ЋИРИЛИЦА | LATINICA | ENGLISH
Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

Најава догађаја

САВЕТ ЗА ШТАМПУ ВАС ПОЗИВА НА ТРИБИНУ

МЕДИЈСКА ЕТИКА У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ  

Место: Медиjа центар, Теразије 3, Београд

Време: уторак, 28. новембар 2023. у 14 сати

Да ли медији у Србији користе вештачку интелигенцију и какве моралне дилеме новинари имају у вези са тим, колико су опрезни кад преносе садржаје са друштвених мрежа, шта мисле о брисању текстова због права на заборав и каква је улога саморегулације у свему томе. Ово су нека од питања којима се бави истраживање ИЗАЗОВИ МЕДИЈСКЕ САМОРЕГУЛАЦИЈЕ У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ, које је спроведено за потребе Савета за штампу. Истраживање се, између осталог, односи на знање новинара о медијској етици и саморегулацији, као и на изазове који произилазе из дигитализације. Анализира и одлуке и праксу Савета за штампу, посебно кад је реч о Смерницама за примену Кодекса новинара у онлајн сфери, разматра узроке повреда Кодекса, капацитете Савета за штампу и будућност саморегулације у дигиталној сфери.

На трибини ће бити представљен и рад Комисије за жалбе, неки од случајева који су у последњих месеци привукли пажњу јавности, као и актуелни трендови у поштовању Кодекса новинара Србије.

Говориће:

Тања Јакоби, ауторка истраживања

Тања Максић, ауторка истраживања

Надежда Будимовић, председавајућа Комисији за жалбе

Модераторка Гордана Новаковић, генерална секретарка

Медији и права жртава – између правила и борбе за кликове (ВИДЕО)

(Извор: Инсајдер) Неповерење у медије је светски тренд са којим, руку под руку, иде проблем кредибилности и интегритета медија. То је на регионалном скупу саморегулаторних медијских тела из југоисточне Европе упозорио шеф Мисије ОЕБС-а у Србији, Јан Брату. А у борби за читаност, најпре страдају права жртава на приватност и достојанство. Имена, адресе, фотографије па и детаљи исказа жртава – све је то годинама на насловним странама појединих медија, упркос томе што је то забрањено и Кодексом новинара, али и законима Србије. Последњи мониторинг Савета за штампу, од октобра прошле до јануара ове године, само у девет дневних новина констатовао је око 2600 случајева кршења новинарског кодекса.

Дуже од деценије Србија има Савет за штампу – независно и саморегулаторно тело које води рачуна о поштовању Кодекса новинара у штампаним и онлајн медијима. Међутим, оно нема моћ да казни медије, већ само изриче јавне опомене. У бројним случајевима протеклих година, Савет је реаговао због заштите права жртава, њихове приватности и достојанства.

„Имали смо онај драстичан случај, оне девојчице у Миријеву коју је отац држао затворену. Она ће вероватно заувек остати запамћена као девојчице из каде, а откривен је њен идентитет на тај начин што чак није морало да се саопшти име, све смо знали – где живе, како се зову родитељи, отац, мајка, тако да су то ствари које су недопустиве, то не би смело да се дешава. Други случај је случај Малчанског берберина, односно те девојчице коју је он отео. Ми смо имали објављену фотографију девојчице у санитетском возилу, која је и даље проблематично како је доспела у медије, то нико не зна, па смо имали и исказ његов шта јој је радио док је водио около по селима“, рекла је Гордана Новаковић из Савета за штампу.

Док поштовање Кодекса није обавезно, поштовање Закона о информисању и медијима и Закона о електронским медијима јесте. На кршење закона може да реагује надлежно министарство – подношењем прекршајних пријава.

„Ја се сећам рецимо да је у случају Малчанског берберина да су биле поднете пријаве против неколико медија и да су онда се променио министар, односно министарка, дошла је нова министарка која је повукла те пријаве у знак ваљда добре воље шта год. И никада више нисмо добили никакву информацију о томе да је ишта поднето у било ком другом случају. Тако да, можда и јесте, али било би добро да знамо да ли јесте и шта се десило са тим“, додаје Новаковић.

Из Министарства информисања нису одговорили на питања Маркера, између осталог, о броју прекршајних пријава поднетих против медија и епилозима тих случајева. С друге стране, из Прекршајног суда у Београду наводе да је у претходних пет година, по више основа, против издавача и уредника медија покренут 21 поступак, од којих је осам завршило осуђујућим пресудама.

„Обавештавам Вас да је у седам предмета донето решење о обустави прекршајног поступка, да је у четири предмета донето решење о одбацивању захтева за покретање прекршајног поступка, као и да у два предмета до дана састављања овог обавештења није донета одлука“, наводи Прекршајни суд у одговору Маркеру.

Кажњавање медија за непоштовање Закона о електронским медијима, између осталог, посао је и Регулаторног тела за електронске медије. РЕМ је, међутим, годинама на мети критика стручне јавности.

„Ви имате тело које би то требало надзирати, које је у једној години добило 85 пријава, а поступили су по три. Зове се РЕМ, мислим не функционира ни код нас, одмах да вам кажем, али због тога постоје регулаторна тела која би требала бити независна и због тога постоје у неким земљама већа за медије која функционирају, јер врло је јасно да се не могу објављивати слике жртава, али неко треба казнити тај медиј који је објавио слику жртава“, рекла је гостујући у Маркер разговору председница Европске федерације новинара Маја Север.

Без едукације и казни, неки медији неће бирати средства зарад веће читаности и гледаности. Кршење права жртава – сагласни су стручњаци – не сме да буде једно од њих.

