Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 29.02.2024.
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 29.02.2024, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
sofija
About sofija
Posts by :
Савет за штампу припрема нови Кодекс новинара: Прецизније дефинисање говора мржње, дискриминације, употребе вештачке интелигенције
Илустрација: Мане Радмановић
Савет за штампу, независно саморегулаторно тело, активно ради на изменама и допунама Кодекса новинара Србије.
– Кодекс, као документ који прописује етичке стандарде професије, написан је још 2006. године и требало би га мало осавременити, каже за Цензоловку Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу (СЗШ).
Нови кодекс ће прецизирати одредбе које су досад различито тумачене, јасније ће дефинисати говор мржње, вештачку интелигенцију, дискриминацију или ко је јавна личност, а увешће и нове категорије, као што су вођење кампања против људи, право на заборав
Вођење кампања против људи или право на заборав (уклањање садржаја о некој личности по захтеву, ако су њена права угрожена и ако не претеже јавни интерес, прим. нов) само су неке области које постојећим кодексом нису покривене, а постоје и одредбе за које је Комисија за жалбе СЗШ у досадашњем раду утврдила да су им потребне додатне смернице или мале измене, каже Новаковић и додаје:
„Из праксе знамо и да неке одредбе нису довољно прецизне и да их медији различито тумаче.“
Она каже да ће измена бити у већини поглавља Кодекса, а да ће вероватно доћи и до измена назива и редоследа поглавља.
Новим Кодексом би требало и да одређени појмови буду прецизније дефинисани: на пример, ко је јавна личност, шта је говор мржње, шта је дискриминација…
Више о коришћењу вештачке интелигенције
Коришћење алата вештачке интелигенције у медијима све је присутнија у Србији, а Гордана Новаковић подсећа да смо ми још 2021. године „у Смернице за примену Кодекса у онлајн сфери унели одредбу која се односи на употребу вештачке интелигенције“.
Репортери без граница су крајем 2023. донели Париску повељу, са 10 смерница за етичку употребу и развој система ВИ у области медија. Новаковић истиче да постојећа одредба у Смерницама за примену Кодекса покрива готово све што је у Париској повељи, али да ће се све то „свакако наћи у новом Кодексу“, и додаје:
„Савет за штампу је крајем прошле године радио истраживање ‘Изазови медијске саморегулације у дигиталном добу’ са посебним фокусом на коришћење вештачке интелигенције и права на заборав. Половина испитаника рекла је да Кодекс треба прилагодити новим технологијама.“
Нови Кодекс вероватно крајем године
Предлог новог Кодекса ће можда већ наредног месеца ићи на јавну расправу, каже Гордана Новаковић.
Након тога, она очекује да ће га крајем године усвајати скупштине Удружења новинара Србије и Независног удружења новинара Србије, који су донели Кодекс.
Радна група која припрема предлог измена има седам чланова – углавном новинара, неких чланова Комисије за жалбе Савета за штампу, али и правника и представника академске заједнице, које су предложили УНС, НУНС, Асоцијација медија и Локал прес.
„Консултујемо се и са представницима правосуђа и невладиних организација“, каже Новаковић.
НАПОМЕНА: Текст је допуњен реченицом о претходном истраживању Савета за штампу „Изазови медијске саморегулације у дигиталном добу“ 28.2.2024. у 16 часова и 5 минута.
Ауторка: Даница Ђокић
Милиони опредељени за медије нестали из буџета Новог Сада и Панчева, градова који су били међу највећим финансијерима прорежимских таблоида и телевизија
(Извор: Цензоловка) Управе у Панчеву и Новом Саду већ годинама издвајају милионе за таблоиде који крше Кодекс новинара и за националне телевизије које подржавају власт. После доношења закона по коме је услов да медији који добијају новац на конкурсима не буду кажњавани због кршења Кодекса, из буџета у ова два града издвојено је девет, односно шест пута мање новца за медије
Таблоиди који крше кодекс неће моћи више да рачунају на новац са медијских конкурса (фото: Цензоловка)
Према Одлукама о буџету Града Новог Сада и Града Панчева за 2024. годину, износ за медијске конкурсе драстично је смањен. Већ годинама се на конкурсима за медије за град Панчево издваја око 40 милиона динара (прошле године 42), док је ове године опредељено само 4,4 милиона динара.
Слично је и у Новом Саду – ранијих година издвајано је 85 милиона (из два конкурса), док је ове године буџет за медијске конкурсе смањен више од шест пута и износи 13,9 милиона динара.
Остали већи градови који издвајају већу количину новца за медијске конкурсе, попут Ниша (85 милиона прошле године и 85,5 милиона ове), Новог Пазара (прошле године 46, ове 39), за 2024. годину предвидели су исте или сличне износе.
Градови попут Лесковца или Суботице су и повећали издвајања. Суботица са 46,3 милиона у 2023. години на 51 милион у 2024. Лесковац је увећао средства за медије за чак 10 милиона – са 40, колико је било прошле, на 50 милиона ове године.
Слично је и са осталим градовима у Србиији: Врање је прошле године определило за медијске конкурсе 25 милиона, а ове године за пет више; Пирот са прошлогодишњих 35 на овогодишњих 40 милиона; Зрењанин је за медијске конкурсе наменио по 20 милиона и прошле и ове године; Чачак прошле године 25 милиона, сада 20.
Није јасно због чега су износи за медије у Новом Саду и Панчеву драстично умањени, нити да ли ће и на који начин новац за медије бити додељен. У оба града обећани су нам одговори, који до данас нису дошли до нас. Није нам одговорено ни да ли ће ребалансом буџета бити увећана средства за медијске конкурсе, нити на шта ће бити потрошен новац који је претходних година служио за суфинансирање медијских садржаја.
Филиповић: Закони се често извргну у своју супротност
Тамара Филиповић из Независног удружења новинара Србије (НУНС) за Цензоловку каже да нема оправдања за овакво драстично смањење буџета за пројектно суфинансирање.
За медијске конкурсе Панчево већ годинама издваја око 40 милиона, док је ове године опредељено само 4,4 милиона. У Новом Саду се до прошле године издвајало 85 милиона, али је ове године тај износ 13,9
„Нови ЗЈИМ прописује да се једном у три године ради свеобухватна анализа потреба за медијским садржајима у датој заједници која би требало да садржи и неопходан буџет на годишњем нивоу који се издваја у те сврхе. Када органи који расписују конкурсе буду израдили ову анализу, више неће бити могуће паушално одређивати колико новца ће алоцирати за информисање“, објашњава Филиповић.
