sofija

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.159
24.4.2025.
Београд

                                                                              ЗАПИСНИК

Са 158. седнице Комисије за жалбе, одржане 24.4.2025. године у 18 сати у Прес центру УНС-а.
Присутни сви чланови Комисије: Милена Васић, Надежда Будимовић, Јелена Петковић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Златко Чобовић, Тамара Скрозза, Родољуб Шабић и Сања Павловић.
Остали присутни: Даница Ђокић (Славко Ћурувија фондација), Бојана Миловановић (Фонет), Немања Мариновић и Дарко Глигоријевић (Зумер), Снежана Репац, подноситељка жалбе и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

                                                                         Дневни ред:

.
1.Разматрање жалбе Марка Марјановића на текстове објављене на порталу „Курир.рс“
2. Разматрање жалбе Марка Марјановића на текст објављен на порталу „Политика.рс“
3.Разматрање жалбе Светлане Милуновић због необјавјивања деманттија на порталу „Глас западне Србије“
4.Разматрање жалбе Бојане Савовић на текст објављен на порталуи „Ало.рс“
5.Разматрање друге жалбе Бојане Савовић на текст објављен на порталу „Ало.рс“
6.Разматрање жалбе Бојане Савовић на текст објављен на порталу „Информер.рс“
7. Разматрање жалбе Немање Мариновића на текст објављен на порталу „Информер.рс“
8.Разматрање жалбе Немање Шаровића на текст објављен на порталу „Данас.рс“
9. Разматрање жалбе Златка Чобовића на текстове објављене на порталима „Блиц.рс“,“Новости.рс“,“НИН.рс“,“Ало.рс“,“Политика.рс“ и „Информер.рс“
10. Разматрање жалбе Иване Стевановић на текстове објављене на порталима „Ало.рс“, „Новости.рс“, „Информер.рс“ и „Политика.рс“
11.Разматрање жалбе Снежане Репац на текстове објављене у дневним новинама „Српски телегаф“ и на порталу „Република.рс“

1.Адвокат Марка Марјановића (познатог на друштвеној мрежи X под именом Кристл Мет Дејмон), поднео је жалбу због тексотва у којима је жалилац описан као „Ђиласов твитераш“, који позива на државни удар и потвђује да ће убити Вучића, верујући да је прекршено више тачака Кодекса из поглавља: истинитост извештавања, Независност од утицаја Одговорност новинара, Поштовање достојанства и Поштовање приватности. Надежда Будимовић је, у току расправе, рекла да жалилац, као активиста, има право да буде грубљи и да користи теже изразе у одбрани своје тезе, али да се „Курир“бавио тиме шта стоји шта иза његових речи и учитавао разне садржаје, не разликујући претпоставке и нагађања од чињеница, као и да се у текстовима користе уобичајене флоскуле које се стално користе против људи са којима медији желе да се обрачунају. Додала је и да се у одговору на жалбу нетачно наводи да је написао да потврђује да ће „га убити“ , јер у тексту пише да потвђује да ће „бити“ државног удара. Златко Чобовић је рекао да „ово је твоје последње вече“ није претња и да су новинари могли да позову и питају Марјановића да појасни на шта је заиста мислио, тако да је прекршена и тачка Кодекса која се односи на обавезу консултовања више извора. Родољуб Шабић се сагласио са њим, додајући да ми немамо у закону прецизиран појам претње, али да када неко напише „ово је твоје задње вече“, то може да се односи и на то да му је задње вече на функцији коју обавља, а не последњи дан живота. Сања Павловић је рекла да би требало разрешити дилему да ли се прекршај тачке 3 поглавља V може утврдити у овим случају, односно да ли је потребно да то буде „континирано злонамерно нарушавање репутације“ или су два текста довољна да се сматра да је та тачке прекршена. Оливера Милошевић је рекла да није услов да има више текстова, зато и стоји „или“, док је Тамара Скрозза рекла да то треба процењивати од случаја до случаја, а Јелка Јовановић да мисли да у овом случају јесте прекршена и та тачка. Филип Шварм је рекао да ће бити уздржан прилоком гласања о обе жалбе Марка Марјановића, јер не може да одлучује непристрасно. Реч је о човеку који води хајке против новинара и сарадника „Времена“, вређа и неке друге људе, користи непримерен речник, објављује приватне податке… Истакао је да је ово, на неки начин изругивање Савету, јер се човек који објављује такве ствари сада жали да му је нарушена приватност објављивањем фотографије и додао да је иначе сагласан да је Кодекс прекршен, али да, из разлога које је навео, неће гласати. Ана Мартиноли је указала на то да се често заборавља да је и простор друштвених мрежа јавни простор и да и то подразумева неку додатну одговорност. Начин на који жалитељ комуницира додатно подиже тензије, таргерира другу страну и не доприноси квалитету комуникације који је неопходан да не бисмо имали овакве текстове. Јелена Петковић се сагласила са овим и рекла да нема повреде права на приватност у овом случају. Родољуб Шабић је рекао да је, по Кодексу, ствар јасна – објављивање нечијих фотографија без дозволе јесте повреда приватности. Златко Чобовић је подсетио да Комисија одлучује о овом конкретном случају и да то не треба везувати за оно што је он објављивао, те да ће се о томе одлучиваит када се и ако неко буде жалио на то. Комисија је са десет гласова за и једним уздржаним одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 поглавља I, тачка 2 Поглавља II, тачке 1, 2 и 3 Поглавља III, тачка 3 поглавља V и тачка 3 Поглавља VIII. За прекршај тачке 1 Поглавља VI (заштита приватности) гласало је шест чланова Комисије, четири су била против, а један уздржан, па за одлуку није било потребних седам гласова.

