Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

„Глас се све ређе чује“: Деца готово да нису саговорници у медијима, а приче о њима носе негативан тон и кршење Кодекса

(Извор: Н1) Медији су незаинтересовани за децу и глас деце се све ређе чује. Они који, пак, извештавају о деци као актерима друштва, то раде због сензационализма. Посебно забрињавајућа ситуација је на порталима, од којих једино Н1, Данас и Политика нису прекршили Кодекс, показују резултати истраживања ЦЕПРОМ-а. Новинари се некад плаше да користе децу као саговорнике, а у сензационализму су средство зараде, само су неки од ставова који су изнели они који се баве децом и дечјим правима.

“Медији имају моћ да поштују децу и њихова права, али и да стигматизују децу… Ако могу да буду кривично одговорни са 14 година, могу и да исказују ставове”, речи су које је изнела директорка Ужичког центра за права детета Јелена Жунић Цицварић на приказу резултата истраживања “Медијска слика деце у Србији 2025” које је спровео Центар за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ).

Општи је тренд да се деца у медијима маргинализују, а маргинализација деце расте протоком година, наводи се у истраживању. Свака телевизија са националном фреквенцијом у својим централним информативним емисијама прилог о деци емитује у просеку тек сваког петог дана, дневне новине објаве просечно 1,4 текста по издању, док онлајн портали, иако имају неограничен простор, објаве у просеку 5,3 текста о детету на дневном нивоу.

Истраживање је спроведено у периоду од 1. јуна до 10. августа 2025. године и обухватило је девет дневних новина (Политика, Данас, Вечерње новости, Блиц, Курир, Информер, Српски телеграф, Ало и Нова), централне информативне емисије пет телевизија са националном фреквенцијом (РТС 1, ТВ Пинк, ТВ Прва, ТВ Б92, ТВ Хаппy), као и 20 најпосећенијих портала, међу којима је и Н1.

„Н1 један од ретких медија који није прекршио Кодекс“
Чак и када се извештава о деци, то је углавном у негативном смислу – о трагедијама, несрећама и злостављању које деца проживљавају, а ређе се говори о њиховим достигнућима. Чак 71 одсто анализираних текстова на порталима је садржало негативне извештаје о деци, налази су истраживања ЦЕПРОМ-а.

Забележено је и, што је посебно проблематично, рекордно кршење Кодекса новинара и новинарки Србије. Портали који су највише кршили Кодекс су Република, Курир, Телеграф, Блиц, Ало и Информер. Једини портали који нису прекршили Кодекс приликом извештавања о деци су, како показује истраживање, Н1, Политика и Данас.

На порталима је Кодекс кршен у сваком петом тексту, а у дневној штампи у сваком десетом. У истраживању није забележено да су у анализираном периоду телевизије са националном фреквенцијом кршиле Кодекс, а у ТВ прилозима је било најчешће неутралне конотације (припрема за школу, упис у средње школе и слично). На телевизији је било и најмање текстова са негативном конотацијом, у односу на портале и дневну штампу.

У сензационалистичком извештавању деца се још користе и као “мамац”, како је наведено, јер се сваки инцидент који укључује децу искористи као повод за причу због посебне осетљивости публике. Медији неретко, како пише, објављују детаље који омогућавају препознавање детета – фотографије кућа, подаци о родитељима, адресу становања или школу коју похађа.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић је казала да извештавање некад није само сензационалистичко, већ да су чак текстови некада и измишљени, наводећи пример медија, чиме име није хтела да изнесе. Како је казала, Савет за штампу је добио жалбу родитеља детета из Рибникара које је наводно сводочило о трагедији која се догодила у овој школи, а да дете заправо, наводи она, никада није дало такву врсту изјаве.

“Уредницима таблоида је најважније да имају мање прекршаја од неког другог, али када су деца у питању имају неку врсту жеље за сарадњом. Ипак, неки су свесни да им је нечија патња – само повод за зараду”, истакла је она.

