Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 31. јула у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Милева Малешић – Глас западне Србије
2.Алекса Павловић – Информер.рс
3.Алекса Павловић – Aло.рс
4.Алекса Павловић – Глас западне Србије
5.Удружење Руска дијаспора у Србији – Република.рс
Седница је отворена за јавност.
Мало је написати да је преминуо новинар Зоран Секулић (1958-2025), оснивач прве независне новинске агенције у Србији ФоНет и њен главни уредник; истина је да нас је изненада напустио Човек, Пријатељ, Колега… Надасве Новинар у пуном смислу те речи, писмен, елоквентан, обавештен, објективан, јасан и кад пише и кад говори, подједнако са колегиницама и колегама и државницима. И ангажован.
Осим ФоНета, Секулић је оставио неизбрисив траг у историји Независног удружења новинара Србије (НУНС), у чијем је оснивању и раду био активан од самог почетка. Такође, један је од оснивача Асоцијације медија, првог пословног удружења медија насталог ван канџи државе и члан Управног одбора Савета за штампу.
Зоран Секулић био је оснивач и власник агенције ФоНет, прве приватне новинске агенције са независном уређивачком политиком у Србији. Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1981, а новинарску каријеру започео 1982. године у Радио Београду, потом и у агенцији Танјуг, коју напушта 1993. због неслагања с уредничком политиком.
Секулић је био истакнута фигура српског новинарства, добитник бројних признања, међу којима су Орден Легије части Републике Француске и Орден за заслуге Савезне Републике Немачке. Предводио је преговоре новинарских удружења са Владом Србије током израде прве Медијске стратегије, а ОЕБС га је 2012. наградио за допринос медијским реформама.
ФоНет је под његовим руководством постао препознат медиј и у земљи и у иностранству, захваљујући иновацијама у мултимедијалним и мултиплатформским сервисима. Био је извештач са кључних међународних скупова и институција попут ЕУ, УН, НАТО-а, а усавршавао се у редакцијама и универзитетима широм света.
Аутор је хиљада текстова и учесник бројних стручних конференција о слободи медија и новинарству. Место и време сахране биће накнадно објављени.
Власник, директор и главни и одговорни уредник новинске агнеције ФоНет Зоран Секулић преминуо је у ноћи 21. јула после краће болести у 67. години, саопштила је породица.
Зоран Секулић рођен је 6. септембра 1958. године у Београду, а 1981. дипломирао је на међународном смеру Правног факултету Универзитета у Београду. Професионалну новинарску каријеру започео је 1982. године.
Секулић је оснивач Новинске агенције ФоНет, прве приватне новинске агенције са независном уређивачком политиком, која је почела да ради 7. фебруара 1994.године.
Био је члан Управног одбора Асоцијације медија, највећег пословног удружења новинских издавача, новинских агенција и портала у Србији и члан Управног одбора Савета за штампу.
У септембру 2011. године био преговарач медијске заједнице (Асоцијација медија, НУНС, УНС, НДНВ и Локал прес) са Владом Србије, приликом израде прве Медијске стратегије.
За допринос медијским реформама у Србији ОЕБС га је наградио као ичност 2012. године.
Декретом председника Републике Француске Франсоа Оланда, Зоран Секулић одликован је орденом Легије части у рангу витеза. Престижно француског одличје које је установио Наполеон Бонапарта, Секулићу је додељено на предлог француског министра спољних послова и међународног развоја Жан Марк Ероа.
Председник Немачке Франк Валтер Штајнмајер одликовао је 2020. године Зорана Секулића Орденом за заслуге СР Немачке.
Жири Лиге експерата (LEX) Србије, која окупља еминентне стручњаке из области права, економије, социологије, политикологије, културе, образовања, екологије и медицине, наградио га је 2022. године признањем Витез позива.
Новинарску каријеру започео 1982.године, као сарадник у Радио Београду, програм 202.
Од 1983. до 1993. године радио је као новинар и уредник у Новинској агенцији Танјуг. Извештавао са свих најважнијих домаћих и међународних државних и међудржавних скупова у време југословенске кризе, укључујући заседања Председништва СФРЈ, преговоре председника југословенских република и покрајина, као и са Међународне конференције о бившој Југославији, под председавањем лорда Карингтона у Хагу.
Због неслагања са уређивачком политиком Танјуга, у јесен 1992. године поднео оставку на место уредника Политичке рубрике. У новембру 1993. године напустио Танјуг и основао ФоНет заједно са колегом Небојшом Магдеским, са којим се 1994. разишао из пословних разлога. Од тада је једини оснивач и власник ФоНета.
