1. Милован Глишић – Медиа портал – Жалба решена прекршај кодекса
2. Катарина Томашевић – Нова.рс/портал Н1 – Жалба решена нема прекршаја кодекса
3. Звездан Кнежевић – ЈУГПресс -Жалба решена нема прекршаја кодекса
4. Игор Бандовић – Ало.рс – Жалба решена прекршај кодекса
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.142
30.11.2023.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 141. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.11.2023. године у 18 сати у Прес центру УНС.
Присутни сви чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Тамара Скрозза, Јелена Петковић, Филип Шварм, Златко Чобовић, Ана Мартиноли, Милена Васић, Родољуб Шабић и Сања Павловић
Остали присутни: адвокати Сеад Спаховић и Ахмед Делимеђац, Ивана Крагуљ, Емил Холцер и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе Милована Глишића на текст објављен на „Медиа порталу“
2. Разматрање жалбе Катарине Томашевић на текстове објављене на порталима „Нова.рс“ и „Н1“
3. Разматрање жалбе Звездана Кнежевића на текст објављен на порталу „ЈУГПресс“
4. Разматрање жалбе Игора Бандовића на текст објављен на порталу „Ало.рс“
1. Милован Глишић поднео је жалбу због, како је навео, неистините информације да је против њега покренут кривични поступак за „разноразне малверзације“, без икаквог објашњења ко је, када и зашто покренуо поступак. У току расправе, Јелена Петковић је указала на то да после овог текста, којим је најављено да ће ускоро писати опширније, није уследило ништа, те да су тиме грађани доведени у заблуду. Због тога би у одлуци требало навести и прекршај тачке 3 поглавља V, која се односи на прикривање чињеница које могу битно да утичу на став читалаца, јер у тексту нема никаквих чињеница. Са овим су се сагласиле Тамара Скрозза и Оливера Милошевић, које се у нагласиле да је веома важно да се укаже да недостају чињенице, посебно зато што Кодекс прецизира да је прећуткивање чињеница једнако намерном изношењу лажи. Тамара Скрозза је мислила и да није потребно одлучивати о више тачака поглавља Истинитост извештавања, уколико Комисија утврди да је прекршена тачка 1, која је „ултимативна тачка и покрива све“, а за коју се Комисија ретко одлучује. Милена Васић је била сличног мишљења, али је Ана Мартиноли рекла да мисли да је важно да се детаљно образложи сваки прекршај и да треба навести све тачке Кодекса које су прекршене. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 3 и 5 поглавља I, тачка 3 поглавља IV, тачка 3 поглавља V и тачка 1 поглавља VII.
2. Катарина Томашевић, председница Радне групе за израду радне верзије нацрта закона изменема и допунама Закона о електронским медијима, поднела је жалбе због серије текстова објављених у вези са тиме да су, по завршетку рада Радне групе, у нацрт закона „преко ноћи“ додате две нове одредбе, што је назвала оркестрираном кампањом медија Јунајтед групе. Милена Васић је оценила да жалбе треба одбити, те да би све друго било директно мешање у уређивачку политику, односно у извештавање о теми од великог јавног значаја. Истакла је да је прилком извештавања о стварима која се тичу права грађана, што овога пута јесте случај, дозвољено извесно претеривање, те да би свака другачија одлука Комисије била притисак на медије. Робољуб Шабић је био сличног мишљења, истакавши да је употребљено неколико оштријих речи, али да је то потпуно примерено тој врсти полемике. Повод за то је дала сама власт својм пропустима, а представници власти су иначе дужни да трпе критику више него гађани. Тамара Скрозза је сматрала да Комисија не треба ни да се изјашњава о жалби, јер се жалитељка не слаже са оним што је објављено, а не указује на прекршаје Кодекса. Јелка Јовановић је нагласила да и ова жалба и текстови показују колико је цео процес био нетранспарентан. Рекла је да из личног искуства зна како је било тешко доћи до информација, те да је жалитељка требало да даје информације новинарима и да тако избегне сва евентуална погрешна тумачења нацрта закона. Јелена Петковић је такође рекла да је реч о важним и комплексним законима, који су тумачени на различите начине. Због тога је онај ко води радну групу морао да успостави неки канал комуникације са новинарима, јер новинари не могу да тачно известе о нечему ако немају информације. Министарство, односно жалитељка није имала времена да одговори на питања Н1, а то је била прилика да се дају тачне информације и да се избегну погрешна тумачења. Овако, не може се од новинара очекивати да знају нешто што нису могли да сазнају. Јелка Јовановић је додала и да свакако треба навести и да је неозбиљно да помоћница министра даје тако нетачне оцене у вези са укљученочћу Савета за штампу у израду закона и његовом улогом. Комисија је, након расправе, у два одвојена гласања, једногласно одлучила да портали „Нова.рс“ и „Н1“ нису прекршили Кодекс новинара Србије.