Регион кубури са слободом изражавања, неопходно повратити поверење у медије

(Извор: УНС) „Етички кодекси зависе од људи, а људи су ти који се баве новинарством. Ако ви не успете у вашем послу, нико од нас није успео. Кршење новинарског кодекса погађа шире од саме медијске заједнице и зато је ваш рад веома важан, важно је повратити поверење у медије“, рекао је шеф Мисије ОЕБС у Србији Јан Брату.

Жељко Бодрожић, Јан Брату и Гордана Новаковић (фото: К.К.Н.) Жељко Бодрожић, Јан Брату и Гордана Новаковић (фото: К.К.Н.)

Брату је отварајући регионални скуп саморегулаторних тела југоисточне Европе рекао да је јако важно успоставити поверење јавности у медије као псе чуваре демократије.

„Новинари и медији морају неговати позитивне вредности и не само да се у свом раду уздржавају од дезинформација и говора мржње, већ да се проактивно боре против тога. Ово су важне вредности, како друштвене, тако и људске и сви имамо одговорност да их чувамо и тако ојачамо интегритет професије“, рекао је Брату.

Он је подсетио да медији и новинари не треба да забораве да је њихова сврха да објављују тачне, непристрасне и информације од интереса за јавност.

„Свесни смо да су медији, односно новинари често део корпорација и бизниса, али и у тим ситуацијама је могуће поштовати етичке стандарде. У Великој Британији су, на пример, таблоиди јако развијени, али и они поштују основне постулате етике. Могуће је“, рекао је Брату.

Он је похвалио српски Кодекс новинара и рекао да он представља пример добре праксе.

„Придржавање стандарда у новинарству никада није било важније, информације су јак инструмент и шире се глобално, оне имају утицај и моћ на обликовање јавног мњења. Новинари се морају придржавати смерница јер постоје различити трендови, како у Србији, тако и у свету, који показују да поверење у медије опада. За све нас је од велике важности да медији и новинари имају интегритет“,  поновио је Брату.

Он је истакао да су савети за медије, штампу, чувари медијске етике.

„У интересу друштва и новинара је да се саморегулишу и да изграде однос међусобног поверења. Кршење етичких стандарда има последице и ван граница државе, због тога је регионална сарадња важна“, казао је Брату.

Он је навео да последњи извештај Савет зa штампу показује да је од октобра 2022. до јануара 2023. године забележено 2633 прекршаја Кодекса, што је у просеку 663 месечно.

„То није добро, то је много. Иако постоји одређени пад у односу на претходне године, 663 прершаја Кодекса месечно није добро“, рекао је он. 

Јелена Петковић, Ранко Вујовић, Сандра Гојковић Арбутина, Гордана Новаковић (фото: К.К.Н.) Јелена Петковић, Ранко Вујовић, Сандра Гојковић Арбутина, Гордана Новаковић (фото: К.К.Н.)

Савет за штампу препознат у Закону о јавном информисању и медијима

Брату је подсетио да по новом Закону о јавном информисању и медијима Савет за штампу, у процесу пројектног суфинансирања медијских пројеката, има улогу да даје мишљење о кршењу Кодекса.

Он је похвалио ово решење и рекао да је Савет једино саморегулаторно тело препознато у Закону, што онемогућава, како је казао, формирање и утицај додатних Савета који би креирали своје новинарске кодексе.

„То је позитиван знак, а ОЕБС ће пратити имплементацију Закона нарочито у овом сегменту“, рекао је Брату и подсетио да су савети за штампу као саморегулаторна тела у законима препознати само у 6-7 земаља Европе.

Бодрожић: Период дивљања таблоида у Србији

Председник Управног одбора Савет за штампу Жељко Бодрожић рекао да је важна улога новинара и медија у очувању кредибилитета професије.

Он је истакао да „лоша слика деградира све нас као новинаре, како у Србији тако и у региону“.

Бодрожић је подсетио да је Савет за штампу основан 2009. године како би пратио пошовање Кодекса новинара Србије који су заједнички усвојили УНС и НУНС.

„Много тога смо прошли и доживели у ових 15 година, од похвала до оспоравања, омаловажавања, увреда… Најпре од актуелне власти која чини све да унесе пре свега неред у нашу заједницу, уместо да помаже да се систем развије“, рекао је он и додао да „криминализација највише долази опскурних и деструктивних таблоида који постоје свуда у свету, али да је овај мутант који се овде развија специфичан“.

„Ово је период дивљања таблоида у Србији. Симбиоза власти и таблоида је до сада незабележена. Последњих десет година кампања не престаје, стално смо у неком изванредном стању. Ми смо упорни и истрајни да, уз помоћ партнера, заштитимо интегритет професије. Уз помоћ њих је Савет ушао у закон“, рекао је Бодрожић.

Он је изразио наду да ће се „слово Закона поштовати, а тиме и Кодекс новинара Србије, пре свега у расподели јавних средстава“.

„Западни Балкан кубури са слободом изражавања, неке су ствари отишле уназад уместо да се развијају“, рекао је Бодрожић.

Имер Мухсхоколај, Филип Шварм, Гордана Новаковић (фото: К.К.Н.) Имер Мухсхоколај, Филип Шварм, Гордана Новаковић (фото: К.К.Н.)

Спорни закони о медијима у БиХ угрожавају рад медија

Сандра Гојковић Арбутина из Вијећа за штампу и онлајн медије Босне и Херцеговине рекла је да су „генератори говора мржње у БиХ махом политичари“.

