Нови кодекс новинара: Поштовање достојанства, родно осетљивог језика и без извештавања са сахрана
(Извор: Еуроњуз) Новинарска удружења усвојила су Кодекс новинара и новинарки Србије у који је уврштено ново поглавље – Поштовање достојанства – којим су обухваћене смернице о извештавању о малолетницима, као и група попут особа са инвалидитетом, националних мањина и ЛГБТ популације.
Унета је и одредба да „новинар не извештава са сахрана, осим у случају високо профилисаних јавних личности“, а нови кодекс се од претходног разликује и по томе што су уведени право на заборав, одредба о коришћењу вештачке интелигенције и друштвених мрежа.
Новинари и новинарке, психолошкиња, драматуршкиња… Речју, родно осетљив језик који новинари, према новом кодексу, треба да користе приликом извештавања. Они који су учествовали у изради кодекса објашњавају, међутим, да су у питању само смернице због чијег непоштовања нико неће бити кажњен.
„Кодекс новинара није кривични законик. Није то списак онога што је забрањено и колике казне су предвиђене за то. Кодекс је документ који треба да представи и заштити одређене вредности и принципе. Ми мислимо да то новинари треба да раде, да би било нормално да ви сада, када разговарате са мном, ако ја кажем да желим да будем потписана као „генерална секретарка“, а не секретар, да ви то уважите. Ви, наравно, не морате то да урадите. Неће вас нико казнити са 100 евра зато што сте то избегли, али то је неки принцип ког би новинар требало да се држе“, рекла је за Euronews Србија генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.
Расправа о употреби родно осетљивог језика актуелизована је још раније – усвајањем Закона о родној равноправности чију је примену потом обуставио Уставни суд. Као и тада, тако је део медијске заједнице и сада остао против примене тог политички коректног језика.
„Ја лично сам врло скептичан према примени родно сензитивног језика. Он је рогобатан, као што се види и из самог наслова. Најмеродавнија институција у Републици Србији за питање језика је Институт за српски језик САНУ који је ту политику оценио као неприкладно и као уништавање српског језика. Мени се све ово чини као притисак на уређивачку политику медија која није се појавила сада са овим етичким кодексом“, рекао је за Euronews Србија новинар Филип Родић.
За разлику од претходног кодекса, у новој верзији се посебно наглашава да новинари не смеју да одговорност према јавности подреде интересима издавача. Потреба за том тачком потврђује да се медији, поред политичких притисака, можда још више суочавају са притиском власника чије су жеље често у супротности са професионалним стандардима.
„Нама се чини да постоји све већи притисак власника, односно издавача медија, да се медијски садржај прилагођава његовим интересима. Мислили смо да то мало треба ојачати те одредбе“, рекла је Новаковић.
Право на заборав
Нови кодекс обогаћен је и такозваним правом на заборав, који подразумева да медиј има право да уклони одређене податке о некој особи која то захтева јер су јој повређена права. У кодексу се наводи да уредници, при одлучивању, треба да узму у обзир значај и друштвени положај особе о којој се извештава.
„Ту је велики простор за злоупотребу, то је по оној матрици: С једне стране, суочавање са прошлошћу, а са друге стране, гледање у будућност. Селективно ћемо да бирамо са којом прошлошћу ћемо да се суочавамо, а коју ћемо да заборављамо. То подсећа на објављивање Панамских папира које је на светском нивоу објавила једна организација, блиско повезана са америчким обавештајним структурама OCCRP, а код нас КРИК. За разлику од Викиликса, овде су селективно објављивана документа у односу на то шта прија, а шта не прија. Мислим да се слична ствар може очекивати и од овога“, додао је Родић.
Новинар не извештава са сахрана, осим у случају високо профилисаних јавних личности. То је још једна нова одредба у кодексу која, како кажу из Савета за штампу, има за циљ да спречи праксу, поготово када је реч о деци, која је завладала домаћим медијима. Иако кодекс није обавезујући документ, Савет за штампу ће се водити њиме при доношењу одлуку.
„То је одредба која је постојала у нашим смерницама, и баш се звала право на заборав, сада то тако не пише, од 2016. године. За осам годину ми нисмо добили ниједну примедбу у вези са тим ни од кога. То је замишљено да би се жртве заштитиле. Ми смо имали повлачење по медијима деце чији ће унуци знати шта им се десило. Ја заиста мислим да се њима треба омогућити да се просто део тога избрише“, закључила је Новаковић.