„Неке теме су посебно осетљиве – пример ‘Важних ствари'“

Истраживање “Медијска слика деце у Србији 2025” показује и да се деца ретко појављују као саговорници у медијима, наводећи да се “њихово мишљење не третира као битно у медијском простору”. Ипак, главна и одговорна уредница „О радија“ Клара Крањц наводи и да се новинари некада плаше да их питају за мишљење.

“Новинари се плаше да децу користе као саговорнике. Имали смо пример трагедије у Рибникару коју су сва деца осетила, а ми их никада нисмо питали како су то осетили”, истакла је она, додајући да су у име деце говорили родитељи, наставници, учитељи, али никако она сама.

Председник ЦЕПРОМ-а и вођа пројекта Марко Недељковић истакао је да је питање изјашњавања деце у медијима често осетљиво, због различитих реакција које долазе на ову тему.

На питање портала Н1 како би оценио изјашњавање детета у емисији “Важне ствари” на РТС-у о студентским протестима, која је потом и цензурисана у репрезији, Недељковић каже да је пре изјашњавања о овом догађају морао да се консултује са стручњацима који се баве децом, али је казао да је “било добро да се чује шта дете мисли о актуелним дешавањима”.

“Ништа ту није било агресивно, одговор детета је спонтано дошао. Сва дешавања су и на њега утицала јер он није могао да иде у школу, па га се то тиче”, казао је он, коментаришући исечак из емисије у којој је дечак казао да се “студенти боре за правду и нашу будућност”.

Подсетимо, ово није једини пример да је глас детета сензурисан због речи о актуелној ситуацији. Једна девојчица је казала да “не би живела у Зрењанину јер тамо нема чисте воде”.

И директорка Ужичког центра за права детета сматра да дете у овој емисији није злоупотребљено, а навела је и смернице које би требало поштовати када се мишљење детета узима у разматрање.

“Треба имати у виду шта је интерес тог детета у том датом тренутку, да ли се тема, директно или индиректно, тиче детета и да ли је то за дете безбедно – у смислу да не нарушава његову част, приватност или углед. На крају, ту је и питање узраста – ако могу кривично да одговарају са 14, могу и да искажу своје ставове”, напоменула је Жунић Цицварић.

„Губе и млади и деца, али и новинари“
Стигматизовани су, истиче психолошкиња Ана Мирковић, не само деца, већ и млади, наводећи да традиционални медији не праве садржај за младе, и да тако од себе отклањају велики део потенцијалних читалаца.

“Традиционални медији не праве садржај за младе, а кад праве садржај о младима, они их суштински не познају. Није добро за медије, из разлога што губе публику, а није добро ни за саму децу јер су информације на друштвеним мрежама често непотврђене”, поручила је она, истичући да је радила на програму увођења “медијске писмености” за млађе узрасте али да “није постојао интерес да се та идеја реализује”.

Пројекат „Медијска слика деце у Србији 2025.” ЦЕПРОМ-а реализује се у оквиру ширег пројекта „Права детета су људска права” који подржава Делегација Европске уније, а спроводи Ужички центар за права детета.

Аутор: А. Д.

ЗЛФ предложио Милену Васић за повереницу за заштиту равноправности

(Извор: Н1) Посланичка група Зелено-левог фронта (ЗЛФ) је Одбору Скупштине Србије за уставна питања и законодавство предложила Милену Васић за повереницу за заштиту равноправности.

„Милена Васић је угледна правница и адвокатица, програмска директорка Комитета правника за људска права – YUCOM. У овој организацији, Васић од 2012. пружа бесплатну правну помоћ у случајевима повреде људских права, а ангажована је и као сарадница и координаторка бројних пројеката“, навели су из ЗЛФ.

Подсећају да је Васић заступала права жртава пред домаћим судовима и државним органима, али и пред Европским судом за људска права.

