Одлуке са 163. седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 25.09.2025.
1.Срђан Нонић – Рома врлд – жалба решена, нема прекршаја Кодекса
2.Сузана Јовић – Прокупачке вести – жалба решена, прекршај Кодекса
1.Срђан Нонић – Рома врлд – жалба решена, нема прекршаја Кодекса
2.Сузана Јовић – Прокупачке вести – жалба решена, прекршај Кодекса
Савет за штампу учествује на 26. годишњој конференцији Алијансе независних савета за штампу Европе (AIPCE), која се одржава 25 и 26. септембра 2025. године у Црној Гори. Конференција окупља представнике савета за штампу, омбудсмана и медијских професионалца из целе Европе.
Дводневни програм се фокусира на кључна питања са којима се суочавају саморегулациона тела, укључујући политички и економски притисак, дезинформације, поларизацију друштва и све веће присуство непрофесионалних медијских актера. Панели ће разматрати улогу и ауторитет савета за штампу, као и стратегије за јачање њиховог утицаја и релевантности, посебно у дигиталном добу и у контексту новог Европског закона о медијској слободи.
Посебна сесија биће посвећена утицају вештачке интелигенције на медије и саморегулацију, имајући у виду брзе технолошке промене које данас обликују новинарство.
Алијанса независних савета за штампу Европе је мрежа медијских саморегулаторних тела која раде на унапређењу високих етичких стандарда у новинарству, одбрани слободе медија и јачању одговорности у медијима широм Европе и света.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.164
25.9.2025.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 163. седнице Комисије за жалбе, одржане 25. 9. 2025. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни сви чланови Комисије: Милена Васић, Надежда Будимовић, Јована Глигоријевић (уместо Филипа Шварма), Ана Мартиноли, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Златко Чобовић, Родољуб Шабић, Јелена Петковић и Сања Павловић
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Срђана Нонића на текст објављен на порталу „Рома врлд“
2.Разматрање жалбе Сузане Јовић на текст објављен на порталу „Прокупачке вести“
Чланови Комисије за жалбе су пре седнице обавештени да је Асоцијација медија одлучила да седници, уместо одсутног Филипа Шварма, присуствује Јована Глигоријевић.
1.Срђан Нонић је поднео жалбу због тога што је портал објавио саопштење Мањинске Иницијативе, којим га, како је навео, оптужују за дискриминацију и вређање ромске заједнице. Сматрао је да је прекршено више тачака поглавља I, III и V, а истакао је и да су га припадници ромске националне мањине претходно вређали, псовали и претили му у коментарима на друштвеним мрежама, а да га редакција није позвала за коментар. У току расправе, Милена Васић је рекла да мисли да Кодекс није прекршен. Оно што је Нонић рекао („циган мала“), у прилогу који је изазвао реакције, несумњиво је дискриминаторно (без обзира да ли је имао намеру да то уради или не), те је оно што пише у саопштењу истина. Нонић је могао да затражу објављивање одговора, што није урадио, а то што постоји и нека позадина приче, неко међусобно вређање на друштвеним мрежама, није нешто чиме Комисија треба да се бави. Сања Павловић је рекла да је она имала дилему у вези овом жалбом, али је указала и на то да жалитељ није, упркос реакцијама, уклонио са друштвене мреже споран прилог. Јелена Петковић је подсетила да подносилац жалбе није послао одговор, а додала је и да разуме зашто га редакција није позвала за изјаву, пошто је постојала могућност да понови дискрминаторне тврдње које је већ изнео. Надежда Будимовић је оценила да су његови изјаву већ имали и није било потребе да га зову поново. Он је у свом видеу на друштвеној мрежи употребио термин „циган мала“ са јасном конотацијом и саопштење које је редакција објавила је одговор на то. Препирке и свађе на друштвеним мрежама, које су уследиле, нису предмет жалбе. Тамара Скрозза је указала на то да Нонић, упркос томе што је у некој од претходних жалби навео да није јавна личност, јесте јавна личност и мора да буде обазрив у вези са тим шта објављује. Израз који је употребио је недопустив и зато мора да истрпи критику јавности, односно реакцију представника једне националне заједнице. Да Кодекс ничим није прекршен мислила је и Јована Глигоријевић, која је навела да је саопштење Мањинске иницијативе у форми отвореног писма, те може да се разуме и као писмо читалаца, на које је Нонић могао да одговори. Додала је и да је саопштење коректно. Јелка Јовановић је, међутим, рекла да ће остати уздржана приликом гласања, јер јој се чини да је у овим случају жалбу могла да поднесе и једна и друга страна и да не може да се определи. Родољуб Шабић се такође уздржао од одлучивања, објаснивши да је тачно да Нонић није уклонио споран дискриминаторни прилог и да није ни искористио могућност да пошаље одговор, али да му се чини да је објављено саопштење ипак грубо, јер се наводи да је Нонић претио, а да он те претње не препознаје у његовом видеу. Комисија је, потом, са девет гласова за и два уздржана одлучила да Кодекс није прекршен.
