Одлуке са 142. седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 28.12.2023.
Мирослав Алексић – Ало – Жалба решена прекршај кодекса
sofija
About sofija
Posts by :
Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 28.12.2023.
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 28.12.2023, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
Записник са сто четрдесет друге седнице одржане 28.12.2023.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.143
28.12.2023.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 142. седнице Комисије за жалбе, одржане 28.12.2023. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни чланови Комисије: Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Тамара Скрозза, Јелена Петковић, Филип Шварм, Златко Чобовић, Ана Мартиноли, Милена Васић, Родољуб Шабић и Сања Павловић
Одсутни чланови Комисије: Јелка Јовановић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Мирослава Алексића на текстове објављене у дневним листу „Ало“
1.Адвокат Мирослава Алексића поднео је жалбу због серије текстова објављених од 18. до 24. октобра 2023. године, а којима је, како је навео, прекршено више тачака Кодекса, јер су текстови тенденциозни и са увредљивим насловима, а у њима није наведен ниједан озбиљан извор информација, нити доказ за изнете оптужбе. У току расправе, Оливера Милошевић је рекла да је сагласна да су прекршене бројне тачке Кодекса које су предложене, али и да је прекршено и право на приватност. Истакла је да критика јавних личности у реду, али уз аргументе, доказе и у складу са професионалним стандардима, а не по систему „рекао ми један човек“. Додала је да би одлука Комисије да то није прекршај отворила врата за дискредитацију свакога ко је јавна личност. Истог мишљења била је и Тамара Скрозза, која је нагласила и да се велики део спорних текстова односи на Алексићевог таста, који уопште не би ни био тема медија да није таст Мирослава Алексића. Објаснила је да право на приватност јавних личности јесте сужено, али да то никако не значи да је дозвољено да таблоиди безгранично ‘чачкају’ по њиховим породицама, само зато што ти људи не мисле исто политички као уредници ових медија“, навела је Скрозза. Родољуб Шабић је указао и на то да, без обзира да ли је реч о јавној личности или не, извлачи се нешто из прошлости само да би послужило као инструмент за компромитацију одређене личности. Филип Шварм је рекао да је први пут од Александра Вучића чуо за таста Мирослава Алексића, да га је Вучић увео као политичку фигуру и да су сви ови текстови су засновани на блаћењу човека који није јавна личност, него је случајно Алексићев таст. Сања Павловић је подсетила да се та тачка Кодекса односи не само на приватност, него и на интегритет и достојанство људи о којима се пише, што је у овом случају несумњиво прекршено. Златко Чобовић је предложио да се Комисија изјасни и о прекршају тачке 3 поглавља V, односно о томе да ли су прећутане чињенице које могу битно да утичу на ставове читалаца. Истакао је да се у текстовима наводи да су Алексић и његов таст „стрпали у џеп“, „опљачкали“ и сл. у периоду од 2009. до 2012. године, а да је у свим тектовима прећутана чињеница да никада од тада до данас државни органи нису ништа од тога испитали, нити је вођен било какав поступак. Комисија је, по завршетку расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2, 3, 4 и 5 поглавља I. тачка 2 поглавља II, тачка 1 поглавља IV, тачке 1, 2 и 3 поглавља V и тачка 1 поглавља VII.
Седница је завршена у 18.30 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Надежда Будимовић
Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 28.12.2023.
Седница Комисијe за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 28. децембра 2023. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати жалбу Мирослава Алексића на текстове објављене у листу “Ало”.
Седница је отворена за јавност.
ННШ: МЕДИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ О ИЗБОРИМА БИЛО У НЕГАТИВНОМ ТОНУ ИЛИ ИГНОРИСАНО, А УТИЦАЈ САМОРЕГУЛАЦИЈЕ НИЗАК
(Извор: МЦ) Медијско извештавање о изборима било је негативно обојено или, у неким медијима, потпуно игнорисано и занемарено, док саморегулацију медија одликују велике потешкоће и низак утицај – закључено је на трибини Новосадске новинарске школе одржане јуче у Новом Саду.
Негативно или никакво извештавање о изборима
Анализа дискурса хедлајна, односно истакнутих вести на почетку централних информативних емисија, телевизија РТС, РТВ, Пинк и Н1 показала је да је кабловска телевизија Н1 већ у хедлајновима указивала аудиторијуму о проблемима у предизборној кампањи, а о којима се није могло чути у медијима који су склони власти.
„Други налаз је да је такозвана кампања ван кампање или прикривена кампања заузела цео простор у хедлајнима два јавна сервиса и ТВ Пинк и да је по њима ово био период изразите активности само једне особе а то је председник државе“ – истакла је Дубравка Валић Недељковић и додала да је број спотова Српске напредне странке био енормно већи од свих осталих укупно посматрано и да се спот кампања одигравала углавном на интернету.
Мониторингом хедлајна централно-информативних емисија се, према речима Дубравке Валић Недељковић, посебно истакао Војвођански дневник који је, како је рекла, „заборавио име своје емисије – а то је Војвођански дневник – и заборавили су на потребе грађана Војводине“ пружајући покрајинском аудиторијуму у хедлајнима емисија најчешће вести из области спорта, времена и рата између Израела и Хамаса.
Поред анализе садржаја хедлајна централних емисија, у периоду од три седмице коришћењем онлајн софтвера мониторовано је и извештавање 20 њуз портала у оним вестима који су имали највећи ангажман публике.
Стефан Јањић рекао је да је резултат истраживања очекивано показао да публика има највећи ангажман са вестима из области спорта и естраде, али и да су неки портали попут Телеграфа, Блица, Курира и Мондоа потпуно игнорисали политичку кампању.
„Када је реч о неполитичким вестима, акценат је на оно што је афирмативно и позитивно, а када је реч о политици и када се извештава о изборима, акценат је на ономе што је негативно. Дакле, много већи број читалаца је лајковао, коментарисао и шеровао ако вест има негативну компоненту, ако је неки политички актер оцрњен – што горим речима, што горим речником то боље по ту вест јер се она издиже и постаје популарнија“ – навео је Јањић.
Анализа ангажованости публике на друштвеним мрежама са вестима медијских портала показала је да странице многих медија користе и екстерне ресурсе да обезбеде већу видљивост својих објава због тога што Фејсбук онемогућава висок досег оних вести за које није плаћена промоција.
„Уколико не платите, не бустујете свој садржај, он неће бити видљив – заправо га нема. И онда ове странице користе додатне ресурсе да осим своје странице вести пласирају и на другим страницама по чијим именима никада не бисте претпоставили да су информативног карактера“ – објаснио је Јањић додајући да је у тим ситуацијама компликовано проценити да ли је та подршка у виду високе ангажованости публике са објавом била заиста спонтана или је део неког плана и сарадње различитих страница са медијем.
Како су многи медији наводили, једно од највећих изненађења овогодишњих избора било је прелазак цензуса листе др Бранимира Несторовића. За медијске истраживаче осим предизборних, значајни су и други облици његових медијских активности, те су стога Јелена Јововић и Стефан Јањић из Факе Неwс Трагача, анализирали његову књигу „Између два света“.