Руководећи ФоНетом, кроз који је за 31 годину прошло више од 700 новинара, сниматеља, фоторепортера, аудио и видео монтажера, допринео да Агенција у земљи и на међународном нивоу стекне репутацију професионалног, непристрасног, поузданог и кредибилног медијског извора, који је препознат и изван граница Србије.
Пре 15 година осмислио, креирао и применио концепт дигиталних мултимедијалних и мултиплатформ интерактивних агенцијских сервиса вести – писаних, фото, аудио и видео вести – први тог типа у Србији и региону.
На медијском фестивалу Prix Еуропа, једној од најпрестижнијих и најугледнијих међународних смотри електронских и дигиталних медија, интерактивни мултимедијални систем вести ФоНета је 2005.године уврштен међу 25 најбољих информативних онлајн платформи у Европи, у конкуренцији највећих европских традиционалних и веб медија.
Развио је специјализоване ТВ формате ФоНета – Квака 23, Агреман, Киоск, Видокруг, Pressek, Стигма, Косинус и Вести у 60 секунди.
Био специјални извештач из институција Европске уније, укључујући Европски савет и Европски парламент, НАТО, Савета Европе, Савета безбедности и Генералне скупштине Уједињених нација, Стејт дипартмента, Кремља, Пекинга, Шангаја, Јерусалима, Париза, Мадрида, Берлина, Беча, Атине, Лондона, Букурешта и других.
Професионално се усавршавао у бројним студијским посетама струковним удружењима и редакцијама у Лондону, Кардифу, Бону, Берлину, Бриселу, Стразбуру, Тел Авиву, Москви, Санкт Петербургу, Торонту, Монтреалу, Отави, Њујорку, Вашингтону, Мајамију и универзитетима Колумбија у Мисурију и UCLA у Лос Анђелесу.
Аутор је хиљада агенцијских и новинских текстова, аудио и тв прилога, објављиваних у Србији и региону, цитираних у многобројним иностраним медијима.
Као уводничар, панелиста и модератор, годинама је био учесник најзначајнијих домаћих, регионалних и европских конференција и стручних скупова из области слободе медија, новинарства и медијске индустрије.
Место и време сахране породица ће накнадно објавити.
Извештај, у одељку за Србију, покрива рад правосуђа, борбу против корупције, медијске слободе и друге теме, а о паду надстрешнице наводи се да истраге о наводној корупцији још нису завршене, као и да постоје бројне потешкоће у успостављању евиденције о оптужницама и пресудама у случајевима корупције на високим нивоима.
1.Маја Недељковић – Информер.рс – жалба решена, прекршај Кодекса
2.Маја Недељковић – Република.рс – жалба решена, прекршај Кодекса
3.Срђан Нонић – Јужне вести – жалба решена, нема прекршаја Кодекса
4.Иван Асановић – Новости.рс – жалба решена прекршај Кодекса
5.Селена Плескоњић, Даринка Јашовић, Андријана Томка – Курир.рс/Мондо.рс – жалба решена, прекршај Кодекса
6.Дарко Глигоријевић – Информер.рс/Новости.рс/НС Уживо – жалба решена, прекршај Кодекса
7.Биљана Рогановић – Прокупачке вести – жалба решена, прекршај Кодекса
8.Центар за ненасилну акцију – Ало.рс/ Новости.рс/Информер.рс – жалба решена, прекршај Кодекса
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.161
26.6.2025.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 160. седнице Комисије за жалбе, одржане 26.6.2025. године у 18 сати у Прес центру УНС-а.
Присутни сви чланови Комисије: Милена Васић, Надежда Будимовић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Златко Чобовић, Tamara Скрозза, Родољуб Шабић, Јелена Петковић и Сања Павловић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Маје Недељковић на текст објављен на порталу „Informer.rs”
2.Разматрање жалбе Маје Недељковић на текст објављен на порталу „Republika.rs”
3.Разматрање жалбе Срђана Нонића на текст објављен на порталу „Јужне вести”
4.Разматрање жалбе Ивана Асановића на текст објављен на порталу „Novosti.rs”
5.Разматрање жалби Селене Плескоњић, Даринке Јашовић и Андријане Томке на текстове објављене на порталима „Kurir.rs” и „Mondo.rs”
6.Разматрање жалбе Дарка Глигоријевића на текстове објављене на порталима „Informer.rs”, „Novosti.rs” i „НС Уживо”
7.Разматрање жалбе Биљане Рогановић на текстове објављене на порталу „Прокупачке вести”
8.Разматрање жалбе Центра за ненасилну акцију на текстове објављене на порталима „Alo.rs”, „Novosti.rs” i „Informer.rs”
На почетку седнице чланови Комисије су обавештени да је Високи савет тужилаштва доставио Савету за штампу две одлуке о непримереном спољашњем утицају. Прва се односи на рад Основног јавног тужилаштва у Новом Саду, односно главног јавног тужиоца Радивоја Каћанског, о којима су непримерени садржаји објављени на порталима „Republika.rs“, „НС Уживо“, ТВ Б2, „Вечерње новости“ и „Naslovi.net.“. Друга одлука односи на такође спољашњи непримерени утицај на на самосталност Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду и на тужиоце Слободана Јоксимовића и Бранислава Лепотића, које је учио Драган Вучићевић, власник и главни и одговорни уредник ТВ „Информер“, дневних новина „Информер“ и портала „Informer.rs“. Генерална секретарка је навела да су јој одлуке достављене у форми обавештења, те да ће их упутити у процедуру уколико желе да се Савет за штампу изјасни о евентуалном кршењу Кодекса у овим текстовима.
