ЋИРИЛИЦА | LATINICA | ENGLISH
Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

Најава догађаја

Регионални скуп саморегулаторних тела југоисточне Европе, који организују Мисија ОЕБС-а у Србији и Савет за штампу, биће одржан 20. и 21. новембра у Београду. Представници седам саморегулаторних тела из региона, као и новинари, уредници и медијски стручњаци из Србије позвани су да размене искуства о кључним професионалним изазовима у раду медија и тела која се баве новинарском етиком.

Медијски професионалци расправљаће о проблемима говора мржње у медијима, кршењу права на прерпоставку невиности, извештавањима о масовним убиствима и посебно осетљивим групама, као и о заштити права на приватност и етичким аспектима употребе вештачке интелигенције у медијима.

Учесници ће имати прилику да се упознају са праксама у региону у решавању ових актуелних проблема , али и да заједно дођу до одговора на све веће етичке изазове професије.

Скуп ће, у хотелу Константин Велики, у понедељак у 10 сати отворити Јан Брату, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији и Жељко Бодрожић, председник Управног одбора Савета за штампу.

Жиофре: Питање улоге државе у медијима је „вруће“ и зато су важне „заштитне мере“

(Извор: Н1) Шеф делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре изјавио је да је питање власништва државе над медијима „вруће“ и да ни у Европи нема правила ни правних тековина по том питању, али је важно да постоје заштитне мере како се не би дошло до дизбаланса у медијском плурализму.

Жиофре је у Новом дану ТВ Н1 рекао да је напредак забележен у неколико области када се говори усвојеним медијским законима.

„У закону смо видели неке позитивне кораке, као што је именовање чланова РЕМ који треба да ојачају његову независност, кодификацију улоге Савета за штампу, транспарентност, приступ финансирају, то су све важни кораци напред“, истакао је Жиофре.

Знам да је једно питање вруће – питање улоге државе у медијима, казао је Жиофре.

„У ЕУ немамо правила, правне тековине неке државе чланице дозвољавају државно власништво, неке не. Али важно је да постоје заштитне мере како не би дошло до дизбаланса у медијском плурализму“, нагласио је европски званичник.

Према његовим речима, ЕУ жели да види разјашњење антимонополских правила, конкуренције и контроле концентрације, „заштитне мере које ће обезбедити уређивачку независност и медијски плурализам“.

Морате да имате заштитне мере које ће штитити медијски плурализам, ма каква да је ситуација у питању. Потребно је имати РЕМ и његова ће се улога модификовати, то је важна мера коју желимо да видимо да се реализује, рекао је он.

Такође, како је истакао, Савет за штампу је чувар етичког кодекса и има улогу у јачању заштитних мера.

„Ова област се за нас стално мења, развија. Ускоро ће доћи нови прописи у ЕУ, тренутно радимо на акту о медијским слободама“, навео је Жиофре.

Говорећи о усклађивању спољне политике Србије са ЕУ, Жиофре је казао да је то питање проблем, подсетивши да је Србија прошле године имала назадавање, да је пала са 60 на 40 одсто, а да ни ове године није било значајног напретка.

„Србија је остала на истом нивоу, а то није добра вест“, казао је он.

Обавеза о усклађивању је, како је подсетио, увек постојала и то није ништа ново.

„Многе земље кандидати су на 100 одсто усклађености“, рекао је он и додао да је Србија одлучила да заузме другачији став у вези са санкцијама према Русији, а да ће ЕУ наставити и даље да инсистира на томе.

Говорећи о нормализацији односа Београда и Приштине, Жиофре је поновио да ће предлог Европске комисије земљама чланицама бити – спровођење Охридског и ранијих споразума као услов за две стране.

„Мораће да покажу истинску решеност да су спремни да их спроведу“, нагласио је европски званичник.

Питање нормализације односа, како је оценио, „иде од кризе до кризе, а мислим да треба да идемо од напретка до напретка“.

Евроинтеграције и избори у Србији
Жиофре каже да се процес приступања заснива на заслугама и да кандидати морају да буду спремни када дође тренутак.

У специфичном смо тренутку због рата у Украјини, постоји јасан сигнал ЕУ да морамо да идемо брже и спроведемо проширење на западни Балкан, али и убрзати процес реформи, навео је он.

