1. Владимир Шишкин – Решетка.рс – Жалба решена, прекршај Кодекса
2. Јелена Петковић – Блиц.рс – Жалба решена, прекршај Кодекса
3. Медин Халиловић – Санџачка новинска агенција САНА – Жалба решена, прекршај Кодекса
(Извор: Бета) Савет за штампу, који се као независно, саморегулативно тело, бави применом Кодекса новинара Србије, представио је данас смернице за професионално извештавање у 13 осетљивих области.
Те смернице се односе на извештавање о деци, металном и јавном здрављу, особама с хендикепом, о самоубиствима, правосуђу, избеглицама, мигрантима и тражиоцима азила, ЛГБТ особама, изборима, протестима, насиљу над женама, кризним догађајима попут масовних убистава и родној равноправности, речено је на конференцији за новинаре у Београду.
Генерална секретарка Савета Гордана Новаковић изјавила је да су смернице израдили Сања Павловић, која је из невладиног сектора и представница јавности у Комисији за жалбе и новинар Бојан Цвејић.
„Изабано је 13 области на које се смернице односе и уколико буде потребе оне ће се допуњавати или мењати“, казала је она.
Објаснила је да су смерницама новинарима понуђена решења за дилеме које могу имати приликом извештавања.
Цвејић је казао да су при изради смернице користили искуства међународних организација које се баве извештавањем о спецфичним догађијима и групама, те да је циљ да на једном месту буде прикупљено оно што је можда новинарима најпотребније у раду о тим темама.
Додао је да је извештавање детаљно регулисано Кодекосом новинара, а да је циљ смерница да реши могуће дилеме приликом извештавања у 13 тематских целина.
„У свим смерницама желели смо да нагласимо да важе и наводе се етички и професионални стандарди новинарства“, казао је он.
Према његовим речима, у смерницима су пренета и искуства свестких медија у вези са извештавањем и са протеста.
Павловић је казала да је у смерницама фокус био и на одређеним маргинализованим и осетљивом друштвеним групама, као и деци.
Према њеним речима, у медијима је присутан и велик број примера кршења Кодекса новинара при извештавању о насиљу над женама, те су смернице у једној области посвећене и томе.
Смернице су објављене на сајту Савета за штампу, а у делу који се односи на извштавање са протеста пише да би „новинари и новинарке на протестима требало да се јасно идентификују, односно да им акредитација буде на дохват руке, али је није пожељно јавно показивати међу демонстрантима“.
У смерницама још стоји да „на насилним протестима не треба преносити информације о плановима или кретањима полиције уживо у програму или преко интернета на начин који би угрозио њихову безбедност“, те да „демонстранти/демонстранткиње понекад прате друштвене мреже како би пронашли руте за бекство“.
„Новинари и новинарке који извештавају са протеста треба да буду скептични када су у питању процене броја људи на скупу“, додаје се.
Указано је да „организатори/организаторке дешавања и демонстранти имају одређени интерес, као и представници и представнице власти“, те да, како се додаје, „када полиција користи силу, можда је разлог то што тврде да је гомила превелика и ван контроле“.
„Ограничити употребу субјективних придева и држати се фактографских описа. Избегавати речи попут „велики, огроман“, на пример, и описивати величину скупа фактографски, попут „попуњена су два блока“, или „видим да се гомила протеже дуж пет блокова“, наводи се.
Наведено је и да приликом изштавања с протеста не треба користити емотивно набијене речи, попут „миран“ или „опасан“ осим када се цитира неко или се емитују њихове изјаве.
Новинари и новинарке током извештавања са протеста, како је наведено, не морају да пристану уколико им полиција тражи да прегледа или жели да одузме опрему јер Законик о кривичном поступку штити од безразложног претресања или одузимања.
Уколико није у току хапшење, прегледање или одузимање опреме се не може извршити без налога суда, наводи се.
У смерницама извештавања о деци пише да „медији треба да избегавају приказивање напаћене, понижене и деце без родитеља и својих домова, да избегавају да траже исказе од детета-жртве и да инсистирају на његовој/њеној несрећи, да приказују злостављања и мучења деце и њихов бол као медијску сензацију“.
„За сваку изјаву или интервју са децом неопходно је добити сагласност родитеља (или старатеља) и васпитача, односно представника институција које деца похађају (школе, клубови, удружења, и сл.)“, наводи се.