3. Звездан Кнежевић је у жалби Савету навео да је редакција нетачно известила о његовом коментару на Фејсбук страни портала, оптуживши га за претње које није изрекао и пријавила га Радној групи за безбедност новинара. Оливера Милошевић је нагласила, у току дискусије, да је важно имати у виду контекст у којем се ово дешава, а то су озбиљни проблеми које колеге у Лесковцу имају због извештавања о суђењу локалном моћнику, због чега су изложени опасности. У том светлу треба посматрати и квалификацију из наслова, која можда јесте претерана. Такође, читава „историја“ коментара у којима жалитељ таргетира новинаре портала, која у тако малим срединама може да утиче на то да људи негативно протумаче да они згрћу велики новац, чије се порекло не зна, да су страни плаћеници и слично и да зато можда имају право да се осете угроженима. Додала је и да је начин на који Кнежевић пише о главној уредници увредљив и понижавајућ. Милена Васић је рекла да „се једва изборила са овом жалбом“, те да Комисија не треба да се бави постовима на Фејсбуку, који је као тараба, на коју свако свашта качи. Сагласила се са тим да наслов јесте проблематичан, али да очигледно постоји повећан ниво сензитивности, вероватно и због тога што коментари не долазе од лаика. Претпоставља да је зато у тексту и наглашено да је адвокат, јер он добро барата језком и „може да шета по тој финој линији између претње и слободе изражавања“. Комисија је, по завршетрку расправе, једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.
4. Адвокати Игора Бандовића поднели су жалбу, верујући да су текстом прекршене бројне одредбе Кодекса из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Поштовање приватности, јер, како се наводи у жалби, статус Београдског центра за безбедносну политику не одговара одређеним „круговима“, који покушавају да дискредитују и ту организацију и човека који је на њеном челу. Из расправе и одлучивања била је изузета Милена Васић, због тога што је, како је објаснила, давала правне савете у вези са овим случајем. У гласању није учествовао ни Родољуб Шабић, који је морао да напусти седницу пре одлучивања. Тамара Скрозза је у дискусији истакла да су прекршене све тачке на које је жалитељ указао, сем претпоставке невиности. Истакла је и да сви који познају Бандовића знају да је нетачно оно што је о њему написано – да је склон алкохолу, нпр. али чак и да то јесте тачно, било би то дубоко залажење у приватност особе која није државни функционер. Додала је и да зна да се ово што је описано није десило тако како је објављено. Родобљуб Шабић је такође рекао да расправе јесте било, али не у вези са новцем и да је реч о злонамерном, перфидном тексту, чији је једини циљ дискредитовање и Бандовића и Београдског центра за безбедносну политику. Филип Шварм је потврдио да није било речи ни о чему од онога што се у тексту наводи, да је до расправе дошло због нечег другог, да новинар портала „Aло.рс“ томе није присуствовао, али и да има сазнања да је овај текст био написан унапред и да се чекао било какав повод да буде објављен. Комисија је, по окончању расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1,2,3,4 и 5 поглавља I, тачка 1 поглавља V и тачка 1 поглавља VII.
Седница је завршена у 19.05 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Надежда Будимовић
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 30.11.2023, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
Право на заборав и садржаји креирани вештачком интелигенцијом биће у будућности велики изазов
Савет за штампу представио је истраживање „Изазови медијске саморегулације у дигиталном добу“. Истраживање се, између осталог, односи на знање новинара о медијској етици и саморегулацији, као и на изазове који произилазе из дигитализације. Такође, анализиране су одлуке Комисије за жалбе Савета за штампу које се односе на онлајн медије.
Истраживање је спроведено путем анкете и интервјуа са новинарима, а други део је студија случаја урађена на основу одлука Комисије за жалбе Савета за штампу.
На трибини су говориле ауторке истраживања Тања Максић и Тања Јакоби, као и председавајућа Комисији за жалбе Надежда Будимовић, а модераторка је била генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.
На почетку излагања Тања Јакоби је навела да је у истраживању коришћен приступ који је примењен приликом истраживања које су радили европски савети за штампу, а који је прилагођен домаћим темама.
Први део истраживања односи се на знање новинара о медијској етици и саморегулацији, као и на изазове који произилазе из дигитализације, а други део је анализа одлука и праксе Савета за штампу, посебно кад је реч о Смерницама за примену Кодекса новинара у онлајн сфери. Други део разматра и узроке повреда Кодекса, капацитете Савета за штампу и будућност саморегулације у дигиталној сфери. Ауторке су истраживале и на који начин може да се пружи подршка Савету за штампу у прилагођавању изазовима дигиталног доба.
Тања Јакоби је рекла да је посебан фокус у истраживању био на праву на забрав и на коришћењу вештачке интелигинције (ВИ) и нагласила да медији не саопштавају коришћење ових технологија јер сматрају да то није нешто што би читаоци волели да знају.
„Право на заборав има изразито јаку друштвену думензију. Чињеница је да, када говоримо о насиљу, то насиље иде преко медија. Ми имамо јако пуно људи који су захваљујући неодговорном писању медија погођени и то не само у времену када се о њима писало, него су погођени доживотно, јер садржаји који су у онлајн окружењу остају доживотно. Такво писање остаје као жиг срамоте за медије, али ми не видимо да они због тога мењају своје понашање. Међутим, ако бисте питали било ког новинара да ли сте заиста желели то да урадите, рекао би да веровантно није постојала таква намера, али ни свест о томе“, појаснила је Тања Јакоби.
Новинари мисле да је потребно унапредити Кодекс
Говорећи о резултатима истраживања Тања Максић је рекла да новинари користе ресурсе Савета за штампу, највише Кодекс и Смернице. Баш зато што користе Кодекс у свом раду половина испитаника каже да Кодекс треба дорадити и прилагодити га новим технлогијама.
„Четрдесет одсто испитаника ради у медијима који имају интерни етички кодекс. Једна трећина нема такав документ и они се ослањају на културу у редакцијама, комуникацију са уредницима или колегама новинарима, док се једна трећина ослања на своје знање и искуство“, навела је Максић и додала да су испитаници већином били из редакција у којима се више цени провера чињеница у односу на брзину објављивања информација и да имају одговорност према преузетом садржају.