Она сматра да ће укидање новца за медијске пројекте имати за последицу ускраћивање релевантних информација грађанима које су им потребне да би доносили информисане одлуке.
„То је оно што смо заправо хтели да избегнемо изменама медијских закона и да унапредимо разноврсност и квалитет медијских садржаја. Али сваки закон може да се изврне у своју супротност, што се нама у Србији дешава већ деценијама уназад“, напомиње она.
Санкције за непоштовање Кодекса
Новим Законом о јавном информисању и медијима, који је донет у октобру прошле године, пооштрени су критеријуми за оцењивање пројекта. Конкурсне комисије, као и раније, оцениће колико се сваки пријављени медиј држи професионалних и етичких стандарда.
Обавезно је приложити податак да у претходној години није изречена мера Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) или Савета за штампу (СЗШ) – за штампане и онлајн медије. Сада постоји и санкција за кршење те одредбе за одговорно лице, од 50.000 до 150.000 динара.
Сада је обавезно приложити податак да у претходној години није изречена мера РЕМ-а или Савета за штампу. Постоји и санкција за кршење те одредбе за одговорно лице, од 50.000 до 150.000 динара. Да ли поједини градови желе да избегну овакве услове?
Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, за Цензоловку каже да не може да зна зашто су износи за медије смањени у наведеним градовима, али да се нада да ће нове одредбе унапредити систем пројектног финансирања медија.
„Мислим да је добро што је уведено бодовање пројеката, јер се смањује могућност произвољног одлучивања. Сада чланови конкурсне комисије у принципу неће моћи да игноришу наше одлуке, као што се до сада дешавало, већ ће морати да одузму бодове медијима који имају изречене мере регулаторних или саморегулаторних тела, под претњом санкција из закона“, напомиње Новаковић.
Поштовање Кодекса, које је као услов за добијање државног новца у једној од фаза предугачког процеса усвајања Закона о информисању и медијима, било је предмет озбиљне расправе међу члановима радне групе за израду закона, повремено се чинило да ће свако моћи да оснива своје савете, на чему су инсистирале поједине владине-невладине организација илити ГОНГО, удружења која подржавају власт.
Недавно је донет и нови Правилник о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, који је објављен крајем јануара у Службеном гласнику. За разлику од претходног, нови правилник предвиђа бодовање предложених чланова при избору комисије, бодовање пројеката по критеријумима и обавезно расписивање конкурса до 1. марта текуће године, уз претњу санкцијама уколико се позив не објави до наведеног датума.
Да ли таблоиди остају без милиона?
И Панчево и Нови Сад годинама на конкурсима подржавају и медије који редовно крше Кодекс новинара Србије. Према подацима Савета за штампу, у 2023. години „шампиони у кршењу Кодекса“, као и претходних година, били су о Српски телеграф, затим Ало и Информер, Вечерње новости, па Курир. Управо те медије финансирају и поменути градови.
Само прошле године Град Нови Сад је кроз два конкурса издвојио 2,3 милиона динара за Адрија медију, у чијем је саставу таблоид Курир. Таблоид Ало је добио 1,5 милиона, Вечерње новости 2,34 милиона динара. Највише новца отишло је Новосадској ТВ – чак 12,34 милиона динара. Новац су добиле и друге комерцијалне телевизије које подржавају власт – Б92 чак три милиона, ТВ Прва и Коперникус по милион.
Евидентно је да за непрофесионализам и кршење Кодекса телевизије углавном пролазе некажњено, с обзиром на то да РЕМ већину времена не ради свој посао и не кажњава емитере за бројне прекршаје.
Град Панчево већ годинама финансира таблоиде, али и панчевачке медије који имају изречене мере Савета за штампу и Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).
Наиме, током 2019. године Радио-телевизији Панчево изречене су три мере упозорења, али је и након тога, 2020. године, ова медијска кућа преко продукција добила чак 19 милиона динара, од укупно 40 милиона, колико је издвојено за конкурс.
Исте 2019. године Кодекс новинара Србије кршио је и портал epancevo.rs, који је добио чак девет опомена Савета за штампу, али је тај медиј на панчевачком медијском конкурсу 2020. године добио 1,7 милиона динара, а новац су добијали и у другим општинама. Приликом доделе средстава, конкурсна комисија ни тада, као ни годинама раније и касније, није узимала у обзир чланове тадашњег Закона о јавном информисању и Правилника о обавези прибављања изречених мера од регулаторних и саморегулаторних тела, нити кршење Кодекса новинара Србије и медијских закона и правилника.
Лошу праксу извештавања преузео је и недељник Панчевац, који је постао својеврсни шампион у кршењу Кодекса током претходних година. Током 2022. и 2023. тај недељник је добио најмање 13 јавних опомена Савета за штампу. Ипак, то није спречило комисију и градоначелника да им, као и сваке године, доделе по нешто више од пет милиона динара.
Панчево сваке године финансира и неке од таблоида који највише крше кодекс, попут Информера, Српског телеграфа, Ало, Курира…
Новац на мала врата
Неизвесно је да ли ће, у складу са новим законом и правилником, медији који крше Кодекс остати ускраћени за буџетски новац. Евидентно је да за непрофесионализам телевизије углавном пролазе некажњено, с обзиром на то да РЕМ већину времена не ради свој посао и не кажњава емитере за бројне прекршаје.
Након доношења новог Закона о електронским медијима РЕМ је, према мишљењу Тамаре Филиповић, генералне секретарке Независног удружења новинара Србије, упао у још већу хибернацију и сад ама баш ништа не испуњава од својих законом предвиђених обавеза.
„Из тог разлога један од критеријума – приврженост етичким стандардима за електронске медије – комисије ће оцењивати највишом оценом, јер РЕМ није радио свој посао, и због тога ће, рецимо, штампани и онлајн медији бити у горој позицији, јер Савет за штампу вредно ради свој посао“, сматра Филиповић.