Наведено је и да су медији дужни да чувају интегритет све деце, укључујући ту и малолетне преступнике/преступнице, чији се идентитет не сме откривати, нити се путем медија могу слободно (необавезно) интерпретирати узроци, последице и структура самог девијантног понашања.
(Извор: РТС) За новинарску професију каже се да је седма сила, али чак ни сви новинари нису свесни моћи и утицаја који имају. У жељи да помогну, често и одмажу пласирајући информације које немају званичну потврду. Како извештавати о осетљивим догађајима, посебно о деци и насиљу, покушавају да помогну у Савету за штампу.
О деци медији најчешће извештавају у црним хроникама. Откривајући детаље о месту где живе, с ким и у каквим условима, несвесно угрожавају њихову безбедност.
„Кад се деси породична трагедија, па ако је у то умешано дете, онда медији то експлоатишу на најстрашнији могући начин, потпуно сензационалистички, откривањем идентитета детета, не водећи уопште рачуна да то може да му упропасти цео будући живот“, упозорава чланица Савета за штампу Гордана Новаковић.
Многи медији пали су на испиту извештавања о убиствима у Основној школи „Владислав Рибникар“, као и у Дубони и Малом Орашју. Када се такве трагедије догоде, сведочимо задирању у приватност и емоције породица, при чему поједини медији то свесно чине, у трци за рејтингом и профитом.
„Сваки пут имамо нарушавање правила приватности. Откривају се идентитети жртава врло брзо, чак и пре него што то њихове породице сазнају. Новинари интервјуишу и буквално ‘гањају’ чланове породица, питајући како се осећају након што су изгубили некога. И имамо, нажалост, то смо видели претходних дана, извештаје са сахрана где се цитирају јауци, ко је био, са великим бројем фотографија, што и по садашњем кодексу представља прекршај“, указује новинар Бојан Цвејић.
Поред новинарског кодекса, путокази за новинаре су и етички, морални и људски стандарди, кажу у Савету за штампу.
„Било да су то жене које су преживеле насиље, било да су то деца, ЛГБТ особе или особе са инвалидитетом, чини ми се да најчешће занемарујемо достојанство тих особа. И наравно сензационализам! За сваку област – било да је реч о масовним пуцњавама, угроженим групама или протестима, сензационализам се истиче као проблем“, каже Сања Павловић из Комисије за жалбе.
Смернице које је Савет за штампу објавио на свом сајту нису обавезујуће, али су путокази за новинаре и уреднике који имају дилему како да извештавају о деци, о маргинализованим групама, кризним ситуацијама и другим осетљивим догађајима.
Ауторка: Сузана Дука
Место: Прес центар, Кнез Михаилова 6/III
Време: 18. новембар 2024. у 12 сати
Говориће:
Бојан Цвејић, новинар
Сања Павловић, активисткиња, чланица Комисије за жалбе
Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Новинари и уредници се свакодневно суочавају са бројним етичким дилемама у вези са извештавањем о специфичним, посебно осетљивим темама. Неке од њих су породично насиље, ментално здравље, деца, особе са инвалидитетом…Некада догађаји, попут масовних убистава, масовних протеста или терористичких напада налажу посебну одговорност извештача, али и потребу да се и они заштите.
Кодекс новинара Србије садржи професионалне принципе и правила и даје упутства за поступање у различитим ситуацијама, али не може да обухвати све специфичности одређених догађаја и тема о којима се извештава. Због тога смо прикупили и понудили колегама смернице које би требало да им олакшају овакве проблеме.
Смернице треба разумети као користан алат за новинаре и уреднике, као упутство израђено у складу са процесом рада у редакцијама и временским ограничењима.
Пројекат суфинансира Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије.
(Извор: УНС) Новинарка Н1 Жаклина Таталовић је на протесту одржаном у Новом Саду, због страдања 14 људи након урушавања надстрешнице на Железничкој станици, изјаву узела и од деветогодишњег дечака. Док су овај поступак неки таблоиди и председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић оценили као злоупотребу детета, из Н1 су истакли да је Таталовић са дечаком разговарала на захтев родитеља, опходећи се према њему са пуним уважавањем.
О томе да ли су у овом случају прекршене етичке норме, Удружење новинара Србије (УНС) разговарало је са новинарском струком. Шта каже Кодекс, за УНС су говориле генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић и чланице Комисије за жалбе овог саморегулаторног тела Оливера Милошевић, Тамара Скроза и Јелка Јовановић.
Новинара и психолога Драгана Илића УНС је питао да ситуацију сагледа из психолошког и медијског угла. Саговорници УНС-а били су различитих, а неки чак и потпуно опречних становишта.
