sofija
Posts by :
Најава догађаја
САВЕТ ЗА ШТАМПУ ВАС ПОЗИВА НА ТРИБИНУ
КОЛИКО МЕДИЈИ ПОШТУЈУ КОДЕКС НОВИНАРА СРБИЈЕ
Место: Прес центар, Кнез Михаилова 6/III
Време: уторак, 13. фебруар 2024. у 12 сати
Говориће:
Тамара Скрозза, чланица Комисије за жалбе Савета за штампу
Вера Дидановић, новинарка
Модераторка:
Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Девет дневних новина је за шест месеци више од пет и по хиљада пута. На који начин су извештавали о насиљу, како о ријалити програмима, а како о трагедијама? Да ли је током предизборне кампање заборављен Кодекс новинара Србије? Јесу ли медији у нечему ипак напредовали?
Савет за штампу је од почетка јула до краја децембра 2023. године пратио дневне новине: Ало, Блиц, Данас, Вечерње новости, Информер, Курир, Нова, Политика и Српски телеграф.
Савет за штампу: медији су дужни да пре одговора објаве информацију на коју се одговор односи
(Извор: НУНС) Курир, Вечерње новости, Дневник, Блиц, портали Нова, РТВ Врање и Врањска плус прекршили су Кодекс новинара Србије, одлучила је Комисије за жалбе Савета за штампу на седници која је одржана у четвртак у Press центру УНС-а.
На адресу Савета за штампу у протеклом периоду стигло је осам жалби.
Курир прекршио више тачака Кодекса
Прва жалба о којој је расправљала Комисија била је она коју је Игор Брауновић поднео због више текстова објављених у дневном листу Курир и на порталу kurir.rs у периоду од 15. новембра до 2. децембра, у којима се, како тврди, дискредитује његова личност и функција коју обавља.
Брауновић је Комисији за жалбе доставио осам текстова, а неки од наслова гласе: „ШУМСКА МАФИЈА Бивши Дачићев зет од Србијашума направио приватно газдинство – сече шуме, препродаје их, ухваћен и у узимању мита?!”, “МОНТЕ КАРЛО НА ДРИНИ: Брауновић паре од пљачке „Србијашума“ прао кроз лукс угоститељске објекте и станове?”, “ПУН КАО БРОД: Брауновић се енормно обогатио – од скромног стана до зграда, лукс ресторана, локала, акција у банкама и фирмама!”, итд.
Он у жалби наводи да је у Курировим текстовима представљен као лице које врши кривична дела и које је ухваћено у узимању мита, као и да конзумира наркотике.
Нагласио је у жалби и да се против њега не води никакав судски поступак.
У одговору на жалбу из Курира оспоравају основаност жалбе. Наводе да није јасно на шта се жалилац тачно жали и који су разлози његове жалбе, као и да ниједну од “мноштва објављених чињеница није оспорио”. Наводе и да су послали питања Брауновићу, али да он на њих није одговорио. У одговору се наводи да је Курир извештавао у интересу јавности, да су све информације изнете у тексту тврдње извора и да, према закону, аутор текста не мора да открије своје изворе.
Предлог одлуке Савета за штампу био је да је Курир прекршио Кодекс по више тачака и то у делу о истинитости извештавања који се односи на тачност и извештавање у интересу јавности, разликовању чињеница у односу на претпоставке, дужности да провери информацију код више релевантних извора и неспојивости новинарског посла са објављивањем гласина.
Таокђе, предложено је да је прекршај учињен у поглављима Кодекса који се односе на независност уређивачке политике, претпоставку невиности, новинарску пажњу и поштовање приватности.
Дискусију је започела Јелка Јовановић, представница Асоцијације медија. Она је рекла да је сагласна са предлогом одлуке.
„Начин на који је Курир ово објавио је противно свим наведеним члановима Кодекса, а верованто их има још. То је заиста неодговорно и те ограде као ’послали смо му питања, а није одговорио’… Шта је питање? ’Је л’ конзумирате дрогу?’, на пример… Представници јавних предузећа јесу личности од јавног интереса и треба писати о њима, треба писати о ономе што раде и што не раде у оквиру функције коју обављају и ако постоје кривична дела било које врсте, али зна се начин на који се то ради“, казала је Јелка Јовановић.
Након кратког излагања Комисија је јендосгласно одлучила да је Курир прекршио Кодекс по свим предложеним тачкама.
