sofija

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.152
26.9.2024.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 151. седнице Комисије за жалбе, одржане 26.9.2024. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Присутни сви чланови Комисије: Надежда Будимовић, Јелена Петковић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Родољуб Шабић, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Сања Павловић, Златко Чобовић, Тамара Скроззa и  Милена Васић

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Националног савета бошњачке националне мањине на текстове објављене на порталу “Novosti.rs”

2. Разматрање жалбе Златка Чобовића на текстове објављене на порталима “Politika.rs”, “Informer.rs”, “Novosti.rs” и “Alo.rs”

3. Разматрање жалбе Локал преса, Simplicity доо, Гласа грађана Шумадије и Бујановачких на текст објављен на порталу “Informer.rs”

4. Разматрање жалбе Локал преса, Simplicity доо, Гласа грађана Шумадије и Бујановачких на текст објављен на порталу “Politika.rs” и у дневном листу “Политика”

5. Разматрање жалбе Локал преса, Simplicity доо, Гласа грађана Шумадије и Бујановачких на текст објављен на порталу “Novosti.rs”

6. Разматрање жалбе Братислава Стаменковића на текстове објављене на порталу “Rešetka.rs”

1. У жалби, која се односи на два текста, између осталог, наведено је да се спорним текстовима крши право Бошњака на национални и језички иденитет, јер се њихов језик помиње као “непостојећи”, док стручњаци који се цитрају у текстовима негирају босански језик, који иначе постоји у образовним систему Србије већ 20 година. Из расправе и одлучивања о овој жалби била је изузета Оливера Милошевић, запослена у „Политици“, која има истог власника као и „Новости“. У току расправе, Милена Васић је нагласила да је тема од великог интереса за јавност обрађена једнострано и то на такав начин да се Бошњацима одриче право на језик, што је одраз дискриминације. Текст почиње тврдњом да је реч о „непостојећем језику“, што се наводи као чињеница и практично негира право једне националне мањине на споствени језик, иако је оно гарантовамо законом. Такође, како је оценила, такво мишљење су узима као једино релевантно, а новинарка је, иако није одговорна за тврдње својих саговорника, морала да се од тога огради у првом тексту, док у другом и сама износи дискриминаторне оцене. Истакла је и да је овакво извештавање веома опасно, нарочито у Санџаку. Јелка Јовановић и Родољуб Шабић су се сагласили са свим овим оценама, нагласивши да су текстови тенденциозни и дискриминаторни. Комисија је, потом, једногласно одлучила да су текстовима прекршене тачка 1 поглавља IV и тачка 4 поглавља V, а необјављивањем одговора и тачка 6 поглавља IV.

2. Делом седнице у којој је разматрана жалба Златка Чобовића председавала је Милена Васић. Из расправе и одлучивања били су изузети Златко Чобовић, Тамара Скрозза (јер се жалба односи на текстове о њој) и Оливера Милошевић (за део жалбе који се односи на „Политику“ и „Новости“). Жалба је поднета на четири готово идентична текста у којима се Тамара Скрозза оптужује да је рекла како је „Александра Вучића требало убити у ноћи између 5. и 6. октобра 2000. године“. Милена Васић је подсетила да су напади на Тамару у медијима почели управо након претходне седнице Комисије за жалбе на којој је било речи о све учесталијим кампањама које се воде против одређених људи. Ана Мартинолије указала на то да је симптоматично да су текстови идентични у сва четири медија, која немају ни истог издавача, што потврђује да, супротно тврдњама ресорног министра, немамо плурализам у медијима. Додала је да је већ трећи месец да се о Тамари пише и говори, те да је оваквих прилога било и у медијима који нису у надлежности Савета, што појачава кампању те да се, нажалост, из медија то све преноси и у стваран живот што у овом случају Тамари њеној породици угрожава нормалан живот. Истакла је и да је одговор адвоката портала „Ало“, који каже да је она дала више него довољно повода за такав текст, подсмевање и да вређа, јер потврђује да се било шта што неко каже може овако слободно интерпретирати и инсинуирати било шта. Захвалила је што је достављен одговор, али је рекла да је могао да буде поштенији. Филип Шварм је нагласио да је читаву хајку која је вођена против Тамаре ресорни министар подржао, уместо да буде солидаран са новинарком коју прогањају, што је први пут да држава на овакав начин стане иза таблоида. Уз све то, министар Ристић и даље, уместо да се извини и поднесе оставку, повремено „досољава“ сам помињући поново овај случај. Хајка која се води против Тамаре Скроззе је, како је рекао, директно угрожавање и њене и безбедности њене породице, а када се у то укључи и министар, онда је то државни прогон. Са тим да је и Скроззи и њеној породици угрожена безбедност сагласила се и Јелена Петковић и додала да има потребу да јој и на овај начин да подршку, док је Јелка Јовановић рекла да јој је незамисливо да било ко о Тамари говори на такав начин да она некоме жели смрт и додала да је реч о информацијама емитованим из једног центра, о нечему што је недопустиво и по Кодексу и по Закону, док се о моралу не може ни говорити. Надежда Будимовић је оценила да ово једна од најпрљавијих и нељудскијих кампања у односу на све претходне жалбе које су се односиле на злоупотребу изјава. Оливера Милошевић је додала да ово не раде само они који Тамару не познају, већ, што је најжалосније, на то пристају и многи који је познају. Сања Павловић је рекла да јој је част што у Комисији седи са Скроззом. Комисија је, након расправе, у четири одвојена гласања једногласно одлучила да je „Politika.rs“ прекршила тачке 1, 2, 4 и 5 Одељка I, тачке 1 и 6 Одељка IV и тачке 1, 3 и 4 Одељка V, док су „Novosti.rs“, „Alo.rs“ и „Informer.rs“, осим ових тачака, прекршили и смерницу у тачки 1 поглавља II, која се односи на то да наслов мора да одговара садржају текста.