Јелена Јововић рекла је да је анализирана књига обимно штиво које представља својеврсну критику здравства и медицине засноване на доказима, те и да је највећи изазов био наћи праву меру критике његових тврдњи. Са једне стране било је потребно доказати да он износи псеудонаучне тврдње, али га и не критиковати у потпуности, јер Несторовић у књизи цитира и неке тачне налазе и износи оправдане критике као што је залагање за хуманији и комплекснији приступ пацијенту као људском бићу.
„Његове основне премисе којима критикује науку јесу, са једне стране да је наука догма, поготово медицина заснована на доказима, која не дозвољава да у њу упливају неки нови егзотични докази за које он тврди да су научно потврђени, а са друге стране да је медицина заснована на доказима практично у замци и да ради по диктату фармацеутских компанија. И како он сам каже, ништа од онога што не може да се прода и донесе профит не може да уђе у токове савремене медицине. Чињеница јесте да је наука један комплексан апарат који почива на научном методу, да је потребно да прође одређено време да би неко научно сазнање ушло у примену. Са друге стране, чињеница је да фармацеутска индустрија заиста профитира. Међутим, начин на који он доказује своје тврдње и начин на који укључује све могуће алтернативне и неалтернативне правце у свој систем знања како би читаоцима доказао да се ради о неком затвореном систему изненађује“ – казала је Јелена Јововић и додала да су је највише изненадиле оне тезе које су окарактерисане као лажни докази и немогућа математика.
Саморегулација суочена са многим потешкоћама
Осим изборних питања, истраживачки тим Новосадске новинарске школе се током године бавио и анализом механизама медијске саморегулације и саморегуларних тела.
Истраживање за Србију спроводила је Милица Јањатовић Јовановић која је говорила о томе да су саговорници који су учествовали у дубинским интервјуима и фокус групама указивали на велике изазове и потешкоће са којима се суочава Савет за штампу.
„Један од изазова са којима се Савет суочава јесте финансијска одрживост. Уколико желимо да Савет за штампу буде аутономно и независно тело, морамо да мислимо како се финансира. Предлог је да медији који признају надлежност Савета за штампу плаћају одређену надокнаду на годишњем или месечном нивоу јер нам је Савет важан и треба да га чувамо“ – рекла је Милица Јањатовић Јовановић додајући да је препознато и да је потребно да се пружи већа заштита члановима Комисије за жалбе који добијају претње приликом одлучивања по одређеним притужбама, али и да би Савет требало да размотри проширивање листе потенцијалних подносилаца жалби Комисији, чиме би се уврстили и грађани и други актери који нису директно погођени писањем медија али су уочили потенцијално кршење Кодекса.
Такође се говорило и о фектчекерским порталима као неформалним механизмима саморегулације медија, те да би било корисно да се оствари веза између ових портала и Савета за штампу како би процес саморегулације био ефикаснији и свеобухватнији.
Саморегулацијом медија у региону бавио се Недим Сејдиновић поредећи различите праксе на Западном Балкану на основу седам истраживања спроведеним у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Косову*, Албанији, Северној Македонији и Турској у којима се идентификовало које су то заједничке тенденције, разлике, проблеми и могућности у области саморегулације.
Сејдимовић је такође навео да је финансирање саморегулаторних тела важна тема у свим државама, али је истакао да су медији који подржавају Савет за штампу често у лошој финансијској ситуацији, те да је поред овог решења потребно и да Европска унија и међународни донатори настављају да подржавају савете.
„Општи заједнички закључак је да у овим свим земљама саморегулатива не може сама по себи да оствари велике помаке у побољшању квалитета медијске понуде. Она служи за ’фино штимовање’ медијске сцене. Да би саморегулатива била успешна ми већ морамо имати досегнут стабилан ниво медијских слобода“ – рекао је Недим Сејдиновић и додао да иако су у свим земљама саморегулаторна тела делимично ефикасна, она ипак озбиљно раде свој посао.
Истраживање је дотакло и друга питања које се тичу саморегулације, а односе се на потребе да се етички кодекси новинара допуне имајући у обзир развој технологије која намеће нова етичка правила. Када су у питању интерни етички кодекси, премда је установљено да она постоје у многим комерцијалним медијским кућама и у јавним сервисима, поставља се питање њиховог поштовања и ефеката.
Поред фектчекерских портала, као једног од механизма саморегулације, истакнути су и судови части у медијским удружењима и омбудсмани у медијским кућама који би могли да допринесу унапређењу професионализма и етичности медија.
Дубравка Валић Недељковић, Стефан Јањић, Јелена Јововић, Милица Јањатовић Јовановић и Недим Сејдимовић говорили су на трибини Новосадске новинарске школе где је организација представила резултате и закључке истраживања реализованих у 2023. години међу којима су биле анализе о медијској саморегулацији у Србији и региону, о медијској презентацији предизборне кампање за парламентарне и покрајинске ванредне изборе и о наративима у књизи „Између два света“ др Бранимира Несторовића.
Револуција или еволуција фотографије
(Извор: ОзонПресс) Центар за развој фотографије организовао је конференцију о утицају вештачке интелигенције на медијску фотографију у оквиру Фестивала фотографије Визуализатор.
Учесници конференције, представници медијских кућа, фотографи, факултетски професори и стручњаци у области образовања сложни су да је употреба вештачке интелигенције за генерисање текстуалних и визуелних садржаја присутна у медијима, али да јавност о томе готово да не зна ништа. Посебну опасност представља чињеница да такви садржаји никада нису јасно назначени, што додатно нарушава поверење у медије, које је већ угрожено.
Центар за развој фотографије овом дебатом указао је на комплексност проблема који настаје употребом вештачке интелигенције у медијској фотографији. Брзина којом генерисање лажних слика постаје једноставније и доступније указује на потребу за правовременом реакцијом којом би се заштитио легитимитет фотографије као средства информисања, али и поузданост медија.
Едукација јавности, али и запослених у образовању више пута је током разговора истакнут као један од најважнијих корака у спречавању манипулације и злоупотребе лажних слика.
Испред Савета за штампу, генерална секретарка Гордана Новаковић је истакла да је ово саморегулаторно тело већ понудило смернице за етичко коришћење вештачке интелигенције у медијима, те да оквир већ постоји. Ипак, њега је потребно даље допуњавати.
– Када говоримо о етичком аспекту употребе вештачке интелигенције – медији су одговорни за сваки садржај који пласирају. Било да се ради о тексту или фотографији, они не смеју да доведе у заблуду. Употреба алата, било ког, не сме да утиче на етичност професије. Најважније је да све што се генерише и пласира буде под људским надзором и да буде јасно назначно.
Председник Центра за развој фотографије и модератор конференције Звездан Манчић, подстакао је и разговор о терминолошкој дистинкцији као једном од примарних проблема.