Када је у питању однос новинара према друштвеним мрежама она је рекла да новинари сматрају да имају право да се идентификују на друштвеним мрежама где могу да изразе своје ставове, те да предлажу да се тим делом њховог рада не бави Савет за штампу, већ да се та област уреди интерним етичким правилима.
Већина испитаника је става да извори на друштвеним мрежама захтевају додатну проверу.
Што се тиче вештачке интелигенције (ВИ) испитаници су мишљења да тај садржај мора бити адекватно обележен.
„Они сматрају да овај садржај треба да подлеже истим уредничким принципима као и остали медијски садржаји. Дакле, мора да постоји неки људски надзор. Али новинари стидљиво експериментишу са вештачком интелигенцијом и нема масовне употребе. То су најчешће квизови, забавни садржаји и поигравање са насловима“, објаснила је Тања Максић.
Провера информација које долазе са друштвених мрежа и оних садржаја који су креирани вештачком интелигенцијом биће изазов у будућности.
Испитаници кажу да треба да се поштује ауторско право, а половина њих каже да је било у ситуацији да је њхов садржај неовлашћено преузет. Половина медија из којих долазе има прописане услове за преузимање њихових садржаја.
Већина жалби је оправдана
Анализа одлука Комисије за жалбе обухватила је 125 случајева из 2021. и 2022. године, који се односе на онлајн медије.
Највећи број притужби поднесен је против највећих и најутицајнијих таблоида, али многи од њих не признају надлежност Савета за штампу. Истраживање показује да су жалбе углавном основе, јер је већина жалби решена корист жалилаца.
„Од 125 жалби, 95 је решено у корист подносилаца жалбе и Комисија је изрекла јавне опомене. Најчешће се крше поглавља Кодекса која се тичу одговорности новинара, истинитости извештавања и поштовања приватности“, навела је Тања Максић.
Комисија за жалбе је у више случајева стала на становиште да се уредничка одговорност протеже не само на портале медија, већ и на коментаре читалаца.
Када је у питању заштита приватности малолетних лица и права на заборав, анализа је показала да се на перфидан начин задире у приватност малолетника што ће им представљати проблем у каснијем животу.
Кодекс се крши са намером или из незнања
Истраживање је показало да су политички актери заинтересовани да се кроз медије постигну политички циљеви, али и да власници медија излазе у сусрет таквим жељама из простог разлога што су главни извори финансирања медијски конкурси на државном нивоу.
Тања Јакоби је рекла да је све мање новинара који су спремни да се супротставе објављивању садржаја који је у супротности са Кодексом.
„У питању је намерна одлука зато што су потребни кликови и ту се питање Кодекса не поставља. Са друге стране, Кодекс се крши и ненамерно због непознавања професионалних етичких норми. То се дешава због урушавања новинарске професије и појаве много непрофесионалних медија, где не постоји искуство које се преноси и нема идеје да се поштује Кодекс“, навела је Тања Јакоби.
Још један разлог кршења Кодекса су велике недоумице у ситуацијама са којима се новинари раније нису сусрели, попут масовних убистава која су се десила у мају ове године.
Када је у питању однос новинара према Савету за штампу, истраживање показује да Савет ужива велики углед и да транспарентност његовог рада иде у прилог томе. Не постоји сумња да су у Комисији за жалбе људи који се заиста баве својим послом на професионалан начин и чије одлуке су засноване на аргументима.
„Оно што смо пронашли током интервјуа је да је потребна обука члановима Комисије. Они редовно читају литературу и туђе праксе, али када говоримо о вештачкој интелигенцији, то превазилази знања чланова Комисије. Они не треба да постану стручњаци за вештачку интелигенцију, али морају да имају начин да то прате, а са друге стране морају имати неки ресурс коме могу да се обрате у тренутку када имају такву сумњу“, појаснила је Тања Јакоби.
Она је такође поменула да држава треба да помогне угледу саморегулације, не мешајући се у делокруг рада Савета за штампу.
Потребно је јачати капацитете Савета за штампу
Кршење Кодекса највише је изражено у онлајн издањима традиционалних медија или у медијима који функционишу искључиво у онлајн форми. Кршење је посебно изражено, јер се овакви садржаји мултипликују и трајно остају на Интернету.
„У тренуцима недоумица јасно је да новинари консултују Кодекс и смернице за онлајн и одлуке Комисије за жалбе, али потребно је јасније повезивање са Саветом за штампу и Комисијом као једним телом које ће да буде ресурс центар за разне дилеме”, навела је Тања Максић.
Охрабрује чињеница да расте број медија који прихватају надлежност Савета за штампу.
Тања Јакоби је рекла да постоји велики капацитет Савета да унапреди своје добре односе са медијском заједницом, цивилним сектором, академском заједницом и грађанима.
Поред тога препорука је да се ојачају унутрашњи капацитети Савета за штампу усавршавањем чланова Комисије за жалбе и формирањем одговарајуће експертизе у вези са коришћењем нових технологија. Такође, потребно је ојачати везе оснивача и Савета за штампу и развити методологију за унапређивање и увођење смерница у области онлајн медија.
Ове године 117 жалби Савету за штампу
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић и председавајућа Комисији за жалбе Надежда Будимовић говориле су на трибини о раду ових тела.
Гордана Новаковић је навела да је од марта ове године примљено 97 жалби, а од почетка године укупно 117.