Неизмерно је важно да Агенција за привредне регистре у што краћем року почне да бележи сва јавна давања која одлазе ка медијима, а што је прописано новим законом (Тамара Филиповић, НУНС)
Када су у питању скромни буџети опредељени за пројектно суфинансирање, који су и до девет пута нижи него у претходној години у појединим општинама, она сумња да је већ пронађен начин да се онима који не поштују професионалне стандарде те не раде у интересу јавности већ у интересу различитих интересних група додели новац кроз друге механизме као што су јавне набавке, директни уговори итд.
„Због тога је неизмерно важно да Агенција за привредне регистре у што краћем року почне да бележи сва јавна давања која одлазе ка медијима, а што је прописано такође новим ЗЈИМ“, истиче секретарка НУНС-а.
Нови ЗЈИМ и Правилник је између осталог увео и новину да подржани пројекат не подразумева праћење друштвених, економских, политичких, културних, спортских и других дешавања на дневном нивоу (вести, централна информативна емисија, јутарњи програм, преглед дана и сл.), што је уобичајени концепт велике већине подржаних пројеката током последњих осам година.
Правилником је предвиђено да се процес пројектног суфинансирања реализује преко Јединственог информационог система, који би према Закону требао да почне да се примењује следеће године.
Што се тиче конкурсних комисија, и тај члан је детаљнији и сада постоји и посебан формулар за њихове биографије, који би, према оцени Тамаре Филиповић, требало да покаже стручност људи који седе у комисијама за оцену пројеката.
Ауторка: Ивана Предић
Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 29.02.2024.
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 29. фебруара у 18 сати у Прес центру УНС.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1. Слободан Петровић – портал РТВ Врање – три жалбе (1, 2, 3)
2.Слободан Петровић – портал Врањска плус ТВ – три жалбе (1, 2, 3)
3. Слободан Петровић – Информер.рс
4.Немања Алексић – Нова.рс
Седница је отворена за јавност.
Подкаст са Јеленом Петковић: Новинарска етика као темељна одговорност – поштовање кодекса сваког дана без обзира на тему и прилику
(Извор: Радио Контакт Плус) Нови извештај Савета за штампу Србије, етничка дистанца када су у питању медији на Косову, те питање киднапованих, несталих и убијених новинара на Косову – теме су о којима смо разговарали са новинарком Јеленом Петковић – чланицом Међународног pressinstituta, али и Комисије за жалбе Савета за штампу Србије.
Према најновијем извештају Савета за штампу Србије, од 1. јула 2023. године до краја прошле године Савет је забележио да је Кодекс новинара Србије прекршен укупно 5.551 пут, да су медији у већини прећуткивали оно што је негативно за власт, да су се у блаћењу опозиције као изворима служили анонимним налозима на друштвеним мрежама, као и да се писање о естради проширило на круг људи за које не знамо уопште чиме се баве, док је шампион по броју прекршаја током године био лист Ало.
На питање шта нам говори податак да је забележено готово 6.000 прекршаја новинарског кодекса, Петковић појашњава да се то може тумачити и као добра и као лоша вест.
“Добра је да тај број није значајно порастао. Лоша, наравно, јесте да је и даље висок, односно да нема смањења” – казала је Петковић, подсећајући да се ради о извештају који је рађен на основу мониторинга медија током изборне кампање.
Додаје да је у највећој мери кршено прво поглавље кодекса – истинитост у извештавању:
“Међу негативне примере извештавања колегинице су истакле текстове о масовном убиству у београдској основној школи Владислав Рибникар које се догодило у мају прошле године и да су се у медијима појављивали читави серијали о малолетном убици са темама које нису биле јавни интереси и које су узнемиравале велики број грађана”.
Управо лист Ало и према нашем мониторинг предњачи када је у питању дезинформисање по питању Косова, са друге стране, дезинформсање је посебно опасно у време тензија.
“То заиста може довести до перцепције јавности која може да да подршку погрешним и опасним политикама” – коментарисала је Петковић.
“Дезинформације такође могу да шире страх и мржњу и у неким ситуацијама могу чак и да наведу неке појединце да почине насиље што може негативно да утиче на целу заједницу”.
Осврнули смо се и на недавни текст наше саговорнице “Етничка пристрасност у медијима – сипање бензина на жар” у којем наводи да су медијска магла и селективно извештавање добро позната маинстреам матрица обавештавања о трагедијама и кризама на Косову.
Како медији на Косову, посебно они који извештавају на албанском језику, доприносе етничкој пристрасности кроз селективно извештавање и стварање стереотипа о српској заједници?
Петковић појашњава да када се говори о етничкој пристрасности у медијском извештавању да се ту говори о ситуацији “ми против њих – они против нас”.
“Заузимамо став да је легитимно да на тај начин извештавамо, а наравно да није. И једна ствар коју сам радећи годинама на Косову приметила јесте да су одређени медији на албанском језику, а мислим да је сада, нажалост, то постало доминантно – они систематски занемарују проблеме српске заједнице, а онда и стигматизују” – казала је Петковић, наводећи и конкретне примере.
“Један од примјера јесте и начин извештавања о имовини манастира Високи Дечани где се често преносе коментари, садржај који је неки политичар написао и напао и таргетирао манастир. И онда се то тако преноси без резерве, други портали преузимају, а нигде се не објављује деманти, нема ни оног златног новинарског правила – друге стране”.
На коментар да смо кроз наш мониторинг медија уочили идентичну ситуацију када је у питању уредба Централне банке Косова, односно да се медији и косовски политичари баве како ће уредбом бити повећана транспарентност финансирања, али не како ће ова уредба утицати на обичне грађане, Петковић каже:
“Немамо разговор, о томе причамо ти и ја у једној теми која се односи на медије, али ми немамо разговор у медијима о тој ситуацији, што би било потпуно логично. Значи то је требало да ми понуди неки новинарски текст. А тога нема“.
На питање шта онда новинари треба да ураде, Петковић истиче да је прва и једина ствар – поштовање етичког кодекса новинара сваког дана.
“Без обзира на тему, без обзира на прилику у којој се налазимо, ми то морамо да радимо. И то је једино решење, једино исправно. Наравно и наши уредници и власници медија – они такође морају бити посвећени овим вредностима и да омогуће новинарима да следе те професионалне стандарде”.
Петковић је и ауторка читавог низа текстова, али и истраживања у вези са киднапованим, убијеним и несталим новинарима на Косову.
Сва убиства и отмице десили су се између 1998. и 2005. године. За ове случајеве нико није одговарао.