– Једна од највећих опасности коју ми, фотографи препознајемо јесте употреба речи ‘фотографија’ када говоримо о сликама генерисаним вештачком интелигенцијом. Потребно је постићи консензус о термину који би објаснио да је реч о нечему што није фотографија, иако на први поглед изгледа веродостојно. Један од термина који је у оптицају је промтографика, чиме се указује на разлику у технолошким процесима којима настају ове врсте садржаја.
За фотографе је један од највећих изазова и питање ауторских права. Ово је истакао Горан Сивачки, представник фотографије у Удружењу новинара Србије.
– Како ми можемо да знамо које делове и чије фотографије вештачка интелигенција користи да би направила оно што неко тражи кроз промпт? Не само да такве слике не смеју да подлежу ауторским правима, већ ја као фотограф желим да знам уколико се део моје фотографије нађе на некој слици коју је генерисала вештачка интелигенција.
Проф. др Драган Вукмировић, редовни професор на Факултету организационих наука, негује оптимистичан став према употреби вештачке интелигенције.
– У медијима се појавом вештачке интелигенције десила еволуција, али не и револуција. Мислим да ће ствари ићи на боље. Сада када имају знање, барем подсвесно, о томе да је слика потенцијално генерисана вештачком интелигенцијом, људи ће више почети да преиспитују оно што виде. Своје студенте охрабрујем да користе вештачку интелигенцију јер верујем да она може да буде корисна, докле год се користи правилно.
Ванредна професорка на Одељењу за новинарство и комуникологију, проф. др Александра Крстић, истакла је и значај едукације запослених у образовању.
– Оно што је потребно је едукација наставника и професора. Ми нисмо довољно информисани о етичким импикацијама, као ни о питању ауторских права на слике генерисане вештачком интелигенцијом, с обзиром да ово још увек представља сиву зону. Наставници и професори први морају да знају шта је дозвољено, а шта није јер на тај начин ми можемо да упутимо и наше студенте на адекватно коришћење алата вештачке интелигенције.
Елеонора Влаховић, психолог и саветник у Заводу за унапређење образовања и васпитања и Изабела Бранковић, генерална директорка Асоцијације медија, сложне су у идеји да су измене у образовном систему један од императива.
Изабела наводи:
– Завод за унапређење образовања и васпитања ће морати да уведе, као што је пре неколико година увео предмет медијска писменост, нове измене школског програма које ће обухватити оно што доноси вештачка интелигенција, а што је захтева да се оде корак даље од онога што данас подразумева медијска писменост.
– Једини спас видим у подстицању критичког мишљења, без обзира на то какви ће се нови алати појавити. Фотографија може бити и права, а злоупотребљена. Мисли, сумњај, разликуј битно од небитног, то је оно што треба развијати. Образовање губи ритам са реалним животом, а сада је још изазовнија ситуација – истакла је Елеонора Влаховић.
Конференцију је подржало Министарство информисања и телекомуникација.
Наредну дебату на ову тему Центар за развој фотографије организује у Нишу. Учесници у разговору биће Александар Ћирић, фотограф, мултимедијални новинар и уредник портала Пиротске вести, Саша Ђорђевић, председник УО Медијски истраживачки центар Ниш, Цветан Томчев, фотограф, предавач на Универзитету у Софији и вишегодишњи уредник фотографије бугарског националног магазина “Труд”, др Марија Вујовић, ванредни професор на Департману за комуникологију и новинарству Филозофског факултета у Нишу и Звездан Манчић, председник Центра за развој фотографије.
Конференција у Нишу се одржава у суботу, 16. децембра, у Дели простору (Давидова 6а), са почетком у 13 часова.
„Закон не сме да крши ни краљ“: Како је Телеком постао већи од закона?
(Извор: Н1) „Закон не сме да крши ни краљ“, стара је латинска максима. Међутим, у најновијој саги о новим медијским законима у Србији не ради се толико о самим законима колико о њиховој примени.
Два кључна закона који дефинишу српску медијску сцену – Закон о јавном информисању и Медијски закон о електронским медијима – усвојени су 4. новембра, након тродневне бурне дебате у српском парламенту, преноси Међународни институт за штампу (ИПИ).
Ово је уследило након преломног осмочасовног састанка 17. октобра између председнице Владе Србије Ане Брнабић и представника медијске заједнице из радне групе за реформу медија, коју је сазвала Мисија ОЕБС-а у Србији.
Мало би било рец́и да је седница у парламенту била бурна и необуздана. Поново су се око медијске сцене сукобили највиши интереси политике у поларизованом друштву Србије. На крају, Закон о јавном информисању и медијима изгласала је вец́ина од 142 посланика, Закон о електронским медијима је усвојен вец́ином од 144 од 250 посланика, наводи ИПИ.
Делови оба закона су снажно критиковани од стране домаћих и међународних новинских организација за слободу медија да нису у складу са претходно договореног Медијском стратегијом. У завршном тексту, постигнути су неки позитивни компромиси и уклоњени многи проблематични аспекти нацрта закона.
Међутим, један од најконтроверзнијих елемената текста је остао. Према новим законима, држава Србија, преко државног телекомуникационог оператора Телекома Србије, опет ће моћи да легално и званично буде власник медија.
Иако текст новог Закона о јавном информисању и медијима наводи да „издаваче или произвођаче медијских садржаја“ „не могу оснивати, директно или индиректно“ ни покрајинске ни локалне власти, он је садржао важан изузетак. Ова рупа би била за случајеве у којима је оснивач медија „привредно друштво које обавља делатност електронских комуникација, у складу са законом којим се уређују електронски медији, под условом да није корисник државне помоц́и у смислу Закона о стабилизацији и придруживању са ЕУ.
У пракси, овај изузетак ће омогућити држави да поседује медије индиректно, преко Телекома Србије. Заговорници слободе штампе страхују да ће ова могућност државне телекомуникационе компаније да купује и поседује медије дати влади вец́и индиректан утицај и контролу над утицајним телевизијским тржиштем. Ово би довело до нарушавања медијског тржишта због неравноправних услова за медијске компаније, као и ризика од неприкладног политичког утицаја.
Стратегија
У стварности, Телеком Србија је већ био власник медија неколико година. Први медиј који је 100 одсто био у власништву Телекома био је Јуроњуз Србија, који је почео да се емитује 2021. године.
Две године раније, 2019, Јуроњуз компанија, чије седиште је у Француској, објавила је да ће покренути Јуроњуз Србија током званичне посете француског председника Емануела Макрона Београду.
То није било стриктно у складу са тадашњим законом, али је пронађен начин. Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) је тада тврдио да то није у супротности са законом против државног власништва над медијима, јер Јуроњуз није у директном власништву Телекома, већ подружнице Телекома, Арена Ченл Груп. Такође се сматрало да је сам Телеком акционарско друштво, где држава није директно једини акционар.
Међутим, Стратегија развоја система јавног информисања (Медијска стратегија) коју је Влада Србије усвојила 2020. године, након опсежних консултација са медијском заједницом, имала је јасно изражен циљ да се укине јавно власништво над медијима. Доношењем Закона о електронским медијима и Закона о јавном информисању овај циљ је напуштен.