Драган Илић: Родитељ који даје сагласност одговоран је за дете
Новинар и психолог Драган Илић рекао је УНС-у да овај случај види као исфабриковану причу.
„Мислим да се у овом конкретном случају направила вештачка прича. Тиме се бавила и Ана Брнабић. На тај начин се дискредитују новинарка и телевизија која је пренела изјаву. Поред детета је био отац, који је и дао сагласност да се дете снима. Није дете дошло само ту“, образложио је Илић.
Драган Илић (Фото: Медија центар Београд)Он је ипак апострофирао да причу треба сагледати из новинарског и психолошког угла.
„Када је у питању новинарски део, ако је ту родитељ који је дао сагласност, не постоји проблем. Ако ме као психолога питате да ли бих родитељу рекао да дете од девет година води на протест, одговор је да то није место за дете. То су две различите ствари које јасно треба да се разграниче“, додао је Илић.
Дете од девет година, како је додао, није у стању да схвати концепт политике, па је зато и гласање дозвољено само онима који су старији од 18 година.
„Протест је био миран и није било ни најављено ни планирано да ту буде насиља, али то није излет. То није место где бих довео или поручио некоме да доведе дете. Дете треба да заштитимо од стреса, имаће га довољно у животу“, наставио је он.
Ипак, у овој ситуацији се, како додаје, ради о одлуци родитеља, а не новинарке.
„Оно за шта критикују Жаклину и прилог не стоји. Политичари се са децом грле у току сваке кампање. Ако је ту родитељ који даје сагласност, он је одговоран за дете“, додао је Илић.
Оливера Милошевић: У обзир треба узети околности у којима се новинарка налазила
Представница УНС-а у Комисији за жалбе Оливера Милошевић рекла је да, ако се строго гледа Кодекс, Таталовић није поступила у складу са њим, али да треба имати у виду и ситуацију у којој се све време налазила екипа Н1, док је извештавала са протеста. Док су трпели увреде, претње и физичке насртаје тешко је било, додала је Милошевић, стриктно одредити да ли је нешто етички исправно.
Оливера Милошевић (Фото: Прес центар УНС)„Моје мишљење је да то не треба радити, али да у обзир треба узети и околности у којима се то дешавало, као и то да њена намера није била да злоупотреби дете. Родитељи су јој практично рекли ‘Нека каже он шта мисли’, што је она, верујем, несрећно уважила, а онда је на њу кренула хајка. Треба имати у виду да то није била унапред смишљена манипулација, да је новинарка извештавала у несретним околностима, као и да је екипа Н1 била једна једна од ретких које су публици из минута у минут преносиле информације са протеста“, додала је она.
Милошевић је рекла да, по њеној процени, Таталовић није била ни свесна да крши било коју професионлану норму, узевши у обзир да је добила сагласност родитеља.
Гордана Новаковић: Може се говорити о злоупотреби емоција и недовољне могућности расуђивања
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић рекла је да не може да рећи да ли је на снимку, објављеном на порталу Н1, прекршен Кодекс новинара Србије, јер Комисија за жалбе Савета за штампу још увек није одлучивала о томе.
„Ако се неко буде жалио на поменути снимак, Савет за штампу ће одлучивати о томе. Због тога не могу унапред да кажем да ли је прекршен Кодекс или не. Нагласила бих и да ми не одлучујемо о томе да ли је Жаклина Таталовић прекршила Кодекс, односно не утврђујемо појединачну одговорност новинара или уредника, већ да ли је то учинио медиј који је објавио снимак. Уколико неко жели да преиспита како се понела Таталовић, требало би да се обрати Суду части новинарског удружења чији је она члан. Суд части је надлежан за одлучивање о томе“, додала је Новаковић.
Гордана Новаковић (фото: Прес центар УНС)Иако, како је истакла, без одлуке Комисије за жалбе не може говорити о томе да ли је Н1 прекршио Кодекс новинара Србије, Новаковић је за УНС причала о одредбама Кодекса, као и о томе шта она мисли о овој ситуацији.
„У Кодексу пише да је забрањено интервјуисање малолетника без сагласности родитеља. У овом случају родитељ је, како је саопштено, дао сагласност, а идентитет детета није откривен. Ипак, проблем је што се у овој ситуацији може говорити о томе да ли је било злоупотребе емоција и недовољне могућности расуђивања саговорника. Чак и уколико је родитељ тражио да дете говори, новинар, односно уредник је тај који коначно одлучјује о томе шта ће објавити и да ли је то у складу са правима и итересом детета. Не видим ни јавни интерес да се детету у овој ситуацији постављају питања у вези са будућим учестовањем у протестима, “, додала је она.