„Када је у питању говор мржње, долази најчешће од политичких партија. Ипак, наш тренутно највећи проблем је што смо добили пакет закона који сужавају наше покушаје да радимо свој посао. Босна и Херцеговина је пре 30 година избацила клевету из Кривичног законика, а сада смо је поново вратили“, рекла је она.

„Закон о невладиним организацијама, односно о агентима страног утицаја, како ће се звати, биће усвојен наредне недеље. Он ће се односити и на медије који раде пројекте са било којом амбасадом. Сви који било како сарађују са неком страном амбасадом носиће ознаку агента страног утицаја“, рекла је она.

Гојковић Арбутина је истакла да у БиХ „никада није било интереса да добијемо квалитетан закон о медијима, сада се и он усваја хитно, како би се што пре направио регистар медија“.

Она каже да је годинама уназад стварана атмосфера линча у јавности како би се приремило тло да су овакви закони неопходни.

„Сада је институционално нађен начин да нас буде све мање. Бојим се да ће у Републици Српској, али и у Федерацији, у наредних годину, две дана сигурно 30 одсто квалитетних и истраживачких медија одустати од свог рада“, рекла је она.  

Говор мржње у Црној Гори веома заступљен

Ранко Вујовић из Медијског савета за регулацију Црне Горе рекао је да је „Црна Гора је прилично затрпана говором мржње и дезинформацијама“.

„Говор мржње је толико заступљен у региону да као да је постао званични језик. Много тога долази нам и из Србије, јер су медији из Србије видљиви и читани/гледани и у Црној Гори. Дневне новине су слабо читане, говор мржње највише долази са друштвених мрежа, портала, телевизија. Није то само проблем у региону, него у свету, друштвене мреже дезинформацијама и говору мржње највише доприносе. Свет не зна како да одговори на говор мржње“, рекао је Вујовић.  

Он је подсетио да је Агенција за електронске медије неколико пута ранијих година забрањивала ТВ Хепи и Пинк због говора мржње и то се, како је рекао, „нажалост често понавља“.

Он је навео да се, осим говора мржње, у Црној Гори „масовно крши и претпоставка невиности“.

Скуп саморегулаторних тела југоисточне Европе (фото: К.К.Н.) Скуп саморегулаторних тела југоисточне Европе (фото: К.К.Н.)

У Србији се највише крше претпоставка невиности и истинитост извештавања

Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Јелена Петковић рекла је да у Србији „осим говора мржње, у медијима имамо и агресију, токсичност“.

„Сви знају колико су и колеге новинари били жртве говора мржње и претњи. Марко Видојковић је морао да напусти земљу, редакција ‘Данаса’ је добила такорећи терористичке претње, новинари су често мета вређања и претњи. Говор мржње, изазивање расне, верске нетрепељивости је кажњиво законом. Волела бих да чујем како се то у пракси поступа по томе“, рекла је Петковић.

„Последњи мониторинг показао је да је највше кршења у 4. и 1. поглављу Кодекса, одговорност новинара, односно претпоставка невиности, као и истинистост извештавања“, рекла је она.

Петковић је истакла да је ситуација мало боља него раније, али свакако не добра.

„Одговорност медија је у стварању услова да се говор мржње не шири. Ми новинари бавимо се речима и језиком и морамо бити обазриви када извештавамо и када их користимо“, рекла је она.

Чланови Комисије за жалбе су, како је казала, у претходном периоду користили своје дискреционо право и подносили жалбе када сами уоче кршење кодекса, па и језик мржње.

„Наш Савет је мислим, према томе био јако одговоран. Имамо токичну атмосферу у медијском простору, а највећи сејачи те атмосфере су политичари“, рекла је Петковић.

Говорећи о кршењу претпоставке невиности, члан Комисије за жалбе и уредник недељника „Време“ Филип Шврам рекао је да највише случајева кршења претпоставке невиности „долази од режима“.

„Сваки опозициони политичар, свака јавна личност или медиј који критикују власт, пре или касније биће оптужени за нешто. Створила се атмосфера  – кадија те тужи, кадија ти суди. Медији некритички преносе различите изјаве политичара у којима се крши претпоставка невиности, а правосуђе у Србији није независно и налази се под великим политичким притиском“, рекао је Шварм.

Бивша представница јавности у Комисији за жалбе Савета за штампу и некадашња председница Врховног суда Вида Петровић Шкеро рекла је да су медији ти који креирају јавност.

„Медији праве перцепцију ко је у праву, ко није, ко је крв, ко није. Медији својим преношењем, говором мржње могу довести до тога да се цело бирачко тело окрене на једну или другу страну. И ту не постоји више ни суд, ни тужилаштво“, рекла је она.

„Мора се нешто урадити да извештавање постане професинално, морамо се борити за то“, каже Шкеро.

На регионалном скупу који се одржава данас и сутра у Београду, представници седам саморегулаторних тела из региона, као и новинари, уредници и медијски стручњаци из Србије размениће искуства о кључним професионалним изазовима у раду медија и тела која се баве новинарском етиком.

Ауторка: Кристина Ковач Настасић

Жељко Бодрожић: Власт криминализује Савет

(Извор: Данас) Савет за штампу је за скоро 15 година постојања доживео похвале и подршку професионалне заједнице, али и оспоравање и криминализацију која најпре потиче од актуелне власти која чини све да унесе неред у област медија, уместо да помаже развоју система јавног информисања, изјавио је данас председник Управног одбора Савета Жељко Бодрожић.

Жељко Бодрожић је на отварању регионалног састанка саморегулаторних медијских тела из југоисточне Европе рекао да криминализација Савета највише потиче од оних које је власт највише ојачала и уздигла у протеклих 10 година, опскурних и деструктивних таблоида који су и највећи проблем на медијској сцени у Србији.