И несвесно ширење стереотипа је недопустив прекршај
А-11- Иницијатива за економска и социјална права поднела је четири жалбе и то против дневних листова Дневник, Блиц и Вечерњих новости, као и у онлајн издању Курира због текстова који се тичу извештавања о убиству које се догодило 20. новембра ове године у Новом Саду. У жалбама се наводи да се у текстовима извештава о „животним околностима осумњиченог и жртве, наводним узроцима догађаја и кривичноправним последицама овог чина.“ Ова организација указује да су медији приликом извештавања показали „висок ниво несензитивности према положају особа у ситуацији бескућништва“, у којој се налазе учесници овог догађаја.
Они напомињу да чињеница да су осумњичени и жртва особе у ситуацији бескућништва нема везе са природом кривичног дела, те да новинари ових медија нису показали одговорност при извештавању.
Подносиоци жалбе сматрају да су у текстовима изнете спекулације и недовољно проверљиви ставови, а особе у ситуацији бескућноштва су представљене као лица која се због лоших навика одају алкохолизму и другим пороцима што може да резултира и убиством другог човека.
Курир, Вечерње новости и Дневник су у својим одговорима на жалбу навели да намера у извештавању није била ширење стереотипа. Поменули су да термин „бескућници“ није коришћен из зле намере већ колоквијално, да га користе и званичне институције и да се налази у Речнику српског језика Матице српске. Такође, навели су да су новинари били на месту догађаја и да су информације проверили код више званичних извора.
Блиц није одговорио на жалбу.
Предлог одлуке Савета за штампу био је да су сви наведени медији прекршили одредбе Кодекса које се односе на одговорност новинара, односно, да новинари не смеју ширити било какву врсту дискриминације, већ да морају да се супротставе свима који крше људска права. Такође, предлог је да медији нису поступили са дужном новинарском пажњом и да су повредили право на приватност особа о којима су писали.
Чланови Комисије још једном су нагласили да организације које штите интересе одређених рањивих група у друштрву могу оу њихово име да поднесу жалбу.
Представница Независног удружења новинара Србије Милена Васић сложила се са предлогом одлуке.
„Чињеница је да се лоше извештава о овој врсти кривичних дела, али морамо да имамо у виду да се ради о посебно осетљивој групи и да због тога Савет за штампу треба да усвоји ову одлуку и да реагује на ову врсту дискриминаторног извештавања која у великој мери гаји тај стереотип о бескућницима као људима који су склони криминалу“, навела је Милена Васић.
Представница јавности Ана Мартиноли сложила се са претходним закључком и додала да има утисак да редакције нису схватиле у чему је заправо проблем у њиховим текстовима.
„Они нису разумели у чему је прекршај и у својим образложењима су додатно нагласили да не разумеју у чему је проблем… Чак и навођење дефиницје из Речника Матице српске, где се јасно наводи ’бескућник’ као пробисвет, дакле, то је проблем, перцепција тог појма“, казала је Мартиноли и додала да само једна институција у Србији у свом називу има реч ’бескућник’.
Чланови Комисије су се сложили да у овом случају није била намера ширење стереотипа према особама у статусу бескућништва, али да новинари треба да се едукују и са већом пажњом приступе таквим случајевима.
Приликом гласања једногласно је одлулчено да су сва четири медија прекршила Кодекс.
Портал nova.rs није пренео све чињенице
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић упутио је жалбу Савету за штампу у вези текста који је 8. јануара објављен на порталу nova.rs “Ово је доказ да Горан Весић лаже”. У самом тексту пише да је министар изјавио “да су сви државни путеви на територији Србије проходни, али видео објављен на друштвеној мрежи X показује потпуно супротно” уз ембедован снимак на ком се види снег и гужва на аутопуту.
Горан Весић је у жалби навео да је текст неистинит са неоснованим оптужбама, да нису све чињенице изнете, и да је непотписани аутор искористио смрт људи за “борбу против политичких неистомишљеника”.
Он је навео да новинари портал nova.rs нису проверили истинитост његове изјаве, а да су то могли да учине тако што би тражили податке од ЈП “Путеви Србије”.
Издавач портал nova.rs Јунајтед медија преко пуномоћника у одговору на жалбу одбацује оптужбе Весића и наводи да се спорни текст бави “стањем на путевима услед лоших временских услова”. Како пише у одговору на жалбу, министар је изјавио да су путеви проходни, али да се на снимку који су поделили уз текст види “колапс у саобраћају због снега на аутопуту”. Они напомињу да се текст не бави “тиме колико је посуто соли”, већ да је само пренета изјава министра. Тврде да су веродостојно пренели изјаву са сајта Министарства, те да није било портебе слати упит “Путевима Србије”. Додају и да су у тексту пренете неспорне чињенице “које ни подносилац представке не оспорава”.