Ипак, Новаковић је рекла да је куриозитет то што се таблоиди, који врло често крше права детета сада залажу за њих.
„То је исто занимљива ствар – да су се таблоиди који готово на дневном нивоу крше права детета појавили као највећи заштитници права деце и Кодекса новинара. Било би лепо да се сви мало више заиста бавимо правима деце, те да свако пође од себе и води рачуна о ономе што објављује“, додала је она.
Тамара Скроза: У овом случају пред јавним интересом све тезе падају у други план
Док је Новаковић рекла да не види јавни интерес да се одступи од Кодекса, представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) у Комисији за жалбе Савета за штампу Тамара Скроза, опречног је мишљења. Она је рекла да се због јавног интереса, као ултимативне етичке вредности, у овом случају може одступити од Кодекса.
„Формално-правно, новинар би за такву врсту интервјуа требало да има пристанак родитеља. Ако има пристанак, нема проблема. Када је родитељ пристао, он је одговоран. Треба имати у виду и јавни интерес као ултимативну етичку вредност. Пред њиме све друге тезе падају. Овде је јавни интерес био толики, да бих чак и ја урадила исту ствар“, додала је она.
Тамара Скроза (Фото: Прес центар УНС)Скроза је истакла и да дете није рекло ништа што би га инкриминисало, већ да је дало слику Србије.
„‘Ја сам на протесту, уплашен сам, али ћу долазити и даље’- то је слика која илуструје ситуацију у земљи, а одатле и јавни интерес. Због пристанка родитеља, ја ту не бих тражила етичку грешку. Разговори са децом су иначе увек пипави и нисам склона томе да их на било који начин новинарски користимо. Ипак, постоје ситуације у којима можемо или морамо и то. То су околности које најбоље говоре о ситуацији у којој се налазимо“, додала је она.
Јелка Јовановић: Апелујем на колеге да децу не укључују уживо у програм
Представница Асоцијације медија у Комисији за жалбе Савета за штампу Јелка Јовановић рекла је да у овом случају препознаје кршење етичких норми.
Јелка Јовановић (Фото: Прес центар УНС)„Строго гледано, то се свакако коси са етичким стандардима и може да се уврсти у злоупотребу малолетника. Морам да кажем да су пре свега одговорни родитељи који су дете довели на протест и дали дозволу за обраћање. Међутим, морам да кажем, разумем и родитеље, и ја сам деведесетих водила дете на грађанске протесте. Ипак, апелујем на све колегинице и колеге, без обзира на то на којој телевизији раде и да ли имају дозволу или не, да не снимају децу, а посебно да их не укључују уживо у програм“, додала је она.
Аутор: А. Ничић
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.153
31.10.2024.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 152. седнице Комисије за жалбе, одржане 31.10.2024. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни чланови Комисије: Надежда Будимовић, Јелена Петковић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Родољуб Шабић, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Златко Чобовић, Тамара Скрозза и Милена Васић
Одсутни чланови Комисије: Сања Павловић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Владимира Шишкина на текст објављен на порталу “Решетка.рс”
2. Разматрање жалбе Јелене Петковић на текст објављен на порталу “Блиц.рс”
3. Разматрање жалбе Медина Халиловића на текст објавјен на порталу Санџачке новинске агенције САНА
1.Владимир Шишкин, функционер странке Србија Центар из Лесковца, поднео је жалбу због, како је навео, објављених неистина у вези са инцидентом од пре годину дана, који је већ решен на суду. Истакао је да су објављивањем спорног текста прекршене бројне тачке Кодекса из поглавља: Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња, Поштовање приватности, Коришћење часних средстава и Поштовање ауторства. У току расправе, Јелка Јовановић је указала да очигледно постоји неки сукоб између жалиоца и уредника медија, те да јој је тешко да оцени ко је у праву у овом случају, а Надежда Будимовић је рекла да има неколико дилема у вези са објављеним текстом, најпре зашто је Шишкин већ на почетку текста оквалификован као „политичар у покушају“, затим, ако снимак показује да је он започео тучу, зашто су му наводно актери платили да промени исказ, какав је то аномимни извор ако се зна да је реч о једном од двојице ослобођених у судском поступку. Такође, нејасно је и зашто редакција није пријавила претње полицији….