ЕУ, како је рекао, жели да ради са Србијом и сваком владом која има стратечки циљ приближавање ЕУ.

„То је питање решености и времена, морамо да оснажимо и владу и скупштину да раде боље. Потребно је да Влада да има временски хоризонт да може да ради све што је потребно на том путу“, рекао је Жифре.

„Надам се изборимо уз дебату и поштовање“

Он је изразио очекивање да ће нова скупштина, након избора у Србији, функционисати на бољи и уређенији начин.

„Надамо се да ће ови избори бити уз пуно поштовање и дебату о конкрентим темама, а не о нападима на поједине личности, и да ће бити фер плеја“, додао је Жиофре.

 

Комисија за жалбе Савета за штампу: Лист Нова и портал АЛО су пркршили Кодекс, без одлуке о ОзонПрессу

(Извор: НУНС) На синоћ одржаној седници Комисије за жалбе Савета за штампу у Пресс центру УНС-а, разматрале су се три жалбе. Жалбе су биле поднете против Листа Нова и портала ОзонПресс и Ало. Ало и Нова су прекршили више тачака Кодекса, док Комисија није усагласила одлуку кад је реч о ОзонПрессу.

ОзонПресс и Глас западне Србије у сопственом сукобу злоупотребљавају Савет за штампу

Прву жалбу Комисији упутио је Гвозден Николић, а односила се на два текста који су објављени на порталу ОзонПресс под називима ,,Брутални напади на слободу грађана“ и “Тодоровић обилато наградио Гвоздена и синове, добили преко 4 милиона динара”. Текстови говоре о финансирању медија од стране града Чачка, где се наводе сва средства која је добила фирма ГЗС ДОО чији је Николић власник, као и две фирме које су у власништву његових синова. У текстовима се они повезују са Српском напредном странком.

Николић је у жалби навео да су у текстовима изнете неистине, паушалне оцене и увреде на рачун њега и његове породице. Наиме, он каже да је ОзонПресс овим текстовима довео у заблуду своје читаоце „да се ради о ,Гвоздену и синовима који су пљачкаши и који раде нешто противзаконито”.

Николић даље објашњава да средства од града Чачка није добио он већ ГЗС ДОО на конкурсу за медије и то у складу са законом.

Уз жалбу су достављени и увредљиви коментари на друштвеним мрежама на рачун Николића и његових синова, за које он тврди да су намерно пуштени јавно.

Како стоји у жалби, ГЗС ДОО је редакцији Озона послао деманти који није објављен.

ОзонПресс је одговор на жалбу упутио након истека рока где су указали на то да подносилац жалбе јавно истиче да не признаје надлежност Савета за штампу. Они су предложили да жалба буде одбачена. Међутим, како је на седници навела генерална секретарска Савета за штампу Гордана Новаковић, то није у складу са Правилником нити Статутом Савета за штампу.

У одговору се даље наводи да се у текстовима говори о чињеницама које се односе на расподелу буџетских средстава на медијском конкурсу, да у тексту постоји линк ка томе тако да информације из текста могу да се провере. Даље, како кажу, нису Николића и његове синове оптужили да су криминална група и да раде нешто незаконито.

Што се коментара тиче, истичу да је Гвозден Николић јавна личност и да мора да истрпи критику, а демнати који је Николић упутио, према редакцији ОзонПресс-а није био у складу са законом и због тога није објављен.

Предлог одлуке Савета за штампу је да је Кодекс прекршен у Тачки 6, Поглавља 4, која се односи на етику и културу јавне речи, у овом случају на модерацији коментара.

Дискусију на седници је отворила представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) Милена Васић.

Она је рекла да је дискутабилно да ли је у тексту изнесен говор мржње.

„Говор мржње је такав начин говора који због одређеног личног својства позива на насиље или дискриминацију. Ово јесу изузетно увредљиви коментари, али не бих рекла да они представљају говор мржње. Без обзира на то, они су пустили изузетно увредљиве коментаре“, истакла је Васић.

Златко Чобовић из Асоцијације медија сматра да у овом случају нема прекршаја Кодекса.

„Очигледно је да је подносилац жалбе контрадикторан јер у жалби каже да новац није додељен њему него је додељен Гласу западне Србије, а он је власник те приватне фирме. А после у демантију потврђује да је то власништво његове породице, што је неспорно јер су регистровани у АПР-у“, каже Чобовић.