3.-5. О три жалбе које су поднели Локал прес, Simplicity доо, Глас грађана Шумадије и Бујановачке Комисија је водила обједињену расправу. Из расправе и одлучивања била је изузета Надежда Будимовић, представница Локал преса у Комисији, као и Оливера Милошевић у делу коју се односио на “Политику”. Жалбе су поднете због идентичних текстова у три медија у којима се преноси анализа кинеског министарства спољних послова и тврди да Локал прес и поменута три локална медија са НЕД-ом у Србији спроводе пројекат усмерен на стварање улова за извођење “обојене револуције” и прекрајања политичке сцене наше земље у складу са интересима те организације. С обзиром на то да је у жалби на „Политику“ поменут сличан текст из 2015. године, због којег се Локал прес такође жалио Савету за штампу, Тамара Скрозза је навела да је тај случај, нажалост, „ништа у односу на ово данас“, да су ствари ескалирале и да би то требало све да нас забрине, те да у оваквим текстовима можда има и нечег што подлеже кривичној одговорности и додала је овде реч о сукобу два света у нашим медијима, који се уопште међусобно не размеју. Филип Шварм је рекао да већ дуго сведочимо нормализацији ненормалног и да ова матрица постаје владајућа, а пропаганда све луђа, што потврђује и одговор „Новости“ на жалбу. Тамара Скрозза se такође осврнула на тај одговор, истакавши да је несхватљиво да се каже како је терет доказивања на ономе ко је оптужен, јер то представља кршење свих људских права и претпоставке невиности. Милена Васић је рекла да је реч о замени теза, да не може да се примењује судски терет доказивања и да новинар не може ни у ком случају да тврди нешто без икаквих доказа. Ана Мартиноли је посебно истакла да ни једна редакција није ни покушала да контактира организације, односно медије о којима пише и да дође до одговора, иако износе веома озбиљне оптужбе, што показује намеру. Златко Чобовић је рекао да је одговор „Новости“ катастрофалан и да њихова тврдња да онај ко је оптужен треба да докаже да није крив личи на стаљинистичку политику Совјетског Савеза, где кривица оптуженог постаје стварна кад га ухапсе, а докази се обезбеђују његовим испитивањем. Комисија је, после дискусије, у три одвојена гласања, једногласно одлучила да су „Политика“, „Информер“ и „Новости“ прекршили тачке 1, 4 и 5 Одељка I, тачку 6 Одељка IV и тачке 1, 2 и 3 Одељка V.

6. Братислав Стаменковић, председник УО удружења „И ја се питам“ поднео је жалбу на три текста, због повреде права на приватност и претпоставку невиности чланице тог удружења, као и због повезивања удружења са делима због којих је ухапшена и неодговарјућег објављивања одговора на текст. ЈелкаЈовановић је рекла да јој се чини да постоји неки лични сукоб између жалиоца и редакције и да је можда реч о извесној злоупотреби Комисије за жалбе, док је Надежда Будимовић оценила да подносилац жалбе има право да се жали јер је у тексту повезан са случајем о којем се извештава и јер углед удружења може бити угрожен, али да Комисија не може да одлучује о прекршајима Кодекса који се не односе на њега лично или удружење. Оливера Милошевић је такође рекла да он има право да се жали, да и медиј има легитимноправо да се бави овим случајем, али да је то урађено на погрешан начин, као и да није на професионалан начин објављен одговор на текст. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да је Кодекс прекршен недоговарајућим објављивањем одговора, тачније да је прекршена тачка 6 поглавља IV, као и да не може да се изјашњава о повредама Кодекса које се не односе на жалиоца директно.  

Седница је завршена у  19.15 сати.  

Записник водила                                                                                               Председавајући

Гордана Новаковић                                                                                        Златко Чобовић