Због свега тога, мисли да су прекршене тачке 2 и 4 поглавља И, јер у тексту нема разлике између чињеница и нагађања, а редакција је, с обзиром на озбиљност теме, морала да има још неки извор и да се потруди да дође до Шишкинове изјаве. Додала је и да је реч о нечему што се догодило пре годину дана и да није било разлога за журбу и објављивање информација, без изјаве жалиоца. По њеном мишљену, прекршене су и тачка 1 поглавља V, јер текст није написан са професионалном пажњом, као и тачка 6 поглавља IV, која се односи на поштовање етике и културе јавне речи, пошто се Шишкин назива „политичарем у покушају“. Тамара Скрозза је истакла да је прекршена и тачка 5 поглавља I, односно да су изнете оптужбе без доказа, јер ниједна тврдња није ничим документована. Рекла је да је „Решетка“, ако заиста постоји признаница да је Шишкин примио новац, како тврде у тексту, требало да је објави и онда би то био валидан доказ, не би им био ни потребан извор чији идентитет штите. Овако, зашто би било ко веровао порталу, а не жалиоцу. Надежда Будумовић је додала да је проблем управо то што се не нуде никакви докази, а портал се ни на који начин не ограђује од тврдњи свог извора. Златко Чобовић је подсетио да жалитељ није искористио право на деманти, док је Милена Васић навела да је текст пристрасан и једностран и да не зна ни да ли би она слала деманти у таквој ситуацији. Рекла је и да је посебан проблем што се спекулише у вези са кривичним делима. Оливера Милошевић је оценила да је прекршена тачка 2 поглавља В, јер редакција слепо верује извору, као и да не мисли да је прекршена тачка која се односи на етику и културу јавне речи, пошто није у питању нека тешка квалификација. Филип Шварм је такође сматрао да није реч о тешкој квалификацији, те да неко ко се бави политиком и јавна је личност мора да отрпи оцену да ништа није урадио у том послу. Рекао је да су анонимни извори дозвољени, али да не може да се користи овако – ако буде требало, потврдиће на суду. Ако тврде да постоји признаница, требало је да је објаве или бар да је доставе Комисији на увид. Родољуб Шабић је рекао да је прича комплексна и компликована, али да ипак не би смело тек тако да прође без утврђивања да постоји прекршај Кодекса. Портал наводи да је Шишкин примио 5000 евра, а наводно постоји признаница на 2500, а чак ни то није достављено. Такође, редакција има право да не ода извор, али нема разлога да говори о томе да ће он то наводно рећи на суду. По завршетку расправе, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 2, 4 и 5 поглавља I, као и тачке 1 и 2 поглавља V. Кад је реч о прекршају тачке 6 поглавља IV, чланови Комисије остали су подељени, па је пет чланова гласало за, а пет против.
2.Чланица Комисије за жалбе Јелена Петковић поднела је жалбу због текста у оквиру којег је објављен узнемирујући снимак спасавања жене након саобраћајне несреће у којој је страдала њена породица, сматрајући да за објављивање оваквог снимка није постојао јавни интерес и да је редакција искористила трагедију за добијање кликова. Јелена Петковић није учествовала у расправи и одлучивању о жалби. Милена Васић јој је захвалила што је поднела жалбу, јер је реч о примеру који крши сва правила етике и све против чега се Савет бори залажући се за етику у медијима. Упитала је шта још треба урадити да се спречи овакво извештавање, тим пре што је реч о људима који нису никакве јавне личности и нема никаквог разлога да јавност зна детаље те несреће над којом су се медији иживљавали данима. Родољиб Шабић је додао да је реч о флагрантном кршењу свих професионалниг норми, те да не зна ни шта би редакција могла да одговори на ову жалбу. Тамара Скрозза се сагласила са свим што је у жалби наведено, али и додала прекршај тачке 4 поглавља IV, која се односи на забрану објављивања узнемирујућих и других садржаја који могу имати штетан утицај на децу. Истакла је да је реч о школском примеру кршења Кодекса и да тога у нашим медијима има све више, јер се такви снимци преузимају са друштвених мрежа. Јелка Јовановић је нагласила да извештавање о узроцима саобраћајне несреће јесте у јавном интересу, али то никако не сме да се ради на овакав начин, јер то није само узнемирујуће, него нешто много горе од тога. Оливера Милошевић је рекла да ово није ни извештавање, већ се све своди на пуко препричавање снимка за оне који не би смели да га погледају. Додала је и да је технологија извукла из људи неке најгоре ствари, те да је потпуно несхватљиво да неко ко сведочи трагедији у којој је нестала цела породица има потребу да то снима, а потом медији који тврде да су „дошли у посед снимка“, а заправо је реч о „јурњави“ по друштвеним мрежама да се види да ли је неко нешто снимио и да то буде што експлицитније и језивије. Рекла је и да је у жалби добро наведно да је мотив медија профит, да је реч о растућем тренду и да се боји да ће то бити све горе. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су прекршене тачке 4 и 5 поглавља IV, тачка 1 поглавља V и тачке 1 и 3 поглавља VII.