„Договором је решено 16 жалби и у 18 случајева је Комисија утврдила да Кодекс није прекршен. У 13 случајева је донета одлука да је Кодекс прекршен. Овде је реч о медијима који су прихватили надлежност Савета за штампу и у 19 случајева су медији који је нису прихватили. Њима су изречене јавне опомене. У броју јавних опомена предњачи Информер са шест, затим Нова.рс са три и портал Решетка са две. Највише одлука о прекршају Кодекса донето је за Блиц – три, док су се по две одлуке односиле на портале Директно, Новости, Ало и Курир“, навела је Гордана Новаковић.
Она је додала да су најчешће кршене одредбе поглавља И, ИВ и ВИИ, с тим што су у порасту прекршаји који се односе на право на приватност и новинарску пажњу, односно, недостатак професионалне пажње новинара.
Надежда Будимовић је рекла да је претходни период био изазов за Комисију за жалбе, пре свега кад је реч извештавању медија о масовним убиставима у мају ове године.
„Говоримо о масовном кршењу Кодекса у готово свим медијима у широком дијапазону, од дужне новинарске пажње, преко кршења претпоставке невиности, заштите приватности, идентитета и починилаца и жртава, па до поштовања и заштите достојанства деце жртава насиља, изношења непримерених и узнемирујућих садржаја, све до истинитости извештавања“, казала је Будимовић.
Она је рекла да је та ситуација била изазов и за Комисију, али да се јасно видела разлика између оних медија који намерно крше Кодекс и оних који то раде зато што се нису снашли.
„У њиховим објавама нашли су се и детаљан план кретања починилаца, имена деце коју је починилац у школи имао намеру да убије, његови искази и животопис на више страна, фотографије жртава и крви са места жлочина у Младеновцу. У таквим објавама предњачили су Информер, Ало и Курир, а у том друштву су се нашли и Блиц и Вечерње новости“, објаснила је Будимовић.
Недуго потом, медији су писали о случају девојчице коју је злостављао отац.
„Овде су медији поступили још горе него у првом случају. Они су у наставцима развлачили судбину те девојчице. Објавили су фотографије зграде и стана кроз кључаоницу, каде у којој је девојчица седела, фотографију оца девојчице, имена детета и оца, податке о њеном здравственом стању, алузије и претпоставке шта јој се све дешавало, како ће се касније развијати и какве ће све то последице оставити по њено ментално здравље“, описала је ситуацију чланица Комисије.
Девојчица је добила назив „девојчица из каде“ и то је вероватно за цео живот јер садржаји на интернету остају заувек.
Надежда Будимовић је рекла да је тај случај један од најдрастичнијих примера како неодговорно новинарство које не поштује приватност, достојанство и интегритет људи може потпуно уништити њихову будућност.
Она је говорила и о томе како новинари све чешће користе садржаје са друштвених мрежа како би написали вест, као и о томе да велики број медија не ради модерацију коментара читалаца на порталима и друштвеним мрежама. То се дешава, како је навела, услед недостатка капацитета медија, али и како би покренули хајке против једне или више особа због њиховог политичког уверења или политичког деловања.
На крају је поменула да је потребно додатно тумачење и уједначавање ставова о томе да ли и у ком контексту медији могу користити фотографије са званичних страница и сајтова организација, политичких партија и покрета.
Закључци:
– Медији се користе као средства за обрачун са политичким противницима и наметање сопствених вредности као општих вредности у друштву, а медијски професионалци пружају слаб отпор таквом утицају;
– Кршење Кодекса је посебно изражено у онлајн издањима традиционалних медија или у медијима који функционишу искључиво у онлајн форми;
– У тренуцима недоумица новинари консултују Кодекс, дигиталне смернице, одлуке Комисије за жалбе Савета за штампу, или чланове Комисије, али не постоји јасно артикулисана сарадња медија и Савета у ситуацијама у којима је медијима потребна додатна подршка у ситуацијама са којима се у пракси нису сусретали;
– Охрабрује чињеница да расте број медија који прихватају надлежност Савета за штампу;
– Кодекс се најчешће крши са намером ради већег броја “кликова”, али постоје и ненамерне грешке што је посебно изражено у „младим“ медијима;
– Потребан је нови приступ решавању питања права на заборав;
– Слично је и са позитивним друштвеним акцијама, као што је увођење „Амбер алерт-а“;
– Потребно је да чланови Савета за штампу у потпуности разумеју технолошке аспекте примене нових технологија и њихове реперкусије на питање поштовања етичких норми;
– Савет за штампу је унутар медијске заједнице, у академским и експертским круговима и у међународној заједници, препознат као тело са високим стандардима рада и неупитним, професионалним капацитетима;
– Ресурси Савета су јавно доступни свим заинтересованим странама и бесплатни су за грађане;
– Савет је успоставио добру сарадњу са НВО;
– Потребно је даље оснаживање грађана да самостално користе услуге Савета;
– Постоји значајан простор за унапређење комуникације Савета и медија у домену пружања савета медијима у тренутку када се суочавају са искуствима које до тада нису имали;
– Савет би требало да унапреди обим, интензитет и методе комуницирања са јавношћу;
– Доношење Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу и њихово иновирање представља добар пример реаговања Савета на промене;
– Постоји потреба за организованим приступом усавршавању и посебно за именовањем једног или више експерата или стручног тела у области дигиталних технологија, које би чланови Комисије по потреби могли да консултују у случају када се суоче са недоумицама;
– Улога Савета поново је препозната у новом Закону о медијима и јавном информисању;
– Улога оснивача у процесу креирања будућности Савета за штампу није довољно препозната. Савет би требало да буде у позицији да може више да се ослања на експертизу и ресурсе оснивача.