Питање јавног власништва над медијима, у овом случају Телекома, додатно компликује чињеница да је Телеком највећи кабловски оператор у Србији. Постоји забринутост да би Телеком могао да злоупотреби своју позицију контроле над кабловским мрежама да би ставио оштетио независне медије.
Телевизијске станице са националном покривеношћу нуде сви кабловски оператори. Међутим, у кабловској понуди Телекома Србије нема информативних канала који су део Јунајтед Медија Групе, која је критична према влади. Јунајтед поседује канале као што је Н1, који се сматра једним од најнезависнијих канала у региону.
Ова забринутост наглашава важност обезбеђивања једнаких конкурентских услова за све медије и потребу за истински независним и објективним регулаторним оквиром.
Процес усвајања Медијске стратегије почео је још 2017. године. До усвајања закона то је био маратон са неочекиваним препрекама, дуг пет и по година и више од 100 дуготрајних састанака. Толико дуго да је у међувремену министарство надлежно за израду закона променило назив и преобликовало своју надлежност.
Што се тиче омогућавања Телекому, који је у већинском власништву државе, да оснује медиј, поставља се питање зашто се то ради“, рекла је Маја Север, председница Европске федерације новинара (ЕФЈ).
„То буди сумњу да ће се отворити пут за оснивање нових медија у власништву Телекома, за које нико не зна шта би могли да раде“, рекла је она.
Честитке из ЕУ
Север, угледна хрватска новинарка, подсетила је да се „земље у нашем региону не могу поредити са земљама са високим нивоом демократске културе, а друштвени контекст у коме се нешто дешава је увек важан“.
И Међународни институт за штампу подржао је ставове Српске коалиције за слободу медија, коју чине Асоцијација медија, Асоцијација онлајн медија, Независно друштво новинара Војводине, Независно друштво новинара Србије, Пословно удружење Удружења локалних и независних медија „Локал прес” и Фондација Славка Ц́урувије.
Дан пре гласања о законима, 25. октобра, Коалиција за слободу медија је за мање од 24 сата прикупила више од 7.000 потписа за брисање чланова закона који државним компанијама попут Телекома Србије дозвољава да поседују медијске куће.
Коалиција је такође хитно позвала на увођење одредби које омогућавају судску и грађанску контролу поступања Регулаторног органа за електронске медије (РЕМ) по притужбама грађана и организација. Предлог није узет у разматрање, а закони су донети дан касније.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен честитала је Србији.
„Што се тиче слободе медија, управо сте завршили важне реформе усвајањем Закона о електронским медијима и Закона о јавном информисању и медијима. Честитам на томе и сада то треба да имплементирате и да наставите да радите на томе“, рекла је она.
Европски комесар за проширење Оливер Вархељи такође је у писму честитао председници Владе Републике Србије Ани Брнабић, истичући да „у оба предлога закона препознаје много добрих елемената“.
Други су били мање подржавајући.
„У Србији имамо нове медијске законе који ће утицати на консолидацију медијског тржишта и допринети да један наратив буде доминантан“, рекла је Александра Карпи из организације Фридом хаус. Она је, гостујући на Факултету политичких наука Универзитета у Београду 13. новембра, додала да је слобода медија у земљама Западног Балкана забрињавајућа.
Важност власништва над медијима за политички опстанак може се видети из отпора који одређене земље имају према нацрту Европског акта о слободи медија (ЕМФА).
Ипак, Европска унија је Србији у преговорима о законима поручила да по питању јавног власништва над медијима не постоји заједничка политика ЕУ.
Међутим, како истиче Тамара Филиповић Стевановић, генерални секретар Независног удружења новинара Србије (НУНС), „у Бриселу нема разумевања о наслеђу и навикама у Србији у односу на земље ЕУ“.
Каква је ситуација у Европи?
На пример, осим у случају ОРФ-а, аустријског јавног сервиса, аустријска влада није вец́ински власник медија. Док су српске власти истицале да преко аустријског телекомуникационог оператора А1 власништво има држава, друга страна подсец́а да је вец́ински власник А1 Карлос Слимс – Америка Мовил – са 56,6 одсто удела, док Аустрија преко О БАГ холдинг има 28,4 одсто мањинског власничког удела.
У међувремену, у Шведској, осим телевизијских канала који се емитују као део јавног сервиса, држава је индиректно, преко државног телекомуникационог оператора ТЕЛИА – власник удела у ТВ4. Међутим, за разлику од Србије, Шведска већ дуго ужива висок ниво поштовања грађанских, политичких и медијских слобода.
Држава Србије има већински удео у телекомуникационој компанији Телеком Србија, која преко својих филијала Арена Цханнелс Гроуп и МТЕЛ Свисс СА из Швајцарске поседује чак 20 ТВ канала, од којих су најистакнутији Арена Спорт, Јуроњуз Србија и Блумберг Адриа. Ниједан од ових канала нема националну покривеност, већ се приказују преко кабловских мрежа.
Поред тога, још увек се не зна колики је финансијски допринос Телекома Србије осталим трећим медијима, с обзиром да подаци о превозу и рекламирању нису јавно доступни.
Нови закони у суштини омогућавају Телекому Србије да прошири свој утицај и да купује и оснива медије. Страхује се да ће Телеком Србија ширењем свог медијског портфеља стећи тржишну доминацију, али и политички утицај.
„Спорни чланови закона су лекс специјалис за Телеком Србије“, истиче Филиповић Стевановић из НУНС-а.
„Прекомерни утицај државе у медијима може отворити Пандорину кутију сужавања медијског плурализма и разноликости садржаја. Нема ограничења. Држава каже да и телеоператери улазе на медијско тржиште у свету, али разлика је у томе што се они не мешају у прављење вести. На основу нашег искуства, то видимо као велику опасност. Нисам сигурна да ли то не разумеју у Бриселу или је то политичка игра трговања слободом медија зарад других интереса. Али утицај Телекома Србије је и у дворишту ЕУ, на пример, у Словенији и Хрватској“, указује Филиповић Стевановић.
Регулаторни пропусти
Забринутост због повећане контроле владе над телевизијом у Србији продубљена је недостатком независности главног медијског регулатора у земљи.
РЕМ је 2022. године доделио четири националне фреквенције на осам година, искључиво медијима који подржавају политику Владе Србије, а који су и раније имали ове националне фреквенције.
Ове телевизије, између осталог, покрећу кампање против истраживачких и критичких новинара, емитују ријалити програме који обилују насиљем, а на некима од њих стални гости су осуђени за ратне злочине и симпатизери бившег председника Србије Слободана Милошевиц́а, који је одвео земљу у крваве ратове 1990-их.
Филиповић Стевановић каже да се преко телевизије информише више од 60 одсто грађана Србије и да они емитери са националним покривањем имају велики утицај на формирање јавног мњења.
„Ако јавност нема информације које су јој потребне за доношење одлука на дневној бази, то је велики проблем за ово друштво. Телеком не би био толики проблем да РЕМ ради свој посао. РЕМ је и највећи кривац за заробљеност медија и медијског садржаја. РЕМ не ради анализе, не реагује на говор мржње, чак ни на очигледна кршења закона о оглашавању“, истиче Филиповић Стевановић.