3. Медин Халиловић поднео је жалбу због текста, односно саопштења уредника САНЕ Салахудина Фетића у којем су, како тврди, изнете нетачне иинформације и увредљиве квалификације на његов рачун, као и да због тога што није објављен одговор који је послао на тај текст. Подносилац жалбе је затражио да чланица Комисије Милена Васић буде изузета из одлучивања о његовој жалби због могућег сукоба интереса, будући да је правни заступник у једном парничном поступку који се води против њега. Халиловић је, пре седнице, обавештен да, према правилима рада Савета за штампу, нема право да поставља такве захтеве, те да Милена Васић може сама да се изузме уколико сматра да треба, али да нема никакву обавезу да то учини. Она је на седници рекла да је реч о случају који нема никакве везе са предметом жалбе, те да сукоб интереса подрзумева да она има неки лични однос са жалиоцем, са којим није ни у каквом сукобу и да зато не види разлог да се изузме из одлучивања. Кад је реч о жалби, начин на који је саопштење пренето је „памфлетски“, објављено је без икаквог објашњења да читаоцима уопште не може бити јасно о чему је реч, па је тиме прекршена тачка 3 поглавља V. Што се тиче објављивања одговора, како је рекла, мисли да текст који доставаљен по својој форми није одговор, јер се у тексту износе вредносни судови у односу на подноситеља жалбе, а подноситељ жалбе одговара изводом из оптужног акта у односу на особу која је писала текст, дакле он не негира наводе који се односе на њега, већ се бави другом особом у свом одговору. Додала је да има пропуста и са једне и са друге стране. Јелка Јовановић је рекла да је у овом случају више реч о реаговању, него о демантију, да је редакција и то могла да објави, али да није морала. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да је прекршена тачка 3 поглавља V, док за одлуку да је, необјављивањем одговора, прекршена тачка 6 поглавља IV није било одлуке. За одлуку да је Кодекс прекршен гласало је четворо чланова Комисије, пет је било против. Уздржана је била Тамара Скрозза, која је рекла да не може да се изјасни јер не разуме шта се догодило, ако је одговор послат како није стигао и да не зна коме да верује.
Седница је завршена у 18.55 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Златко Чобовић
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 31.10.2024, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 31. октобра у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1. Владимир Шишкин – Решетка.рс
2. Јелена Петковић – Блиц.рс
3. Медин Халиловић – Санџачка новинска агенција САНА
Седница је отворена за јавност.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.152
26.9.2024.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 151. седнице Комисије за жалбе, одржане 26.9.2024. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни сви чланови Комисије: Надежда Будимовић, Јелена Петковић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Родољуб Шабић, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Сања Павловић, Златко Чобовић, Тамара Скроззa и Милена Васић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Националног савета бошњачке националне мањине на текстове објављене на порталу “Novosti.rs”
2. Разматрање жалбе Златка Чобовића на текстове објављене на порталима “Politika.rs”, “Informer.rs”, “Novosti.rs” и “Alo.rs”
3. Разматрање жалбе Локал преса, Simplicity доо, Гласа грађана Шумадије и Бујановачких на текст објављен на порталу “Informer.rs”
4. Разматрање жалбе Локал преса, Simplicity доо, Гласа грађана Шумадије и Бујановачких на текст објављен на порталу “Politika.rs” и у дневном листу “Политика”
5. Разматрање жалбе Локал преса, Simplicity доо, Гласа грађана Шумадије и Бујановачких на текст објављен на порталу “Novosti.rs”
6. Разматрање жалбе Братислава Стаменковића на текстове објављене на порталу “Rešetka.rs”
1. У жалби, која се односи на два текста, између осталог, наведено је да се спорним текстовима крши право Бошњака на национални и језички иденитет, јер се њихов језик помиње као “непостојећи”, док стручњаци који се цитрају у текстовима негирају босански језик, који иначе постоји у образовним систему Србије већ 20 година. Из расправе и одлучивања о овој жалби била је изузета Оливера Милошевић, запослена у „Политици“, која има истог власника као и „Новости“. У току расправе, Милена Васић је нагласила да је тема од великог интереса за јавност обрађена једнострано и то на такав начин да се Бошњацима одриче право на језик, што је одраз дискриминације. Текст почиње тврдњом да је реч о „непостојећем језику“, што се наводи као чињеница и практично негира право једне националне мањине на споствени језик, иако је оно гарантовамо законом. Такође, како је оценила, такво мишљење су узима као једино релевантно, а новинарка је, иако није одговорна за тврдње својих саговорника, морала да се од тога огради у првом тексту, док у другом и сама износи дискриминаторне оцене. Истакла је и да је овакво извештавање веома опасно, нарочито у Санџаку. Јелка Јовановић и Родољуб Шабић су се сагласили са свим овим оценама, нагласивши да су текстови тенденциозни и дискриминаторни. Комисија је, потом, једногласно одлучила да су текстовима прекршене тачка 1 поглавља IV и тачка 4 поглавља V, а необјављивањем одговора и тачка 6 поглавља IV.