Према његовом мишљењу ни у тексту ни у коментарима није повређен Кодекс.

Представник јавности Родољуб Шабић се сложио са Златком Чобовићем.

Тамара Скрозза из НУНС-а и Филип Шварм из Асоцијације медија сматрају да два медија, ГЗС и ОзонПресс, злоупотребљавају Савет за штампу јер су годинама у сукобу који не могу да реше, те су одлучили да не гласају у овом случају.

Шест чланова Комисије је гласало за предог Савета. Будући да је за одлуку потребно седам гласова, Комисија није успела да усагласи одлуку.

Политичка дискриминација Ало-а

Следећа жалба која је разматрана била је она коју је против портала Ало поднео Радован Цицварић, због текста са насловом “НЕКА ВИДИ СРБИЈА КО БИ ТО ДА РУШИ ДРЖАВУ Дабић: Нема власти мимо избора!”. У тексту, који говори о говорницима на протестима “Србија против насиља”, пренети су ставови државног секретара Ђорђа Дабића. Наводи се да је Радован Цицварић човек којем “из америчке амбасаде сипају милионе сваке године на рачун НВО предузећа”, а његов син Павле „вечити студент из Ужица“, та да је бина на протестима „резервисана само за послушнике страних амбасада“.

Цицварић у жалби наводи да су у тексту изнете неистините и непроверене информације и да је “пренет политички став једног политичара који је преузет као став редакције, те да су он и његов син представљени као људи који „руше Србију“.

У одговору на жалбу Ало одбацује наводе из жалбе.

„У спорном тексту нису бјављене неистините и непроверене информације, нити је Радовану Цицварићу повређена претпоставка невиности“, стоји у одговору.

Из Ало-а даље објашњавају да, што се тиче синтагме „рушење Србије“, у спорном тексту она „представља еклатантан пример стилске фигуре синегдохе. У конкретном случају целином се означава њен део, па се речју „Србија“ у наведеној синтагми означавају представници највиших државних органа власти, чију смену захтевају организатори и учесници протеста Србија против насиља“.

Предлог Савета у овом случају је да су прекршене Тачке 1, 2, 4 и 5 Поглавља 1 које се односи на истинитост извештавања, Тачка 1 Поглавља 4 (одговорност новинара) и Тачке 1 и 3 Поглавља 5 које се тиче новнарске пажње. Такође је прекршена и Тачка 4 Поглавља 5, дискриминација по политичком мишљењу.

Тамара Скрозза из НУНС-а је поздравила одлуку Ало-а да одговарају на жалбе, што раније нису чинили, али је рекла да сматра да је Кодекс прекршен.

„Одговор на жалбу је прилично поражавајућ. Да неко сматра да преношење објава са Твитера медиј ослобађа одговорности, да је синтагма рушење Србије употребљена као метафора, да изједначавамо државу Србију са највишим државним функционерима… ово су ствари које би све нас требало да забрину као медијску заједницу“, навела је Скрозза.

Златко Чобовић се сложио са Тамаром Скроззом и додао да је интересантно да се одговор на жалбу своди на елаборацију „напада на државу“, а да нема речи о другим наводима.

Чобовић је нагласио да медији морају бити одговорни за оно што преносе и не смеју ставове политичара преносити као апсолутну истину.

Јелена Петковић из Удружења новинара Србиије (УНС) се надовезала на излагање Чобовића, „Ово чак није објављено у новинарској форми. Дакле, ово није написано ни као вест. Читаоци овог портала ни не знају ко је ова особа, само је прекопиран статус са Твитера и презентовано је као став редакције. Ово није вест, ни извештај“. Петковић је нагласила да је ово пример политичке дискриминације.

Комисија је једногласно одлучила да је Ало овом тексту прекршио све наведене тачке Кодекса.

Дисквалификује Савет за штампу, а жали се

Последња жалба односила се на дневни лист Нова и на текст „Све везе Радиочића и ВЈТ, који ће гонити“. Текст говори о приватним познанствима Горана Петронијевића, браниоца Милана Радиочића, која се доводе у везу са вишим јавним тужиоцем Ненадом Стефановићем. Наиме, Марио Спасић упутио је жалбу у којој је навео да је поменути текст базиран „на наводним информацијама из неименовнаног извора“.