У РЕМ-у ове одлуке доноси девет чланова Савета РЕМ-а. Управо зато, у процесу израде закона, било је доста полемика око судбине мандата актуелних чланова Савета. На крају је договорено да се састав Одбора РЕМ-а реконституише, по новом закону, у року од годину дана од ступања на снагу Закона о електронским медијима.
Захтеви за промену
Грађани Србије годинама траже укидање ријалити програма који промовишу насиље. Пре три године, иницијатива „У име културе“ упутила је Скупштини Србије захтев са 113.459 потписа за ограничавање оваквих проблематичних ријалити програма. Када је реч о насиљу у ријалити програмима, прст је углавном уперен у ТВ Пинк.
Основана за време режима Слободана Милошевића, ТВ Пинк је имала националну покривеност у првим годинама демократске власти и данас има лиценцу за националну покривеност, упркос томе што није испуњавала наведене услове за такву дозволу, поред контроверзних програма, не само због целодневних ријалити програма.
Под притиском јавности, Управа РЕМ-а је 2020. године израдила правилник којим би се ограничило трајање ријалити програма, али је Савет РЕМ-а гласао против.
У мају ове године, после два масовна убиства у Србији у којима је страдало 19 људи, већином деце, један од најважнијих захтева масовних протеста – Србија против насиља – била је забрана ријалитија који промовишу насиље.
Предлог члана који се односи на заштиту малолетника и људског достојанства у вези са емитовањем ријалити програма уврштен је у предлог Закона о електронским медијима када је упућен Скупштини Србије на усвајање. ТВ Пинк се жалио.
Иза леђа медијске заједнице и радне групе која је израдила закон, током ноц́не седнице скупштинског Одбора за културу и информисање, обрисан је члан 68. Објашњено је да ц́е све бити решено подзаконским актима.
Четири дана након ступања на снагу овог закона, ТВ Пинк је емитовала ДНК емисију – у којој се утврђује очинство детета као вид јавне забаве. Телевизија је прекршила новоусвојени члан новог Закона о електронским медијима који забрањује емитовање садржаја „у циљу утврђивања идентитета родитеља малолетног лица (нпр. оспоравање или утврђивање очинства или материнства), без обзира да ли је дете под родитељским старањем”.
Фондација Славко Ћурувија, која носи име новинара убијеног 1999. године због слободе говора и противљења режиму Слободана Милошевиц́а, поднела је жалбу РЕМ-у.
Иста фондација је недавно објавила анализу колико је у програмском опредељењу ТВ Пинк, на основу којег је РЕМ 2022. године обновио лиценцу за емитовање са националном покривеношц́у, стварног ТВ садржаја. Анализа је показала да Пинк није испунио више од половине програмских обавеза датих регулатору.
Савет за штампу
У Закону о јавном информисању и медијима постоји још једна одредба од значаја за медијску заједницу: улога Савета за штампу – чије ће одлуке о кршењу етичког кодекса новинара сада бити један од критеријума за доделу јавног новца медијима. Србија ће сада бити једна од ретких европских земаља која у законодавство уграђује Савет за штампу као једино признато саморегулаторно тело.
Према досадашњим подацима Савета за штампу, дневне новине у Србији прекршиле су Кодекс новинара Србије у 2.715 различитих текстова објављених од 1. октобра 2022. до 31. јануара 2023. године.
Најкршеније поглавље обухвата претпоставку невиности, неозначено оглашавање, објављивање неприкладних и порнографских садржаја, кршење етике у вези са истинитошћу изражавања и права на приватност, као и откривање идентитета деце. Истовремено, кодекс су најчешће кршили медији који су значајни корисници државног новца.
На ограниченом медијском тржишту Србије, издвајање јавних средстава један је од начина економског опстанка, а посебно је важно за мале локалне медије.
Новим законом се успоставља Јединствени информациони систем у коме ће бити видљиви подаци важни за пројектно суфинансирање медија, укључујући увид у произведене медијске садржаје и издвојена средства.
Законом о јавном информисању и медијима уводи се бодовање њиховог искуства и стручности при избору чланова комисија за пројектно суфинансирање, што је изузетно важан начин на који се медији и даље финансирају.
Чланци објављени у штампаним медијима морају бити потписани именом и презименом, псеудонимом или иницијалима аутора или групе аутора. Одредба је важна из више разлога, а један од њих су феномени непотписаних чланака који циљају и нападају критички настројене новинаре.
„Покушали смо да запушимо сва цурења која смо видели у примени претходног закона“, рекла је Филиповић Стевановић.
„Иако је и раније било предвиђено транспарентније и одговорније управљање јавним новцем, то није била пракса. Из страха смо неке ствари у закону престандардизовали, тако детаљно описали, плашећи се да се не злоупотребе као и раније. Кључ је имплементација”, додала је.
Борба за слободу медија се наставља
У најновијем извештају о Србији, Европска комисија је приметила „ограничени напредак“ у погледу слободе медија. Гледајући уназад на тему медијских закона, првенствено се бавио законодавним процесом, а не садржајем закона. Акценат је стављен на независност РЕМ-а и нетранспарентност власништва медија.
Међутим, по питању слободе изражавања Европска комисија је утврдила да је „ограничен напредак“ постигнут, иако су полиција и тужилаштво у неким случајевима напада и претњи новинарима реаговале муњевито – случајеви претњи, застрашивања, говора мржње и насиља над новинарима – новинари и даље изазивају забринутост.
„Поновне изјаве високих званичника о свакодневном и истраживачком раду новинара представљају изазовно окружење за остваривање слободе изражавања“, закључује се у извештају.
Према бази података Независног удружења новинара Србије само за 2023. годину забележено је 146 напада и притисака на новинаре: осам физичких, један напад на имовину, 101 притисак и 36 вербалних претњи.
Када је реч о новоусвојеним законима, процес још није завршен. Без додатног законодавства, укључујући подзаконске акте и стварну имплементацију, ништа се не може постићи.
„Пред нама је још велики посао, доношење подзаконских аката. У том процесу може се релативизовати оно што је добро написано у закону. Надам се да се то неће десити, али хајде да отворимо очи да ништа не промене“, истиче Филиповић Стевановић.
Мало је рећи да је однос медијске заједнице у Србији и власти пун неповерења.
„Из неког разлога“, додаје Филиповић Стевановић, „више пута су нас преварили. Ни претходни закони нису били лоши, али се нису добро спроводили.”
На крају крајева, нема закона који ће бити тако добро написан да се не може злоупотребити. Јер није реч о парчету папира, већ о онима који имају моћ да спроведу написано.
