Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 30.10.2025.



Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 30. октобра, у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Бојана Савовић – Република.рс
2.Бојана Савовић – Информер.рс (Жалба 1, Жалба 2)
3.Бојана Савовић – Курир.рс (Жалба 1, Жалба 2)
4.Бојана Савовић – Пинк.рс (Жалба 1, Жалба 2)
5.Бојана Савовић – Ало.рс (Жалба 1, Жалба 2)
6.Бојана Савовић – Новости.рс (Жалба 1, Жалба 2)
7.Петар Андрејић – Панчево Си Ти (Жалба 1, Жалба 2)
8.Александра Делић – Подринске
Седница је отворена за јавност.

1.Срђан Нонић – Рома врлд – жалба решена, нема прекршаја Кодекса
2.Сузана Јовић – Прокупачке вести – жалба решена, прекршај Кодекса
Ову иницијативу која сваке године покреће кампању о важности новинарства покренули су Форум светских уредника (World Едиторс Форум), Канадска фондација за новинарство (The Цанадиан Јоурналисм Foundation и Пројекат Континуум.
У оквиру овогодишње кампање, Фернандо Белзунце, извршни уредник шпанске медијске групе Воценто и аутор књиге „Новинари у временима таме“, истиче да је новинарство као професија најбољи систем који познајемо за пружање друштву приступа професионалним, чињеницама заснованим, тачним информацијама које им омогућавају слободно доношење одлука.
„То је активност која мотри на владе, компаније и институције, промовише плурализам нудећи различите перспективе и служи као глас народа и циљева који би иначе били заборављени. Тежак, леп и неопходан посао. Можда сада више него икада. Јер сада када знамо да ће вештачка интелигенција заувек променити нашу перцепцију стварности и несумњиво допринети ширењу дезинформација, желимо да постоје људи професионално посвећени занату заснованом на верификацији информација, провери података, документовању чињеница и путовању на места догађаја како би сведочили шта се стварно дешава. Јер без новинарства нема демократије. А без демократије, долази тама“, оцењује Белзунце.
Фил Четвинд, глобални директор вести у агенцији Франс Прес (АФП), наглашава да сваки дан постаје све теже обављати основни новинарски задатак – прикупљање чињеница и проверу информација, али и да постаје и много опасније.
Он напомиње на пораст броја инцидената и напада на новинаре у 2025. години широм света.
У првој половини године, окружење у којем новинари раде додатно се помрачило, достижући нивое невиђене деценијама, што одражава координирану ескалацију насиља, застрашивања и цензуре.
„Али ти инциденти – напади, хапшења, протеривања или бег новинара да спасу живу главу – само наговештавају размере глобалног напада на право јавности да буде информисана. Географски обухват насиља и застрашивања све је шири. Ситуацију додатно погоршава пораст ауторитарних пракси и популистичке реторике која отворено напада медије. Све већа некажњивост полицијских и државних органа – охрабрена доминантним политичким порукама – учинила је физичке нападе на новинаре уобичајеним. Ово није појава ограничена на такозване нестабилне режиме; она се појављује и у устаљеним демократијама и земљама са дугом традицијом слободе медија, што указује на опасан помак у глобалним нормама“, истиче директор вести АФП.
Он додаје да је ово ово преломна тачка и да људи олако говоре о животу у пост-истинитом свету.
„Новинарство није савршено, не може увек бити непогрешиво. Али искрена тежња да се прикупе информације и трага за истином фундаментална је за здраво функционисање наших друштава. Сада, више него икад, морамо устати у одбрану чињеница. Не постоји алтернатива“, напомиње Четвинд.
Србија ове године неславно дочекује Светски дан вести. Од почетка године бележи се рекордан број напада, претњи и притисака на новинаре и медије. Мониторинзи Савета за штампу указују да медији масовно крше Кодекс новинара и новинарки Србије, истраживања више организација да се у великом броју медија шире манипулативне вести, говор мржње и да нема плурализма у медијском садржају.
Међународне организације, такође, бележе сваке године све већи пад слободе медија у Србији.
Осим политичких, бележе се и економски притисци на медије, те су само одабрани пожељни великим оглашивачима, а путем пројектног суфинансирања медијских садржаја средства не добијају гласила која критички извештавају о поступцима власти.
Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) подсећа и да је забрињавајући тренд таргетирања новинара и медија од стране највиших државних званичника и провладиних таблоида који за последицу имају угрожавање безбедности медијских радника. Свако критичко и професионално извештавање проглашава се страним плаћеништвом, издајом, рушењем уставног поретка државе, што је недопустиво у једном цивилизованом и демократском друштву.
Сведоци смо да су многи новинари и новинарке последњих година били мета недопустивих претњи и напада након таквих запаљивих изјава државних званичника, те апелујемо још једном на све актере у јавном животу да буду свесни одговорности за јавно изговорене речи.
Такође, осим што је приметно нереаговање полиције на јавним догађајима приликом напада на новинаре, у последњих пар месеци имали смо и случајеве када су новинари нападани и од стране представника полиције иако су били јасно обележени и представљали се као новинари.
„У Србији у време друштвене кризе коју имамо у овом тренутку је важније него икада да се новинари и медији придржавају свих етичких и професионалних стандарда новинарства. Ширење пропаганде, говора мржње и етикетирање политичких неистомишљеника не доприноси смиривању тензија у друштву, напротив, само се додатно подгрева већ узаврела атмосфера, угрожава безбедност појединаца и медијских редакција који покушавају да правовремено и професионално извештавају о дешавањима у земљи. Без слободних медија, нема правог и квалитетног новинарства, а самим тим се угрожавају и вредности демократије и права грађана да буду информисани“, оцењује Веран Матић, председник Управног одбора АНЕМ-а и члан Сталне радне групе за безбедност новинара.
Он додаје да институције Републике Србије својом политиком и праксом промовишу и помажу таблоиде који шире лажне вести и пропаганду, док се професионални новинари и медији таргетирају најтежим речима које често доводе до угрожавања безбедности новинара.
“Све чешће се тачним и провереним информацијама суди како би се зауставили у поштовању основних постулата и кодекса професије. Када смо незаштићени од надлежних институција, остаје нам међусобна солидарност око борбе за тачне и проверене вести”, оцењује Матић.