Представница НУНС-а Тамара Скрозза је у вези овог случаја питала је да ли је када се за неког напише да ’лаже’ то кршење културе и етике јавне речи?
„Ја мислим да није. То је констатација. Кршење је када кажеш за неког да је ’лажовчина’, ’пинокио’… Али ’лагати’ није ружна реч. Ружан је чин, сада да не улазимо у морал појма као таквог“, рекла је Скрозза.
Златко Чобовић из Асоцијације медија рекао је да је ово пример доктрине коју државни функционери намећу јавности у Србији, а која гласи ’тачно је оно што ја кажем, а не оно што ви видите и осећате’.
„Овде се поставља питање да ли је тачно то што министар каже или је тачно оно што ми видимо? Ја бих рекао да је тачно оно што видимо на снимку. Не могу да се сложим са подносиоцем жалбе. Овде је релевантно да ли су путеви били проходни… У прилог веродостојности снимка говори и извештај МУП-а о броју и последицама саобраћајних несрећа и говори упозорење ’Путева’ које каже да се путује са зимском опремом“, рекао је Чобовић и додао да мисли да у тексту нема политичке позадине и да у овом случају Кодекс није прекршен.
Оливера Милошевић из Удружења новинара Србије констатовала је да се у тексту читалац наводи да помисли да је узрок несрећа управо то што министар и његове службе нису урадиле посао.
„Истрага мора показати шта је узрок тих несрећа. Јесте коинцидентно да су се оне догодиле у тренуцима када је у Србији било такво стање на путевима, али не може се на овај начин претпостављати, нагађати и доводити у везу једно с другим. Зато мислим да је Кодекс прекршен“, објаснила је Милошевић.
Представник јавности Родољуб Шабић је рекао да је могуће тражити аргументе за оба изнета става.
Тамара Скрозза је напоменула да ипак не постоји доказ да је снимак настао када и где је наведено, а представља се као доказ у тексту.
Председавајућа Комисије за жалбе Надежда Будимовић рекла је да се текст несумњиво бави Гораном Весићем и стањем на путевима.
„Питање је када је Горан Весић дао ту изјаву да су путеви проходни и када су они престали да буду проходни, дали су престали у међувремену јер је снег падао, али то није тема којом се ми бавимо. Потпис испод тог видеа је да ’Горан Весић лаже’. Шта је мотив да се тако потпише видео?“, упитала је Надежда Будимовић и додала да је из текста трцебало да сазнамо када и где је снимљен видео.
Након дискусије Комисија је одлучила да је портал nova.rs прекршио Кодекс на начин што није пренео све чињенице о догађају што је једнако њиховом намерном искривљивању или изношењу лажи. Такође, одлучено је да је Кодекс прекршен у деловима који се односе на обавезе новинара и уредника да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки и нагађања, као и обавезу консултовања више извора.
Није етички објавити само осговор једне стране
У вези писања портала РТВ Врање и Врањска плус, Драган Антић је поднео жалбе због преношења саопштења Градског одбора Српске напредне странке из Врања 30. децембра, у ком се, према његовим наводима напада његова “личност, част и углед, а нема аргумената који би оповргли писање Еколошког устанка”.
Наиме, као лидер локалног Еколошког устанка Антић је објавио саопштење, које медији на које се жали нису пренели, већ су пренели само реакцију ГО СНС Врање у коме га оптужују за конзумирање и стављање у промет марихуане, те кажу да му је свест о поимању времена поремећена као “нуспојава уживаоца марихуане”.
Он додаје да је одговорио на то саопштење ГО СНС Врање, али да поменути медији поново нису објавили његово саопштење у целости, већ су истргли поједине реченице и извртали их руглу.
У допису који је директор и главни и одговорни уредник РТВ Врање Зоран Величковић послао Савету за штампу нагласио је да овај медиј не признаје надлежност саморегулаторног тела.
Он је навео да одговор који је Антић упутио редакцији никада није стигао на адресу редакције већ “на мејл директора маркетинга који једини има приступ мејлу, а његов први радни дан је био 10. јануар”, те је тада и проследио редакцији три мејла која су стигла од Антића.
Наводи, такође, да прво саопштење које помиње Антић никада није стигло на адресу редакције и да је у овом случају редакција РТВ Врање “поступила професионално, одговорно и етично”.