Савет за штампу: Представници државе морају да комуницирају са новинарима
Извор: (НУНС) Медиапортал и Ало.рс прекршили су више тачака Кодекса, док Нова С, Н1 и новинари Југпресса нису прекршили Кодекс и имају право на благо претеривање у формулацији наслова, одлучила је Комисија за жалбе Савета за штампу на синоћ одржаној редовној седници
Медиапортал довео читаоце у заблуду
Прва жалба коју је Комисија разматрала је она коју је Милован Глишић упутио против Медиапортал-а због објаве на сајту са насловом „Покренут поступак против бившег директора ЕД Чачак“ који је објављен 28. септембра.
Он је у жалби написао да су у тој објави неистинити наводи да је против њега покренут поступак.
„Супротно правилима новинарске професије, није наведено ни ко је покренуо поступак, нити због чега је покренут, нити ми је дата прилика да одговорим на оптужбе“, навео је Глишић.
Уз жалбу је доставио Уверење Основног суда у Горњем Милановцу као доказ да се против њега не води кривични поступак.
Он је затражио од Комисије да донесе одлуку о прекршају Кодекса јер сматра да је Медиапортал објављивањем поменутг садржаја на Фејсбук страници прекршио његово право на претпоставку невиности, изнео неосноване оптужбе и клевете и повредио његово право на достојанство.
Медиапортал није одговорио на ову жалбу.
Дискусију је отворила Јелена Петковић из Удружења новинара Србије. Она се сложила са предлогом одлуке да је прекршен Кодекс и додала да је тај медиј овом објавом своје читаоце довео у заблуду.
Тамара Скрозза из Независног удружења новнара Србије је рекла да је врло ретко случај да медији пекрше прву тачку Кодекса која се односи на истинитост извештавања.
Представница Локал преса и председавајућа Комисије за жалбе Надежда Будимовић је додала да у објави Медиапортала нема никаквих чињеница.
„То може бити прећуткивање чињеница јер ниједна чињеница запаво није ни изнета у овој реченици“, навела је Надежда Будимовић.
Након кратке дискусије Комисија је једногласно одлучила да је Медиапортал прекршио Кодекс у одредбама које се тичу истинитости извештавања, односно, да није извештавано објективно и потпуно. Остали прекршаји се односе на неосноване оптужбе, недостатак извора информација, кршење претпоставке невиности, права на приватност и прећуткивање чињеница.
Власт не комуницира са новинарима па се жали
Катарина Томашевић, председница Радне групе за израду Нацрта закона о изменама и допунама закона о електронским медијима упутила је жалбу Комисији у вези са више текстова који су објављени на порталима Нова и Н1, а који се тичу процеса доношења Закона о електронским медијима.
У жалби је навела да медији Јунајтед групе воде „оркестрирану кампању“ против Радне групе за израду радне верзије Нацрта закона о изменама и допунама закона о електронским медијима. Наиме, Томашевић је навела да су „тврдње“ у текстовима ових медија да је одредба по којој када су „медијске услуге телевизије за које је дозвола издата за целокупно подручје Републике Србије оператор је дужан да позиционира непосредно након основних програма јавног медијског сервиса“ додат „преко ноћи у намери да се угаси СББ“ нетачна.
Њено образложење је да закон није битно промењен осим што је усвојен предлог да се на нултом каналу налазе сервисне информације о садржају понуде оператора, а да је одредба да се иза јавног медијског сервиса налазе канали са националним покривањем била јавно презентована на сајту Министарства информисања и да су новинарска и медијска удружења била упозната са тим.
Томашевић даље замера медијима Јунајтед групе да су пренели погрешну информацију да је за утврђивање трошкова оператора и евентуално одузимање дозволе задужен РЕМ. Како наводи, за то је задужен РАТЕЛ.
У својој жалби замерила је и Савету за штампу зато што није реаговао на извештавање медија Јунајтед групе.
“Изненађујуе је да нисте нашли за сходно да се огласите, и заштитите стручну јавност али и све грађане, од агресивне манипулације чињеницама која долази са медија Јунајтед групе, поготово имајуц́ и у виду да сте и сами укључени у доношење ових нацрта закона и да и сами знате да тезе које грађани могу чути и прочитати у овим медијима једноставно не одговарају истини”, стоји у жалби Катарине Томашевић.
Редакција Н1 је у одговору на жалбу написала да жалба Катарине Томашевић не испуњава формалне услове како би била узета у обзир за разматрање јер према Пословнику о раду Комисије за жалбе, жалба мора да се односи на конкретне садржаје који су објављени у медијима, што у овом случају није прецизирано и жалба мора да буде поднета од стране лица оштећеног објављеним садржајем или било ког члана Комисије.
Редакција Н1 одговара још да је жалба “нејасна па се по њој не може ни у том смислу поступити” и да се наводе “само паушалне оцене о наводној неистинитости информација које су објављене”, те тврде да у извештавању Н1 нема повреде етичког кодекса, са напоменом да су тражили и реакцију тзв. друге стране али да нико није одговорио на њихова питања.
Нова С није одговорила на жалбу.
Представница Независног удружења новинара Србије Милена Васић рекла је да би било каква одлука осим одбијања жалбе била директно мешање у уређивачку политику, односно у извештавање о питању које је од изузетног јавног значаја.
„Мислим да је у извештавању о оваквим стварима које директно утичу на политичка права грађана дозвољен одређени ниво претеривања када се каже ‘медијски мрак’ јер су теме медија толико битне и толико смо оптерећени гушењем слободе медија да мисллим да је потпуно прикладно одбити ову жалбу“, објаснила је Милена Васић.
Представник јавности Родољуб Шабић се сложио да Миленом Васић и додао да је неколико оштријих речи потпуно примерено тој врсти полемике.
„То је стандардни ниво јавне критике у односу на неки пропуст власти и они јесу дужни да трпе више него што би био дужан да трпи обичан грађанин“, навео је Шабић.
Јелка Јовановић из Асоцијације медија је рекла да овај случај показује колико је читав процес доношења медијских закона био нетранспарентан.
„Знам колико је било тешко доћи до поузданих информација. Госпођа Томашевић би више учинила за читав процес да је давала информације, што јој је било у опису радних задатака“, навела је Јелка Јовановић.
Јелена Петковић из Удружења новинара Србије се сагласила са Јелком Јовановић.
„Било би добро да неко ко води радну групу успостави канал комуникације са медијима, да објашњава и износи своје мишљење. Госпођа Томашевић је рекла да су они били презаузети да одговоре на питања новинара. Не знам како онда мислли да медији знају нешто што не могу да знају“, објаснила је Петковић.
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић је нагласила да није тачна тврдња у жалби да је Савет био укључен у израду овог закона и да она то зна јер водила радну групу у којој није било представника Савета за штампу.
Комисија је и у овом случају једногласно одлучила да ни Н1 ни Нова нису прекршили Кодекс.
Новинари имају право да кажу када се осећају угрожено
Против Регионалне информативне агенције Југпресс жалбу је поднео Звездан Кнежевић поводом објављивања текста на порталу Југпресс под насловом „Адвокат претио Југпресс-у паљењем зграде и људи због интервјуа са Живојином Стефановићем о 5. октобру“.