У жалби још стоји да се „износе детаљи из личног живота судије Вишег суда у Новом Саду инсинуирајући да евентуални партнерски однос између двоје лица може бити разлог симуловања истраге против Радоичића. Што се тиче Мариа Спасића, у тексту је наведено да је „у питању особа сумњиве биографије која се сада представља као секретар такође ГОНГО организације“.

Спасић тврди да није контактиран у вези са текстом.

У дговору на жалбу из листа Нова кажу да су у тексту саопштене информације које су од раније познате јавности и да је заснован на изјавама саговорника који је затражио да остане неименован, што је у складу са Чланом 3, Поглавља 1 Кодекса новинара Србије.

Уз одговор на жалбу, из листа Нова су Комисији доставили документацију на основу које је писан текст.

Предлог Савета био је да је прекршена Тачка 1 Поглавља 5 (новинарска пажња), Тачка 3 Поглавља 6 која се односи на извор информација због коришћења анонимног извора, ради изношења вредносног суда, Тачка 1 Поглавља 9 које се тиче ауторства.

Оливера Милошевић из УНС-а рекла је да предмет одлуке треба да буде само део текста који се односи на подносиоца жалбе.

„Ми овде имамо неименовани извор за давање вредносног суда и мислим да делује као да је тај измишљени извор био потребан да би аутор изнео тај вредносни суд. Што се тиче фотографија, мислим да је Кодекс прекршен“, рекла је Милошевић.

Она се осврнула на део жалбе у којој Спасић каже „да је свестан да ће Савет ОБАВЕЗНО одбити жалбу“, али да жели да остане забележено како Савет неке медије фаворизује, а неке анатемише.

„Ово је дисквалификација нас, као Комисијие за жалбе и ја желим да остане забележено како он нас анатемише и то апсолутно није у реду“, рекала је Милошевић

Златко Чобовић сматра да Кодекс није прекршен у делу текста који говори о подносиоцу жалбе.

„Чињеница је да је биографија подносиоца жалбе непотпуна, да не кажемо сумњива. Неспорно је и да је организација чији је он секретар ГОНГО, то сви знају, основана у маниру ове власти“ , образложио је Чобовић.

Будући да је он секретар једне организације, Чобовић сматра да је Спасић јавна личност и да је његово право на приватност сужено. А што се тиче ауторства фотографија, Спасић није аутор фотографија већ неко други.

„По нашем Кодексу та фотографија не би требало да се преузме, али пошто је његово право као јавне личности сужено, а у јавном интересу је да се објави текст о Радоичићу и том тужиоцу. У функцији тог текста је ова фотографија објављена“, закључио је Чобовић.

Комисија је гласала да је Кодекс прекршен када је у питању новинарска пажња, део који се односи на изворе информација и ауторска права, док за кршење поштовања приватности није било довољно гласова.

Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу:

Ауторка: Ивана Крагуљ

Записник са сто четрдесете седнице одржане 26.10.2023.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.141
26.10.2023.
Београд


ЗАПИСНИК


Са 140. седнице Комисије за жалбе, одржане 26.10.2023. године у 18.30 сати у Прес центру УНС.


Присутни сви чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Тамара Скрозза, Јелена Петковић, Филип Шварм, Златко Чобовић, Ана Мартиноли, Милена Васић и Родољуб Шабић и Сања Павловић


Остали присутни: Гордана Јанковић, Ивана Крагуљ, Емил Холцер и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Гвоздена Николића на текстове објављене на порталу „Озонпресс“
2,Разматрање жалбе Радована Цицварића на текст објављен на порталу „Ало.рс“
3. Разматрање жалбе Марија Спасића на текст објављен у дневном листу „Нова“