Бодрожић је указао да таблоиди постоје свуда у свету, али да је „мутант“ који је настао у Србији јединствен и да ће се образовне институције бавити периодом „дивљања таблоида у Србији“.

Најава догађаја

Регионални скуп саморегулаторних тела југоисточне Европе, који организују Мисија ОЕБС-а у Србији и Савет за штампу, биће одржан 20. и 21. новембра у Београду. Представници седам саморегулаторних тела из региона, као и новинари, уредници и медијски стручњаци из Србије позвани су да размене искуства о кључним професионалним изазовима у раду медија и тела која се баве новинарском етиком.

Медијски професионалци расправљаће о проблемима говора мржње у медијима, кршењу права на прерпоставку невиности, извештавањима о масовним убиствима и посебно осетљивим групама, као и о заштити права на приватност и етичким аспектима употребе вештачке интелигенције у медијима.

Учесници ће имати прилику да се упознају са праксама у региону у решавању ових актуелних проблема , али и да заједно дођу до одговора на све веће етичке изазове професије.

Скуп ће, у хотелу Константин Велики, у понедељак у 10 сати отворити Јан Брату, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији и Жељко Бодрожић, председник Управног одбора Савета за штампу.

Жиофре: Питање улоге државе у медијима је „вруће“ и зато су важне „заштитне мере“

(Извор: Н1) Шеф делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре изјавио је да је питање власништва државе над медијима „вруће“ и да ни у Европи нема правила ни правних тековина по том питању, али је важно да постоје заштитне мере како се не би дошло до дизбаланса у медијском плурализму.

Жиофре је у Новом дану ТВ Н1 рекао да је напредак забележен у неколико области када се говори усвојеним медијским законима.

„У закону смо видели неке позитивне кораке, као што је именовање чланова РЕМ који треба да ојачају његову независност, кодификацију улоге Савета за штампу, транспарентност, приступ финансирају, то су све важни кораци напред“, истакао је Жиофре.

Знам да је једно питање вруће – питање улоге државе у медијима, казао је Жиофре.

„У ЕУ немамо правила, правне тековине неке државе чланице дозвољавају државно власништво, неке не. Али важно је да постоје заштитне мере како не би дошло до дизбаланса у медијском плурализму“, нагласио је европски званичник.

Према његовим речима, ЕУ жели да види разјашњење антимонополских правила, конкуренције и контроле концентрације, „заштитне мере које ће обезбедити уређивачку независност и медијски плурализам“.

Морате да имате заштитне мере које ће штитити медијски плурализам, ма каква да је ситуација у питању. Потребно је имати РЕМ и његова ће се улога модификовати, то је важна мера коју желимо да видимо да се реализује, рекао је он.

Такође, како је истакао, Савет за штампу је чувар етичког кодекса и има улогу у јачању заштитних мера.

„Ова област се за нас стално мења, развија. Ускоро ће доћи нови прописи у ЕУ, тренутно радимо на акту о медијским слободама“, навео је Жиофре.

Говорећи о усклађивању спољне политике Србије са ЕУ, Жиофре је казао да је то питање проблем, подсетивши да је Србија прошле године имала назадавање, да је пала са 60 на 40 одсто, а да ни ове године није било значајног напретка.

„Србија је остала на истом нивоу, а то није добра вест“, казао је он.

Обавеза о усклађивању је, како је подсетио, увек постојала и то није ништа ново.

„Многе земље кандидати су на 100 одсто усклађености“, рекао је он и додао да је Србија одлучила да заузме другачији став у вези са санкцијама према Русији, а да ће ЕУ наставити и даље да инсистира на томе.

Говорећи о нормализацији односа Београда и Приштине, Жиофре је поновио да ће предлог Европске комисије земљама чланицама бити – спровођење Охридског и ранијих споразума као услов за две стране.

„Мораће да покажу истинску решеност да су спремни да их спроведу“, нагласио је европски званичник.

Питање нормализације односа, како је оценио, „иде од кризе до кризе, а мислим да треба да идемо од напретка до напретка“.

Евроинтеграције и избори у Србији
Жиофре каже да се процес приступања заснива на заслугама и да кандидати морају да буду спремни када дође тренутак.

У специфичном смо тренутку због рата у Украјини, постоји јасан сигнал ЕУ да морамо да идемо брже и спроведемо проширење на западни Балкан, али и убрзати процес реформи, навео је он.

ЕУ, како је рекао, жели да ради са Србијом и сваком владом која има стратечки циљ приближавање ЕУ.

„То је питање решености и времена, морамо да оснажимо и владу и скупштину да раде боље. Потребно је да Влада да има временски хоризонт да може да ради све што је потребно на том путу“, рекао је Жифре.

„Надам се изборимо уз дебату и поштовање“

Он је изразио очекивање да ће нова скупштина, након избора у Србији, функционисати на бољи и уређенији начин.

„Надамо се да ће ови избори бити уз пуно поштовање и дебату о конкрентим темама, а не о нападима на поједине личности, и да ће бити фер плеја“, додао је Жиофре.

 

Комисија за жалбе Савета за штампу: Лист Нова и портал АЛО су пркршили Кодекс, без одлуке о ОзонПрессу

(Извор: НУНС) На синоћ одржаној седници Комисије за жалбе Савета за штампу у Пресс центру УНС-а, разматрале су се три жалбе. Жалбе су биле поднете против Листа Нова и портала ОзонПресс и Ало. Ало и Нова су прекршили више тачака Кодекса, док Комисија није усагласила одлуку кад је реч о ОзонПрессу.