„Током 13 година рада у цивилном сектору учествовала је у реализацији више од 40 пројеката који су у фокусу имали заштиту људских права, владавину права и унапређење правне културе и климе у друштву. Милена Васић свакодневно ради са жртвама повреда људских права, нарочито са женама које су жртве родно заснованог насиља и ЛГБТ заједницом“, додали су из ЗЛФ.

Васић је од 2013. године и чланица тима Националног превентивног механизма за превенцију тортуре над лицима лишеним слободе, а од 2023. године, на предлог Независног удружења новинара Србије, именована је за чланицу жалбене комисије Савета за штампу.

Зелено-леви фронт је истакао да је Милена Васић, дугогодишњом борбом за заштиту људских права, са фокусом на грађанска и политичка права, заслужила поверење релевантних организација цивилног друштва, стручних тела, медија и јавности.

„На том поверењу се темељи и уверење ЗЛФ да ће Милена Васић, на месту поверенице за заштиту равноправности, одговорно наставити свој рад на остварењу визије друштва којој и ми тежимо – друштва равноправних људи једнаких могућности и без дискриминације, а нарочито да ће бити брижна заштитница права најосетљивијих међу нама“, истакао је ЗЛФ и подсетио да Васић има подршку 60 организација цивилног друштва.

Одлуке са 164. седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 30.10.2025.

1.Бојана Савовић – Република.рс – Жалба решена, прекршај кодекса

2.Бојана Савовић – Информер.рс (Жалба 1, Жалба 2) – Жалба решена, прекршај кодекса

3.Бојана Савовић – Курир.рс (Жалба 1, Жалба 2) – Жалба решена, прекршај кодекса

4.Бојана Савовић – Пинк.рс (Жалба 1, Жалба 2) – Жалба решена, прекршај кодекса

5.Бојана Савовић – Ало.рс (Жалба 1, Жалба 2) – Жалба решена, прекршај кодекса

6.Бојана Савовић – Новости.рс (Жалба 1, Жалба 2) – Жалба решена, прекршај кодекса

7.Петар Андрејић – Панчево Си Ти (Жалба 1, Жалба 2) – Жалба решена, нема прекршаја кодекса

8.Александра Делић – Подринске  – Жалба решена, прекршај кодекса

Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 30.10.2025.

 

Записник са сто шездесет четврте седнице одржане 30.10.2025.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.165

30.10.2025.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 164. седнице Комисије за жалбе, одржане 30. 10. 2025. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Присутни сви чланови Комисије: Милена Васић, Надежда Будимовић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Златко Чобовић, Родољуб Шабић, Јелена Петковић и Сања Павловић

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

 

    Дневни ред:

.

  1. Разматрање жалбе Бојане Савовић на текст објављен на порталу „Republika.rs“
  2. Разматрање жалбе Бојане Савовић на текст објављен на порталу „Informer.rs“
  3. Разматрање друге жалбеБојане Савовић на текст објављен на portalu „Informer.rs“
  4. Разматрање жалбеБојане Савовић на текст објављен на порталу „Pink.rs“
  5. Разматрање друге жалбеБојане Савовић на текст објављен на порталу „Pink.rs“
  6. Разматрање жалбеБојане Савовић на текст објављен на порталу „Kurir.rs“
  7.  Разматрање друге жалбе Бојане Савовић на текст објављен на        порталу „Kurir.rs“
  8. Разматрање жалбеБојане Савовић на текст објављен на порталу „Alo.rs“
  9. Разматрање друге жалбеБојане Савовић на текст објављен на порталу „Alo.rs“
  10. Разматрање жалбеБојане Савовић на текст објављен на порталу „Novosti.rs“
  11. Разматрање друге жалбеБојане Савовић на текст објављен на порталу „Novosti.rs“
  12. Разматрање жалбеПетра Андрејића на садржај објављен на Фејсбук профилу портала „Панчево Си Ти“
  13. Разматрање жалбеПетра Андрејића на текст објављен на порталу „Панчево Си Ти“
  14. Разматрање жалбеАлександре Делић на текстове објављене на порталу „Подринске“