На питање ко је заправо заказао и зашто и даље имамо нерасветљене случајеве, Петковић истиче да је свако нерсветљавање убиства или киднаповања новинара неприхватљиво, те да има утицаја на читаво друштво:
“Оно је опасно за друштво и то на неколико нивоа. Пре свега то је трагедија породице и пријатеља особе над којом је злочин почињен. То је опасно за друштво зато што шаље поруку да неком можете да одузмете живот и да ћете проћи некажњено, а опасно је и за новинарску професију и за шири контекст информисања зато што ако се све то догоди и такво једно убиство остане некажњено, новинари могу да дођу у ситуацију и да бирају о чему ће писати, јер не желе да буду мете”.
Она истиче да су заказали сви они који су на Косову преузели одговорност на себе да се баве владавином права.
“Борба против некажњивости злочина није само да исправимо грешке из прошлости, то је спречавање да се слични злочини догоде и у садашњости и у будућности. Нажалост, до сада је само један случај решен као део предмета пред Трибуналом у Хагу, ниједан од осталих није нити прописно истражен, нити судски гоњен” – појашњава наша саговорница.
“Они су жртве злочинаца и жртве су неадекватне истраге”.
На питање зашто је та солидарност важна у овим случајевима, Петковић истиче да је то зато што морамо да разумемо да је напад на једног новинара – напад на све новинаре.
“Ако ћутимо – да ли ми онда озбиљно схватамо своју професију? Да ли разумемо одговорност коју носи наша професија и етичке стандарде и професионално извештавање које све то подразумева? Да ли ми разумемо да смо сви у истом тиму и да радимо и на објективном информисању да би наша јавност на крају могла да сазна шта су праве информације и шта се заиста дешава. Ми смо сви у овоме. На крају заиста нам остаје да се ослонимо сами на себе, ми као новинарска заједница”.
“Сваки пут када се догоди неки напад на новинара и дан данас – ми знамо да је то зато што је новинар рекао оно што је истина или зато што је написао оно што је чињеница. Ми бранећи њега, бранимо нашу професију и себе као људе који раде у јавном интересу” – закључила је Петковић.
*Преузимање и објављивање садржаја са портала Контакт Плус радија, није дозвољено без навођења извора.
НАПРЕДАК ЈЕ МОГУЋ КАДА ТИ НЕКО УКАЗУЈЕ НА ГРЕШКЕ
(Извор: mminstitute) Када је прије пет година портал еТрафика објавио причу о успјешној студенткињи медицине Маји Перишић, у овом медију вјеровали су да је ријеч о још једном уобичајеном тексту којим се представљају талентоване младе особе из Босне и Херцеговине (БиХ). Међутим, десетак минута након објаве текста на друштвеним мрежама, редакција и главна уредница еТрафике почели су примати поруке и коментаре бројних незадовољних читалаца који су тврдили да прича није тачна или су били увјерени да је ријеч о плаћеном тексту с циљем промоције особе која то није заслужила.
Уредница еТрафике Вања Стокић нашла се тада у изазовној ситуацији јер је морала ријешити неколико проблема – одговорити читаоцима на, углавном, агресивне поруке, побринути се за младу студенткињу новинарства која је текст написала у склопу едукативног програма еТрафике и у том тренутку је мислила да ће јој прича обиљежити цијелу новинарску каријеру, али и провјерити тачност приче и видјети гдје је дошло до грешке.
Прича о Маји Перишић већ је раније била испричана у медијима, а текст на еТрафици требао је бити надоградња већ постојећих информација о њој. У спорном тексту, Перишић износи низ тврдњи за које ће се касније испоставити да су нетачне, на примјер, да је запослена на Медицинском факултету у Бањалуци и да ће постати најмлађа докторица медицинских наука у историји БиХ.
“Углавном, од цијеле приче, стајало је само то да је била првакиња Републике Српске у пружању прве помоћи”, присјећа се Стокић.
Затражити помоћ од колега из других медија
Пошто се први пут сусрела са таквом ситуацијом, Стокић је затражила савјете од других колега који су јој тада говорили да треба да се “прави да се ништа није десило” јер ће читаоци убрзо заборавити на све, или да обрише текст.
“Мени то није било ок. Ако си погријешио, ако се бавиш јавним послом, признај грешку”, каже Стокић и додаје да није жељела да текст објављен на њеном порталу у будућности наведе неке друге новинаре да поново пишу такву причу о истој особи.
Услиједила је исправка текста уз извињене читаоцима, али и наук за будућност.
“Ово је случај који обрађујемо на сваком новом програму и посвећујемо му посебну пажњу. Сваки пут људима кажем ‘не треба нам нова Маја Перишић’. Ми смо се поприлично опекли и трудимо се да нам се то не деси поново”, каже Стокић.
Иако су реакције читалаца биле оштре, а Стокић је лично примила много увреда које су биле сувишне, истиче да јој је драго да је публика реаговала јер без тога не би знала да је нешто лоше урадила.
“Ако људи само примају медијски садржај, онако равнодушно и пређу преко њега, ми нисмо добро одрадили свој посао. Мени је супер кад добијемо било какву реакцију од људи, било да нас критикују или хвале, свака нам је једнако вриједна”, каже Стокић.
У грешкама види и прилику за напредак: “Не волим да се окружим људима који ми само климају главом и тапшу ме по рамену иако ја радим нешто лоше јер од тога се не напредује. Напредује се када те неко изазива и када ти указује на грешке јер самим тиме побољшаваш свој рад.”
Важно је реаговати на садржаје
До велике промјене медијског извјештавања не може доћи на основу само једне пријаве саморегулаторном тијелу. За то је потребно да се што више грађана и невладиних организација јавља, кажу из Вијећа за штампу и online медије из Сарајева.
“Вијеће тек сада, уколико се осврнемо уназад и анализирамо жалбе које запримамо и која су то кршења, може да види позитивне помаке у смислу смањења броја драстичних кршења Кодекса за штампане и online медије. Раније су се дешавали много чешће случајеви кршења одредби које се односе на заштиту одређених рањивих група, на примјер, када су у питању малољетници и различити облици дискриминације током извјештавања”, објашњава Маида Бахто Кестенџић, пројектна координаторка из Вијећа за штампу и online медије.