2. Сузана Јовић је у жалби навела да су у спорном тексту изнете оптужбе о наводним злоупотребама новца намењеног хуманитарним акцијама, без икаквог основаног и аргументованог доказа и на тај начин јој је нанета штета са несагледивим последицама. У току дискусије је посебно указано на то да је реч о порталу који нема импресум којем није могуће доставити жалбу. О томе је још раније обавештено Министарство информисања и телекомуникација, и сад поново, али очигледно није реаговало, иако је то у њиховој законској надлежности. Оливера Милошевић је истакла да је у малој средини овакав вид таргетирања којем је изложена жалитељка веома опасан, посебно што се односи на њен хуманитарни рад. Додала је да ово није усамљен случај и да је штета од оваквих текстова двострука – таргетирана је и особа о којој се пише, али се доводи у питање и сам хуманитарни активизам. Јелка Јовановић је оценила да је реч о злоупотреби медија, а и остали чланови Комисије су се сагласили да је Кодекс несумњиво прекршен. Одлука да су прекршене тачке 1, 2 и 3 Поглавља I и тачка 3 Поглавља VIII донета је једногласно.
Седница је завршена у 18.20 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Сања Павловић
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 25. септембра у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
2.Сузана Јовић – Прокупачке вести
Седница је отворена за јавност.
(Извор: Аутономија) Како сачувати независну уређивачку и крадровску политику на језицима националних заједница у Србији, главна је тема конференције “Саморегулација и информисање на језицима националних мањина“, коју су организовали мисија Организације за европску безбедност и сарадњу у Србији (ОЕБС), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) и Новинско-издавачка установа “Руске слово“.
Мањински медији су увек били осетљивији на утицај и притиске политичких партија и оснивача, некада Скупштине АПВ, данас националних савета националних мањина, јер су скоро у потпуности финасирани из државног буџета.
Из тих разлога, НИУ “Руске слово“ је уз подршку стручњака НДНВ-а и ОЕБС-а, учествовало у пилот пројекту саморегулације и израде Интерног етичког медијког кодекса, који је као обавеза ушао у Закон о јавном инофрмисању и медијима у Републици Србији.
Каролина Хидеа, в.д. Шефа Мисије ОЕБС-а у Србији, истакла је на важности да саморегулација у мањинским медијима у Србији функционише самоиницијативнио већ пет година, као резултат Медијске стратегије, што је у ствари пре усвајња новог Закона о информисању и медијима.
Борис Варга, директор, НИУ “Руске слово” и члан Суда части НДНВ, истако је да информисање на мањинским језицима мора бити слободно и да је саморегулација у тој установи настала из неформалних иницијатива, те да се не сме правити разлика између „већинских“ и „мањинских“ медија.
Недим Сејдиновић, новинар и медијски експерт, рекао је да су интерни акти медија од почетка године обавеза и достављају се АПР-у и да постају формалност. Али када је реч о реалној потреби за независном уређивачком политиком, може се рећи да је интерни акт „Руског слова“ на неки начин испредњачио у томе.
Саморегулацији у НИУ „Руске слово” основа је Кодекс новинара Србије, који не само штити новинаре и уреднике од мешања оснивча Националног савета Русина, већ и унутрашњих самоограничења. О питањима новинарске етике, Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, истакла је да Кодекс новинара Србије забрањује аутоцензуру као и саму цензуру.