1.Гвозден Николић поднео је жалбу због два текста и коментара испод њих, као и због тога што „Озонпресс“ није објавио деманти који им је доставио. У жалби је навео да су прекршене тачке 1 и 2 поглавља Новинарска пажња. Генерална секретарка је указала на то да је редакција одговор на жалбу доставила након прописаног рока, те да Пословником није прописано шта се ради у том случају, док је председавајућа објаснила да одговор није утицао на предлог одлуке и да је у суштини небитно да ли ће га Комисија разматрати или не. Милена Васић је рекла да је одговор ипак стигао на време да га чланови Комисије прочитају и да би у оваквим случајевима Комисија требало да буде флексибилна, јер ни суд не би одбацио поднесак који је стигао, на пример, дан после истека рока. У сваком случају, додала је, одговор не мења ништа.По њеном мишљењу, Кодекс јесте прекршен објављивањем серије изузетно увредљивих коментара. Оливера Милошевић је имала другачији став у вези са разматрањем одговора редакције – рекла је да га треба одбацити, без обзира што у Пословнику нема објашњења шта се ради ако одговор закасни, јер се то подразумева. Она се, ипак, сагласила са тим да одговор ништа не мења, те да је коментарима очигледно прекршена тачка 6 поглавља IV. Додала је да Комисије не зна да ли редакција ради премодерацију, али да би у сваком случају, да је било добре воље, уклонили коментаре. Златко Чобовић је мислио да Кодекс ничим није прекршен. Навео је да је и сам жалилац контрадикторан – најпре каже да није новац добио он, него Глас западне Србије, као и да се не може повезивати са другим медијима који су добили новац на конкурсу, а после у демантију каже да је он власник тог медија, док су његови синови власници медија РИНА и Н4, што је иначе неспорно, јер се из података у АПР-у то јасно види да су сви ти медији регистровани у истој улици. Кад је реч о коментарима, по његовом мишљењу, такође нема прекршаја Кодекса, а истог мишљења био је и Родољуб Шабић, који је рекао да са становишта беспрекорне комуникације, ово што је објављено није прихватљиво, али да је, нажалост, сасвим уобичајено у нашим медијима. У овом случају, нема претњи ни бруталних увреда, те мисли да Кодекс није прекршен. Кад је реч о томе да ли је требало прихватити одговор редакције који је каснио, рекао је да га ни суд то не би одбацио, сем уколико је то изричито прописано и да тај рок од седам дана треба више разумети у смислу да Комисија не би могла да одлучује пре истека тог рока. Јелена Петковић је сматрала да је било прекршаја Кодекса, јер су објављене увреде. Тамара Скрозза је рекла да ће, као и годинама уназад, бити уздржана, пошто је реч о два власника медија који годинама злоупотребљају Савет за штампу за међусобни обрачун, јер су неспособни да на други начин реше своје интерне проблеме и да у томе не жели да учествује. Да не жели да учествује у „том циркусу“ рекао је и Филип Шварм, који је такође оценио да је реч о злоупотреби права на жалбу Савету за штампу, само да би неко после махао тим одлукама и користио их за обрачун са неким. Јелка Јовановић је била сличног мишљења, али је рекла да се, ипак, неће уздржати приликом гласања, већ ће гласати да Кодекс није прекршен. Рекла је да, независно од тога какву одлуку Комисија донесе, треба препоручити медију да води рачуна о модерацији коментара. Сања Павловић је указала на то да је у јавном говору превише увреда и непоштовања етике и културе јавне речи и поставила питање да ли, због тога, Комисија треба да буде попустљива у оваквим ситуацијама или треба да поступи управо супротно. Након дискусије, Комисија није успела да усагласи одлуку да ли је Кодекс прекршен спорним коментарима. Како је за одлуку гласало шест чланова Комисије, док су три члана Комисије била против, а два уздржана, за одлуку ије било потребне већине од седам гласова. За одлуку да текстовима није прекршен Кодекс било је девет од 11 чланова Комисије, јер су се два члана изјаснила као уздржана.