 

1.-11. Комисија је о жалбама Бојане Савовић водила обједињену расправу. Све жалбе се односе на два иста текста (у „Републици“ је објављен само један), која су пренета саопштења Форума правника Србије. У првом саопштењу, та организација протестује због изјаве тужитељке „усмерене против свог колеге и надређеног, заменика јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва Миодрага Марковића, чиме му се свети због тога што је Управа тужилаштва против ње поднела више дисциплинских пријава“, док се друго односи на њену изјаву на трибини на ФПН-у „да учесници протеста могу да ударе полицијског службеника, а да он према њима не сме да примени службена овлашћења“. Жалитељка је сматрала да су прекршене бројне тачке из поглавља Истинитост извештавања, Независност од притиска, Одговорност новинара/новинарки, Поштовање достојанства и Поштовање и заштита приватности. Из одлучивања о жалбама које су се односиле на „Novosti.rs“ била је изузета Оливера Милошевић. Јелка Јовановић је у току расправе рекла да не зна да ли су прекршене баш све тачке Кодекса наведене у жалби, али да је свакако прекшено више тачака, да је жалитељки повређено достојанство и да је изостала новинарска пажња. Истакла је да је Форум правника Србије нерелевантна организација и да је симптоматично да саопштења такве  организације преносе најтиражнији таблоиди у Србији. Рекла је да у новинарству већ сам одабир информација које ће бити објављене указује на намеру, па тако и у овом случају одлука да се објави саопштење ирелевантног удружења показује намеру – блаћење Бојане Савовић. Милена Васић се углавном сагласила са њом, нагласивши да је у стручној јавности познато да је Форум правника ГОНГО удружење и да оно служи томе да пише опскурна саопштења којима се нарушава углед људи који нису по вољи актуелне власти. Додала је да Комисија не може да се прави да не види да је и ово део кампање која се месецима води против тужитељке Савовић и да је њој вероватно угрожена и безбедност, с обзиром на то у коликој мери је жртва хајке. Родољуб Шабић је изнео другачије мишљење, истичући да Комисија не може да се опредељује на основу тога шта мисли о Форуму правника или о Бојани Савовић, него на основу тога шта пише у Кодексу. А за заштиту части и угледа постоје и други механизми, суд на пример, где би вероватно лако доказала да је реч о инсинуацијама или нетачним тврдњама. У овом случају медији су дословно пренели нешто што није њихова креација, рекао је и поставио питање да ли ће Комисија у свакој оваквој ситуацији исто реаговати на преношење саопштења. Милена Васић је одговорила да то зависи од садржаја саопштења, док је Сања Павловић указала на то да се мора одлучивати о сваком саопштењу посебно, те да су у овом случају саопштења настала на основу одређених изјава Бојане Савовић, па мисли да је ово иста ситуација као на прошлој седници кад је одлучено да „Roma world“ није морала да позове Срђана Нонића за изјаву, јер је саопштење и настало на основу његове изјаве. Златко Чобовић је рекао да је шест прорежимских пропагандних гласила пренело саопштења ГОНГО удружења, те да мисли да су прекршене све тачке на које је жалитељка указала, осим оне која се односи на заштиту приватности. По његовом мишљењу ово није исти случај као онај који је поменула Сања, јер је тада, на основу увредљиве изјаве на друштвеним мрежама, објављено саопштење које је било коректно, док је овога пута обрнуто. Тамара Скрозза је рекла да је у дилеми да ли да гласа да Кодекс није прекршен или не. У начелу, реч је о организацији која постоји, медији су саопштење објавили без коментара, свиђало се оно некоме или не, и на тај начин би сваки медиј „могао да настрада на суду“. С друге стране, мисли да су морали да позову Савовић за коментар, јер они анализирају њене изјаве, а имала је право и да каже шта мисли о Форуму правника, када они већ говоре шта мисле о њој. Надежда Будимовић је упитала да ли ће Комисија морати да истражује сваки пут колико је релеватно удружење које је објавило саопштење и да дели медије на овакве и онакве. Комисија, како је нагласила, одлучује о конкретном случају и чланови Комисије морају да оставе по страни своја претходна сазнања или уверења. Додала је да удружење постоји, а медији, по Кодексу, имају право да воде своју уређивачку политику и одлука да се саопштење објави је део те уређивачке политике. Сматра, међутим, да је Кодекс прекршен тиме што нису позвали Бојану Савовић за изјаву, јер саопштења садрже неке паушалне оцене и оптужбе које нису доказане, а можда нису ни тачне. Филип Шварм је оценио да је реч о граничној ситуацији и да оба закључка имају своју тежину. С једне стране је јасно да постоји спрега више медија и удружења, а с друге  – не може се од медија тражити да буду цензори организација или политичара, јер је било и саопштења, рецимо из кабинета председника Републике, која су била „утужива“. Овде је, ипак, реч о злоупотреби саопштења, јер медији сад могу да кажу да нису ништа крви, јер су само објавили саопштење, те мисли да је то можда било и унапред договорено. Ипак, ако Комисија одлучи да је прекршен Кодекс то би значило да сваки пут треба да се упушта у оцењивање истинитости саопштења. Али, ако одлучи да Кодекс није прекршен отвориће „правну рупу“ кроз коју ће моћи све и свашта да пролази, јер ће свакакве сумњиве организације и фирме употребити то да пласирају све што хоће, а медији ће се оградити, јер су „само пренели саопштење“. Јелена Петковић је додала и да се у целости преносе само саопштења која су од изузетног значаја, а када медији одлуче да без уредничке обраде објаве овакво саопштење то показује колико им је оно важно, те да би у том случају требало да позову особу на коју се односи. Милена Васић је истакла да би критерујум требало да буде да ли то саопштење садржи неке информације или само увредљиве квалификације. Као и да би требало видети ширу слику, јер Савет целе године добија жалбе тужитељке и ово је само још један од начина на који се води кампања против ње. Оливера Милошевић је рекла да су саопштења замка и за уреднике и за Комисију и да Комисија не може о свима исто да се изјашњава. Саопштења о личностима су најосетљивија и о њима треба посебно водити рачуна. По Кодексу, чак и званична саопштења државних органа морају да прођу неки филтер, тако да није сасвим сигурна како да одлучи. Тамара Скроззa је рекла да је у међувремену одлучила и да ће гласати да је прекршена само тачка 3 поглавља VIII, јер је требало да жалитељки дају шансу да одговори. Мисли да би све друго било прављење преседана и колико год да је сагласна са Милениним оценама, било је и тежих квалификација које Комисија раније није санкционисала. Након расправе, Комисија је у 11 одвојених гласања, о свакој жалби појединачно, једногласно одлучила да је прекршена тачка 3 Поглавља VIII у свим медијима на које су се жалбе односиле. За одлуку да су свим текстовима прекршене и тачке 1, 2 и 3 Поглавља I, тачка 2 Поглавља II, тачка 2 Поглавља III и тачка 3 Поглавља V гласало је двоје чланова Комисије, док су остали били против.