Вељко Милић, адвокат и експерт из области медија, детаљно тумачи да је право на буџетско финансирање медија чији су оснивачи издавача национални савети националних мањина које је постојало на територији АП Војводине, доношењем Закона о јавном информисању и медијима из 2023. године проширено је и на територији целе Републике Србије.
Ове обавезе уведене су са циљем како би се и у овим медијима подстицао плурализам и пружиле веће гаранције уређивачке независности. Закон предвиђа да начела медија чији су оснивачи издавача национални савети мора бити усклађена са начелима рада јавних медијских сервиса, да је уређивачка политика независна од оснивача.
1.Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера у Суботици/Власта Липовац Керић – Нова.рс – жалба решена, прекршај Кодекса
2.Форум правника Србије – Нова.рс – жалба решена, прекршај Кодекса
3.Јелена Батовац – Новости.рс/24седам.рс/К1инфо.рс/Б92.нет – жалба решена, прекршај Кодекса
4.Вук Цвијић – Република.рс – жалба решена, прекршај Кодекса
5.Мина Делић – 24седам.рс – жалба решена, прекршај Кодекса
6.Срђан Нонић – Нова.рс – жалба решена, прекршај Кодекса
7.Срђан Нонић – Данас.рс – жалба решена, нема прекршаја Кодекса
8.Срђан Нонић – Време.ком – жалба решена, прекршај Кодекса
9.Ненад Нешовић – Глас западне Србије/ Удружење медија и медијских радника – жалба решена, прекршај Кодекса
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.163
28.8.2025.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 162. седнице Комисије за жалбе, одржане 28. 8. 2025. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни чланови Комисије: Милена Васић, Надежда Будимовић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Златко Чобовић, Родољуб Шабић и Јелена Петковић
Одсутни чланови Комисије: Сања Павловић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
.
1.Разматрање жалбе Високе школе струковних студија за образовање васпитача и тренера у Суботици и Власте Липовац Керић на текст објављен на порталу „Nova.rs”
2.Разматрање жалбе Форума правника Србије на текст објављен на порталу „Nova.rs”
3.Разматрање жалбе Јелене Батовац на текстове објављене на порталима „Novosti.rs”, „24sedam.rs”, „K1info.rs” i „B92.net”
4.Разматрање жалбе Вука Цвијић на текстове објављене на порталу „Republika.rs”
5.Разматрање жалбе Мине Делић на текст објављен на порталу „24sedam.rs”
6.Разматрање жалбе Срђана Нонића на текст објављен на порталу „Nova.rs”
1.Адвокат је жалбу поднео у име школе и директорке Власте Липовац Керић, наводећи да аутор текста није од ње затражио изјаву, иако су у тексту изнете бројне неситините тврдње, као и да су тиме прекршене одредбе из поглавља Истинтиост извештавања, Одговорност новинара/новинарки и Поштовање достојанства. У току диксусије, Милена Васић је рекла да би минимун коректног извештавања био да се добије и изјава директорке коју у тексту сви оптужују, али да мисли да у осталом делу жалба није основана. Филип Шварм је додао да је често проблем испунити то начело, јер је добро познато да бројни директори и представници државних институција избегавају да одговарају на питања новинара, те да је трошење времена и позивати их. Са овим се није сагласила Оливера Милошевић, истакавши да новинари увек морају да покушају да добију изјаву, а у овом случају је то било неопходно .Са тиме се сагласио и Родољиб Шабић, додајући да би то био минимум коректног извештавања. Комисија је потом једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 Поглавља I и тачка 3 Поглавља VIII.