2. У жалби на текст који је објавио портал “Политика.рс“, а који је сличан текстовима на које се односила претходна жалба, наведено је да су објављене информације чињенично нетачне, јер жалитељ није политички опозициони активиста и нигде није позивао на насиље, а представљено је као да је то урадио. Тиме су, по мишљењу адвоката, прекршене исте одредбе као и у претходном случају. Из расправе и одлучивања била је изузета Оливера Милошевић, запослена у „Политици“. У краћој расправи, Милена Васић је рекла да у овом случају није прекршено право на приватност, као ни тачка која се односи на ненаношење штете угледу и достојанству личности, јер је објављен само један текст, док је Надежда Будимовић додала да је, као и у претходном случају, прекршена тачка 3 Поглавља VIII, јер нема више извора. Комисија је, након тога, са девет гласова за и једним уздржаним одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 поглавља I, тачка 2 поглавља 2, тачке 1, 2 и 3 Поглавља III и тачка 3 Поглавља VIII.

3. Светлана Милуновић поднела је жалбу због тога што портал није објавио демантије које је поднела на два текста објављена истог дана, која се односе на дешавања у Предшколској установи „Радост“ у Чачку. У жалби је навела да јој је редакција одговорила да се јави уреднику, као и да им достави имена свих запослених у установи који су чланови пленума, како би објавили одговор. Милена Васић је истакла да је редакција морала да објави одговоре и посебно указала на то да је недопустив начин на који је редакција условљавала жалитељку. Филип Шварм се сагласио са тим да су новинари били дужни да на оба текста објаве одговоре или реаговања, свеједно. Надежда Будимовић је критиковала начин на који се редакција обратила жалитељки, јер је од ње тражила да се јави главном уреднику да јој он објасни како да „уподоби“ текст демантија, што је поптуно неуобичајена пракса. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да је прекршена тачка 6 поглавља III.