Јелка Јовановић је рекла да је њено излагање на претходној седници у вези са жалбама Медина Халиловића изазвало његову реакцију и обраћање Савету, па има потребу да каже да није имала никакву намеру да га увреди, те да се извињава ако је то тако схваћено. Остаје, наравно, при својој одлуци да буде уздржана у вези са тим жалбама.
1.и 2. Комисија је о жалбама Маје Недељковић водила обједињену расправу, будући да су идентичног садржаја. Жалитељка је указала на прекршај права на приватност, јер су, без њене дозволе, објављене информације из њеног приватног живота, иако није јавна личност. Председавајућа Милена Васић је истакла да се и из наслова у „Информеру“ види да су они свесни да жалитељка жели да заштити своју приватност, а ипак су објавили информације из њеног приватног живота. Додала је да, иако су те податке изнели чланови породице, медиј то може да изостави. Јелена Петковић је подсетила да се управо у рубрикама „Естрада“ најчешче крши право на приватност, односно да се право на приватност крши вероватно у 90 одсто тих текстова, од којих се велики број односи на жене, објективизацију, мизогинијиу и такве врсте садржаја које су недопустиве, па је ово, како је рекла, добра пирлика да Комисија скрене пажњу на то. Комисија је, након дискусије, једногласно, у два одвојена гласања, одлучила да су и „Информер“ и „Република“ прекршили тачку 1 Поглавља VI.
3. Срђан Нонић је поднео жалбу због текста, односно наслова теста, у којем је апострофирано да је његов портал добио новац на конкурсу за пројектно суфинансирање града Ниша, као и због коментара испод тог текста.Навео је да је циљ оваквог извештавања био да га дискредитују. Јелка Јовановић је приметила је да је Нонић поднео чак четири или пет жалби против „Јужних вести“ у последњих годину дана, те да они очигледно имају неке нерешене међусобне односе. Савет о томе не може да се изјашњава, али је, како је нагласила, мало чудно да он буде у наслову, са 590 хиљада динара, а Звездан Миловановић не буде са 7,9 милиона. Оливера Милошевић је била сличног мишљења, указавши на то да јесте необично да је редакција одлучила да у наслов стави Нонића поред бројних других, веома дискутабилних, медија који су добили новац на овом конкурсу. Додала је, међутим, да Комисија не може да улази у уређивачку политику, а да не види прекршај истинитости извештавања, на који је жалилац указао. Милена Васић се сагласила са тим да Комисија не може да се бави уређивачком политиком, истичући да је у питању врло вешта провокација којом се не крши Кодекс и додајући и да су и коментари испод текста „на ивици“. Комисија је, потом, једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.
4. Иван Асановић је, преко пуномоћника, поднео жалбу јер је у спорном тексту, између осталог, означен „као криминалац који је добро познат као дилер марихуане, разбојник, да је одговарао због пљачке, диловања и слично, иако не постоје чињенице и информације у самом чланку на основу којих се могу правдати, односно образложити такве тврдње“. Из расправе и одлучивања била је изузета Оливера Милошевић, запослена у „Политици“, која има истог власника као и „Новости“. У току дискусије, Златко Чобовић је рекао да су новинари морали да позову Асановића за коментар, те да зато миси да је прекршена и тачка 4 поглавља I (Кодекса новинара Србије), јер није консултовано више извора. Надежда Будимовић је истакла да оваквих текстова у медијима има свакодневно. Објаснила је да текст нема никакав садржај ни суштину, повод, догађај… „просто то је пет реченица којима је била намера да се дезавуише једна политичка опција и неки људи и то постаје пракса која заправо нема никакве везе са новинарством“. Комисија једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2 и 3 Поглавља I, тачка 2 Поглавља II и тачка 3 поглавља VIII Кодокса новинара и новинарки Србије, односно одговарајуће одредбе кодекса, који је важио у време објављивања текста у августу прошле године.