2. Делом седнице у којој је разматрана жалба Златка Чобовића председавала је Милена Васић. Из расправе и одлучивања били су изузети Златко Чобовић, Тамара Скрозза (јер се жалба односи на текстове о њој) и Оливера Милошевић (за део жалбе који се односи на „Политику“ и „Новости“). Жалба је поднета на четири готово идентична текста у којима се Тамара Скрозза оптужује да је рекла како је „Александра Вучића требало убити у ноћи између 5. и 6. октобра 2000. године“. Милена Васић је подсетила да су напади на Тамару у медијима почели управо након претходне седнице Комисије за жалбе на којој је било речи о све учесталијим кампањама које се воде против одређених људи. Ана Мартинолије указала на то да је симптоматично да су текстови идентични у сва четири медија, која немају ни истог издавача, што потврђује да, супротно тврдњама ресорног министра, немамо плурализам у медијима. Додала је да је већ трећи месец да се о Тамари пише и говори, те да је оваквих прилога било и у медијима који нису у надлежности Савета, што појачава кампању те да се, нажалост, из медија то све преноси и у стваран живот што у овом случају Тамари њеној породици угрожава нормалан живот. Истакла је и да је одговор адвоката портала „Ало“, који каже да је она дала више него довољно повода за такав текст, подсмевање и да вређа, јер потврђује да се било шта што неко каже може овако слободно интерпретирати и инсинуирати било шта. Захвалила је што је достављен одговор, али је рекла да је могао да буде поштенији. Филип Шварм је нагласио да је читаву хајку која је вођена против Тамаре ресорни министар подржао, уместо да буде солидаран са новинарком коју прогањају, што је први пут да држава на овакав начин стане иза таблоида. Уз све то, министар Ристић и даље, уместо да се извини и поднесе оставку, повремено „досољава“ сам помињући поново овај случај. Хајка која се води против Тамаре Скроззе је, како је рекао, директно угрожавање и њене и безбедности њене породице, а када се у то укључи и министар, онда је то државни прогон. Са тим да је и Скроззи и њеној породици угрожена безбедност сагласила се и Јелена Петковић и додала да има потребу да јој и на овај начин да подршку, док је Јелка Јовановић рекла да јој је незамисливо да било ко о Тамари говори на такав начин да она некоме жели смрт и додала да је реч о информацијама емитованим из једног центра, о нечему што је недопустиво и по Кодексу и по Закону, док се о моралу не може ни говорити. Надежда Будимовић је оценила да ово једна од најпрљавијих и нељудскијих кампања у односу на све претходне жалбе које су се односиле на злоупотребу изјава. Оливера Милошевић је додала да ово не раде само они који Тамару не познају, већ, што је најжалосније, на то пристају и многи који је познају. Сања Павловић је рекла да јој је част што у Комисији седи са Скроззом. Комисија је, након расправе, у четири одвојена гласања једногласно одлучила да je „Politika.rs“ прекршила тачке 1, 2, 4 и 5 Одељка I, тачке 1 и 6 Одељка IV и тачке 1, 3 и 4 Одељка V, док су „Novosti.rs“, „Alo.rs“ и „Informer.rs“, осим ових тачака, прекршили и смерницу у тачки 1 поглавља II, која се односи на то да наслов мора да одговара садржају текста.