Представници саморегулаторних тела из Љубљане, Сарајева, Подгорице, Скопља, Тиране, Приштине и Београда на регионалном састанку, одржаном 20. и 21. новембра у Београду, разменили су искуства о актуелним етичким дилемама и унапређењу професионалних стандарда. Овај догађај је одржан уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији.
На скупу је, између осталог, оцењено да постоји глобални тренд раста неповерења у медије као и да медијски и савети за штампу, као чувари новинарске етике, играју кључну улогу у подржавању новинарских стандарда и служе као подсетник и медијској индустрији и новинарима да је у интересу друштва, али и самих новинара, да се саморегулишу и изграде поверење са публиком.
Истакнуто је и да је регионална сарадња веома важна, јер може да омогући колективни и брз одговор на етичке изазове који су специфични за регион југоисточне Европе.
Учесници скупа су се посебно бавили говором мржње у медијима, кршењем права на претпоставку невиности, заштитом приватности и приватних података, начином извештавања о насиљу и масовним злочинима, као и о посебно осетљивим категоријама, као што су жене и деца, али и о етичким аспектима употребе вештачке интелигенције у новинарству.
Оцењено је да је говор мржње, нажалост, постао веома присутан у региону. По правилу га генеришу политичари, а медији то преузимају и преносе. Ипак, више него путем традиционалних медија, говор мржње шири се друштвеним мрежама, али и кроз коментаре читалаца у медијима, који често немају добре механизме за модерацију. Говору мржње су веома често изложени новинари медија који нису наклоњени властима, као и новинарке које су, поред тога, и честа мета мизогиних коментара. Представници саморегулаторних тела су указали да би требало пронаћи механизам да се, са представницима компанија које су власници друштвених мрежа, успостави сарадња каква постоји у, примера ради, вези са пријављивањем лажних вести, како би се омогућило да саморегулаторна тела или медијске организације пријаве и говор мржње.
Извештавање о судским процесима је, по оцени учесника скупа, вишеструко проблематично. Ни у једној земљи региона нема довољно, или нема уопште, новинара специјализованих за извештавање о правосуђу. Ни новинари ни уредници нису довољно едуковани за ову област и често крше право на претпоставку невиности. Томе нарочито доприносе политичари, пре свега представници власти, који веома често унапред пресуђују, најчешће политчким неистомишљеницима, али и другим осумњиченима, проглашавају их кривима и одређују им казне, док, с друге стране, неретко штите људе осумњичене за озбиљна кривична дела. На овај начин врши се утицај и на правосудне органе и на медије. Неки од учесника скупа су указали да би јавни тужиоци морали да реагују сваки пут када политичари на овакав начин злоупотребљавају медије.
Посебна пажња била је посвећена етичким изазовима у вези са употребом вештачке интелигенције, која може да представља велики изазов у будућности и нико у овом тренутку не може тачно да предвиди све могуће злоупотребе овог алата. Медији у региону вештачку интелигенцију већ користе и више него што јавно признају, и неопходно је што пре израдити правила и саморегултроне маханизме за њихову примену. Тиме би се избегле и злоупотребе у медијима, али и потреба да ову област регулише држава. За сада у медијској заједници постоји консензус у вези са тим да ови садржаји морају бити означени, као и да ВИ мора бити под људским надзором. Употреба ВИ отвара и бројна питања у вези са заштитом ауторских права, али и радних права новинара, на које ће медијска заједница морати да одговори у блиској будућности. С обзиром да Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу, које је израдио Савет за штампу из Србије садржи одредбу која се тиче вештачке интелигенције, што је једини пример у региону, учесници састанка су закључили да би било корисно размотрити могућности сарадње у изменама кодекса у овој области.
О масовним убиствима која су се почетком маја догодила у Србији, извештавали су готово сви медији у региону, али су, као и медији у Србији, то по правилу, радили кршећи професионалне стандарде, због чега је реаговало више саморегулаторних тела у земљама југоисточне Европе. Медији, оцењено је на скупу, о оваквим догађајима извештавају углавном о детаљима који нису од јавног интереса, али и не поштујући елементарна етичка правила која се односе на претпоставку невиности, заштиту иденитета, пре свега деце жртава, извештавају о детаљима злочина, баве се менталним стањем убица, не поштују приватност породица жртава, злуопотребљавају њихове емоције, што доводи до узмериравања јавности, глорификовања убица на друштвеним мрежама, па и до опасности од копирања злочина. Оно што посебно забрињава је што су неки медји потпуно свесни тога да крше новинарске кодекса, али то раде верујући да је овакво извештавање добар „бизнис модел“. Део медија се у овој ситуацији није снашао, није имао јасне смернице како да извештава, па су у региону примењивани углавном амерички стандарди, који су знатно другачији од оних који се примењују у европским земљама. Због тога је потребно израдити прецизије смернице за ову врсту извештавања и новинаре увек саветовати да пишу о феномену, а не о детаљима догађаја. Ова област ће бити још једна тема потенцијалне сарадње само-регулаторних тела из региона у наредном периоду.
Медији у региону, иначе, масовно крше права на приватност, објављујући, често са друштвених мрежа, фотографије, снимке и друге веома интимне детаље, што је већ у неколико случаја довело до самоубиства ових људи.
Право на заборав је још један од изазова са којим се медији готово свакодневно суочавају, јер већина њих веома ћесто добија захтеве за брисањем одређених текстова и веома често не знају како да поступе. Када треба дозволити брисање података из медијске архиве и на који начин за сада није прецизно уређено ни у једној од земаља региона, а у већини земаља не постоји ни сарадња са интернет претраживачима (пре свега са Гуглом), која је неооходна уколико је потребно да неке информација „нестану“ са Интернета.