2. Форум правника Србије је жалбу поднео због ауторског текста, којим су, по њима, прекршене одредбе које се односе на истинитост извештавања, јер је то удружење окарактерисано као „ГОНГО удружење“, које је у директној служби Владе Републике Србије и актуелног режима, без икаквог доказа, као и да садржи увредљив и омаловажавајућ речник усмерен према удружењу и његовом председнику. Милена Васић је оценила да одредбе које се односе на истинитост извештавања нису прекршене, да не мисли да постоји пропуст у вези са регистрацијом удружења и да аутор текста можда није разумео да удружење може да ради независно од тога да ли је регистровано или не, али да то ипак није релевантно за одлуку. Али, верује да јесу прекршене тачке које се односе на етику и културу јавне речи и обавезу објављивања одговора. Надежда Будмовић је била сагласна са тим да је требало објавити одговор удружења, како би им се омогућило да изнесу свој став, али је мислила да није прекршена тачка која се односи на етику и културу јавне речи, јер је реч о колумни и одлучивање о томе које изразе и на који начин ће аутор употребити може бити недопустива интервенција у слободу изражавања. Насупрот овоме, Тамара Скрозза је оценила да је прекршена и та одредба, да су неки делови текста заиста веома увређиви и да то нема везе са слободом говора. Нема потребе, рекла је, за оваквим речником, тема јесте у јавном инетресу, али је све могло да се напише без увреда. Јелка Јовановић се сагласала са њом и додала да јој понекад смета претерано инсистирање на слободи изражавања, нарочито што верује да се много озбиљнија критика може изрећи коришћењем примеренијих израза. Родољуб Шабић је додао да већ сам наслов „Санитарни правници из Котежа“ показује експлицитину намеру да се неко вређа. Златко Чобовић је мислио да Кодекс није прекршен употребљеним терминима, подсећајући на недавни случај колумне Драже Петровића, када је одлука Комисије била другачија. Комисија је, након расправе, са осам гласова за и два против, одлучила да је прекршена тачка 2 Поглавља III, док је одлука да је, необјављивањем одговора, прекршена тачка 6 Поглавља III донета једногласно.
3. Жалитељка се обратила Савету због идентичног текста објављеног у више медија, у којем је поменута пуним именом и презименом, као учесница састанка студентског пленума Филолошког факултета, уз тврдњу да заједно са осталима планира насилни упад на факултет, што је нетачно. Из расправе и одлучивања о тексту објављеном на порталу „Novosti.rs“ била је изузета Оливера Милошевић, запослена у „Политици“. У краћој расправи, Комиисија је оценила да је, уз тачке 1 и 2 Поглавља I, које су наведене у жалби, прекршена и тачка 3 Поглавља III, будући да се већ из тога што је више портала објавило потпуно исти текст може закључити да је у овом случају одговорност јавности подређена неким другим интересима.
4.Жалба новинара Вука Цвијића односи се на 19 текстова објављених од 29. маја прошле до 27. марта ове године, у којима се тврди да је напао Милана Лађевића, једног од власника издавача „Републике“, упркос томе што је Тужилаштво на основу снимака утврдило да је Лађевић напао Цвијића. Милена Васић је објаснила да није предложена одлука за сваки текст посебно, већ за целокупну кампању која се месецима води против Цвијића. Јелена Петковић је нагласила да је реч о веома опасној кампањи, подсећајучи да је Вука Цвијића недавно напао и полицијац, те да је свашта доживео, а да овакви текстови представљају прекршаје свих вредносних начела која поставља Кодекс. Комисија је, после краће расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2, 3 и 4 Поглавља I, тачка 2 Поглавља II, тачке 1,2 и 3 Поглавља III и тачка 3 Поглавља V.
5. Жалитељка је сматрала да је прекршено више тачака Кодекса текстом у којем има потпуно нетачних информација, али су и оне тачне „креативно изврнуте“. Навела је и да је као локални новинар из Сенте невидљива за ширу јавност и да због тога веруја да је неко ко је познаје (из локалне самоуправе) утицао на то да се текст појави на порталу у којем сигурно нико не зна ко је она. Редакција је понудила да уклони текст, али је она то одбила. Јелка Јовановић је, у току, дискусије, рекла да не зна околности у Сенти, у којој жалитејка живи, али да је очигледно реч о таргетирирању и додала да цени то што није пристала на уклањање текста, јер он говори о тој редакцији много више него о њој. Tamara Скрозза је истакла да жалба, која је врло емотивна због последица која текст има по приватни живот подноситељке жалбе, показује сав ужас тренутне медијске ситуације у Србији. Мали градови попут Сенте, често су ван фокуса, о ово показује колико је медијски простор у Србији ужасан и све гори и какве су последице по новинарку која поштено ради свој посао. Додала је да је занимљиво и да је она сасвим случајно наишла на тај текст на једној медијској радионици, и да је питање колико људи ни не зна шта је све о њима написано. Златко Чобовић је рекао да је Кодекс несумњиво прекршен и да разуме зашто Мина Делић није пристала да се текст избрише, јер, из искуства у вештачењу на суду, зна да се редакције, када то ураде, понашају се као да текста није никада ни било, па после треба вештачењем да се утврди да је уопште објављен. Оливера Милошевић је навела да јој је симпатичан жалитељкин оптимизам да ће се медиј поправити ако буде јавно „прозван“ за кршење Кодекса, додајући да га, нажалост, не дели. Истакла је да је Мина Делић добила награду УНС-а за 2022. годину за текст о Рио Тинту у Шпанији, а сад се у овом тексту оптужује да их је „рекетирала“. Реч је о новинарки која веома професионално обавља свој посао и жао јој је што јој се ово догађа. Филип Шварм је додао да су овакви текстови сведочанство о једном времену и о томе како су се неки медији односили према људима који су часно радили свој посао. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 Поглавља I, тачке 1, 2 и 3 Поглавља III, тачка 3 Поглавља V и тачка 1 Поглавља VI.