2. Радован Цицварић поднео је жалбу због текста у којем је, како је, наведено у жалби, објављено неколико непроверених и неистинитих информација, неколико делимичних информација, а политички став једног политичара је преузет као став редакције и представљен као неупитна истина, чиме је прекршено више тачака Кодекса из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара и Новинарска пажња. Тамара Скрозза је оценила да је Кодекс несумњиво прекршен, као и да је реч о политичкој дискриминацији жалиоца. Нагласила је и да је добро што је редакација одговорила, али да је сам одговор поражавајућ и да би целу медијску заједницу требало да забрине то што један медиј мисли да га преношење објаве са Твитера ослобађа одговорности за објављени садржај. Златко Чобовић је такође указао на то да одговор редакције није добар, као и да се односи само да једну тачку из жалбе (претпоставка невиности), док нема ни речи о прекршајима других тачака Кодекса. Додао је и да свако може да пише шта хоће на друштвеним мрежама, медиј је одговоран за оно што објављује, јер одлучује о томе шта ће пренети. На то да медији сносе одговорност за оно што објаве подсетила је и Јелена Петковић, која је додала ово што је објављено није ни вест, јер се читаоцима, рецимо, уопште не објашњава ко је човек чији је твив пренет. Рекла је да ово разуме као став редакције и нагласила да „медији нису тараба да се на њих свашта качи“, те да, ако је и било сумње да је реч о политичком мотиву за објављивање, одговор редакције је то потврдио. Филип Шварм је оценио да су овакви текстови веома опасни, јер је реч о тагретирању људи, које полази од државног секретара, а потом таблоиди то преузимају. Додао је да ускоро почиње изброрна кампања и да се боји да ће се Комисија често сусретати са оваквим текстовима. Чланови Комисије су, по завршетку дискусије, једногласно одлучили да су прекршене тачке 1, 2, 4 и 5 поглавља I, тачка 1 поглавља IV и тачке 1, 3 и 4 поглавља V.

3.Марио Спасић је у жалби Савету за штампу навео да текст на који се жали обилује таблоидним информацијама без икаквих доказа и имена лица које коментарише наводе. Навео је да су прекршене тачке 2, 3 и 5 поглавља I, тачке 1, 2 и 3 поглавља V и тачка 1 поглавља VII. Родољуб Шабић се изузео из расправе и одлучивања о овој жалби, због тога што, како је објаснио, од раније познаје жалиоца, имао је проблема са њим и не жели да сада злоупотреби то што је у позицији да одлучује о његовој жалби. Своју одлуку је образложио након гласања. Оливера Милошевић је, током расправе, рекла да жалилац може да се жали само на део текста који се односи на њега и да у те две реченице не види прекршај новинарске пажње, али да су прекршене две смернице у оквиру тачке 3 поглавља VI, које се односе не анонимне изворе. Прекршај постоји и кад је реч о преузимању фотографија са Фејсбука. Додала је и да мора да укаже на то што је жалилац у жалби навео да зна да ће Комисија одбити његову жалбу, те да жели да то остане забележено. Рекла је да и она жели да остане забележено да је неприхватљиво да се чланови Комисије унапред дисквалификују и замолила све подносиоце жалбе да се уздрже од оваквих претенциозних претпоставки. Милена Васић је оценила да је изостала дужна новинарска пажња и додала да је у дилеми да ли је објављивање фотографија на које је указао жалитељ прекршај одредбе Кодекса која се односе на ауторска права или на заштиту приватности. Златко Чобовић је рекао да мисли да делом текста који се односи на Спасића није прекршен Кодекс, јер је чиненица да је његова биографија сумњива, као и да води ГОНГО организацију. Кад је реч о фотогафијама, Марио Спасић је јавна личност и његово право на приватност је сужено, тако да нема прекршаја права на приватност, док, кад је реч о ауторским правима, мора да буде потписан и извор и аутор. Извор је потписан, а не знамо ко је аутор фотографије. Спасић је особа на фотографији и не знамо да ли су му уступљена ауторска права. Милена Васић је, међутим, рекла да постоји одлука Апелационог суда да није дозвољено преношење фотографија чак и ако су јавно објављене, јер нису намењене објављивању ван друштвених мрежа. Након расправе, за одлуку да је прекршена тачка 1 поглавља V гласало је осам чланова Комисије, док су два била против, а за одлуку да је прекршена тачка 3 поглавља VI девет чланова Комисије, а против је био један члан. Одлука да је прекршена тачка 1 поглавља IX донета је са седам гласова за и три против. Комисија није усагласила одлуку о томе да ли је прекршена тачка поглавља VII. За су биле две чланице Комисије, против четири члана, док је четворо било уздржано. Јелена Петковић је уздржаност објаснила тиме да не зна да ли је профил отворен или није, јер од тога зависи да ли је повређено право на приватност, док је Ана Мартиноли рекла да јој се чини логичним да се може преузети фотографија која је постављена да свако може да је види, али да не зна какав је закон тој области, а слична објашњења дали су и Филип Шварм и Сања Павловић.

Седница је завршена у 19.40 сати.