4, 5. и 6. О жалбама јавне тужитељке Бојане Савовић на портале „Ало“ и „Информер“ Комисија је водила обједињену расправу. Оба портала су објавила вест о протесту испред Палате правде у Београду ком је присуствовала и Савовић. „Информер“ је присутне на скупу назвао „Шолаковим и опозиционим тужиоцима“, док је Савовић на порталу „Ало“ означена као „један од главних покретача блокада у Србији“, која је на „позицију дошла након жуте реформе правосуђа“. У другом тексту „Ало“, против којег је Савовић уложила жалбу, наведено је да је „саботирала истрагу у ЕПС-у“. Јелка Јовановић је рекла да је само квалификација „опозициона јавна тужитељка“ довољна да се види да је у питању прекршај Кодекса, док је Милена Васић рекла да не може ни да замисли како се осећа неко о коме се из дана у дан објављују овакви текстови. Јелена Петковић нагласила је да је реч о наставку кампање против тужитељке и да увек треба имати на ому да овакво таргеирање личности може имати последица по њихову безбедност. Она је указала и на то да је један од текстова на порталу „Ало.рс“ пренет са другог портала, на који се Савовић није жалила, а потписан је именом новинарке „Ало“. Оливера Милошевић прокоментарисала је да је текст о истрази у ЕПС-у стилски написан као да су све „чињенице“ поткрепљене, а заправо у тексту нема ниједног доказа. Комисија је, потом у три одвојена гласања, одличила да су сваким текстом прекршене тачке 1, 2 и 3 Поглавља I, тачка 2 поглавља II, тачке 2 и 3 Поглавља III и тачка 3 поглавља V.

7. Главни и одговорни уредник портала „Зумер“ Немања Мариновић, уз сагласност Бојане Новаковић, поднео је жалбу у којој је навео да је „Информер“, објављивањем нетачних информација и реченица извучених из контекста, којим су учитали значење изјава саговорница „Зумера“ потенцијално угрозио њихову безбедност. Он је додао и да „Информер“ није поштовао ауторство јер „Зумер“ није наведен као извор садржаја, нити је постављен линк ка оригиналном садржају. Надежда Будимовић је оценила да је ово „школски пример“ како се може манипулисати изјавама извученим из контекста и како се може направити потпуно супротна прича, те да је потпуно јасно зашто није наведен извор и линкован оригиналан садржај, јер би свако ко би погледао емисију схватио да је реч о опасном маниру злоупотребље садржаја. Сања Павловић је рекла да је погледала цео подкаст и тек када се одслуша цела емисија може се схватити колико су изјаве саговорница злоупотребљене. Оне су, како је навела, са толико страсти говориле о земљи, води, ваздуху, екологији и Србији, а они су то потпуно изокренули као да говоре нешто против ове земље. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 4 и 5 Поглавља I и тачку 1 поглавља IX.

8.Немања Шаровић упутио је жалбу Савету за штампу због колумне Драгољуба Петровића, коју је сматрао увредљивом и написаном са циљем да се дискредитује и он и бивши и садашњи чланови Српске радикалне странке. Оливера Милошевић је, у току дискусије, рекла да колумна не може да буде оправдање за вређање људи, да колумна није „света крава“, па да њоме не може да се прекрши Кодекс. Ипак, у овом случају, мисли да није прекршен Кодекс, јер је Шаровић јавна личност и мора да буде спреман да истрпи критику. Родољуб Шабић је рекао да је немогуће проверавати истинитост вредносних судова и да је то неспорно, али да се ни они не могу износити на начин који није лимитиран елементарним поштовањем достојанства и забраном дискриминације. Додао је да ће се руководити тиме да је реч о веома експонираној јавној личности, која свакодневно води оштре дуеле. Јелка Јовановић је напоменула да хумористички садржаји могу бити на ивици кршења Кодекса и да тако може да се гледа на спорну колумну, додајући и да, када се за неког каже да је „идиот“, то не представља вредносни суд, већ квалификацију. Међутим, у овом случају постоји једна специфичност, а то је да ово није класична новинарска колумна, већ сатира, те да за хумористичке прилоге важе нешто другачија правила. Надежда Будимовић је истакла да је једино „оправдање“ то што је текст сатиричан, јер јесте увредљив. Тамара Скрозза је оценила да је текст „на ивици ножа“, без обзира на форму, нагласивши да се чак 12 пута помиње реч „идиот“, те да то јесте увредљиво, иако није опасно по жалитеља. Гласаће, ипак, да Кодекс није прекршен с обзиром на то да је Шаровић јавна личност и да може то „да поднесе“. Ана Мартиноли је, међутим, сматрала да Кодекс јесте прекршен, пре свега одредба која се односи на поштовање достојанства особе о којој се пише, али и све друге тачке које су наведене у жалби. Објаснила је да текст јесте увредљив, злонамеран је и „да се није осећала добро док је то читала“. Комисија је, после расправе, са десет гласова за и једним против одлучила да Кодекс није прекршен.