5. Адвокат Селене Плескоњић, Даринке Јашовић и Андријане Томке поднео је три одвојене жалбе због тога што су њихове фотографије „Курир“ и „Мондо“ објавили у оквиру текстова о протестима одржаним испред редакција „Курира“, „Новости“ и „Политике“, а у којима је, између осталог, телевизија Н1 означена као организатор скупа „уз подршку плаћене публике“. Милена Васић је указала да се из одговора адвоката редакција види да можда не разуме најбоље да Комисија утврђује повреде Кодекса и да то није исто што и повреда части и угледа о којој одлучује суд. Златко Чобовић је додао да пракса да редакције жалбе прослеђују адвокатима није најбоља за њих, јер би можда, када би редакција одговорила на жалбу, неке ствари могле да се реше на други начин, што би било корисније за њих, од одговора адвоката који је написан као поднесак суду. Тамара Скрозза је нагласила да ја веома важно да у образложењу одлуке стоји да је право грађана на окупљење гарантовано Уставом, као и неке друге ствари које се у спорним текстовима проблематизују. Ствари које су нормалне се толико проблематизују, да је питање шта ће сутра постати ненормално, рекла и поставила питање шта је спорно ако је неко „добростојећи“ или ако је ифлуенсер – да ли због тога немају право да протестују. Истакла је да такво погрешно контекстуализивање постаје модус операнди актуелног режима у медијима. Након краће дискусије, Комисија за жалбе једногласно је, у два одвојена гласања, одлучила да су оба портала прекршила тачке 1, 2, 3 и 4, Поглавља I, тачку 2 Поглавља II, тачке 1, 2 и 3 Поглавља III и тачке 1 и 3 Поглавља V. Комисија је одлучила да нису прекршене одредбе које се односе на заштиту приватности, јер су фотографије снимљене на јавном скупу.
6. Новинар Зумера Дарко Глигоријевић жалбу је поднео против медија који су објавили списако од 18 приведених „блокадера“ и нападача на Милоша Павловића у Студентском граду, међу којима је било и његово име. Ниједан медиј није навео да је он новинар, који је те вечери извештавао са лица места. Из расправе и одлучивања о делу жалбе на портал „Novosti.rs“ била је изузета Оливера Милошевић. Јелена Петковић је нагласила да је јако важно то што у текстовима није споменуто да је Глигоријевић новинар. Рекла је да он живи у Студентском граду и пошто је чуо да се нешто дешава, изашао је да то сними, а полиција га је привела, иако је рекао да је новинар. Јелка Јовановић је рекла да није сигурна да ли му је повређено право на приватност, јер је требало објавити његово име, пошто је реч о новинару који је приведен, као и да треба имати у виду да су сви медији објавили његово име. Филип Шварм је објаснио да није проблем у томе што му је објављено име, него што није наведено да је новинар. Једна ствар је када се објави да је приведен новинар, па се наведе његово име, а у овом случају је поменут само као један од приведених и зато то јесте кршење права на приватност, јер нису смели да објаве његове податке. Комисија је потом једногласно одлучила да су сва три медија прекршила тачке 1 и 4 поглавља I и тачку 1 поглавља VI.
7. Биљана Рогановић, главна и одговорна уредница портала „Прокупље прес“ жалила се на серију текстова о њој, који су објављени на другом локалном порталу„Прокупачке вести“,а у којима је оптужују да шири неистине, „све у циљу прикупљања јефтиних политичких поена и новинарског и политичког лешинарења“ и да је за тај посао „дебело плаћају неки фактори“. Навела је и да није могла да било шта демантује, јер портал нема импресум, нити контакт на који било шта може да се пошаље. Генерална секретарка је потврдила да због тога ни она није могла да достави жалбу редакцији, те да је, с обзиром на то да је портал регистрован као медиј и по закону би морао да објави импресум, пријавила овај случај Министарству информисања и телекомуникација. Милена Васић је рекла да би требало указати на постојање „фантомских сајтова“ који служе искључиво за ширење непроверених информација и гласина и за наношење штете. Надежда Будимовћ је додала да би требало да се уведе као пракса да Савет регује у оваквим случајевима, да сигнализира Министарству, јер је више пута већ било жалби на такве „фантомске сајтове“. Оливера Милошевић је рекла да је очигледно да портал води хајку против жалитељке и да заправо оповргава текстове другог медија, не нудећи никакве доказе за то. Истакла је да Комисија да сада није имала такав случај и да изгледа као да овај портал постоји да би одговарао на оно што објављује „Прокупље прес“. Комисија једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 Поглавља III и тачка 3 Поглавља V.