Велики искорак је направљен и у саморегулацији говора мржње у новинарским текстовима. У Кодексу за штампане и онлајн медије уредничка одговорност је проширена и на коментаре посјетилаца портала, те је видљиво да поједини уредници развијају механизме којима ће се борити против говора мржње и нарушавања права других учесника у дискусији на слободу изражавања.
Из Вијећа за штампу и online медије кажу да је важно и да су омогућили особама које припадају рањивим категоријама да им се обрате анонимно, односно уз могућност да Вијеће заштити њихов идентитет, како би садржаји који крше Кодекс били исправљени, али да се при томе не наноси додатна штета особама које би могле наићи на одређене проблеме у локалној заједници или бити додатно стигматизоване.
Србијанском Савету за штампу око 70 посто жалби поднесу појединци, око 20 посто невладине организације, а остали 10 посто. Жалбе треба, прије свега, да пруже сатисфакцију ономе ко је оштећен објављеним садржајем, а затим и да медиј извуче поуку и не понавља грешку, мада је такво очекивање нереално, сматра Гордана Новаковић, генерална секретарка овог саморегулаторног тијела у Србији. Ипак, издваја случајеве у којима су одлуке имале ефекта, као када је уредништво једне дневне новине, након неколико одлука Комисије за жалбе да је то што истичу ромску националну припадност починилаца кривичних дјела погрешно, одлучило послати обавјештење уредницима и новинарима да тако не смију писати.
“У још неким редакцијама су, колико знам, слична обавјештења достављена у вези са откривањем идентитета малолетника, такође на основу наших одлука. Нажалост, ово се не поштује дослиједно”, каже Новаковић
На основу мониторинга дневних новина у Србији видљиво је да је смањен број прекршаја претпоставке невиности, на који су се односиле бројне одлуке Комисије за жалбе, као и скривеног оглашавања за која сада и немају жалбе.
“Не значи, наравно, да га нема, али је таквих случајева знатно мање”, каже Новаковић.
Смјернице за извјештавање након жалби грађана
Грађани Косова жалили су се Савету штампе на начин извјештавања појединих медија у случајевима самоубистава, као и на извјештавање у кризним ситуацијама током дешавања на сјеверу земље, у септембру прошле године. Нису сви медијии у тим тренуцима извјештавали поштујући етичке кодексе, те је долазило и до појаве објављивања лажних фотографија, каже директор Савета штампе Имер Мусхколај. За обје теме Савет штампе објавио је смјернице за извјештавање, а у сарадњи с Удружењем новинара упутили су јавни апел за поштивање етичког кодекса.
Мусхколај каже да су већина медија који су чланови Савета штампе сада пажљивији у приступу осјетљивим темама које се односе на међуетничко извјештавање и извјештавање о маргинализованим групама, као што је ЛГБТ заједница.
“У медијима на Косову не можете пронаћи неприкладну терминологију за ове групе. Тако да су медији много пажљивији у начину извјештавања који би могао да подстакне говор мржње”, говори Мусхколај.
Кроз институцију омбудсмана до квалитетнијег садржаја појединих медија
У Црној Гори као саморегулаторно тијело постоје и омбудсмани и омбудсменке појединих медија који представљају спону између грађана и цивилног сектора и конкретних медија. Омбудсманка Радио-телевизије Црне Горе (РТЦГ) Данијела Поповић објашњава да од укупно 20 жалби које је примила током 2023. године, три су послали грађани, а остало представници цивилног сектора.
Институт Омбудсмана РТЦГ постоји скоро три године, а за то вријеме су пристигли приговори за нека озбиљна кршења Кодекса новинара и новинарки Црне Горе и Правилника о програмским принципима и професионалним стандардима у електронским медијима. Међутим, омбудсманка указује да је Савјет РТЦГ, на основу њених извјештаја, само у два случаја препоручио одређене мјере.
,,У питању је случај у којем је водитељка Јутарњег програма изнијела непримјерени коментар у разговору са саговорницима на тему насиља над женама. Предмет о овом случају је формиран и прије упућених приговора од стране великог броја грађана и организација, а водитељка након овог, могу рећи инцидента, једно вријеме није могла да се појављује у програму”, објашњава Поповић.
У вријеме руске агресије на Украјину, забиљежен је и случај новинара Радија Црне Горе који је, подсјећа омбудсманка ове медијске куће, својим коментаром стао у одбрану Русије. Иако је она уважила жалбу упућену због овог кршења професионалних стандарда, Савјет није донио никакву мјеру или препоруку. ,,Ипак, након тог догађаја, дешавања у Украјини су се третирала и третирају на РТЦГ-у искључиво као рат у Украјини”, додаје Поповић.
Опсежна студија о саморегулаторним механизмима проведена у земљама Западног Балкана и Турској
Неколико невладиних организација које су чланице Мреже за професионализацију медија југоисточне Европе (СЕЕНПМ) недавно су урадиле велико регионално истраживање анализирајући положај у којем се налазе саморегулаторна тијела у Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори, Албанији, Косову, Сјеверној Македонији и Турској.
Закључак истраживања је да саморегулација може значајно побољшати медијске системе у оним земљама у којима већ постоји релативно висок и стабилан ниво медијских слобода и осјећаја за јавну одговорност.
Саморегулаторни механизми у региону углавном нису произашли из интерне потребе новинарске струке или друштва у којем се налазе него су углавном формирани уз иницијативу, подршку и менторство међународних организација. Ипак, и поред простора за побољшање рада ових механизама у региону, у свим земљама постоје прилично добри саморегулаторни оквири слични онима у земљама са богатом демократском традицијом. Оно што и даље остаје изазов је њихов мали утицај на спремност медија да уваже критике и заиста побољшају квалитет свог извјештавања и обавежу се на поштивање етичких кодекса струке.
Регионални преглед положаја саморегулаторних механизама у земљама Западног Балкана и Турске можете прочитати овдје, а на овом линку доступан је преглед добрих пракси саморегулације из цијелог свијета.
Истраживања су рађена у склопу регионалног трогодишњег пројекта “Наши медији: Иницијатива за унапређење медијске писмености, дијалог и активизам” коју реализују невладине организације из Западног Балкана и Турске.