9.Члан Комисије за жалбе Златко Чобовић поднео жалбу против више медија који су пренели обраћање председника Србије Александра Вучића са његовог Инстаграм профила, у којем је вређао и претио хапшењем након протеста грађана у Нишу, који су гађали јајима градске функционере. Чобовић је био изузет из расправе и одлучивања, а Оливера Милошевић је била изузета из расправе и одлучивања о деловима жалбе на текстове објављене у „Новостима“ и „Политици“. Милена Васић је подсетила да је Комисија и на претходној седници разматрала сличну жалбу и додала да није променила мишљење, јер и даље сматра да постоји јавни интесрес који претеже, пошто је важно да се зна да је председник претио и вршио неприхватљив утицај на провосуђе. Такође, кажњавање медија због преношења изјава председника државе представљало би неки облик цензуре. Јелка Јовановић се није сагласала са њом, указала је да у овом случају није реч о директном преносу, него је садржај пренет са његовог налога на друштвеним мрежама, па је било времена и могућности да сваки уредник одлучи да ли ће то пренети или не, или да изабере део који ће пренети, па и да се коментарише то што је рекао. Медиј нема право да уступи своју платформу човеку који би морао да представља све грађане, да би он вређао људе и претио им. Родољуб Шабић је рекао да је у питању веома деликатна ствар, да медији треба да преносе информације које дају органи власти, али је упитао да ли је у супротности са Кодексом да новинари и уредници преносе „очигледне неистине“, будући да у Кодексу пише да медији не учествују у ширењу неистина. Новинар би могао да пренесе све што је рекао, али да истовремено и каже, али…то није истина. Тамара Скрозза је рекла би у „идеалном свету“ могло да се расправља о томе, али да у ситуацију у којој је наше друштво, морамо да знамо у ком је менталном стању и каквог је расположења једина инситиција која постоји и функционише у држави. Истакла да је јавни интерес несумњив и да би и она пренела то да је била на месту уредника у том тренутку, јер објашњава ситуацију у друштву и упозорава те људе шта може да им се деси. Филип Шварм је нагласио да би у овом случају штета могла бити већа од користи, уколико медији не би пренели оно што је Вучић говорио, јер је важно да то грађани виде и чују шта говори и како се понаша човек од кога толико много тога зависи, коме прети и кога тергетира и то мора да се документује. Додао је и да често новинари и уредници не могу да знају шта се тачно догодило и шта је истина, да би могли да реагују одмах, као и да се не би упуштао у то да неко уводи неку цензуру, тачније да разврстава шта неко треба, а шта не треба да објави. Ана Мартиноли је указала на то да постоји и други ниво проблема – да није питање да ли је или није пренета изјава, него да ли је, том приликом, дат контекст, неко пратеће објашњење или чак нека врста коментара, већ је кључни проблем што су се сви ови медији (а вероватно и још неки) претворили у огледало профил председниковог профила и преносе све што објави без коментара. Они нису ничим то „обогатили“, већ су само дословно пренели то што је објављено, тако да заправо не раде оно што им је посао, а тај проблем се не решава тиме што нешто неће пренети. Филип Шварм и Тамара Скрозза су указали на то да није увек могуће ни коментарисати, ни дати контекст, што зависи и од природе медија. Надежда Будимовић је, говорећи о томе да ли треба преносити „очигледне лажи“ поставила питање да ли се непреношењем тога та особа аболира од одговорности за изречено. Рекла је да има разлика у томе шта су и како пренели медији на које се односи жалба, нису сви текстови исти, три медија се практично поистовећују са оним што он говори и износе као чињенице оно што је рекао, а не као његову изјаву. С друге стране, уколико би Комисија одлучила да је Кодекс прекршен, како би медији извештавали у некој будућој сличној ситуацији и да ли би то довело до аутоцензуре, да новинари размишљају да ли је то што је председник државе рекао иситина или није и да ли треба да пренесу или не. Сања Павловић је навела и да је преношење овога што је изгворено и на начин на који је изговорено важно, не само због овог тренутка, него и због тога што је важно и за будућност да се то документује и архивира. Комисија је, по окончању расправе, у одвојеним гласањима, са осам гласова за и два против одлучила да „Блиц“, „НИН“, „Информер“ и „Ало“ нису прекршили Кодекс, док је иста одлука за „Политику“ и „Новости“ донета са седам гласова за и два против.