8. Центар за ненасилну акцију указао је у жалби да Жељко Вукелић, на кога се углавом односи текст, није активиста те организације, да их нико није контактирао да провери ту информацију, као и на то да цео текст обилује говором мржње и неистинама. Из расправе и одлучивања о делу жалбе која се односи на портал „Novosti.rs“ била је изузета Оливера Милошевић. Комисија је водила расправу у вези са тим да ли је ова организација, која се помиње директно само у једној реченици у тексту, овлашћена да се жали и на кршење других одредби Кодекса у делу текста који се односи на друге особе. Тамара Скрозза је сматрала да Комисија не само да може, већ мора да узме у обзир и кршење других одредаба, а не само истинитости извештавања,јер је таргетирањем појединца, који се доводи у директну везу са организацијим, стигматизована и организација са којом је повезан. Истакла је да, сем националне мржње, текст садржи и неосноване веома тешке оптужбе да неко сарађује са хрватским обавештајним службама и да Комисија не сме преко тога да пређе, зато што се није жалио тај човек. Јелена Петковић се сагласила са њом, додајући да је овакво таргетирање опасно и за невладине организације, јер читаоци могу лако да истраже ко у њима ради, чиме се отвара простор за додатне притиске. Указала је и на потпуни изостанак новинарског труда да се информација провери. Родољуб Шабић је нагласио да је у ширем контексту то што су њих две рекле неспорно, али да са правног аспекта има дилему да ли је ЦНА овлашћен да се жали да друге прекршаје Кодекса, с обзирим на то да су у тексту који говори о неком човеку, они само поменути. Свакако би, без обзира на одлуку Комисије, требало у образложењу навести то што су рекле Јелена и Тамара. Филип Шварм је оценио да се невладине организације и иначе третирају као „усташе и плаћеници“, што не треба ни доказивати и при чему се не мора експлицитно рећи да је цела организација таква, то се, како је рекао, подразумева. Закључио је да су оптужбе против активисте заправо индиректне оптужбе против целе организације, јер ако је такав истакнути активиста, ни остали нису другачији. Оно што приписују њему, приписују и целој организацији, те зато она има активну легитимацију да се жали. Надежда Будимовић је указала да је организација, за коју се наглашава да је прозападна, поменута у склопу целе приче о томе какав је тај човек, јер то даје кредибилитет њиховим отужбама и она је у функцији те приче.Након расправе Комисија је једногласно одлучила, у три одвојена гласања, да су сви портали прекршили тачке 1, 2 и 3 Поглавља I, тачке 1, 2 и 3 Поглавља III и тачку 1 Поглавља V.
Седница је завршена у 19.15 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Милена Васић
(Извор: Данас/ФоНет) Најчешчи прекршаји етичког кодекса када је реч о медијском извештавању су непроверене информације и откривање имена жртвава и осумњичених, изјавио је данас новинар и аутор мониторинга кршења етичког кодекса у штампи при Савету за штампу Бојан Цвејић.
Цвејић је на панел дискусији „Границе слободе – Етичко извештавање и изазови професије“ казао да медији не праве разлику између нагађања, претпоставки и гласина с једне, и чињеница с друге стране, а исто тако не разумеју правила приватности.
Он је указао да наведена кршења кодекса не нарушавају само квалитет новинарства, већ и достојанство личности када се пише о њима.
Када је реч о извештавању о особама са хендикепом, Цвејић је указао да је у Савету за штампу заједно са колегиницом Сањом Павловић написали допунске смернице за медијско извештавање, где се између осталог нашла и та тема.
Ауторка Приручника за адекватно и афирмативно извештавање о особама са хендикепом Катарина Томовић казала је да на почетку медији у великој мери нису препознали значај препорука из њеног приручника, али да се у међувремену ситуација променила и да колеге сада постављају питања како адекватно о томе извештавати.
Она је указала да јој је драго што се новинари интересују, што исправљају грешке и када је реч о извештавању о особама са хендикепом кажу „хајде да видимо смернице“.
Томовић је навела да проблем извештавања о таквим особама није само у штампи, већ и на телевизијима које снимају особе како плачу, јер то доноси већу гледаност, или емитују фотографије кола или белог штапа.
Према њеним речима, често се дешава и да новинари уместо са особом са хендикепом, приликом интервјуа говоре са њиховим приватним асистентима.
Она је најавила и друго издање свог приручника, које ће бити допуњено сегментима о вештачкој интелигенцији и онлајн медијима.
Извршни директор Академске инклузивне асоцијације Милан Јанковић нагласио је да је важно бавити се темама особа са хендикепом, додајући да је циљ асоцијације ширење свести о положају и правима тих особа.