ОзонПресс и Глас западне Србије у сопственом сукобу злоупотребљавају Савет за штампу

Прву жалбу Комисији упутио је Гвозден Николић, а односила се на два текста који су објављени на порталу ОзонПресс под називима ,,Брутални напади на слободу грађана“ и “Тодоровић обилато наградио Гвоздена и синове, добили преко 4 милиона динара”. Текстови говоре о финансирању медија од стране града Чачка, где се наводе сва средства која је добила фирма ГЗС ДОО чији је Николић власник, као и две фирме које су у власништву његових синова. У текстовима се они повезују са Српском напредном странком.

Николић је у жалби навео да су у текстовима изнете неистине, паушалне оцене и увреде на рачун њега и његове породице. Наиме, он каже да је ОзонПресс овим текстовима довео у заблуду своје читаоце „да се ради о ,Гвоздену и синовима који су пљачкаши и који раде нешто противзаконито”.

Николић даље објашњава да средства од града Чачка није добио он већ ГЗС ДОО на конкурсу за медије и то у складу са законом.

Уз жалбу су достављени и увредљиви коментари на друштвеним мрежама на рачун Николића и његових синова, за које он тврди да су намерно пуштени јавно.

Како стоји у жалби, ГЗС ДОО је редакцији Озона послао деманти који није објављен.

ОзонПресс је одговор на жалбу упутио након истека рока где су указали на то да подносилац жалбе јавно истиче да не признаје надлежност Савета за штампу. Они су предложили да жалба буде одбачена. Међутим, како је на седници навела генерална секретарска Савета за штампу Гордана Новаковић, то није у складу са Правилником нити Статутом Савета за штампу.

У одговору се даље наводи да се у текстовима говори о чињеницама које се односе на расподелу буџетских средстава на медијском конкурсу, да у тексту постоји линк ка томе тако да информације из текста могу да се провере. Даље, како кажу, нису Николића и његове синове оптужили да су криминална група и да раде нешто незаконито.

Што се коментара тиче, истичу да је Гвозден Николић јавна личност и да мора да истрпи критику, а демнати који је Николић упутио, према редакцији ОзонПресс-а није био у складу са законом и због тога није објављен.

Предлог одлуке Савета за штампу је да је Кодекс прекршен у Тачки 6, Поглавља 4, која се односи на етику и културу јавне речи, у овом случају на модерацији коментара.

Дискусију на седници је отворила представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) Милена Васић.

Она је рекла да је дискутабилно да ли је у тексту изнесен говор мржње.

„Говор мржње је такав начин говора који због одређеног личног својства позива на насиље или дискриминацију. Ово јесу изузетно увредљиви коментари, али не бих рекла да они представљају говор мржње. Без обзира на то, они су пустили изузетно увредљиве коментаре“, истакла је Васић.

Златко Чобовић из Асоцијације медија сматра да у овом случају нема прекршаја Кодекса.

„Очигледно је да је подносилац жалбе контрадикторан јер у жалби каже да новац није додељен њему него је додељен Гласу западне Србије, а он је власник те приватне фирме. А после у демантију потврђује да је то власништво његове породице, што је неспорно јер су регистровани у АПР-у“, каже Чобовић.

Према његовом мишљењу ни у тексту ни у коментарима није повређен Кодекс.

Представник јавности Родољуб Шабић се сложио са Златком Чобовићем.

Тамара Скрозза из НУНС-а и Филип Шварм из Асоцијације медија сматрају да два медија, ГЗС и ОзонПресс, злоупотребљавају Савет за штампу јер су годинама у сукобу који не могу да реше, те су одлучили да не гласају у овом случају.

Шест чланова Комисије је гласало за предог Савета. Будући да је за одлуку потребно седам гласова, Комисија није успела да усагласи одлуку.

Политичка дискриминација Ало-а

Следећа жалба која је разматрана била је она коју је против портала Ало поднео Радован Цицварић, због текста са насловом “НЕКА ВИДИ СРБИЈА КО БИ ТО ДА РУШИ ДРЖАВУ Дабић: Нема власти мимо избора!”. У тексту, који говори о говорницима на протестима “Србија против насиља”, пренети су ставови државног секретара Ђорђа Дабића. Наводи се да је Радован Цицварић човек којем “из америчке амбасаде сипају милионе сваке године на рачун НВО предузећа”, а његов син Павле „вечити студент из Ужица“, та да је бина на протестима „резервисана само за послушнике страних амбасада“.

Цицварић у жалби наводи да су у тексту изнете неистините и непроверене информације и да је “пренет политички став једног политичара који је преузет као став редакције, те да су он и његов син представљени као људи који „руше Србију“.

У одговору на жалбу Ало одбацује наводе из жалбе.

„У спорном тексту нису бјављене неистините и непроверене информације, нити је Радовану Цицварићу повређена претпоставка невиности“, стоји у одговору.

Из Ало-а даље објашњавају да, што се тиче синтагме „рушење Србије“, у спорном тексту она „представља еклатантан пример стилске фигуре синегдохе. У конкретном случају целином се означава њен део, па се речју „Србија“ у наведеној синтагми означавају представници највиших државних органа власти, чију смену захтевају организатори и учесници протеста Србија против насиља“.

Предлог Савета у овом случају је да су прекршене Тачке 1, 2, 4 и 5 Поглавља 1 које се односи на истинитост извештавања, Тачка 1 Поглавља 4 (одговорност новинара) и Тачке 1 и 3 Поглавља 5 које се тиче новнарске пажње. Такође је прекршена и Тачка 4 Поглавља 5, дискриминација по политичком мишљењу.