Регионални програм „Наши медији: Иницијатива цивилног друштва за развој медијске писмености и активизма, борбу против поларизације и промовирање дијалога“ имплементирају партнерске организације СЕЕНПМ, Албански медијски институт, Медиацентар Сарајево, Вијеће за штампу Косова, Институт за медије Црне Горе, Македонски институт за медије, Новосадска новинарска школа, Мировни институт и Бианет уз финансијску подршку Европске уније.
Овај чланак је продуциран уз финансијску подршку Европске уније. Садржај је искључиво одговорност СЕЕНПМ-а и не одражава нужно ставове Европске уније.
Ауторке: Хилма Ункић, Жарка Радоја и Теодора Ђурнић
Резултати рада Комисије за жалбе и мониторинга поштовања Кодекса новинара у дневним новинама од 1. јула до 31. децембра 2023. године
Извештај о мониторингу поштовања Кодекса новинара Србије у дневним новинама у периоду од 1. јула до 31. децембра 2023. представљен је 13. фебруара 2024. године на трибини под називом „Колико медији поштују Кодекс новинара Србије“ која је одржана у Прес центру Удружења новинара Србије.
Девет дневних листова који се дистрибуирају на националном нивоу направило је 5.551 прекршај Кодекса новинара Србије, а медији који су највише кршили Кодекс у периоду од 1. јула до 31. децембра 2023. године су Ало, Српски Телеграф и Информер. Највише су се кршила поглавља Кодекса која се односе на одговорност новинара и истинитост извештавања, саопштено је на презентацији резултата мониторинга који је спровео Савет за штампу, а која је одржана 13. фебруара 2024. године.
Шестомесечним мониторингом, који су радиле Тамара Скрозза и Вера Дидановић, обухваћено је девет дневних листова који се дистрибуирају на националном нивоу. Евидентиран је 4.141 текст у коме је прекршена бар једна тачка Кодекса, па је забележен укупно 5.551 прекршај.
Највише прекршаја по текстовима имао је Ало (1065), затим следе Српски Телеграф (980), Информер (791), Курир (448), Вечерње новости (430), Блиц (229), Политка (121), Нова (62) и Данас (15).
На почетку презентације извештаја Тамара Скрозза је напоменула да се мониторинг не узима у обзир када је у питању финансирање медија путем медијских конкурса, већ само одлуке Комисије за жалбе Савета за штампу.
Према мониторингу, медији су највише кршили тачке поглавља 4, које се односи на одговорност новинара и то 1629 пута и тачке поглавља 1, које се односи на истинитост извештавања (1624). Такође, често су кршене и тачке из поглавља 7, које се односи на поштовање приватности (990 прекршаја).
У поглављу 4 медији су највише кршили право на претпоставку невиности, а било је и скривеног оглашавања, као и дискриминације, казала је Тамара Скрозза.
„Оно што је ове године новитет јесте кршење поглавља 1 које је одмах ту поред поглавља 4, а то је истинитост извештавања. Ми смо приметили да је то, пре свега, захваљујући изборној кампањи. Дакле, када је почела изборна кампања, ми смо имали више прекршаја појединачно по текстовима“, навела је.
Она је додала и да је приметно масовно кршење поглавља 7, које се односи на заштиту приватности, а посебно обавеза заштите идентитета малолетника.
О власти све најбоље, о опозицији све најгоре
Ово је први пур за девет година колико Савет за штампу ради мониторинг дневних новина да је период праћења прекршаја Кодекса обухватио целу кампању за парламентарне, покрајинске и локалне изборе у делу градова и општина.
Вера Дидановић је указала на то да је у току предизборне кампање већина медија извештавала о идејама и активностима власти, али уз потпуно прећуткивање и селективно информисање када је реч о оном што је негативно везано за власт.
Она је рекла да су медији готово потпуно затворени за промоцијиу ставова и идеја опозиције, што је у нескладу са обавезом објективног, потпуног истинитог и благоворменог информисања.
„Извештавање о опозицији је углавном негативно и у таблоидима налазимо огроман број непотписаних текстова у којима се износе неистине о опозиционим странкама и њиховим лидерима уз потпуно игнорисање њихових демантија“, објаснила је Вера Дидановић и као пример навела случај „Алексић и таст“ где су медији извештавали о наводним злоупотребама буџетског новца опозиционог лидера Мирослава Алексића и његовог таста потпуно занемарујући његова подсећања да је због таквог писања добио више судских пресуда.
Забележено је и да провладини медији објављују реакције власти на изјаве и ставове опозиције које нису претходно пренели, а било је и наслова са њиховим наводним изјавама, иако то никада стварно нису рекли. Такође, приметно је много текстова којима је циљ био да се унесе раздор међу опозиционе странке.
Кампање против социјалних протеста
Мониторинг је показао и да су бројни медији у извештавању о вишенедељном штрајку Поште истог дана сазнали да иза свега стоје „Ђилас и Шолак“, док у текстовима не постоје никакви докази за те тврдње, што говори много о начину уређивања медија, у смислу да сви добијају информације из једног центра.
Социјални протести грађана (штрајк поште и пољопривредника) у предизборној кампањи су окарактерисани као политички, информације су се објављивале селективно, а чињенице се прећуткивале.
„Када су се избори завршили онда су таблоиди који су предњачили у оваквом извештавању оптужили Нову и Данас да су кршили изборну тишину и да су навијали за једну одређену страну и били су врло активни у тим оптужбама“, казала је Tamara Скрозза.
Црна хроника – кршење права на приватност деце, нарушавање достојанства жртве и кршење претпоставке невиности
Осим политике, проблематична је, као и обично, била и црна хроника, а Tamara Скрозза је навела неколико карактеристичних случајева.
„О убиству седамнаестогодишње Ное Миливојев медији су детаљно извештавали кршећи сва могућа правила. Прекршено је право на претпоставку невиности. Ми смо истог дана имали фотографију, име и презиме и адресу осумњиченог. Прекршено је право на достојанство жртве тиме што је детаљно изношен начин на који је осумњичена особа наводно уништавала делове њеног тела. Тиме су се медији бавили данима, недељама и месецима. Ни то није било довољно па су се укључиле фамозне комшије“, рекла је Скрозза i напоменула да ’комшије’ нису релевантни сведоци и извори, иако су биле врло заступљене у црним хроникама.
У посматраном периоду нарочито је било запажено да су се појављивали читави серијали о малолетном убици из Рибникара. Према речима Тамаре Скроззe ovakavo извештавање ремети друштвени консензус читаве ствари и додатно узнемирава породице жртава јер је од тог дечака направљена нека врста медијске звезде.