Према његовим речима, циљ је радити на едукацији новинара, али истовремено им приближити чињеницу да те особе треба да припадају општој популацији.
Говорећи о едукацији новинара, он је указао да је то итекако битно, јер су медији „моћно“ средство за то како ће неко бити приказан, а потом и како ће то утицати на стварање перцепције о том питању код грађана.
(Извор: НУНС) Комисија за жалбе Савета за штампу, на јуче одржаној седници у Прес центру УНС-а, одлучила је да су портали Информер, Република, Новости, Курир, Мондо, НС уживо, Поркупачке вести и Ало прекршили Кодекс.
Одлучено је и да Јужне вести нису прекршиле Кодекс.
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић обавестила је чланове Комсије за жалбе и јавност да је Високи савет тужилаштва послао Савету за штампу две одлуке у којима се констатује непримерен спољашњи утицај на рад Основног и Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду. Прва одлука односи се на садржаје објављене на порталима Република, НС уживо, телевизији Б92 и Вечерње новости, а друга одлука је у вези са изјавама Драган Вучићевића, власника и главног и одговорног уредника Информера. Одлуке су достављене у форми обавештења, а генерална секретарка је рекла да ће их упутити у процедуру уколико желе да се Савет за штампу изјасни о евентуалном кршењу Кодекса.
Портали Република.рс и Информер.рс прекршили су Кодекс новинара и новинарки Србије јер су нарушили приватност Маје Недељковић о којој су писали у својству родитеља учеснице једног ријалити програма, била је одлука Комисије у вези са првим жалбама о којима се расправљало.
Недељковић је поднела жалбе против наведених портала јер су писали о њеном приватном животу без њене дозволе и поред тога што она није јавна личност.
„У висе наврата Република.рс/Информер.рс и други електронски медији износе моје личне податке и информације из мог приватног живота, иако немам никакву јавну функцију и нисам јавна лицност“, навела је Недељковић у жалбама, на које Информер и Република нису одговорили.
Јелена Петковић из Удуржења новинара Србије (УНС), започела је дискусију на седници у вези са овим жалбама и подсетила да се ради о рубрици „естрада“ у којој се често крши право на приватност.
„Велика већина тих текстова се односи на жене, објективизацију, мизогинијиу и такве врсте садржаја које су недопустиве, али се ипак догоде, тако да је ово прилика да скренемо пажњу и на ту појаву“, казала је Петковић.
Председавајућа чланица Комисије и представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) Милена Васић, додала је да медији могу да изоставе у извештавању чланове породице јавних личности, који не желе да се експонирају у јавности.
Након њиховог излагања Комисија је једногласно одлучила да су оба медија прекршила Кодекс.
Срђан Нонић поново се жалио на писање нишког портала Јужне вести, овога пута због текста у којем су писали ко су добитници средстава на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијског садржаја, међу којима је и портал Нишка иницијатива, чији је главни и одговорни уредник Нонић.
Он сматра су новинари Јужних вести искористили наслов: „Ко је добио паре за медије у Нишу – Зони плус највише, Радомировић испао, Нонић упао”, како би њега дискредитовали, што, према наводима из жалбе, потврђују и коментари читалаца. На тај начин, како је Нонић навео у жалби, Јужне вести су прекршиле одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања.
Главни и одговорни уредник Јужних вести Милан Зиројевић, у одговору на жалбу, навео је да је она неоснована, јер текст има неутралан тон, а „наслов је у складу са Кодексом и новинарском праксом и постулатима професије“. Такође, наводи да је редакција према коментарима читалаца поступала са дужном пажњом и да увредљиви коментари нису одобрени.
У вези са овом жалбом, Милена Васић је скренула пажњу да су коментари „на ивици“, али да Нонић треба да трпи већи степен критике, као неко ко је јавна личност и ко је добио новчана средства из буџета града Ниша.
Јелка Јовановић из Асоцијације медија, приметила је да је Нонић поднео више жалби против Јужних вести у последњих годину дана.
„Они очигледно имају неке нерешене односе, што није на нама да се о томе изјашњавамо. Само, мало ми је чудно да он буде у наслову, са 590 хиљада динара, а Звездан Миловановић не буде са 7,9 милиона“, казала је Јовановић.
„Врло је вешта провокација у питању, али ми не улазимо у уређивачку политику и не треба тиме да се бавимо“, додала је Милена Васић.
Ипак, Комисија за жалбе једногласо је одлучила да Кодекс у овом случају није прекршен.