Марјан Стошић, директор портала Врањска плус, у свом одговору на жалбу навео је да редакција није радила током празника, тако да им је “промакло саопштење Драгана Антића”.
Оба портала су у одговору на жалбу навела да су објавили само део садржаја који се односи на саопштење ГО СНС Врање. Образложење за такву одлуку је да у одговору Антић директно износи “непроверене чињенице, неаргументоване оцене и директне прозивке” на рачун функционера СНС-а.
Дискусију о поменутој жалби започела је Тамара Скроза. Она је рекла да ови медији објављују коментар на нешто што није објављено и да се ту прича завршава.
„Не можеш да коментаришеш нешто што ниси објавио. Ово објашњење је спектакуларно, дакле, ’ми нисмо коментарисали то, него смо објавили саопштење СНС-а’. То је стварно бизарно. Ако се нешто коментарише, мора да се објави информација која се коментарише“, рекла је Скрозза.
Родољуб Шабић се сложио са њеним излагањем.
Представница јавности Сања Павловић је додала да је занимљиво како ови медији нису објавили Антићев одговор јер садржи неке личне дискредитације, али су објавили цело саопштење СНС-а које, такође садржи врло личне дискредитације.
Чланови Комисије су се сложили да је таква пракса недопустива и у случају да нема дискредитације личности. Такође, будући да су редакције сматрале да Антићево саопштење није одговор на саопштење СНС-а, требало је да од њега траже да измени или скрати текст, а не сами да одлучују шта ће објавити.
Предлог одлуке Савета за штампу у оба случаја био је да су медији прекршили Кодекс у деловима који се односе на обавезе разликовања чињеница, коментара, претпоставки и нагађања. Такође, предложено је да је прекршај учињен делу који се односи на утицај на уређивачку политику медија, одговорност новинара и неговање културе и етике јавне речи, ако и права на одговор.
Комисија је једногласно у оба случаја одлучила да је Кодекс прекршен.
Ауторка: Ивана Крагуљ
Снимак седнице Комисије за жалбе
Записник са сто четрдесет треће седнице одржане 25.01.2024.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.144
25.1.2024.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 143. седнице Комисије за жалбе, одржане 25.1.2024. године у 18 сати у просторијама Прес центру УНС-а.
Присутни сви чланови Комисије: Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Тамара Скрозза, Јелена Петковић, Филип Шварм, Златко Чобовић, Ана Мартиноли, Милена Васић, Родољуб Шабић, Сања Павловић и Јелка Јовановић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
- Разматрање жалбе Игора Брауновића на текстове објављене у дневном листу “Курир” и на порталу “Курир.рс”
- Разматрање жалбе удружења А11 на текст објављен у дневном листу “Вечерње новости”
- Разматрање жалбе удружења А11 на текст објављен у дневном листу “Дневник”
- Разматрање жалбе удружења А11 на текст објављен у дневном листу “Блиц”
- Разматрање жалбе удружења А11 на текст објављен на порталу “Курир.рс”
- Разматрање жалбе Горана Весића на текст објављен на порталу “Нова.рс”
- Разматрање жалбе Драгана Антића на текстове објављене на порталима РТВ Врање и Врањска плус телевизија
1.Игор Брауновић, директор ЈП „Србија шуме“ поднео је жалбу на серију текстова објављених у штампаном и онлајн издању „Курира“ од 15. новембра до 2. децембра 2023. године, којима су, по његовом мишљењу, прекршене бројне тачке из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара и Новинарска пажња. У краћој расправи, Јелка Јовановић је нагласила да је начин на који су текстови написани противан свим члановима Кодекса које је жалитељ навео, а вероватно и још неким. Додала је да је реч и заиста неодговорном извештавању и да су „ограде“ типа „послали смо му питања, а није одговорио“ бесмислене, јер шта је питање – да ли конзумирате дрогу, на пример. Представници јавних предузећа јесу јавне личности и оно што раде јесте од јавног интереса и о томе треба писати, али, свакако, не на овакав начин. Оливера Милошевић је подсетила на сличне текстове о којима је Комисија расправљала на претходној седници, када су такође биле прекршене све наведне тачке и рекла да је ово врло јасан случај. Комисија је, потом једногласно одлучила да су прекршене тачке 1,2, 4 и 5 поглавља I, тачка 2 поглавља II, тачке 1 и 4 поглавља IV, тачке 1, 2 и 3 поглавља V и тачка 1 поглавља VII.