12.-13. Комисија је обједињену расправу водила и о две жалбе Петра Андрејића. Прва жалба односила се, како је навео жалитељ, на објаву на Фејсбук профилу портала, тачније на наслов уз фотографије са скупа Српске напредне странке у којем није учествовао, а друга на коментар уредника, који је неовлашћено преузео његову приватну објаву са Фејсбука и искористио је да га таргетира. Милена Васић је у току дискусије оценила да је и ово гранични случај,  али да Кодекс ипак није прекршен. По њој, најпроблематичније је  преузимање садржаја са приватног профила, међутим, с обзиром на то да је њиме на неки начин таргетиран и медиј и да је профил затворен за коменатаре, било је оправдано коментарисати га. Посебно је указала на то да је објављен одговор на спорне текстове. Сања Павловић је рекла да је и за њу највећа дилема била то што се у медију одговара на пост на приватном профилу и навела да је у жалби наведено да је прекршена одредба „новинар не сме да злоупотреби медијску моћ зарад личних обрачуна или користи“, која добро звучи, али заправо не постоји у Кодексу. Рекла је да је превагнуло то што је одговор увредљив, а уредник је ипак одлучио да га објави. Оливера Милошевић је указала на то да је Андрејић у тој средини јавна личност и да зато има мањи степен заштите, као и на то да је добио доста простора за одговор у којем је могао да каже све што је хтео. Додала је да често налози на друштвеним мрежама јавних личности служе као полазиште за медијске написе. Надежда Будимовић је такође оценила да Кодекс није прекршен, додајући да јој је читање ових текстова било „ментално разгибавање“. Објаснила је да је увек осетљиво преузимање са друштвених мрежа, али када је реч о јавним личностима и о томе да јавна личност  таргетира новинара, оправдано је да тај новинар одговори. Комисија је потом у два одвојена гласања једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.