Портал Новости.рс прекршио је Кодекс јер је у тексту који се бави опозиционом политичком сценом у Ужицу Ивана Асановића означио као дилера дроге. Комисија за жалбе одлучила је да су Новости прекршиле више тачака Кодекса и то у деловима који се односе на истинитост извештавања, независност од утицаја и одговорност новинара.
Наиме, Иван Асановић је преко пуномоћника поднео жалбу у којој пише да је „означен као криминалац који је добро познат као дилер марихуане, разбојник, да је одговарао због пљачке, диловања и слично, иако не постоје чињенице и информације у самом чланку на основу којих се могу правдати, односно образложити такве тврдње“. Такође, наводи се да новинари нису контактирали Асановића како би проверили информације.
У кратком одговору на жалбу, Новости су предложиле да Савет за штампу одбије жалбу као неосновану јер су, како се наводи, „жалбени наводи паушални и представљају жалиочево мишљење, а не чињеничне наводе који су подржани доказима”.
У вези са овом жалбом, Златко Чобовић из Асоцијације медија, рекао је су новинари Новости морали да позову Асановића за коментар.
Надежда Будимовић из Локал преса приметила је да овакви текстови постају свакодневни у медијима.
„Овај текст нема суштину, просто то је пет реченица којима је била намера да се дезавуише једна политичка опција и неки људи и то постаје пракса која заправо нема никакве везе са новинарством“, казала је Будимовић, након чега је Комисија једногласно одлучила да је Кодекс у овом случају прекршен.
Курир.рс и Мондо.рс су крајем марта и почетком априла објавили више текстова о грађанским протестима који су одржани испред редакција Курира, Новости и Политике, у којима је телевизија Н1 означена као организатор скупа „уз подршку плаћене публике“.
Поводом ових текстова, Савету за штампу жалиле су се Селена Плескоњић, Даринка Јашовић и Андријана Томка, чије фотографије су објављене уз ове текстове.
„У спорним текстовима је подноситељка (Даринка Јашовић), као и други чланови групе, описана као неко ко је плаћеник Н1, да таргетира новинаре, неостварена уметница, инфлуенсерка у покушају (добростојећа), да је њен газда Шолак и слично“, пише у жалби.
Поред тога, испод ових вести остваљено је низ увредљивих и омаловажавајућих коментара, додаје се у жалби.
У одговору, Курир је, преко пуномоћника, навео да имена активисткиња нису поменута и да се квалификације које су изнете у тексту не односе на њих. Помиње се и да је поднета кривична пријава због одржавања скупа испред Курира и да су жалитељке, након давања изјаве у полицији поднеле жалбе Савету за штампу, као и да сматрају да је то притисак на суд и тужилаштво.
Милена Васић је напоменула да се поступак пред судом знатно разликује од поступка пред Саветом за штампу, јер Савет за штампу одлучује о повреди Кодекса, а не о повреди закона.
Златко Чобовић се осврнуо на праксу редакција да жалбе прослеђују адвокатима.
„Мислим да, када би редакција одговорила на жалбу, неке ствари би могле да се реше на други начин и било би корисије за све. Бесмислено је разматрати одговор адвоката који је писао као поднесак суду“, рекао је Чобовић.
Тамара Скрозза, представница НУНС-а скренула је пажњу да се у спорном тексту проблематизују ствари које су гарантовано право грађана, као што је право на окупљање.
„То треба истаћи, јер представља модус операнди актуелног режима у медијима. Да се ствари које су нормалне у друштву толико проблематизују да је питање шта ће сутра постати ненормално“, казала је Скрозза.
Након краће дискусије, Комисија за жалбе једноглансо је одлучила да су портали Мондо.рс и Курир.рс прекршили су Кодекс у деловима који се односе на истинитост извештавања, независност од економслих и политичких интереса издавача, одговорности новинара према јавности и неговања културе и етике јавне речи, као и поштовања достојанства људи о којима се пише.
Комисија за жалбе одлучила је да су портали Информер.рс, Новости.рс и НС уживо прекршили Кодекс новинара и новинарски Србије јер су у вести о хапшењу осумњичених за напад на „студенте који желе да уче“, Милоша Павловића и Владимира Балаћа, објавили пуна имена и презимена приведених, чиме су повредили њихово право на приватност, као и део Кодекса који се односи истинитост извештавања, будући да је изостављена битна чињеница да је подноситељ жалбе на лицу места био у својству новинара.
Новинар Зоомера Дарко Глигоријевић, који се нашао на поменутом списку поднео је жалбу против ових медија, указујући на повреду приватности и одговорност новинара.
“Сви наведени портали окарактерисали су ме као ’блокадера’ и као ’нападача’ на Милоша Павловића”, навео је Глигоријевић у жалби.
Он је додао и да је те вечери био на новинарском задатку и извештавао са лица места.