Тамара Скрозза из НУНС-а је поздравила одлуку Ало-а да одговарају на жалбе, што раније нису чинили, али је рекла да сматра да је Кодекс прекршен.

„Одговор на жалбу је прилично поражавајућ. Да неко сматра да преношење објава са Твитера медиј ослобађа одговорности, да је синтагма рушење Србије употребљена као метафора, да изједначавамо државу Србију са највишим државним функционерима… ово су ствари које би све нас требало да забрину као медијску заједницу“, навела је Скрозза.

Златко Чобовић се сложио са Тамаром Скроззом и додао да је интересантно да се одговор на жалбу своди на елаборацију „напада на државу“, а да нема речи о другим наводима.

Чобовић је нагласио да медији морају бити одговорни за оно што преносе и не смеју ставове политичара преносити као апсолутну истину.

Јелена Петковић из Удружења новинара Србиије (УНС) се надовезала на излагање Чобовића, „Ово чак није објављено у новинарској форми. Дакле, ово није написано ни као вест. Читаоци овог портала ни не знају ко је ова особа, само је прекопиран статус са Твитера и презентовано је као став редакције. Ово није вест, ни извештај“. Петковић је нагласила да је ово пример политичке дискриминације.

Комисија је једногласно одлучила да је Ало овом тексту прекршио све наведене тачке Кодекса.

Дисквалификује Савет за штампу, а жали се

Последња жалба односила се на дневни лист Нова и на текст „Све везе Радиочића и ВЈТ, који ће гонити“. Текст говори о приватним познанствима Горана Петронијевића, браниоца Милана Радиочића, која се доводе у везу са вишим јавним тужиоцем Ненадом Стефановићем. Наиме, Марио Спасић упутио је жалбу у којој је навео да је поменути текст базиран „на наводним информацијама из неименовнаног извора“.

У жалби још стоји да се „износе детаљи из личног живота судије Вишег суда у Новом Саду инсинуирајући да евентуални партнерски однос између двоје лица може бити разлог симуловања истраге против Радоичића. Што се тиче Мариа Спасића, у тексту је наведено да је „у питању особа сумњиве биографије која се сада представља као секретар такође ГОНГО организације“.

Спасић тврди да није контактиран у вези са текстом.

У дговору на жалбу из листа Нова кажу да су у тексту саопштене информације које су од раније познате јавности и да је заснован на изјавама саговорника који је затражио да остане неименован, што је у складу са Чланом 3, Поглавља 1 Кодекса новинара Србије.

Уз одговор на жалбу, из листа Нова су Комисији доставили документацију на основу које је писан текст.

Предлог Савета био је да је прекршена Тачка 1 Поглавља 5 (новинарска пажња), Тачка 3 Поглавља 6 која се односи на извор информација због коришћења анонимног извора, ради изношења вредносног суда, Тачка 1 Поглавља 9 које се тиче ауторства.

Оливера Милошевић из УНС-а рекла је да предмет одлуке треба да буде само део текста који се односи на подносиоца жалбе.

„Ми овде имамо неименовани извор за давање вредносног суда и мислим да делује као да је тај измишљени извор био потребан да би аутор изнео тај вредносни суд. Што се тиче фотографија, мислим да је Кодекс прекршен“, рекла је Милошевић.

Она се осврнула на део жалбе у којој Спасић каже „да је свестан да ће Савет ОБАВЕЗНО одбити жалбу“, али да жели да остане забележено како Савет неке медије фаворизује, а неке анатемише.

„Ово је дисквалификација нас, као Комисијие за жалбе и ја желим да остане забележено како он нас анатемише и то апсолутно није у реду“, рекала је Милошевић

Златко Чобовић сматра да Кодекс није прекршен у делу текста који говори о подносиоцу жалбе.

„Чињеница је да је биографија подносиоца жалбе непотпуна, да не кажемо сумњива. Неспорно је и да је организација чији је он секретар ГОНГО, то сви знају, основана у маниру ове власти“ , образложио је Чобовић.

Будући да је он секретар једне организације, Чобовић сматра да је Спасић јавна личност и да је његово право на приватност сужено. А што се тиче ауторства фотографија, Спасић није аутор фотографија већ неко други.

„По нашем Кодексу та фотографија не би требало да се преузме, али пошто је његово право као јавне личности сужено, а у јавном интересу је да се објави текст о Радоичићу и том тужиоцу. У функцији тог текста је ова фотографија објављена“, закључио је Чобовић.

Комисија је гласала да је Кодекс прекршен када је у питању новинарска пажња, део који се односи на изворе информација и ауторска права, док за кршење поштовања приватности није било довољно гласова.

Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу:

Ауторка: Ивана Крагуљ

Записник са сто четрдесете седнице одржане 26.10.2023.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.141
26.10.2023.
Београд


ЗАПИСНИК


Са 140. седнице Комисије за жалбе, одржане 26.10.2023. године у 18.30 сати у Прес центру УНС.