„Имамо друге теме којима би медији требали да се баве када је у питању масакр у Рибникару. Тиме се медији нису бавили, суштином ствари, феноменом , узроцима итд. него су се бавили стањем у психијатријској болници. То није извештавање у јавном интересу“, навела је она.
На естради (скоро) ништа ново
Када је реч о естради, оно што је занимљиво је да фокус није више само на ријалитију, него се круг естрадних личности проширио на људе непознатих занимања, а који су породица, пријатељи и наводни љубавници људи који се појављују у ријалитијима.
„Тако да сад имамо велики број људи који до сада нису уопште били познати, а онда додатно имамо и њихове ближње који су још мање познати и за које још мање знамо шта представљају и зашто су ту где су. Тако да су читаве странице естраде које су на почетку наших монигторинга пре девет година биле посвећене овом или оном певачу, па сад нама може да се свиди или не свиди, сада је посвећено анонимним личности које једино причају прљавштине из спаваћих соба једни о другима. То је општа тема“, објаснила је Скрозза.
„Када се све сабере, ситуација није весела. Мислим да треба за историју да остане забележено како се у овом времену писало и извештавало“, закључила је.
Комисији стигло 125 жалби током прошле године
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић представила је рад Комисије за жалбе током посматраног периода.
Она је рекла да је током претходне године стигло 125 жалби, од чега 50 у периоду мониторинга. Комисија је разматрала укупно 30 жалиби. У 12 случајева је одлучено да Кодекс није прекршен, док је у осталим случајевима чак 51 пут је прекршено поглавље 1, које се односи на истинитост извештавања. Затим следи поглавље 5 – новинарска пажња- које је прекршено 33 пута, поглавље 4 – одговорност новинара – 22 пута, а приватност 14 пута.
„Оно што је и у жалбама и у мониторингу присутно је да је најчешће у овим текстовима прекршено више тачака Кодекса. Никад није у питању само једна тачка или само једно поглавље“, додала је Гордана Новаковић.
Она је навела и да су се први пут током предизборне кампање, али и након избора Комисији за жалбе обраћали политички актери, како странака на власти тако и из опозиције.
Закључци :
– У односу на претходни мониторинг, забележен је известан раст просечног месечног броја прекршаја Кодекса, али ипак није достигнут рекорд из 2021. године, када је забележена највећа месечна учесталост кршења Кодекса у последњих пет година.
– И даље таблоиди предњаче у кршењу Кодекса. Највећи број прекршаја ове године направио је Ало, а као најпрофесионалнији и ове године показао се Данас.
– Укупно је забележен 4141 текст у коме је прекршена бар једна тачка Кодекса, али се не може говорити о јасном тренду раста или пада уоченог броја прекршаја Кодекса.
– Као и ранијих година, Кодекс се најчешће крши у извештавању о домаћим политичким темама, кривичним делима и естрадним темама.
– Најчешће су кршене тачке поглавља 4, које се односе на одговорност новинари поглавља 1, које се односи на истинитост извештавања. У веома великом броју крше се и тачке из поглавља 7, које се односи на поштовање приватности.
– Већина медија је током предизборне кампање исцрпно извештавала о активностима и кампањи власти, уз потпуно прећуткивање свега што је негативно у њеном раду. Истовремено уочљива је потпуна затвореност за промоцију ставова и идеја опозиције.
– Извештавање о опозицији углавном је изразито негативно.
– Грађански протести који су одржани током предизборне кампање окарактерисани су као политички, „у организацији Драгана Ђиласа и Драгана Шолака“.
– У извештајима о кривичним делима најчешће су кршене тачке о обавези поштовања права на претпоставку невиности, заштити малолетника и достојанства жртве.
– У случају масовног убиства у београдској школи ”Владислав Рибникар”, медији се нису бавили суштином, пропустима система, последицама по друштво, већ ефемерним аспектима трагедије.
– Термин ”естрада” је далеко шири него раније: то више нису само певачи и ријалити звезде, већ бивши учесници ријалитија, њихови брачни партнери, бивши партнери, љубавници и љубавнице, пријатељи.
– Настављена је пракса детаљног преношења догађаја из ријалити програма – с експлицитним описима секса, свађа и насиља, али и онога што се дешава учесницима, а формално не спада у ријалити.
Бодрожић: Више од 90 одсто медија је под контролом власти и сви брутално крше Кодекс
(Извор: Н1) Коментаришући шестомесечни мониторинг дневних новина, председник НУНС-а Жељко Бодрожић сматра да Савет за штампу већ девет година показује да је ово, ако можемо назвати новинарство, у „веома јадном, да не кажем болесном стању“.
Бодрожић је истакао да је добра вест што у шест месеци посматраног периода, нема драстично повећаног броја прекшаја Кодекса.
„Овај мноноторинг нам говори да је сцена таква каква јесте – веома лоша, веома токсична. Значи осети се у нашем друштву, ових десет година, токсична деловања тих најгорих таблоида, не само штампаних, него и елекстронских који преплављују Србију. Нешто више од 90 одсто медија је под контролом владајуће странке, сви ти медији брутално крше Кодекс, из дана у дан, и сада имамо егзакне податке за то“, рекао је председник НУНС-а у емисији „Newsnight“.
Указао је да Савет за штампу, колико постоји, већ девет година показује да је ово, ако можемо назвати новинарство, у „веома јадном, да не кажем болесном стању“.
„Ми овде имамо проблем да су генератори мржње, који се после излива кроз медије, управо политичари, они који су на власти пре свега, који користе медије како би таргетирали, криминализовали своје политичке противнике, критичаре у јавном простору“, оценио је Бодрожић.
Према његовим речима, закони су добри, али се не примењују или се траже рупе најпре од стране оних који би први требало да их поштују.
„Ми имамо заробљене институције које не могу у свом пуном капацитету да раде свој посао, када би оне биле ослобођене, вероватно би сцена била боља“, констатовао је.
Како је навео, овде имамо масовну појаву да се и грађанска права газе.
„Неопходно је да држава уради нешто да се у школски систем уведе медијска писменост као обавезан предмет, јер је то данас једна од ствари које прети човечанству. Данас човечанство због вишка лоших и фејк информација само себе урушава“, оценио је саговорник Н1.