Он је у жалби навео да је главна и одговорна уредница портала Југпресс Љиљана Стојановић нетачно и необјективно известила о његовом коментару на Фејсбук страни портала „изменивши приликом редакцијске обраде чињенице и смисао мог коментара на тај начин што је објавила неистинит наслов“.
„Нетачно је да сам ја у својим ранијим коментарима исказивао врло јасно непријатељство према Југпрессу“, навео је Кнежевић.
Он сматра да је на тај начин извршена повреда Кодекса која се односи на истинитост извештавања.
На порталу Југпресс-а објављен је његов одговор.
Главна и одговорна уредница Југпресс-а Љиљана Стојановић у одговору на жалбу је навела да је у тексту на који се он позива објављен снимак екрана његовог коментара који су чланови редакције доживели као претњу и да су о томе обавестили чланове Сталне радне групе за безбедност новинара.
„На основу њихове пријаве Основно тужилаштво у Лесковцу је покренуло поступак узимања изјава од новинара Ивана Спирића, који је радио интервју са Живојином Стефановићем а на његову молбу (Стефановићеву) а поводом годишњице петооктобарских промена. Кнежевић је Спирића директно прозвао на фејсбук страни ЈУГпресса, обративши му се речима „Иване, знаш ли шта радиш?“ а звао га је и телефоном, о чему је Спирић дао изјаву у тужилаштву. Тужилаштво је узело изјаву и од мене, као главне и одговорне уреднице Регионалне информативне агенције ЈУГпресс. Узели су изјаву и од Кнежевића“, објаснила је Љиљана Стојановић.
Уз одговор на жалбу достављен је и снимак екрана са коментарима Кнежевића, као и његова реакција на текст који је објављен на порталу Југпресс-а.
Говорећи о овом случају Оливера Милошевић из Удружења новинара Србије оценила је да је можда претерана рекација када новинари Југпресса кажу да је у питању претња, али да они имају право на то.
„Али свакако је ова историја таргетирања њих као медија и појединачно новинара у тако малим срединама може и те како да буде окидач за људе који могу да протумаче на негативан начин оно што он говори, а то је да они згрћу велики новац, да се не зна порекло тога, да су плаћеници… Милсим да је то једна опасна појава и можда имају право да буду сензитивни на овакве објаве“, навела је Милошевић.
Милена Васић је рекла да је наслов мало проблематичан, али да се слаже да може да постоји одређени ниво сензитивности, с обзиром на то да коментари долазе од некога ко није лаик.
„Баш зато је и наглашено да је адвокат. Зато што врло добро барата језиком и може да шета по тој финој граници између претње и слободе изражавања“, навела је Васић.
Јелена Петковић је додала да је Кенжевић новинарима Југпресса упутио велики број коментара и да она разуме да су се они због тога осетили угрожено.
Као и у претходном случају, Комисија је одлучила једногласно да Југпресс није прекршио Кодекс.
Ало поново крши Кодекс у више тачака
Због текста објављеног 21. октобра на портали Ало.рс под називом „УМАЛО ИЗБИЛА ТУЧА: Бојан Елек оптужио Игора Бандовића да је украо 300.000 евра од спонзора“, Игор Бандовић упутио је жалбу Комисији преко својих заступника.
У жалби је наведено да је текстом прекршена одредба о истинитости извештавања на тај начин што „у самом тексту портал Ало.рс позива се на „очевидце“ догађаја, о којима се ништа не зна и који ни на који начин нису проверљиви, скривајући идентитет таквог извора“.
Такође, они сматрају да су прекршене одредбе које се тичу одговорности новинара јер је у спорном тексту Бандовић оптужен да организацију (Београдски центар за безбедносну политику) води искључиво због личних интереса, да је склон алкохолу и да се сукобљава са сарадницима.
У жалби се од Комисије тражи да испита и да ли је текстом прекршена одредба о новинарској пажњи и поштовању приватности.
Они указују да Ало није контактирао Бандовића у вези навода које су објавили.
„Ало медиа сyстем“ је у одговору оспорио наводе из жалбе.
Наиме, издавач портала Ало.рс објашњава како „у спорном тексту није означен као учинилац било каквог кривичног дела“.
„Тужиочево понашање које је предмет извештавања у спорном тексту могло би бити окарактерисано као радња извршења многих кривичних дела, али новинари медија Ало.рс том понашању нису дали правну квалификацију“, објаснили су из Ало-а.
Они сматрају да није повређен Кодекс и да су новинари Ало-а професионално извештавали о Београдској безбедносној конференцији као о догађају од интереса за јавност, а на ком се догодио наводни сукоб између Игора Бандовића и Бојана Елека.
Тамара Скроза је на почетку дискусије у вези овог случаја напоменула да садржај у Ало-у није новинарски текст.
„Овде су озбиљне ствари које се тичу приватонсти Игора Бандовића. Он се оптужује да је алкохоличар и тако даље. То залази у приватност. Ми знамо да то није тачно јер знамо човека, али и да је тачно, то је заштићен податак. То није јавни интерес, он није државни функционер“, навела је Тамара Скрозза и додала да информације које је Ало пласирао нису тачне, да се није све одиграло како Ало пише.
Родољуб Шабић рекао је да је у питању један перфидан текст из препознатљиве „кухиње“.
„Догађај је заиста постојао, дошло је до жестоке расправе, али везане за конференцију. Ово је потпуно један злонамеран, перфидан текст. То није новинарски текст. Тај текст има за циљ да дискредитује и Бандовића и Београдски центар за безбедносну политику“, навео је Шабић.
Филип Шварм из Асоцијације медија је рекао да је текст у Ало-у написан унапред.
„Они су искористили све трачеве које су претходно објављивали да ставе Елеку у уста. Они као да су чекали нешто да се деси па да нападну и Центар и Бандовића“, рекао је Шварм.
Комисија је одлучила да је Ало прекршио Кодекс у одредбама које се односе на истинитост извештавања, односно да није тачно, објективно, благовремено и потпуно извештавао. Прекршене су и одредбе које се односе на ненавођење извора инфомација, објављивање неоснованих оптужби, поштовање приватности и новинарске пажње.
Одлуке са 141. седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 30.11.2023.
1. Милован Глишић – Медиа портал – Жалба решена прекршај кодекса
2. Катарина Томашевић – Нова.рс/портал Н1 – Жалба решена нема прекршаја кодекса
3. Звездан Кнежевић – ЈУГПресс -Жалба решена нема прекршаја кодекса
4. Игор Бандовић – Ало.рс – Жалба решена прекршај кодекса
Записник са сто четрдесет прве седнице одржане 30.11.2023.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.142
30.11.2023.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 141. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.11.2023. године у 18 сати у Прес центру УНС.