Записник водила Председавајућа

Гордана Новаковић Надежда Будимовић

Скупштина Србије усвојила два медијска закона

(Извор: Политика) Скупштина Србије усвојила је данас Закон о јавном информисању и медијима и Закон о електронским медијима.

Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић изјавио је у среду да се прихвата амандман који се тиче додатних средстава заштите која би требало да обезбеди конкуренцију и слободну тржишну утакмицу у складу са највишим стандардима.

Брнабићева: Боримо се да просечне пензије 2027. буду 650 евра

Конкретније, прихвата се амандман којим Телеком Србија неће моћи да добије државну помоћ уколико се бави медијима, а Јовановић је позвао посланике опозиције да не обмањују јавност да предложени закони нису усаглашени са Европском унијом.

Он је истакао да, попут више европских земаља, и Србија, односно државни телекомуникациони оператер, има право да равноправно учествује на тржишту.

Прихваћен је амандман и којим се продужава рок забране функционерске кампање са 10 на 30 дана пре дана гласања, јавља Тањуг.

Учетворостручено присуство Кфора на северу Косова

Како је раније саопштено, Закон о јавном информисању и медијима, између осталог, потпуније дефинише јавни интерес у области јавног информисања и ближе је уређен рад издавача медија чији су оснивачи савети националних мањина, као и детаљно уређен поступак пројектног суфинансирања.

Предвиђено је и успостављање Јединственог информационог система за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања, што ће, како се очекује, утицати на транспарентност овог процеса.

Поред постојећег Регистра медија, законом се установљава и Евиденција произвођача медијских садржаја. Такође, у складу са предлогом новинских и медијских удружења, у закону је дефинисан и Савет за штампу.

Како се даље наводи, Законом о јавном информисању и медијима се пружа и радноправна заштита новинарима, у складу са прописима из области радног права, а којом се појачава основ за заштиту професионалног новинарског интегритета од злоупотреба закона и шиканирања, у циљу спречавања слободе јавног информисања.

Закон о електронским медијима, поред хармонизације са ревидираном Директивом о аудиовизуелно-медијским услугама из 2018. године и испуњености претприступних обавеза из поглавља 10, ствара предуслове за постизање веће независности и професионалности Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), а тиме и бољег регулисања тржишта електронских медија.

Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 26.10.2023.

🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 26.10.2023, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:

Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 26.10.2023.

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак 26.октобра у 18 сати у Прес центру УНС.

Комисија ће разматрати следеће жалбе:

1.Гвозден Николић – Озонпресс

2.Радован Цицварић – Ало

3.Марио Спасић – Нова

Новинари на семинару слушали о Етичком кодексу новинара и мандату Савета за штампу

У настојању да ојача капацитете локалних медија у Србији, а у оквиру пројекта „Нова знања за нове медије“ редакција новина Град и портала Крушевац Град организовала је тродневни семинар на Јастрепцу усмерен на унапређење вештина новинара и уредника, као и примену етичког кодекса у дигиталним медијима. Фокусиран на подручје централне, западне и јужне Србије, овај семинар окупио је преко десет редакција с циљем унапређења квалитета медијског извештавања

Другог дана семинара, о Етичком кодексу новинара и мандату Савета за штампу, са учесницима је разговарала Нада Будимовић, иначе представници Локалпрес у Комисији за жалбе при Савету.

 

Савет, као саморегулаторно тело, стара се о поштовању Кодекса, а Комисија разматра жалбе оних који сматрају да су медији, пишући о њима, прекршили Кодекс и нанели им штету.

Статистика показује да су локални медији одговорнији када је реч о поштовању Кодекса, а да се, генерално најчешће крше претпоставка невиности и заштита идентитета жртава. Уз подсећање да је поштовање свих тачака Кодекса неопходно у одговорном новинарству, Будимовићка је учесницима посебно скренула пажњу на поглавље које се односи на независност од притисака, с обзиром на то да се ближи време избора у Србији.

– Избори су увек тест и за новинаре и за уреднике, пре свега због чињенице да су готово сви власници медија у Србији политички обојени, а већина их је блиска актуелној власти. Зато ће за вас у наредном периоду, највећи етички изазов бити тачка која каже: ‘Новинар је пре свега одговоран својим читаоцима и ту одговорност не сме да подреди интересима других, а посебно интересима издавача, владе и других државних органа’ . То ће од вас тражити новинарску храброст и доследност, одупирање цензури, али и аутоцензури – поручила је она.