На скупу је такође, било речи о проблему цурења информација и података о личностима из државних органа ка медијима, које је веома често, а за које се готово никада не утврди ко је одговоран.
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 30. новембра у 18 сати у Прес центру УНС-а.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1. Милован Глишић – Медиа портал
2. Катарина Томашевић – Нова.рс/портал Н1
3. Звездан Кнежевић – ЈУГПресс
4. Игор Бандовић – Ало.рс
Седница је отворена за јавност.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ ВАС ПОЗИВА НА ТРИБИНУ
МЕДИЈСКА ЕТИКА У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ
Место: Медиjа центар, Теразије 3, Београд
Време: уторак, 28. новембар 2023. у 14 сати
Да ли медији у Србији користе вештачку интелигенцију и какве моралне дилеме новинари имају у вези са тим, колико су опрезни кад преносе садржаје са друштвених мрежа, шта мисле о брисању текстова због права на заборав и каква је улога саморегулације у свему томе. Ово су нека од питања којима се бави истраживање ИЗАЗОВИ МЕДИЈСКЕ САМОРЕГУЛАЦИЈЕ У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ, које је спроведено за потребе Савета за штампу. Истраживање се, између осталог, односи на знање новинара о медијској етици и саморегулацији, као и на изазове који произилазе из дигитализације. Анализира и одлуке и праксу Савета за штампу, посебно кад је реч о Смерницама за примену Кодекса новинара у онлајн сфери, разматра узроке повреда Кодекса, капацитете Савета за штампу и будућност саморегулације у дигиталној сфери.
На трибини ће бити представљен и рад Комисије за жалбе, неки од случајева који су у последњих месеци привукли пажњу јавности, као и актуелни трендови у поштовању Кодекса новинара Србије.
Говориће:
Тања Јакоби, ауторка истраживања
Тања Максић, ауторка истраживања
Надежда Будимовић, председавајућа Комисији за жалбе
Модераторка Гордана Новаковић, генерална секретарка
(Извор: Инсајдер) Неповерење у медије је светски тренд са којим, руку под руку, иде проблем кредибилности и интегритета медија. То је на регионалном скупу саморегулаторних медијских тела из југоисточне Европе упозорио шеф Мисије ОЕБС-а у Србији, Јан Брату. А у борби за читаност, најпре страдају права жртава на приватност и достојанство. Имена, адресе, фотографије па и детаљи исказа жртава – све је то годинама на насловним странама појединих медија, упркос томе што је то забрањено и Кодексом новинара, али и законима Србије. Последњи мониторинг Савета за штампу, од октобра прошле до јануара ове године, само у девет дневних новина констатовао је око 2600 случајева кршења новинарског кодекса.
Дуже од деценије Србија има Савет за штампу – независно и саморегулаторно тело које води рачуна о поштовању Кодекса новинара у штампаним и онлајн медијима. Међутим, оно нема моћ да казни медије, већ само изриче јавне опомене. У бројним случајевима протеклих година, Савет је реаговао због заштите права жртава, њихове приватности и достојанства.
„Имали смо онај драстичан случај, оне девојчице у Миријеву коју је отац држао затворену. Она ће вероватно заувек остати запамћена као девојчице из каде, а откривен је њен идентитет на тај начин што чак није морало да се саопшти име, све смо знали – где живе, како се зову родитељи, отац, мајка, тако да су то ствари које су недопустиве, то не би смело да се дешава. Други случај је случај Малчанског берберина, односно те девојчице коју је он отео. Ми смо имали објављену фотографију девојчице у санитетском возилу, која је и даље проблематично како је доспела у медије, то нико не зна, па смо имали и исказ његов шта јој је радио док је водио около по селима“, рекла је Гордана Новаковић из Савета за штампу.
Док поштовање Кодекса није обавезно, поштовање Закона о информисању и медијима и Закона о електронским медијима јесте. На кршење закона може да реагује надлежно министарство – подношењем прекршајних пријава.
„Ја се сећам рецимо да је у случају Малчанског берберина да су биле поднете пријаве против неколико медија и да су онда се променио министар, односно министарка, дошла је нова министарка која је повукла те пријаве у знак ваљда добре воље шта год. И никада више нисмо добили никакву информацију о томе да је ишта поднето у било ком другом случају. Тако да, можда и јесте, али било би добро да знамо да ли јесте и шта се десило са тим“, додаје Новаковић.
Из Министарства информисања нису одговорили на питања Маркера, између осталог, о броју прекршајних пријава поднетих против медија и епилозима тих случајева. С друге стране, из Прекршајног суда у Београду наводе да је у претходних пет година, по више основа, против издавача и уредника медија покренут 21 поступак, од којих је осам завршило осуђујућим пресудама.
„Обавештавам Вас да је у седам предмета донето решење о обустави прекршајног поступка, да је у четири предмета донето решење о одбацивању захтева за покретање прекршајног поступка, као и да у два предмета до дана састављања овог обавештења није донета одлука“, наводи Прекршајни суд у одговору Маркеру.
Кажњавање медија за непоштовање Закона о електронским медијима, између осталог, посао је и Регулаторног тела за електронске медије. РЕМ је, међутим, годинама на мети критика стручне јавности.
„Ви имате тело које би то требало надзирати, које је у једној години добило 85 пријава, а поступили су по три. Зове се РЕМ, мислим не функционира ни код нас, одмах да вам кажем, али због тога постоје регулаторна тела која би требала бити независна и због тога постоје у неким земљама већа за медије која функционирају, јер врло је јасно да се не могу објављивати слике жртава, али неко треба казнити тај медиј који је објавио слику жртава“, рекла је гостујући у Маркер разговору председница Европске федерације новинара Маја Север.
