средство за то како ће неко бити приказан, а потом и како ће то утицати на стварање перцепције о том питању код грађана.