Присутни сви чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Тамара Скрозза, Јелена Петковић, Филип Шварм, Златко Чобовић, Ана Мартиноли, Милена Васић и Родољуб Шабић и Сања Павловић


Остали присутни: Гордана Јанковић, Ивана Крагуљ, Емил Холцер и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Гвоздена Николића на текстове објављене на порталу „Озонпресс“
2,Разматрање жалбе Радована Цицварића на текст објављен на порталу „Ало.рс“
3. Разматрање жалбе Марија Спасића на текст објављен у дневном листу „Нова“

1.Гвозден Николић поднео је жалбу због два текста и коментара испод њих, као и због тога што „Озонпресс“ није објавио деманти који им је доставио. У жалби је навео да су прекршене тачке 1 и 2 поглавља Новинарска пажња. Генерална секретарка је указала на то да је редакција одговор на жалбу доставила након прописаног рока, те да Пословником није прописано шта се ради у том случају, док је председавајућа објаснила да одговор није утицао на предлог одлуке и да је у суштини небитно да ли ће га Комисија разматрати или не. Милена Васић је рекла да је одговор ипак стигао на време да га чланови Комисије прочитају и да би у оваквим случајевима Комисија требало да буде флексибилна, јер ни суд не би одбацио поднесак који је стигао, на пример, дан после истека рока. У сваком случају, додала је, одговор не мења ништа.По њеном мишљењу, Кодекс јесте прекршен објављивањем серије изузетно увредљивих коментара. Оливера Милошевић је имала другачији став у вези са разматрањем одговора редакције – рекла је да га треба одбацити, без обзира што у Пословнику нема објашњења шта се ради ако одговор закасни, јер се то подразумева. Она се, ипак, сагласила са тим да одговор ништа не мења, те да је коментарима очигледно прекршена тачка 6 поглавља IV. Додала је да Комисије не зна да ли редакција ради премодерацију, али да би у сваком случају, да је било добре воље, уклонили коментаре. Златко Чобовић је мислио да Кодекс ничим није прекршен. Навео је да је и сам жалилац контрадикторан – најпре каже да није новац добио он, него Глас западне Србије, као и да се не може повезивати са другим медијима који су добили новац на конкурсу, а после у демантију каже да је он власник тог медија, док су његови синови власници медија РИНА и Н4, што је иначе неспорно, јер се из података у АПР-у то јасно види да су сви ти медији регистровани у истој улици. Кад је реч о коментарима, по његовом мишљењу, такође нема прекршаја Кодекса, а истог мишљења био је и Родољуб Шабић, који је рекао да са становишта беспрекорне комуникације, ово што је објављено није прихватљиво, али да је, нажалост, сасвим уобичајено у нашим медијима. У овом случају, нема претњи ни бруталних увреда, те мисли да Кодекс није прекршен. Кад је реч о томе да ли је требало прихватити одговор редакције који је каснио, рекао је да га ни суд то не би одбацио, сем уколико је то изричито прописано и да тај рок од седам дана треба више разумети у смислу да Комисија не би могла да одлучује пре истека тог рока. Јелена Петковић је сматрала да је било прекршаја Кодекса, јер су објављене увреде. Тамара Скрозза је рекла да ће, као и годинама уназад, бити уздржана, пошто је реч о два власника медија који годинама злоупотребљају Савет за штампу за међусобни обрачун, јер су неспособни да на други начин реше своје интерне проблеме и да у томе не жели да учествује. Да не жели да учествује у „том циркусу“ рекао је и Филип Шварм, који је такође оценио да је реч о злоупотреби права на жалбу Савету за штампу, само да би неко после махао тим одлукама и користио их за обрачун са неким. Јелка Јовановић је била сличног мишљења, али је рекла да се, ипак, неће уздржати приликом гласања, већ ће гласати да Кодекс није прекршен. Рекла је да, независно од тога какву одлуку Комисија донесе, треба препоручити медију да води рачуна о модерацији коментара. Сања Павловић је указала на то да је у јавном говору превише увреда и непоштовања етике и културе јавне речи и поставила питање да ли, због тога, Комисија треба да буде попустљива у оваквим ситуацијама или треба да поступи управо супротно. Након дискусије, Комисија није успела да усагласи одлуку да ли је Кодекс прекршен спорним коментарима. Како је за одлуку гласало шест чланова Комисије, док су три члана Комисије била против, а два уздржана, за одлуку ије било потребне већине од седам гласова. За одлуку да текстовима није прекршен Кодекс било је девет од 11 чланова Комисије, јер су се два члана изјаснила као уздржана.

2. Радован Цицварић поднео је жалбу због текста у којем је, како је, наведено у жалби, објављено неколико непроверених и неистинитих информација, неколико делимичних информација, а политички став једног политичара је преузет као став редакције и представљен као неупитна истина, чиме је прекршено више тачака Кодекса из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара и Новинарска пажња. Тамара Скрозза је оценила да је Кодекс несумњиво прекршен, као и да је реч о политичкој дискриминацији жалиоца. Нагласила је и да је добро што је редакација одговорила, али да је сам одговор поражавајућ и да би целу медијску заједницу требало да забрине то што један медиј мисли да га преношење објаве са Твитера ослобађа одговорности за објављени садржај. Златко Чобовић је такође указао на то да одговор редакције није добар, као и да се односи само да једну тачку из жалбе (претпоставка невиности), док нема ни речи о прекршајима других тачака Кодекса. Додао је и да свако може да пише шта хоће на друштвеним мрежама, медиј је одговоран за оно што објављује, јер одлучује о томе шта ће пренети. На то да медији сносе одговорност за оно што објаве подсетила је и Јелена Петковић, која је додала ово што је објављено није ни вест, јер се читаоцима, рецимо, уопште не објашњава ко је човек чији је твив пренет. Рекла је да ово разуме као став редакције и нагласила да „медији нису тараба да се на њих свашта качи“, те да, ако је и било сумње да је реч о политичком мотиву за објављивање, одговор редакције је то потврдио. Филип Шварм је оценио да су овакви текстови веома опасни, јер је реч о тагретирању људи, које полази од државног секретара, а потом таблоиди то преузимају. Додао је да ускоро почиње изброрна кампања и да се боји да ће се Комисија често сусретати са оваквим текстовима. Чланови Комисије су, по завршетку дискусије, једногласно одлучили да су прекршене тачке 1, 2, 4 и 5 поглавља I, тачка 1 поглавља IV и тачке 1, 3 и 4 поглавља V.