Без едукације и казни, неки медији неће бирати средства зарад веће читаности и гледаности. Кршење права жртава – сагласни су стручњаци – не сме да буде једно од њих.
(Извор: УНС) „Етички кодекси зависе од људи, а људи су ти који се баве новинарством. Ако ви не успете у вашем послу, нико од нас није успео. Кршење новинарског кодекса погађа шире од саме медијске заједнице и зато је ваш рад веома важан, важно је повратити поверење у медије“, рекао је шеф Мисије ОЕБС у Србији Јан Брату.
Жељко Бодрожић, Јан Брату и Гордана Новаковић (фото: К.К.Н.)Брату је отварајући регионални скуп саморегулаторних тела југоисточне Европе рекао да је јако важно успоставити поверење јавности у медије као псе чуваре демократије.
„Новинари и медији морају неговати позитивне вредности и не само да се у свом раду уздржавају од дезинформација и говора мржње, већ да се проактивно боре против тога. Ово су важне вредности, како друштвене, тако и људске и сви имамо одговорност да их чувамо и тако ојачамо интегритет професије“, рекао је Брату.
Он је подсетио да медији и новинари не треба да забораве да је њихова сврха да објављују тачне, непристрасне и информације од интереса за јавност.
„Свесни смо да су медији, односно новинари често део корпорација и бизниса, али и у тим ситуацијама је могуће поштовати етичке стандарде. У Великој Британији су, на пример, таблоиди јако развијени, али и они поштују основне постулате етике. Могуће је“, рекао је Брату.
Он је похвалио српски Кодекс новинара и рекао да он представља пример добре праксе.
„Придржавање стандарда у новинарству никада није било важније, информације су јак инструмент и шире се глобално, оне имају утицај и моћ на обликовање јавног мњења. Новинари се морају придржавати смерница јер постоје различити трендови, како у Србији, тако и у свету, који показују да поверење у медије опада. За све нас је од велике важности да медији и новинари имају интегритет“, поновио је Брату.
Он је истакао да су савети за медије, штампу, чувари медијске етике.
„У интересу друштва и новинара је да се саморегулишу и да изграде однос међусобног поверења. Кршење етичких стандарда има последице и ван граница државе, због тога је регионална сарадња важна“, казао је Брату.
Он је навео да последњи извештај Савет зa штампу показује да је од октобра 2022. до јануара 2023. године забележено 2633 прекршаја Кодекса, што је у просеку 663 месечно.
„То није добро, то је много. Иако постоји одређени пад у односу на претходне године, 663 прершаја Кодекса месечно није добро“, рекао је он.
Јелена Петковић, Ранко Вујовић, Сандра Гојковић Арбутина, Гордана Новаковић (фото: К.К.Н.)Савет за штампу препознат у Закону о јавном информисању и медијима
Брату је подсетио да по новом Закону о јавном информисању и медијима Савет за штампу, у процесу пројектног суфинансирања медијских пројеката, има улогу да даје мишљење о кршењу Кодекса.
Он је похвалио ово решење и рекао да је Савет једино саморегулаторно тело препознато у Закону, што онемогућава, како је казао, формирање и утицај додатних Савета који би креирали своје новинарске кодексе.
„То је позитиван знак, а ОЕБС ће пратити имплементацију Закона нарочито у овом сегменту“, рекао је Брату и подсетио да су савети за штампу као саморегулаторна тела у законима препознати само у 6-7 земаља Европе.
Бодрожић: Период дивљања таблоида у Србији
Председник Управног одбора Савет за штампу Жељко Бодрожић рекао да је важна улога новинара и медија у очувању кредибилитета професије.
Он је истакао да „лоша слика деградира све нас као новинаре, како у Србији тако и у региону“.
Бодрожић је подсетио да је Савет за штампу основан 2009. године како би пратио пошовање Кодекса новинара Србије који су заједнички усвојили УНС и НУНС.
„Много тога смо прошли и доживели у ових 15 година, од похвала до оспоравања, омаловажавања, увреда… Најпре од актуелне власти која чини све да унесе пре свега неред у нашу заједницу, уместо да помаже да се систем развије“, рекао је он и додао да „криминализација највише долази опскурних и деструктивних таблоида који постоје свуда у свету, али да је овај мутант који се овде развија специфичан“.
„Ово је период дивљања таблоида у Србији. Симбиоза власти и таблоида је до сада незабележена. Последњих десет година кампања не престаје, стално смо у неком изванредном стању. Ми смо упорни и истрајни да, уз помоћ партнера, заштитимо интегритет професије. Уз помоћ њих је Савет ушао у закон“, рекао је Бодрожић.
Он је изразио наду да ће се „слово Закона поштовати, а тиме и Кодекс новинара Србије, пре свега у расподели јавних средстава“.
„Западни Балкан кубури са слободом изражавања, неке су ствари отишле уназад уместо да се развијају“, рекао је Бодрожић.
Имер Мухсхоколај, Филип Шварм, Гордана Новаковић (фото: К.К.Н.)Спорни закони о медијима у БиХ угрожавају рад медија
Сандра Гојковић Арбутина из Вијећа за штампу и онлајн медије Босне и Херцеговине рекла је да су „генератори говора мржње у БиХ махом политичари“.
„Када је у питању говор мржње, долази најчешће од политичких партија. Ипак, наш тренутно највећи проблем је што смо добили пакет закона који сужавају наше покушаје да радимо свој посао. Босна и Херцеговина је пре 30 година избацила клевету из Кривичног законика, а сада смо је поново вратили“, рекла је она.