2.-5. Комисија је водила обједињену расправу о жалбама А -11 Иницијативе за социјална и економска права на четири медија. Из одлучивања о жалби на „Вечерње новости“ била је изузета Оливера Милошевић, запослена у „Политици“, јер та два медија имају истог власника. Жалбе су се односиле на извештавање о убиству у Новом Саду у новембру 2023, којима је, по тврдњама жалиоца, показан висок ниво несензибилности према положају особа у ситуацији бескућништва, који су актери догађаја који се описује и којима се подстиче дискриминација и шире стереотипи. Милена Васић је, у току расправе, указала да је реч о посебно осетљивој друштвеној групи, те да Комисија треба да реагује на ову врсту дискриминације, односно извештавање које одражава стереотипе о бескућницима као о људима који су склони криминалитету и додала да је проблем то што се у свим текстовима потенцира да је убица бескућник. Ана Мартиноли се сагласила са овим, додајући да је из одговора редакција јасно да они уопште нису разумели где су погрешили. „Чак и навођење дефиницје из Речника Матице српске, где се јасно наводи ’бескућник’ као пробисвет, дакле, то је проблем, перцепција тог појма“, казала је Мартиноли и додала да, колико је могла да утврди, само једна институција у Србији у свом називу има реч „бескућник“. Родољуб Шабић се сагласио са тим да редакције нису разумеле у чему је проблем, додајући да медији овако извештавају о сваком убиству и да у текстовима није препознао злу намеру. Тамара Скрозза је указала да то што је свака вест о убисту „језива“ не би требало да чланове Комисије доведе у дилему да ли је у овом случају прекршен Кодекс. Истакла је да је добро што је Савету упућена оваква жалба, док је Милена Васић указала да Комисија не може да утврђује нечију намеру, те да то није ни важно за утврђивање прекршаја. Јелена Петковић је навела да су ове жалбе омогућиле Комисији да разматра једну посебно осетљиву тему, јер је реч о наслеђеним стеротипима, којих новинари често нису ни свесни, као ни њихови саговорници, чије су изјаве вођене таквим стероипним ставовима. Додала је да о томе треба разговарати, да би се прекинуле неке лоше праксе. Сличног мишљења била је и Надежда Будимовић, која је указала на то да Комисија треба да има и едукативну улогу, те да је ово начин да се медијима укаже да више пажње обрате на одређене друштвене групе. Да је изостала дужна пажња мислила је и Сања Павловић, која је рекла да због тога нема дилему да је Кодекс прекршен, без обзира на намеру аутора текстова. Златко Чобовић је нагласио и да је, уз све што је речено, и низак ниво професионалног израза, те да је текст пун бесмислица типа „свађа која је пошла по злу“, „наводно има ћерку“ или „по занимању је кувар који се одао бескућништву“. И кад се овако извештава, потпуно је небитно о коме, тј. о којој категорији људи се извештава. Јелка Јовановић је рекла да је ово један ниво проблема, а други је генерално извештавање о осетљивим групама. Новинари, пре свега у таблоидима, како је рекла, уопште нису свесни када шире предрасуде и стереотипе, па чак и не знају шта су предрасуде и стереотипи, што је присутно и у овим текстовима. То је у истој равни као и непознавање извештавања о кривичним делима. Тамара Скрозза je додала да је сведочење комшија и неименованих извора рак-рана извештавања о убиствима, насиљу у породици и генерално, приватности људи о којима се пише, јер тога има буквално у сваком тексту. Зато би колегама требало указати на то да комшије нису релеватни сведоци и да њихови искази немају никакав значај, а могу да обоје текст својим наводним сазнањима и запажањима. Филип Шварм је рекао да је веома много пратио то и да је закључио да се искази комшија преписују из једног текста у други, они увек говоре иста најопштија места, а ти људи вероватно уопште не постоје и томе никако није место у извештавању. Сања Павловић је указала и на то да би требало препоручити медијима и да више воде рачуна о томе које изразе користе за посебно осетљиве групе. Додала је да називање људи бескућницима није прекршај Кодекса, али да би свакако требало мењати терминологију и инсистирати на томе који изрази треба да се употребљавају да би се то временом усталило, као што је, рецимо, случај са термином особе са инвалидитетом. Комисија је, затим, у четири одвојена гласања, једногласно одлучила да су „Вечерње новости“, „Блиц“, „Курир.рс“ и „Дневник“ прекршили тачку 1 поглавља IV, тачке 1 и 4 поглавља V и тачку 2 поглавља VII.
6. Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић поднео је жалбу због текста за који је навео да је неистинит и да крши више тачака Кодекса из поглавља Истинитост извештавања, Новинарска пажња, Однос према изворима информисања и Поштовање приватности. У току расправе, Тамара Скрозза је рекла да Кодекс јесте прекршен, али не и тачка која се односи на етику и културу јавне речи, тачније да мисли да се може рећи да неко лаже, јер то није ни увреда, ни псовка, ни ружна реч. Кад је реч о самом тексту, као доказ је представљен снимак који заправо ништа не доказује, нити се зна где и када је снимљен. По мишљењу Златка Чобовића, Кодекс није прекршен ни у једној тачки. Он је рекао да је ово пример доктрине коју државни функционери намећу јавности у Србији, а која гласи: „тачно је оно што ја кажем, а не оно што ви видите и осећате“ и да се и у вези са овим текстом поставља питање да ли је тачно то што министар каже или је тачно оно што видимо. Истакао је да верује да је тачно оно што видимо на снимку, а да у прилог његовој веродостојности говоре и извештаји МУП-а о броју и последицама саобраћајних несрећа и упозорење ’Путева Србије да се путује са зимском опремом. Чобовић је рекао да није тачан навод у жалби како је у тексту „изнета неистина да со није посута и да посао није одрађен“. У тексту су цитиране Весићеве речи да је посуто 320 тона соли и да су сви државни путеви на територији Србије проходни. Ова изјава је проверљива у истој мери у којој је проверљив и видео снимак објављен уз текст на порталу „Нова рс“. Оливера Милошевић је, међутим, указала на то да се овима текстом читалац наводи да помисли да је узрок саобраћајних несрећа управо то што министар и његове службе нису урадиле посао, иако узроци тек треба да се утврде. Овакво нагађање и претпостављање представља повреду Кодекса, рекла је и додала да мисли да је Кодекс прекршен и употребом израза „лаже“, јер је то ружна квалификација и новинар је морао да нађе други термин. Сличног става била је и Јелена Петковић, која је такође оценила да није прихватљиво доводити у директну везу несреће са тим да ли су путеви очишћени, као и да је видео снимак могао да буде повод да се провери у каквом су стању путеви. Уместо тога, као доказ је у тексту употребљен снимак за који се не зна како је и када настао, нити шта је узрок застоја у саобраћају који се види на снимку. Родољуб Шабић је рекао да је могуће наћи аргументе за оба изнета става, али да му је ближи Чобовићев. Милена Васић је рекла да ће бити уздржана приликом одлучивања, јер с једне стране, Златко Чобовић јесте у праву, док је с друге стране, проблематична тенденција да се једна комунална тема пребаци на политичку тему. Навела је да тема јесте од интереса за јавност, али да о томе мора да се извештава озбиљно, а не да се све сведе на једног човека и његове одлуке. Ана Мартиноли је рекла да осећа да је Кодекс прекршен, јер се као читатељка осећа превареном. Надежда Будимовић је истакла да се текст несумњиво бави Гораном Весићем, а тек посредно и ситуацијом са снегом. Потпис испод видеа није, како је рекла, „пазите, путеви су клизави“ или слично, него „доказ да Горан Весић лаже“. Навела је и да у тексту нема никакве информације о самом снимку, нити о томе који су путни правци непроходни, а упозорење „Путева Србије“ возачима је, као најмање важно, стављено на дно текста. Нагласила је да Комисија не вреднује Горана Весића, већ разматра текст, као и да, по њеном мишљењу, термим „лаже“ не треба да се користи у јавном говору. Сања Павловић је такође навела да је највећи проблем то што у тексту нема никаквих инфомација о снимку, ништа што би заиста потврдило оно што можда и јесте истина. Јелка Јовановић је рекла да није потпуно уверена да Кодекс није прекршен, јер јесте спорно, пре свега што се његова изјава наводи у контексту саобраћајних удеса, као и то што није јасно да ли је текст временска прогноза, комунална тема или политички текст, али да ће, ипак, гласати да прекршаја нема, због одговорности коју имају високи државни функционери и због њихове обавезе да дају информације медијима, а познато је да министар Весић не одговара на питања овог медија. Након дискусије, Комисија је са седам гласова за, три против и једним уздржаним одлучила да су прекршене тачка 1 и 2 поглавља I и тачка 3 поглавља V. За одлуку да је прекршена тачка 6 поглавља IV гласало је пет чланова Комисије, док је пет било против, а један уздржан, па није било одлуке ни да је Кодекс прекршен, ни да није. Одлуке није било ни кад је реч о тачки 1 поглавља IV, јер је за одлуку да је прекршрен Кодекс гласало шест чланова Комисије, уздржан је био један, док су четири члана била против, па није било потребне већине од седам гласова.