10. Извршна директорка Славко Ћурувија фондације Ивана Стевановић затражила је од Савета за штампу да оцени да ли су портали „Ало“, „Новости“, „Информер“ и „Политика“ прекршили Кодекс новинара и новинарки Србије када су пренели изјаву коју је дала за телевизију Н1 и оптужили је да прети новинарима. Оливера Милошевић је била изузета из расправе и одлучивања о деловима жалбе које се односе на „Политику“ и „Новости“. Милена Васић је рекла да мисли да је жалба потпуно основана, да је реч о кампањи „из исте кухиње“ и да је прекршена и тачка 3 поглавља V, која се односи на злонамерно нарушавање репутације. Златко Чобовић је рекао да би требало истаћи у образложењу одлуке да се, по ко зна који пут, исти текст дистрибура са једног места и преноси и указао на то да је „Ало“ текст објавио у 17.56 (тај текст је једини потписан), „Новости“ у 18 сати, „Информер“ у 18.15, а „Политика“ у 19.10, а да су чак и наслови у прва три медија идентични. Тамара Скрозза је рекла да су плаши оваквих тестова, јер су узрок постепеног распада друштва. Овакви текстови су разлог због којег се људи плаше да говоре. Новинари имају сваког дана све мање саговорника. Људи који имају да кажу нешто и знају шта да кажу у разним областима, због оваквих текстова не желе да говоре. Такви текстови сеју страх и утичу на ерозију друштва“, па ћемо због тих текстова постати „немушто друштво немуштих људи“. Сања Павловић је додала да је, уз све предложене тачке, „Политика“ прекршила и одредбу по којој налсов мора да одговара садржају текста, јер је у наслову наведено нешто чега у тексту нема. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2, 3 и 4 Поглавља I, тачка 2 поглавља III и тачка 3 Поглавља V. У случају „Политике“ прекршена је и тачка 5 Поглавља I.

11.Психолошкиња Снежана Репац навела је у жалби да су „Република“ и „Српски телеграф“, у тексту који критикује рекламу компаније „Ђенерали“ у којој су главни глумци деца, погрешно пренели њено стручно мишљење, представљајући га као њену оцену да су деца заиста злоупотребљена. Додаје да се обратила редакцији за деманти, након што је добила тужбу од компаније „Ђенерали“, али да није објављен. Оливера Милошевић и Тамара Скрозза су на почетку дискусије рекле да ће бити уздржане у овом случају, јер не могу да знају шта је жалитељка рекла, ни да ли је то тачно пренето, нити постоји механизам да то утврде, а сличног става била је и Јелка Јовановић. Немамо ни снимак, ни било коју други доказ који потврђује шта је тачно изооворила, рекла је Скрозза и истакла да је заиста озбиљан проблем када се даје изјава телефоном – како саговорник може после да докаже шта је рекао. Она је поздравила то што је „Српски телеграф“ одговорио на жалбу и додала да се нада да ће наставити са том праксом. Златко Чобовић је рекао да не воли да буде уздржан, али да не зна на основу чега би се определио, јер не зна шта је жалитељка рекла, додајући да је симптоматично да је послала деманти тек након што је добила тужбу, а да јој пре тога ништа није сметало. Милена Васић је рекла да разуме и редакцију која није објавила деманти, јер она практчно тиме њих ставља у неповољнији положај у судском спору, будући да је тужена и редакција. Надежда Будимовић је рекла да ни сам деманти није убедљив, јер се не наводи јасно шта у тексту није тачно пренето. Комисија је, по окончању расправе, са седам гласова за и четири уздржана одлучила да Кодекс није прекршен.

Седница је завршена у 20.05 сати.

Записник водила                                                                                           Председавајућа
Гордана Новаковић                                                                             Милена Васић