14. Александра Делић, директорка Шабачког позоришта, поднела је жалбу због шест текстова који представљају лични став уредника, а у којима се он, како је навела, служи најприземнијим увредама и лажима да би је дискредитовао, иако нема никакве стручне компетенције да оцењује њен рад. Сања Павловић је указала на то да је жалба штура и да оставља простор да Комисија нагађа шта је Делић повредило или шта није тачно. Милена Васић се сагласила да је потребно много боље образложити жалбу уз коју је достављено шест текстова, али да није реч о СЛАП тужби (како је навео уредник у одговору на жалбу), јер Савет нема овлашћења да било кога казни. Додала је да прати дешавања у Шабачком позоришту и да може да разуме одговоре уредника. У текстовима се види„извесна шиканозна намера”, али би се могло рећи да Кодекс није прекршен да у једном тексту не постоји„примитиван тон и сексистички начин на који се обраћа жалитељки”. Родољуб Шабић је оценио да је такав речиник „испод сваког нивоа” и да нема никакву дилему да је прекршен Кодекс. Са тим се сагласила и Јелка Јовановић, која је рекла да јој је жао што постоје ове неприхватљиве реченице, јер, иначе, прати редовно скандалозна дешавања у Шабачком позоришту. Надежда Будимовић је оценила да су сви написани текстови заправо добри, сем те једне грешке, која је вероватно настала због шиканирања којем је уредник Иван Ковачевић изложен веома дуго. Додала је да би то требало навести у образложењу одлуке. Филип Шварм је указао на то да је из жалбе нејасно на шта се она заправо жали. Комисија је, након дебате, једногласно одлучила да је текстом „Кад директорка не зна ни где је дошла, ни кад је пошла” прекршена тачка 1 Поглавља V. Једногласно је одлучено и да осталим текстовима није прекршен Кодекс.

Седница је завршена у  19.10 сати.  

 

Записник водила                                                                                               Председавајућа

Гордана Новаковић                                                                                        Сања Павловић

Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 30.10.2025.

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 30. октобра, у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

 

Комисија ће разматрати следеће жалбе:

1.Бојана Савовић – Република.рс

2.Бојана Савовић – Информер.рс (Жалба 1, Жалба 2)

3.Бојана Савовић – Курир.рс (Жалба 1, Жалба 2)

4.Бојана Савовић – Пинк.рс (Жалба 1, Жалба 2)

5.Бојана Савовић – Ало.рс (Жалба 1, Жалба 2)

6.Бојана Савовић – Новости.рс (Жалба 1, Жалба 2)

7.Петар Андрејић – Панчево Си Ти (Жалба 1, Жалба 2)

8.Александра Делић – Подринске

 

Седница је отворена за јавност.

Тренинг за младе фект-чекере

У оквиру пројекта ”Лабораторија за медијску етику: Млади фект- чекери из Ниша” који Савет за штампу реализује у сарадњи са Одбором за људска права, у Нишу су током октобра месеца реализоване две дводневне радионице.