7. Драган Антић, кандидат за одборника Еколошког устанка у Врању поднео је жалбу против портала две врањске телевизије због тога што су најпре објавили саопштење локалног одбора СНС, које је било одговор на његово саопштење, које претходно нису објавили, а затим су, његов одговор на то саопштење објавили са закашњењем од десет дана, скраћено и уз коментаре. Тамара Скрозза је оценила да је прекршај Кодекса, што се ње тиче, почињен већ тиме што је објављено саопштење које се односи на нешто што претходно није објављено, као и да је то, нажалост, постало опште место у нашим медијима. Ако се нешто коментарише, мора се, за почетак, објавити информација која се коментарише. Са њом се сагласио и Родољуб Шабић, док је Сања Павловић указала на то како су редакције необјављивање целог одговора објаснили тиме да садржи увредљиве квалификације, иако су објавили саопштење СНС, које такође садржи такве дисквалификације. Јелена Петковић је нагласила и да је начин на који се директор РТВ Врање обраћа Савету потпуно непримерен. Јелка Јовановић је рекла да је ово пример који показује на ком је нивоу наше новинарство – реч је о потпуној дисквалификацији и деградацији једне стране и глорификовању друге. Комисија је, након дискусије, у два одвојена гласања једногласно одлучила да су оба медија прекршила тачку 2 поглавља I, тачку 2 поглавља II и тачке 1 и 6 поглавља IV.
Седница је завршена у 19.40 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Надежда Будимовић
Odluke sa 143. sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu održane 25.01.2024.
- A -11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – Večernje novosti
- A -11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – Blic
- A -11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – Kurir.rs
- A -11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – Dnevnik
- Goran Vesić – Nova.rs
- Dragan Antić – Vranjska Plus TV.rs
- Dragan Antić – RTV Vranje.rs
- Igor Braunović – Kurir, Kurir.rs
Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 25.01.2024.
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 25.01.2024, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
Одлуке са 143. седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 25.01.2024.
- А -11 – Иницијатива за економска и социјална права – Вечерње Новости
- А -11 – Иницијатива за економска и социјална права – Блиц
- А -11 – Иницијатива за економска и социјална права – Курир.рс
- А -11 – Иницијатива за економска и социјална права – Дневник
- Горан Весић – Нова.рс
- Драган Антић – Врањска Плус TV.rs
- Драган Антић – РТВ Врање.рс
- Игор Брауновић – Курир, Курир.рс
Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 25.01.2024.
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 25.01.2024, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 25.01.2024.
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 25. јануара у 18 сати у Прес центру УНС.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Игор Брауновић – Курир/Курир.рс
2. Удружење А11 – Вечерње новости
3. Удружење А11 – Дневник
4. Удружење А11 – Курир
5. Удружење А11 – Блиц.рс
6. Горан Весић – Нова.рс
7. Драган Антић – портал РТВ Врање/портал Врањска плус телевизија
Седница је отворена за јавност.
Савет за штампу: Политички интереси не смеју бити испред интереса јавности
(Извор: НУНС) Последња овогодишња седница Комисије за жалбе Савета за штампу одржана је синоћ у Београду. Чланови Комисије одлучили су да је лист Ало прекршио Кодекс новинара Србије у више тачака.
На овој седници Комисија је одлучивала о једној жалби. Народни посланик и председник опозиционог Народног покрета Србије Мирослав Алексић се преко свог пуномоћника жалио на серију текстова о њему који су објављени у штампаном издању Ало-а.
Алексић се жалио на пет текстова који су објављени у периоду од 18. до 24. октобра у којима је он, како се наводи у жалби, окарактерисан као „понављач“, „јединичар“ и „корумпирани политичар“ и оптужен да је заједно са својим тастом проневерио јавни новац.
Неки од наслова објављених у Ало-у гласе: „Глуми поштењачину, а с тастом отимао државне паре“, 55 милиона у џеп за фиктивне послове“, „Ево како су Алексић и таст запошљавали. У џеп стрпали 55 милиона!“, „Алексић и таст радницима отели милионе“, „Алексић подизао милионе у кешу“, „Алексић гурао лажне пројекте. Штитио га Г17“ итд.
Уз текстове су објављене фотографије Мирослава Алексића и његовог таста.
Алексић тврди да су у овим текстовима изнете „неистините, увредљиве и непроверене информације“ и да је њему и његовој подорици нарушен углед и повређена част.