„Закон о невладиним организацијама, односно о агентима страног утицаја, како ће се звати, биће усвојен наредне недеље. Он ће се односити и на медије који раде пројекте са било којом амбасадом. Сви који било како сарађују са неком страном амбасадом носиће ознаку агента страног утицаја“, рекла је она.
Гојковић Арбутина је истакла да у БиХ „никада није било интереса да добијемо квалитетан закон о медијима, сада се и он усваја хитно, како би се што пре направио регистар медија“.
Она каже да је годинама уназад стварана атмосфера линча у јавности како би се приремило тло да су овакви закони неопходни.
„Сада је институционално нађен начин да нас буде све мање. Бојим се да ће у Републици Српској, али и у Федерацији, у наредних годину, две дана сигурно 30 одсто квалитетних и истраживачких медија одустати од свог рада“, рекла је она.
Говор мржње у Црној Гори веома заступљен
Ранко Вујовић из Медијског савета за регулацију Црне Горе рекао је да је „Црна Гора је прилично затрпана говором мржње и дезинформацијама“.
„Говор мржње је толико заступљен у региону да као да је постао званични језик. Много тога долази нам и из Србије, јер су медији из Србије видљиви и читани/гледани и у Црној Гори. Дневне новине су слабо читане, говор мржње највише долази са друштвених мрежа, портала, телевизија. Није то само проблем у региону, него у свету, друштвене мреже дезинформацијама и говору мржње највише доприносе. Свет не зна како да одговори на говор мржње“, рекао је Вујовић.
Он је подсетио да је Агенција за електронске медије неколико пута ранијих година забрањивала ТВ Хепи и Пинк због говора мржње и то се, како је рекао, „нажалост често понавља“.
Он је навео да се, осим говора мржње, у Црној Гори „масовно крши и претпоставка невиности“.
Скуп саморегулаторних тела југоисточне Европе (фото: К.К.Н.)У Србији се највише крше претпоставка невиности и истинитост извештавања
Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Јелена Петковић рекла је да у Србији „осим говора мржње, у медијима имамо и агресију, токсичност“.
„Сви знају колико су и колеге новинари били жртве говора мржње и претњи. Марко Видојковић је морао да напусти земљу, редакција ‘Данаса’ је добила такорећи терористичке претње, новинари су често мета вређања и претњи. Говор мржње, изазивање расне, верске нетрепељивости је кажњиво законом. Волела бих да чујем како се то у пракси поступа по томе“, рекла је Петковић.
„Последњи мониторинг показао је да је највше кршења у 4. и 1. поглављу Кодекса, одговорност новинара, односно претпоставка невиности, као и истинистост извештавања“, рекла је она.
Петковић је истакла да је ситуација мало боља него раније, али свакако не добра.
„Одговорност медија је у стварању услова да се говор мржње не шири. Ми новинари бавимо се речима и језиком и морамо бити обазриви када извештавамо и када их користимо“, рекла је она.
Чланови Комисије за жалбе су, како је казала, у претходном периоду користили своје дискреционо право и подносили жалбе када сами уоче кршење кодекса, па и језик мржње.
„Наш Савет је мислим, према томе био јако одговоран. Имамо токичну атмосферу у медијском простору, а највећи сејачи те атмосфере су политичари“, рекла је Петковић.
Говорећи о кршењу претпоставке невиности, члан Комисије за жалбе и уредник недељника „Време“ Филип Шврам рекао је да највише случајева кршења претпоставке невиности „долази од режима“.
„Сваки опозициони политичар, свака јавна личност или медиј који критикују власт, пре или касније биће оптужени за нешто. Створила се атмосфера – кадија те тужи, кадија ти суди. Медији некритички преносе различите изјаве политичара у којима се крши претпоставка невиности, а правосуђе у Србији није независно и налази се под великим политичким притиском“, рекао је Шварм.
Бивша представница јавности у Комисији за жалбе Савета за штампу и некадашња председница Врховног суда Вида Петровић Шкеро рекла је да су медији ти који креирају јавност.
„Медији праве перцепцију ко је у праву, ко није, ко је крв, ко није. Медији својим преношењем, говором мржње могу довести до тога да се цело бирачко тело окрене на једну или другу страну. И ту не постоји више ни суд, ни тужилаштво“, рекла је она.
„Мора се нешто урадити да извештавање постане професинално, морамо се борити за то“, каже Шкеро.
На регионалном скупу који се одржава данас и сутра у Београду, представници седам саморегулаторних тела из региона, као и новинари, уредници и медијски стручњаци из Србије размениће искуства о кључним професионалним изазовима у раду медија и тела која се баве новинарском етиком.
Ауторка:
(Извор: Данас) Савет за штампу је за скоро 15 година постојања доживео похвале и подршку професионалне заједнице, али и оспоравање и криминализацију која најпре потиче од актуелне власти која чини све да унесе неред у област медија, уместо да помаже развоју система јавног информисања, изјавио је данас председник Управног одбора Савета Жељко Бодрожић.
Жељко Бодрожић је на отварању регионалног састанка саморегулаторних медијских тела из југоисточне Европе рекао да криминализација Савета највише потиче од оних које је власт највише ојачала и уздигла у протеклих 10 година, опскурних и деструктивних таблоида који су и највећи проблем на медијској сцени у Србији.
Бодрожић је указао да таблоиди постоје свуда у свету, али да је „мутант“ који је настао у Србији јединствен и да ће се образовне институције бавити периодом „дивљања таблоида у Србији“.