3.Марио Спасић је у жалби Савету за штампу навео да текст на који се жали обилује таблоидним информацијама без икаквих доказа и имена лица које коментарише наводе. Навео је да су прекршене тачке 2, 3 и 5 поглавља I, тачке 1, 2 и 3 поглавља V и тачка 1 поглавља VII. Родољуб Шабић се изузео из расправе и одлучивања о овој жалби, због тога што, како је објаснио, од раније познаје жалиоца, имао је проблема са њим и не жели да сада злоупотреби то што је у позицији да одлучује о његовој жалби. Своју одлуку је образложио након гласања. Оливера Милошевић је, током расправе, рекла да жалилац може да се жали само на део текста који се односи на њега и да у те две реченице не види прекршај новинарске пажње, али да су прекршене две смернице у оквиру тачке 3 поглавља VI, које се односе не анонимне изворе. Прекршај постоји и кад је реч о преузимању фотографија са Фејсбука. Додала је и да мора да укаже на то што је жалилац у жалби навео да зна да ће Комисија одбити његову жалбу, те да жели да то остане забележено. Рекла је да и она жели да остане забележено да је неприхватљиво да се чланови Комисије унапред дисквалификују и замолила све подносиоце жалбе да се уздрже од оваквих претенциозних претпоставки. Милена Васић је оценила да је изостала дужна новинарска пажња и додала да је у дилеми да ли је објављивање фотографија на које је указао жалитељ прекршај одредбе Кодекса која се односе на ауторска права или на заштиту приватности. Златко Чобовић је рекао да мисли да делом текста који се односи на Спасића није прекршен Кодекс, јер је чиненица да је његова биографија сумњива, као и да води ГОНГО организацију. Кад је реч о фотогафијама, Марио Спасић је јавна личност и његово право на приватност је сужено, тако да нема прекршаја права на приватност, док, кад је реч о ауторским правима, мора да буде потписан и извор и аутор. Извор је потписан, а не знамо ко је аутор фотографије. Спасић је особа на фотографији и не знамо да ли су му уступљена ауторска права. Милена Васић је, међутим, рекла да постоји одлука Апелационог суда да није дозвољено преношење фотографија чак и ако су јавно објављене, јер нису намењене објављивању ван друштвених мрежа. Након расправе, за одлуку да је прекршена тачка 1 поглавља V гласало је осам чланова Комисије, док су два била против, а за одлуку да је прекршена тачка 3 поглавља VI девет чланова Комисије, а против је био један члан. Одлука да је прекршена тачка 1 поглавља IX донета је са седам гласова за и три против. Комисија није усагласила одлуку о томе да ли је прекршена тачка поглавља VII. За су биле две чланице Комисије, против четири члана, док је четворо било уздржано. Јелена Петковић је уздржаност објаснила тиме да не зна да ли је профил отворен или није, јер од тога зависи да ли је повређено право на приватност, док је Ана Мартиноли рекла да јој се чини логичним да се може преузети фотографија која је постављена да свако може да је види, али да не зна какав је закон тој области, а слична објашњења дали су и Филип Шварм и Сања Павловић.

Седница је завршена у 19.40 сати.

Записник водила Председавајућа

Гордана Новаковић Надежда Будимовић

Скупштина Србије усвојила два медијска закона

(Извор: Политика) Скупштина Србије усвојила је данас Закон о јавном информисању и медијима и Закон о електронским медијима.

Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић изјавио је у среду да се прихвата амандман који се тиче додатних средстава заштите која би требало да обезбеди конкуренцију и слободну тржишну утакмицу у складу са највишим стандардима.

Брнабићева: Боримо се да просечне пензије 2027. буду 650 евра

Конкретније, прихвата се амандман којим Телеком Србија неће моћи да добије државну помоћ уколико се бави медијима, а Јовановић је позвао посланике опозиције да не обмањују јавност да предложени закони нису усаглашени са Европском унијом.

Он је истакао да, попут више европских земаља, и Србија, односно државни телекомуникациони оператер, има право да равноправно учествује на тржишту.

Прихваћен је амандман и којим се продужава рок забране функционерске кампање са 10 на 30 дана пре дана гласања, јавља Тањуг.

Учетворостручено присуство Кфора на северу Косова

Како је раније саопштено, Закон о јавном информисању и медијима, између осталог, потпуније дефинише јавни интерес у области јавног информисања и ближе је уређен рад издавача медија чији су оснивачи савети националних мањина, као и детаљно уређен поступак пројектног суфинансирања.

Предвиђено је и успостављање Јединственог информационог система за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања, што ће, како се очекује, утицати на транспарентност овог процеса.

Поред постојећег Регистра медија, законом се установљава и Евиденција произвођача медијских садржаја. Такође, у складу са предлогом новинских и медијских удружења, у закону је дефинисан и Савет за штампу.

Како се даље наводи, Законом о јавном информисању и медијима се пружа и радноправна заштита новинарима, у складу са прописима из области радног права, а којом се појачава основ за заштиту професионалног новинарског интегритета од злоупотреба закона и шиканирања, у циљу спречавања слободе јавног информисања.

Закон о електронским медијима, поред хармонизације са ревидираном Директивом о аудиовизуелно-медијским услугама из 2018. године и испуњености претприступних обавеза из поглавља 10, ствара предуслове за постизање веће независности и професионалности Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), а тиме и бољег регулисања тржишта електронских медија.

Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 26.10.2023.

🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 26.10.2023, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:

«‹ 15 16 17 18›»