Савет за штампу учествује на 26. годишњој конференцији Алијансе независних савета за штампу Европе (AIPCE), која се одржава 25 и 26. септембра 2025. године у Црној Гори. Конференција окупља представнике савета за штампу, омбудсмана и медијских професионалца из целе Европе.

Дводневни програм се фокусира на кључна питања са којима се суочавају саморегулациона тела, укључујући политички и економски притисак, дезинформације, поларизацију друштва и све веће присуство непрофесионалних медијских актера. Панели ће разматрати улогу и ауторитет савета за штампу, као и стратегије за јачање њиховог утицаја и релевантности, посебно у дигиталном добу и у контексту новог Европског закона о медијској слободи.
Посебна сесија биће посвећена утицају вештачке интелигенције на медије и саморегулацију, имајући у виду брзе технолошке промене које данас обликују новинарство.

Алијанса независних савета за штампу Европе је мрежа медијских саморегулаторних тела која раде на унапређењу високих етичких стандарда у новинарству, одбрани слободе медија и јачању одговорности у медијима широм Европе и света.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.164
25.9.2025.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 163. седнице Комисије за жалбе, одржане 25. 9. 2025. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни сви чланови Комисије: Милена Васић, Надежда Будимовић, Јована Глигоријевић (уместо Филипа Шварма), Ана Мартиноли, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Златко Чобовић, Родољуб Шабић, Јелена Петковић и Сања Павловић
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Срђана Нонића на текст објављен на порталу „Рома врлд“
2.Разматрање жалбе Сузане Јовић на текст објављен на порталу „Прокупачке вести“
Чланови Комисије за жалбе су пре седнице обавештени да је Асоцијација медија одлучила да седници, уместо одсутног Филипа Шварма, присуствује Јована Глигоријевић.
1.Срђан Нонић је поднео жалбу због тога што је портал објавио саопштење Мањинске Иницијативе, којим га, како је навео, оптужују за дискриминацију и вређање ромске заједнице. Сматрао је да је прекршено више тачака поглавља I, III и V, а истакао је и да су га припадници ромске националне мањине претходно вређали, псовали и претили му у коментарима на друштвеним мрежама, а да га редакција није позвала за коментар. У току расправе, Милена Васић је рекла да мисли да Кодекс није прекршен. Оно што је Нонић рекао („циган мала“), у прилогу који је изазвао реакције, несумњиво је дискриминаторно (без обзира да ли је имао намеру да то уради или не), те је оно што пише у саопштењу истина. Нонић је могао да затражу објављивање одговора, што није урадио, а то што постоји и нека позадина приче, неко међусобно вређање на друштвеним мрежама, није нешто чиме Комисија треба да се бави. Сања Павловић је рекла да је она имала дилему у вези овом жалбом, али је указала и на то да жалитељ није, упркос реакцијама, уклонио са друштвене мреже споран прилог. Јелена Петковић је подсетила да подносилац жалбе није послао одговор, а додала је и да разуме зашто га редакција није позвала за изјаву, пошто је постојала могућност да понови дискрминаторне тврдње које је већ изнео. Надежда Будимовић је оценила да су његови изјаву већ имали и није било потребе да га зову поново. Он је у свом видеу на друштвеној мрежи употребио термин „циган мала“ са јасном конотацијом и саопштење које је редакција објавила је одговор на то. Препирке и свађе на друштвеним мрежама, које су уследиле, нису предмет жалбе. Тамара Скрозза је указала на то да Нонић, упркос томе што је у некој од претходних жалби навео да није јавна личност, јесте јавна личност и мора да буде обазрив у вези са тим шта објављује. Израз који је употребио је недопустив и зато мора да истрпи критику јавности, односно реакцију представника једне националне заједнице. Да Кодекс ничим није прекршен мислила је и Јована Глигоријевић, која је навела да је саопштење Мањинске иницијативе у форми отвореног писма, те може да се разуме и као писмо читалаца, на које је Нонић могао да одговори. Додала је и да је саопштење коректно. Јелка Јовановић је, међутим, рекла да ће остати уздржана приликом гласања, јер јој се чини да је у овим случају жалбу могла да поднесе и једна и друга страна и да не може да се определи. Родољуб Шабић се такође уздржао од одлучивања, објаснивши да је тачно да Нонић није уклонио споран дискриминаторни прилог и да није ни искористио могућност да пошаље одговор, али да му се чини да је објављено саопштење ипак грубо, јер се наводи да је Нонић претио, а да он те претње не препознаје у његовом видеу. Комисија је, потом, са девет гласова за и два уздржана одлучила да Кодекс није прекршен.
2. Сузана Јовић је у жалби навела да су у спорном тексту изнете оптужбе о наводним злоупотребама новца намењеног хуманитарним акцијама, без икаквог основаног и аргументованог доказа и на тај начин јој је нанета штета са несагледивим последицама. У току дискусије је посебно указано на то да је реч о порталу који нема импресум којем није могуће доставити жалбу. О томе је још раније обавештено Министарство информисања и телекомуникација, и сад поново, али очигледно није реаговало, иако је то у њиховој законској надлежности. Оливера Милошевић је истакла да је у малој средини овакав вид таргетирања којем је изложена жалитељка веома опасан, посебно што се односи на њен хуманитарни рад. Додала је да ово није усамљен случај и да је штета од оваквих текстова двострука – таргетирана је и особа о којој се пише, али се доводи у питање и сам хуманитарни активизам. Јелка Јовановић је оценила да је реч о злоупотреби медија, а и остали чланови Комисије су се сагласили да је Кодекс несумњиво прекршен. Одлука да су прекршене тачке 1, 2 и 3 Поглавља I и тачка 3 Поглавља VIII донета је једногласно.
Седница је завршена у 18.20 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Сања Павловић