3.-5. О три жалбе које су поднели Локал прес, Simplicity доо, Глас грађана Шумадије и Бујановачке Комисија је водила обједињену расправу. Из расправе и одлучивања била је изузета Надежда Будимовић, представница Локал преса у Комисији, као и Оливера Милошевић у делу коју се односио на “Политику”. Жалбе су поднете због идентичних текстова у три медија у којима се преноси анализа кинеског министарства спољних послова и тврди да Локал прес и поменута три локална медија са НЕД-ом у Србији спроводе пројекат усмерен на стварање улова за извођење “обојене револуције” и прекрајања политичке сцене наше земље у складу са интересима те организације. С обзиром на то да је у жалби на „Политику“ поменут сличан текст из 2015. године, због којег се Локал прес такође жалио Савету за штампу, Тамара Скрозза је навела да је тај случај, нажалост, „ништа у односу на ово данас“, да су ствари ескалирале и да би то требало све да нас забрине, те да у оваквим текстовима можда има и нечег што подлеже кривичној одговорности и додала је овде реч о сукобу два света у нашим медијима, који се уопште међусобно не размеју. Филип Шварм је рекао да већ дуго сведочимо нормализацији ненормалног и да ова матрица постаје владајућа, а пропаганда све луђа, што потврђује и одговор „Новости“ на жалбу. Тамара Скрозза se такође осврнула на тај одговор, истакавши да је несхватљиво да се каже како је терет доказивања на ономе ко је оптужен, јер то представља кршење свих људских права и претпоставке невиности. Милена Васић је рекла да је реч о замени теза, да не може да се примењује судски терет доказивања и да новинар не може ни у ком случају да тврди нешто без икаквих доказа. Ана Мартиноли је посебно истакла да ни једна редакција није ни покушала да контактира организације, односно медије о којима пише и да дође до одговора, иако износе веома озбиљне оптужбе, што показује намеру. Златко Чобовић је рекао да је одговор „Новости“ катастрофалан и да њихова тврдња да онај ко је оптужен треба да докаже да није крив личи на стаљинистичку политику Совјетског Савеза, где кривица оптуженог постаје стварна кад га ухапсе, а докази се обезбеђују његовим испитивањем. Комисија је, после дискусије, у три одвојена гласања, једногласно одлучила да су „Политика“, „Информер“ и „Новости“ прекршили тачке 1, 4 и 5 Одељка I, тачку 6 Одељка IV и тачке 1, 2 и 3 Одељка V.
6. Братислав Стаменковић, председник УО удружења „И ја се питам“ поднео је жалбу на три текста, због повреде права на приватност и претпоставку невиности чланице тог удружења, као и због повезивања удружења са делима због којих је ухапшена и неодговарјућег објављивања одговора на текст. ЈелкаЈовановић је рекла да јој се чини да постоји неки лични сукоб између жалиоца и редакције и да је можда реч о извесној злоупотреби Комисије за жалбе, док је Надежда Будимовић оценила да подносилац жалбе има право да се жали јер је у тексту повезан са случајем о којем се извештава и јер углед удружења може бити угрожен, али да Комисија не може да одлучује о прекршајима Кодекса који се не односе на њега лично или удружење. Оливера Милошевић је такође рекла да он има право да се жали, да и медиј има легитимноправо да се бави овим случајем, али да је то урађено на погрешан начин, као и да није на професионалан начин објављен одговор на текст. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да је Кодекс прекршен недоговарајућим објављивањем одговора, тачније да је прекршена тачка 6 поглавља IV, као и да не може да се изјашњава о повредама Кодекса које се не односе на жалиоца директно.
Седница је завршена у 19.15 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Златко Чобовић
1.Бошњачко национално вијеће у Републици Србији– Новости.рс – Жалба решена, прекршај кодекса
2.Златко Чобовић – Информер.рс/Ало.рс/Новости.рс/Политика.рс – Жалба решена, прекршај кодекса
3.Локал pres/Симплисити доо/Глас грађана Шумадије/Бујановачке – Информер.рс – Жалба решена, прекршај кодекса
4. Локал pres/Симплисити доо/Глас грађана Шумадије/Бујановачке – Политика, Политика.рс – Жалба решена, прекршај кодекса
5. Локал pres/Симплисити доо/Глас грађана Шумадије/Бујановачке – Новости.рс – Жалба решена, прекршај кодекса
6.Братислав Стаменковић – Решетка.рс – Жалба решена, прекршај кодекса