Објаснио је зашто је едукација важна.
„Да би људи препознали лаж од истине“, закључио је Бодрожић.
Ауторка: С. К. Ж.
„После овог мониторинга пријала би ми нека терапија“: Колико се поштује новинарски Кодекс у штампи?
(Извор: Н1) Колико се поштује новинарски Кодекс у дневној штампи? Или постоји ли члан Кодекса који није прекршен, истраживао је Савет за штампу и представио шестомесечни мониторинг дневних новина, рађен од 1. јула до 31. децембра прошле године. Особе које су шест месеци сваки дан читале девет дневних листова са националном покривеношћу поручују да се после тог посла не осећају добро.
Ало, Блиц, Данас, Вечерње новости, Информер, Курир, Политика, Нова, Српски телеграф, прочитајте сваки дан све од почетка до краја и требаће вам, кажу у Савету за штампу, рехабилитација.
„После овог мониторинга ја се буквално осећам злостављано и пријала би ми нека терапија“, рекла је Вера Дидановић из Савета за штампу.
„Читате нешто што не бисте читали, то је заиста у најмању руку токсично и заиста оставља траг“, додала је Тамара Скрозза из Савета за штампу.
А шта се све кршило? Истинитост извештавања, поготово од расписивања избора, па су грађани добијали овакве наслове.
„Лазовић: Ђилас је хомофоб и расиста. Ђилас: Избори су шанса да средимо Шолаку фреквенцију, иако он то никад није рекао и кад имате људе који летимичмо погледају наслове, они стичу утисак да су ти lljudi то заиста изјавили и то је немогуће променити“, каже Дидановић.
Крши се највише право на претпоставку невиности, заштита приватности, али и право на достојанство жртве. А извор су углавном комшије.
„То нису релевантни извори, ми не можемо комшијама толико да верујемо да бисмо то ставили у прилоге, јер ће они рећи „био је диван човек“ а он је овамо исекао жену“, поручује Скрозза.
Осим сумњивих извора било је много и сумњивих текстова, поготово када је тема масакр у Рибникару, односно малолетни К.К.
„Ми смо у последњих шест месеци сазнали да њему фали његов фризер, његова путовања, да неће да једе оно што се једе у болници. То је представљено као чињеница, а новинари се позивају на неимедовани извор или чак и измишљају, ја не бих искључила могућност да измишљају“, додаје Скрозза.
И тако дан за даном, новинарски Кодекс прекршен је више од четири хиљаде пута. Највише га је кршио Ало, најмање Данас, а Политика га крши све више. Најстарији дневни лист у Србији бележи највећи раст броја прекршаја.
Ауторка: Жаклина Таталовић
Мониторинг Савета за штампу: Ало, Српски Телеграф и Информер највише кршили Кодекс новинара Србије
(Извор: НУНС) Савет за штампу је током мониторинга девет штампаних медија у периоду од 1. јула до 31. децембра 2023. године забалежио 4141 прекршај Кодекса новинара Србије. Највише прекршаја имали су Ало, Српски Телеграф и Информер, саопштено је данас на презентацији резултата мониторинга који су спровеле Тамара Скрозза и Вера Дидановић.
Шестомесечни мониторингом обухваћено је девет дневних листова који се дистрибуирају на националном нивоу. Највише прекршаја имао је Ало (1065), затим следе СрпскиТелеграф (980), Информер (791), Курир (448), Вечерње новости (430), Блиц (229), Политка (121), Нова (62) и Данас (15).
Медији су највише кршили тачке Поглавља 4, које се односи на одговорност новинара и то 1629 пута, као и тачке Поглавља 1, које се односи на истинитост извештавања (1624). Такође, у веома великом броју прекршене су и тачке из Поглавља 7, које се односи на поштовање приватности (990 прекршаја).
Тамара Скрозза је рекла да су медији у Поглављу 4 највише кршили право на претпоставку невиности, а било је и скривеног оглашавања, као и дискриминације.
„Оно што је ове године новитет јесте кршење Поглавља 1, које је одмах ту поред Поглавља 4, а то је истинитост извештавања. Ми смо приметили да је то, пре свега, захваљујући изборној кампањи. Дакле, када је почела изборна кампања, ми смо имали више прекршаја појединачно по текстовима“, навела Скрозза.
Она је рекла да је приметно масовно кршење Поглавља 7, које се односи на заштиту приватности, а посебно обавеза заштите идентитета малолетника.
Вера Дидановић је говорила о извештавању медија током предизборне кампање.
„Већина медија извештава о идејама и активностима власти, али уз потпуно прећуткивање и селектовно информисање када је реч о оном што је негативно везано за власт и то се дешава у огронмном броју медија“, казала је Вера Дидановић.
Она је рекла да су медији готово потпуно затворени за промоцијиу ставова и идеја опозиције, што је у нескладу са обавезом објективног, потпуног истинитог и благоворменог информисања.
„Извештавање о опозицији је углавном негативно и у таблоидима налазимо огроман број непотписаних текстова у којима се износе неистине о опозиционим странкама и њиховим лидерима уз потпуно игнорисање њихових демантија“, објаснила је Дидановић.
Она је додала да су се данима спроводиле кампање у којима су се понављали исти текстови са свим кршењима Кодекса који су били доследни, а да је новина преношење постова анонимних налога на друштвеним мрежама из којих се извлаче наслови о „плановима Ђиласовске опозиције“.
„То су они наслови ’ако изгубимо на изборима, запалићемо државу’, ’поново би да запале државу’, без икаквог доказа за то уз кршење више различитих одредби Кодекса. Такође, предстваници опозиције се неосновано повезују са људима који су означени као непријатељи Србије, Курти, усташе, тај зли Запад и слично“, објаснила је Вера Дидановић.
Провладини медији су објављивали рекације власти на изјаве и ставове опозиције које нису претходно пренели, додала је она.
Тамара Скрозза је рекла да је занимљиво то што су таблоиди оптужили листове Нову и Данас да су кршили изборну тишину и да су навијали за једну страну и да су били врло активни у тим оптужбама.
Осим политике, проблематично је и извештавање у рубрици црне хронике, док се извештавање медија о естради проширило на писање о учесницима ријалитија и њиховим рођацима, пријатељима или комшијама, који су непознати широј јавности.
Ауторка: Ивана Крагуљ