И овога пута Новости су оспориле жалбу и предложиле да је Савет за штампу одбије, док Информер и НС уживо нису послали одговоре.
Јелена Петковић је нагласила да је јако важно то што у текстовима није споменуто да је Глигоријевић новинар.
„Дарко живи у Студентском граду и просто је чуо да се нешто дешава и изашао је да то сними. А њега је полиција привела иако им је рекао да је новинар који је дошао да за свој портал сними то што се дешава“, навела је Петковић, након чега је Комисија гласала за прекршај Кодекса.
Биљана Рогановић, главна и одговорна уредница портала Прокупље прес (прокупљепрес.рс) жалила се на серију текстова о њој, који су објављени на другом локалном порталу, Прокупачке вести (прокупацкевести.рс).
У текстовима на порталу Прокупачке вести, Рогановић је оптужена да шири неистине, „а све у циљу прикупљања јефтиних политичких поена и новинарског и политичког лешинарења“ и да је за тај посао „дебело плаћају неки фактори“.
Рогановић је у жалби навела да је ови текстови професионално вређају и таргетирају, а да притом не дозвољавају реакције, односно демантије, јер не постоји контакт на који може да се пошаље, а ни импресум.
Генерална секретарка Савета за Штампу Гордна Новаковић је то потврдила. Она је рекла да су медији, према закону, дужни да објаве импресум и да је случај пријавила Министарству информисања и телекомуникација.
Оливера Милошевић из УНС-а је рекла да је очигледно да портал води хајку против жалитељке и да се заправо бави одговарањем на текстове другог медија.
„Мислим да то до сада нисмо имали. Они оповргавају то што она пише, али не нуде никакве конкретне доказе“, приметила је Милошевић.
Одлуком Комисије установљено је да су Прокупачке вести прекршиле поглавље Кодекса које се односи на одговорност новинара, у којем пише да новинари треба да објављују чињенице неопходне грађанима да доносе информисане одлуке, да негују културу и етику јавне речи, као и да морају да поштују парво на одговор и исправку. Такође, прекршено је и поглавље које се односи на поштовање достојанства.
Ало.рс, Новости.рс и Информер.рс прекршили су Кодекс јер су обајвили текст у којем тврде да је ратни војни ветеран Жељко Вукелић истакнути активиста организације Центар за ненасилну акцију.
Да наводи из текста нису тачни и да Вукелић није активиста ове организације, жалбом је указала законска заступница Центра за ненасилну акцију Ивана Франовић.
Она је додала и да је контекст у којем се Центар за ненасилну акцију помиње потпуно нетачан и обмањујући и да ниједан медиј није контактирао организацију због провере информација.
Наиме, медији су написали да је Вукелић „у првом реду истакнути активиста прозападне НВО ’Центар за ненасилни акцију’, кога ’на контакту’ већ деценијама држе хрватски обавештајци“. Пишу још и да је он основао „низ удружења која имају за циљ да окупе ветеране, а како би преко њих прикупљао податке које Хрватска злоупотребљава за фингирање доказа да је Србија наводно била агресор током оружаних сукоба деведесетих година прошлог века, као и да је српски народ геноцидан и злочиначки“.
Новости су једине одговориле на жалбу, међутим, у одговору они указују на то да Центар за ненасилну акцију није овлашћен да изјави жалбу и предлажу да она буде одбачена.
На седници је најпре Тамара Скрозза упозорила да у анализираном случају постоји јасно укључивање верске и националне нетрпељивости, истичући да таргетирање појединца аутоматски стигматизује и организацију којој он припада. Указала је да оптужбе о сарадњи с хрватским обавештајним службама представљају озбиљну оптужбу за велеиздају и да је то кршење Кодекса.
Јелена Петковић се сложила с тим и нагласила да је овакво таргетирање опасно и за невладине организације, јер читаоци могу лако да истраже ко у њима ради, чиме се отвара простор за додатне притиске. Указала је и на потпуни изостанак новинарског труда да се информација провери.
Филип Шварм, из Асоцијације медија, оценио је да се невладине организације третирају као „усташе и плаћеници“, при чему се не мора експлицитно рећи да је цела организација таква — то се, како је рекао, подразумева. Закључио је да су оптужбе против активисте заправо индиректне оптужбе против целе организације, што сматра веома опасним.
Након расправе Комисија је једноглансо донела одлуку о прекршају Кодекса. Прекршај се односи на обавезу новинара да истинито и непристрасно извештавају без обзира на уређивачку политику, дужност новинара да раде у јавном интересу, негују културу и етику јавне речи, као и забрану дискриминације.
Ауторка: Ивана Крагуљ