Млади учесници и учеснице имали су прилику да кроз предавања, практичне вежбе и менторски рад науче како да препознају и разоткрију лажне вести. Уз подршку искусних новинара и фект – чекинг стручњака, учили су како да користе професионалне алатке за проверу чињеница, како да разликују поуздане од некредибилних извора, као и како да разреше етичке дилеме које савремено новинарство доноси. Кроз отворене дискусије и заједнички рад, развијали су критичко мишљење и одговоран приступ медијима. Сви уечсницу су на крају тренинга добили сертификате.

На дводневној обуци одржаној 17. И 18. октобра тренери су били Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, Драган Ђорђевић, председник Одбора за људска права Ниш, Лазар Човс, истраживачки новинар и Милена Поповић, главна и одговорна уредница Истиномера. Модераторка обуке била је Марија Илић, стручна сарадница Одбора за људска права Ниш.

На дводневној обуци одржаној 24. и 25. октобра тренери су били др Ивана Стојановић Прелевић, професорка на Филизофском факултету у Нишу, Драган Ђорђевић, председник Одбора за људска права Ниш, Тамара Радовановић, новинарка Јужних вести и Марија Илић, стручна сарадница Одбора за људска права Ниш

Обука је једна од активности у оквиру пројекта ”Лабораторија за медијску етику: Млади фект- чекери из Ниша” који се реализује уз подршку Balkan Trust for Democracy.

ЦЕО БИЛТЕН МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ ОВДЕ

То што Вучић у јавном обраћању крши законе и људска права, не значи да медији треба да буду његови саучесници

(Извор: Цензоловка) Медијима није дозвољено преношење изјаве, односно злоупотреба емоција и недовољне способности расуђивања човека који је приказан на видеу. Не, није дозвољено, чак и ако је председник рекао „проследити овај видео свим медијима“. Већина медија заборавила је да мора да поштује законе и људска права чак и кад то председник не чини

Председник Србије Александар Вучић у ванредном обраћању нацији, поводом догађаја у такозваном Ћациленду, када су две особе рањена а шатори изгорели, изнео је низ детаља чијим би се преношењем у медијима драстично прекршило више одредби Кодекса новинара и новинарки Србије.

На овој конференцији јавност је могла да чује ко је починио дело, које је председник назвао „терористичким актом“, иако је то у супротности са Законом о кривичном поступку (ЗКП) и Уставом Републике Србије, који кажу да се „свако сматра невиним док се његова кривица не утврди правоснажном одлуком суда“.

У члану 3 ЗКП се додаје и да су „државни и други органи и организације, средства јавног обавештавања, удружења и јавне личности дужни су да се придржавају правила из става 1. овог члана и да својим јавним изјавама о окривљеном, кривичном делу и поступку не повређују права окривљеног“.

Откривањем идентитета осумњиченог, али и низом детаља из његовог приватног живота, као што су име оца, године, где је све радио, медији драстично могу да прекрше Кодекс новинара и новинарки Србије, који штите претпоставку невиности и правило приватности особа о којима се пише.

Поглавље 3, тачка 5 Кодекса:
Новинари/новинарке су дужни/дужне да поштују право претпоставке невиности и не смеју никога прогласити кривим до изрицања правоснажне судске пресуде.

Новинари/новинарке и уредници/уреднице су дужни да поштују право претпоставке невиности и да штите приватност и идентитет осумњичених или починилаца, чак и у случају признања кривице, осим у случајевима где преовлађује јавни интерес.

Објављивањем снимка приказаног на конференцији председника, у којем се јасно види идентитет осумњиченог и у којем објашњава мотиве и детаље зашто је починио кривично дело крше се још најмање две одредбе новинарског кодекса.