Присутни сви чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Тамара Скрозза, Јелена Петковић, Филип Шварм, Златко Чобовић, Ана Мартиноли, Милена Васић, Родољуб Шабић и Сања Павловић
Остали присутни: адвокати Сеад Спаховић и Ахмед Делимеђац, Ивана Крагуљ, Емил Холцер и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе Милована Глишића на текст објављен на „Медиа порталу“
2. Разматрање жалбе Катарине Томашевић на текстове објављене на порталима „Нова.рс“ и „Н1“
3. Разматрање жалбе Звездана Кнежевића на текст објављен на порталу „ЈУГПресс“
4. Разматрање жалбе Игора Бандовића на текст објављен на порталу „Ало.рс“
1. Милован Глишић поднео је жалбу због, како је навео, неистините информације да је против њега покренут кривични поступак за „разноразне малверзације“, без икаквог објашњења ко је, када и зашто покренуо поступак. У току расправе, Јелена Петковић је указала на то да после овог текста, којим је најављено да ће ускоро писати опширније, није уследило ништа, те да су тиме грађани доведени у заблуду. Због тога би у одлуци требало навести и прекршај тачке 3 поглавља V, која се односи на прикривање чињеница које могу битно да утичу на став читалаца, јер у тексту нема никаквих чињеница. Са овим су се сагласиле Тамара Скрозза и Оливера Милошевић, које се у нагласиле да је веома важно да се укаже да недостају чињенице, посебно зато што Кодекс прецизира да је прећуткивање чињеница једнако намерном изношењу лажи. Тамара Скрозза је мислила и да није потребно одлучивати о више тачака поглавља Истинитост извештавања, уколико Комисија утврди да је прекршена тачка 1, која је „ултимативна тачка и покрива све“, а за коју се Комисија ретко одлучује. Милена Васић је била сличног мишљења, али је Ана Мартиноли рекла да мисли да је важно да се детаљно образложи сваки прекршај и да треба навести све тачке Кодекса које су прекршене. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 3 и 5 поглавља I, тачка 3 поглавља IV, тачка 3 поглавља V и тачка 1 поглавља VII.
2. Катарина Томашевић, председница Радне групе за израду радне верзије нацрта закона изменема и допунама Закона о електронским медијима, поднела је жалбе због серије текстова објављених у вези са тиме да су, по завршетку рада Радне групе, у нацрт закона „преко ноћи“ додате две нове одредбе, што је назвала оркестрираном кампањом медија Јунајтед групе. Милена Васић је оценила да жалбе треба одбити, те да би све друго било директно мешање у уређивачку политику, односно у извештавање о теми од великог јавног значаја. Истакла је да је прилком извештавања о стварима која се тичу права грађана, што овога пута јесте случај, дозвољено извесно претеривање, те да би свака другачија одлука Комисије била притисак на медије. Робољуб Шабић је био сличног мишљења, истакавши да је употребљено неколико оштријих речи, али да је то потпуно примерено тој врсти полемике. Повод за то је дала сама власт својм пропустима, а представници власти су иначе дужни да трпе критику више него гађани. Тамара Скрозза је сматрала да Комисија не треба ни да се изјашњава о жалби, јер се жалитељка не слаже са оним што је објављено, а не указује на прекршаје Кодекса. Јелка Јовановић је нагласила да и ова жалба и текстови показују колико је цео процес био нетранспарентан. Рекла је да из личног искуства зна како је било тешко доћи до информација, те да је жалитељка требало да даје информације новинарима и да тако избегне сва евентуална погрешна тумачења нацрта закона. Јелена Петковић је такође рекла да је реч о важним и комплексним законима, који су тумачени на различите начине. Због тога је онај ко води радну групу морао да успостави неки канал комуникације са новинарима, јер новинари не могу да тачно известе о нечему ако немају информације. Министарство, односно жалитељка није имала времена да одговори на питања Н1, а то је била прилика да се дају тачне информације и да се избегну погрешна тумачења. Овако, не може се од новинара очекивати да знају нешто што нису могли да сазнају. Јелка Јовановић је додала и да свакако треба навести и да је неозбиљно да помоћница министра даје тако нетачне оцене у вези са укљученочћу Савета за штампу у израду закона и његовом улогом. Комисија је, након расправе, у два одвојена гласања, једногласно одлучила да портали „Нова.рс“ и „Н1“ нису прекршили Кодекс новинара Србије.
3. Звездан Кнежевић је у жалби Савету навео да је редакција нетачно известила о његовом коментару на Фејсбук страни портала, оптуживши га за претње које није изрекао и пријавила га Радној групи за безбедност новинара. Оливера Милошевић је нагласила, у току дискусије, да је важно имати у виду контекст у којем се ово дешава, а то су озбиљни проблеми које колеге у Лесковцу имају због извештавања о суђењу локалном моћнику, због чега су изложени опасности. У том светлу треба посматрати и квалификацију из наслова, која можда јесте претерана. Такође, читава „историја“ коментара у којима жалитељ таргетира новинаре портала, која у тако малим срединама може да утиче на то да људи негативно протумаче да они згрћу велики новац, чије се порекло не зна, да су страни плаћеници и слично и да зато можда имају право да се осете угроженима. Додала је и да је начин на који Кнежевић пише о главној уредници увредљив и понижавајућ. Милена Васић је рекла да „се једва изборила са овом жалбом“, те да Комисија не треба да се бави постовима на Фејсбуку, који је као тараба, на коју свако свашта качи. Сагласила се са тим да наслов јесте проблематичан, али да очигледно постоји повећан ниво сензитивности, вероватно и због тога што коментари не долазе од лаика. Претпоставља да је зато у тексту и наглашено да је адвокат, јер он добро барата језком и „може да шета по тој финој линији између претње и слободе изражавања“. Комисија је, по завршетрку расправе, једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.
4. Адвокати Игора Бандовића поднели су жалбу, верујући да су текстом прекршене бројне одредбе Кодекса из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Поштовање приватности, јер, како се наводи у жалби, статус Београдског центра за безбедносну политику не одговара одређеним „круговима“, који покушавају да дискредитују и ту организацију и човека који је на њеном челу. Из расправе и одлучивања била је изузета Милена Васић, због тога што је, како је објаснила, давала правне савете у вези са овим случајем. У гласању није учествовао ни Родољуб Шабић, који је морао да напусти седницу пре одлучивања. Тамара Скрозза је у дискусији истакла да су прекршене све тачке на које је жалитељ указао, сем претпоставке невиности. Истакла је и да сви који познају Бандовића знају да је нетачно оно што је о њему написано – да је склон алкохолу, нпр. али чак и да то јесте тачно, било би то дубоко залажење у приватност особе која није државни функционер. Додала је и да зна да се ово што је описано није десило тако како је објављено. Родобљуб Шабић је такође рекао да расправе јесте било, али не у вези са новцем и да је реч о злонамерном, перфидном тексту, чији је једини циљ дискредитовање и Бандовића и Београдског центра за безбедносну политику. Филип Шварм је потврдио да није било речи ни о чему од онога што се у тексту наводи, да је до расправе дошло због нечег другог, да новинар портала „Aло.рс“ томе није присуствовао, али и да има сазнања да је овај текст био написан унапред и да се чекао било какав повод да буде објављен. Комисија је, по окончању расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1,2,3,4 и 5 поглавља I, тачка 1 поглавља V и тачка 1 поглавља VII.
Седница је завршена у 19.05 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Надежда Будимовић