 

Иначе, циљ овог семинара није само оснаживање локалних медија, већ и промовисање одговорног новинарства у дигиталном добу, а учесници су изразили одушевљење новостеченим знањима и веру у унапређење квалитета новинарског извештавања у локалним медијима.

Аутор: М. Јанковић

Лажне вести не постоје, нешто је или вест или лаж: Ауторски текст Гордане Новаковић из Савета за штампу

(Извор: Данас) “Вест” да је малолетни серијски убица покушао да побегне и да је у томе једва спречен која се нашла пред Комисијом за жалбе Савета за штампу на последњој седници, била је последња у дугом низу дезинформација, полуинформација, манипулација, па и потпуних измишљотина у вези са ужасном трагедијом у београдској основној школи “Владислав Рибникар”.

Почело је објављивањем “информација” да је рањена наставница преминула и да крв за повређену децу не могу дати они који су примили вакцине против ковида 19. Крај се, нажалост, ни после неколико месеци не назире. Вест о којој смо одлучивали објављена је на бар три портала, а након демантија МУП-а уклоњена само са једног – оног који је први објавио “ексклузиву”.

И у овом случају догодило се оно што је један од чланова Комисије дефинисао као стандардни образац ширења лажних вести у нашим медијима – преузимају текстове једни од других, позивају се једни на друге (по правилу некредибилне) медије и тако стварају привид да постоји неки релевантан извор и да је неко нешто проверио пре објављивања.

Припадам оној (старој) “школи новинарства” која верује да лажне вести не постоји. Нешто је или вест или лаж. Мотив за објављивање лажи (политички или економски интерес), мање ми је важан, као и то да ли су их медији преузели од политичара, теоретичара завера, наводних инсајдера, превараната или оних који само желе да буду духовити и забавни. Одговорност је на редакцијама које их преносе, а последице су увек погубне, по информисаност грађана о ономе што морају да знају и последично, по одлуке које донесе. И можда још и више, по поверење у новинаре и медије и последично, по будућност професије.

Истраживање које је крајем прошле године објавио Демостат показало је да грађани, учесници фокус групе, верују да знају одакле долазе лажне вести, који су канали и мотиви за њихово пласирање и ширење, међутим, нису увек способни да их препознају. Заслепљени огромном количином информација и немају времена да се посвете њиховој провери. Као најистакнутије актере креирања лажних вести означили су политичаре. Испитаници, такође, углавном верују да је Србија високо на лествици земаља у којима се неометано шире дезинформације. Према једном, нешто старијем истраживању ИРЕX-а у Србији једна лажна вест пренесе се чак 927 пута. Да све буде још горе, у томе претежно учествју мејнстрим медији.

Мониторинг Савета за штампу показује да је девет дневних новина са националном покривеношћу само у последња три месеца прошле године 538 пута прекршило прво поглавље Кодекса новинара Србије које се односи на – истинитост извештавања. Медији су чешће кршили само поглавље које се односи на одговорност новинара.

Лажне вести нису, наравно, локални феномен и велики број земаља је већ донео законе којима покушава да проблем реши или бар умањи. Неке подизањем нивоа медијске писмености, друге кажњавањем производње и ширења лажних вести. Увек се бојим ових других интервенција државе и сваког покушаја увођења реда у медији који долази од власти. Бар у овој земљи никоме није потребно објашњавати до чега могу да доведу репресивни медијски закони и колико је то погубно по слободу штампе и јавни интерес.

Још мање међутим, могу да подржим актуелну позицију српских власти, тачније Министарства информисања и телекомуникација, које, изгледа, верује да медије који не поштују професионалне стандарде треба наградити. Супротно свим настојањима Савета за штампу и већег дела медијске заједнице да се непрофесионалност, неетичност и неодговорност медија, објављивање и ширење лажи санкционишу тиме што ће им ускратити новац грађана Србије, Министарство покушава да озакони њихово право да те исте грађане лажу. Једноставно тако што ће рећи – не признајем новинарски кодекс, не признајем Савет за штампу и ништа ме не обавезује да поштујем било какве професионалне стандарде. И зато ћете ми платити сваку објављену лаж.

Ауторка: Гордана Новаковић

«‹ 14 15 16 17›»