Снимањем и приказивањем особе како лежи на поду и објашњава своје разлоге док га држи полиција грубо је нарушено и његово достојанство. Такође, имајући у виду да је рекао да је то учинио јер је хтео да га убије полиција пошто „не може више да живи“ очито је реч о особи с проблемима због чега новинарима, према Кодексу, није дозвољено преношење изјаве односно злоупотреба његових емоција и недовољне способности расуђивања. Не, није дозвољено, чак и ако је председник рекао „проследити овај видео свим медијима“.

Поглавље 5, тачка 4 Кодекса:
Новинари/новинарке не смеју да злоупотребе емоције других људи, њихово незнање или недовољну способност расуђивања.

Новинари/новинарке морају да имају у виду да саговорници нису увек свесни моћи медија и последица које њихове изјаве могу да имају по њих лично, као и по људе о којима говоре.

Осим идентитета осумњиченог, у медијима није дозвољено ни откривање идентитета жртве, поготово не детаља из њеног приватног живота, као што су да има двоје деце и да му је ћерка студенткиња, јер се на тај начин индиректно нарушава и право на приватност деце.

Поглавље 6, тачка 1 Кодекса:
Новинари/новинарке поштују приватност људи о којима пишу.

Приликом извештавања о несрећама и кривичним делима није дозвољено објављивање имена и фотографија жртава или починилаца које их јасно идентификују. Није дозвољено ни објављивање било каквих података који би индиректно могли да открију идентитет било жртава, било починилаца, пре него што надлежни орган то званично саопшти.

У обраћању председника имали смо и директно таргетирање опозиционе посланице Маринике Тепић, за коју је инсинуирао да има везе с догађајем пошто је „снимала минут раније“.

Кодекс новинара и новинарки Србије строго забрањује објављивање неоснованих оптужби, клевета и гласина, али и „злонамерно нарушавање репутације особа“.

Поглавље 6, тачка 3 Кодекса:
Новинари/новинарке поштују принцип ненаношења штете угледу и достојанству личности и не учествују у ширењу неистина или континуираном злонамерном нарушавању репутације особа о којима извештавају.

Преношењем низа детаља које је изнео председник Србије на конференцији медији немају оправдање за кршење професионалних и етичких стандарда новинарства и људских права особа о којима пишу.

Поглавље 6, тачка 1 Кодекса:
Чак и уколико надлежни државни органи објаве податке који спадају у домен приватности починилаца или жртава, медији ту информацију не смеју да преносе. Грешка или лоша комуникацијска пракса државних органа не подразумева дозволу за кршење Кодекса новинара и новинарки Србије.

То што председник не поштује Устав, законе и права особа о којима јавно говори не значи да и медији треба да буду саучесници у томе. Нажалост, велика већина већ јесте.

Аутор: Бојан Цвејић

Портал “Забрежје” прихватио надлежност Савета за штампу Србије

(Извор: Забрежје) Портал “Забрежје” је испунио све професионалне критеријуме, те потом прихватио надлежност Савета за штампу Републике Србије. “Забрежје” се налази на списку медија на званичном сајту Савеза за штампу сајту од 21. октобра 2025. (ЛИНК)

Лого Савета за штампу

Савет за штампу је независно, саморегулаторно тело које окупља издаваче, власнике штампаних и онлајн медија и професионалне новинаре. Основан је да би пратио поштовање Кодекса новинара Србије у штампаним и онлајн медијима и решавао жалбе појединаца и институција на садржаје штампаних медија. У надлежности Савета је и  медијација између оштећених појединаца, односно институција, и редакција, као и изношење јавних опомена за кршење етичких стандарда утврђених Кодексом новинара Србије. Савет за штампу се бави и едукацијом за поступање у складу са Кодексом новинара и ради на јачању улоге медија у Србији.

Портал “Забрежје” има Impressum и главног и одоговорног уредника Милана Катић, који је и члан Удружења новинара Србије. Портал “Забрежје” основало је Удружење грађана “Перило Забрежје”. Поднаслов је “култура историја туризам”. Опширније на (ЛИНК)

1 2 3 4›»