Како наводи његов пуномоћник, Алексића нико из листа Ало није контактирао у вези са наводима из текста, а нагласио је и да Алексић никада није кривично осуђиван нити је против њега покренут било какав кривични поступак.
Алексић није упутио деманти на ове текстове редакцији, али је је јавно демантовао те наводе у медијима и у Скупштини, те је сматрао да нема смисла упутити демати и редакцији, поготово што, како се наводи у жалби, ови текстови имају за циљ дискредитацију Алелсића, а не информисање грађана.
Ало: Алексић је јавна личност и мора да трпи критику
Пуномоћници издавача новина Ало, Адвокатска канцеларија Исаиловић и партнери у одговору на жалбу у целости оспоравају наводе Алексића.
Они се позивају на то да је тужилац јавна личност и да је дужан да трпи критику која се односи на његов рад. Такође, наводе да је жалилац већ поднео тужбе Вишем суду против листа Ало и да нема интерес да се због спорних текстова води поступак пред професионалним удружењима, те су предложили да Савет за штампу одбаци жалбу као неосновану.
Генерална секретарка Савета Гордана Новаковић је на почетку дискусије рекла да то што је Алексић поднео тужбе, не значи да нема право да се жали и Савету за штампу, јер је реч о два потпуно одвојена поступка.
Комисија: Ако је неко јавна личност то не значи да медији могу свашта да објављују без доказа
Оливера Милошевић, која у Комисији представља Удружење новинара Србије, рекла је да је сагласна са предлогом Савета за штампу и додала да сматра да је прекршено и право на приватност у овом случају.
„Уколико бисмо донели одлуку да ово није прекршено, практично бисмо обесмислили ову тачку и отворили врата дискредитацијама сваког ко уз своје име има префикс јавна личност или функционер“, рекла је Милошевић и додала да је критика јавних личности у реду, али уз аргументе, доказе и у складу са професионалним стандардима.
Представница Независног удружења новинара Србије Тамара Скрозза се слажила са Оливером Милошевић када је у питању кршење приватности.
„Велики део ових текстова се односи на таста, који уопште не би био тема медија да није таст Мирослава Алексића. Имамо ситуације да се у таблоидима ‘чачка’ по породицама само зато што су то људи који не мисле исто политички као уредници ових медија“, навела је Скрозза.
Филип Шварм, који представља Асоцијацију медија у Комисији, је рекао да је он први пут о тасту Мирослава Алексића чуо од Александра Вучића у једном од његових обраћања нацији.
„Дакел, Вучић је директно увео таста као политичку фигуру. И сад имамо таста као трстеничког магната. Читава та прича око Алексића се врти око таста. Овде није у питању јавна личност. Напросто, ово је блаћење једног човека који је случајно таст Микија Алексићу“, рекао је Шварм.
Још један представник Асоцијације медија, Златко Чобовић, предложио је да Комисија гласа и о на прећуткивању чињеница.
„У тексту пише да су они ‘стрпали у џеп’, ‘опљачкали’, ‘отимали’ и тако даље од 2009. до 2012. По мени је прећуткивање чињеница то што у тексту није наведено да од 2012. (до када су се наводно дешавале злуоптребе), па до 2023. државни органи нису ни саслушавали Алексића нити су испитивали те околности“, рекао је Чобовић.
Филип Шварм је на на крају додао да сви ови текстови изгледају као да их је писао неко из Српске напредне странке и однео у Ало да објави, јер су они само потврда онога што говори Александар Вучић у својим обраћањима нацији.
Ало је прекршио Кодекс у више тачака
Чланови Комисије за жалбе једногласно су одлучили да је лист Ало прекршио кодекс по више основа.
Прекршене су све тачке Кодекса које се тичу истинитости извештавања, пре свега тачног, објективног и потпуног извештавања. Затим, одредбе које се односе на независност од притисака, у смислу да економски и политички интереси не смеју да утичу на уређивачку политику. Образложење је да се у текстовима јасно види политичко сврставање.
Будући да су извори информација у текстовима анонимни и нема више независних извора који потврђују информације, а истовремено су изостављене чињенице које могу да утичу на расуђивање јавности, Комисија је одлучила да новинари листа Ало нису поступили са дужном новинарском пажњом.
Прекршене су и одредбе о одговорности новинара. Наиме, новинар је одговоран читаоцима и ту одговорност не сме да подреди другим интресима.
И на крају Комисија је одлучила да је Ало у овом случају нарушио и приватност, достојанство и интегритет људи о којима је писао.
Снимак седнице Комисије за жалбе