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 25. септембра у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
2.Сузана Јовић – Прокупачке вести
Седница је отворена за јавност.
(Извор: Аутономија) Како сачувати независну уређивачку и крадровску политику на језицима националних заједница у Србији, главна је тема конференције “Саморегулација и информисање на језицима националних мањина“, коју су организовали мисија Организације за европску безбедност и сарадњу у Србији (ОЕБС), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) и Новинско-издавачка установа “Руске слово“.
Мањински медији су увек били осетљивији на утицај и притиске политичких партија и оснивача, некада Скупштине АПВ, данас националних савета националних мањина, јер су скоро у потпуности финасирани из државног буџета.
Из тих разлога, НИУ “Руске слово“ је уз подршку стручњака НДНВ-а и ОЕБС-а, учествовало у пилот пројекту саморегулације и израде Интерног етичког медијког кодекса, који је као обавеза ушао у Закон о јавном инофрмисању и медијима у Републици Србији.
Каролина Хидеа, в.д. Шефа Мисије ОЕБС-а у Србији, истакла је на важности да саморегулација у мањинским медијима у Србији функционише самоиницијативнио већ пет година, као резултат Медијске стратегије, што је у ствари пре усвајња новог Закона о информисању и медијима.
Борис Варга, директор, НИУ “Руске слово” и члан Суда части НДНВ, истако је да информисање на мањинским језицима мора бити слободно и да је саморегулација у тој установи настала из неформалних иницијатива, те да се не сме правити разлика између „већинских“ и „мањинских“ медија.
Недим Сејдиновић, новинар и медијски експерт, рекао је да су интерни акти медија од почетка године обавеза и достављају се АПР-у и да постају формалност. Али када је реч о реалној потреби за независном уређивачком политиком, може се рећи да је интерни акт „Руског слова“ на неки начин испредњачио у томе.
Саморегулацији у НИУ „Руске слово” основа је Кодекс новинара Србије, који не само штити новинаре и уреднике од мешања оснивча Националног савета Русина, већ и унутрашњих самоограничења. О питањима новинарске етике, Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, истакла је да Кодекс новинара Србије забрањује аутоцензуру као и саму цензуру.
Вељко Милић, адвокат и експерт из области медија, детаљно тумачи да је право на буџетско финансирање медија чији су оснивачи издавача национални савети националних мањина које је постојало на територији АП Војводине, доношењем Закона о јавном информисању и медијима из 2023. године проширено је и на територији целе Републике Србије.
Ове обавезе уведене су са циљем како би се и у овим медијима подстицао плурализам и пружиле веће гаранције уређивачке независности. Закон предвиђа да начела медија чији су оснивачи издавача национални савети мора бити усклађена са начелима рада јавних медијских сервиса, да је уређивачка политика независна од оснивача.