6.-8. Комисија је о жалбама на портале „Nova.rs“ и „Vreme.rs“ водила обједињењу расправу. Из расправе и одлучивања о жалби која је односила на „Време“, био је искључен Филип Шварм, запослен у том недељнику. Милена Васић је подсетила да у текстовима морају да буду заступљене обе стране, без обзира на тему, а да у овим текстовима то није случај. Само једној страни се даје прилика да износи своје мишљење и подсмева се тужби, а да није затражен коментар оног који га је тужио, нити је у текстовима уопште наведено на шта се тужба односи. Тамара Скрозза је рекла да јој је највећи проблем у овом случају тачка 1 Поглавља I, која подразумева и обавезу извештавања у јавном интересу, јер је трагично да се озбиљни медији уопште баве оваквом потпуно ирелевантном темом, па и да Комисије мора да се бави таквим бизарностима. Али, ако већ мора, нема сумње да је Кодекс прекршен. Комисија је потом, у два одвојена гласања“, одлучила да су портали „Нова“ и „Време“ прекршили тачке 1 и 4 Поглавља I.
7.У случају портала „Danas.rs“, Komisija је једногласно одлучила да нема прекршаја Кодекса, јер су изнета виђења обе стране. Надежда Будимовић и Милена Васић су истакле да је било потпуно непотребно да редакција, уз одговор на жалбу, достави и изјаву Дејана Стојиљковића, те да је „дегутантно“ да саговорник брани новинара и преузима одговоност на себе, пошто он никако не може бити одговоран за одлуку редакције да нешто објави.
8. Жалба се односи на фотографију сниматеља Драгана Јековића, која је објављена на порталу ГЗС и УММР (који је такође регистрован као медиј), а чији је аутор Нешовић. У жалби је навео да је фотографија објављена без одобрења аутора и без навођења његовог имена. Милена Васић је указала на то да је ово друга жалба (исто важи и за објављене фотографије Мине Делић), где редакција потписује фотографију са „принтскрин“, иако то не значи ништа, што редакције вероватно и знају. Златко Чобовић је нагласио да нужно да се позове аутор фотографије и затражи сагласност за објављивање, да се његово име потпише испод фотографије (сем уколико сам аутор не жели да буде потписан), као и да се наведе извор из ког је фотографија преузета. Принтскрин, као извор, не значи ништа. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су оба портала прекршила тачке 1 и 2 Поглавља IX.
Седница је завршена у 19.05 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Милена Васић
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биче одржана у четвртак, 28. августа у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Висока школа струковних студија за образовање васпитача и тренера у Суботици/Власта Липовац Керић – Нова.рс
2.Форум правника Србије – Нова.рс
3.Јелена Батовац – Новости.рс/24седам.рс/К1инфо.рс/Б92.нет
4.Вук Цвијић – Република.рс
5.Мина Делић – 24седам.рс
6.Срђан Нонић – Нова.рс
7.Срђан Нонић – Данас.рс
8.Срђан Нонић – Време.ком
9.Ненад Нешовић – Глас западне Србије/ Удружење медија и медијских радника
Седница је отворена за јавност.