sofija

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.137

29.6.2023.

Београд

ЗАПИСНИК

Са 136. седнице Комисије за жалбе, одржане 29.6.2023. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Присутни чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Златко Чобовић, Тамара Скрозза Јелена Петковић и Филип Шварм

Одсутни чланови Комисије: Снежана Андерјевић

Остали присутни: Петар Андрејић из „Старчевачких новина“ и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Лепосаве Тодоровић на прилоге емитоване на Јутјуб каналу портала „Глас јавности“
2. Разматрање жалбе YUCOM- а на текст објављен у дневном листу „Информер“
3,Разматрање жалбе YUCOM-а на текст објављен у дневном листу „Вечерње новости“
4.Разматрање жалбе YUCOM-а на текст објављен у дневном листу „Ало“
5. Разматрање жалбе YUCОМ-а на текст објављен у дневном листу „Курир“
6.Разматрање жалбе YUCОМ-а на текст објављен на порталу „Блиц.рс“
7.Разматрање жалбе Коморе социјалне заштите на текстове објављене на порталима „Блиц.рс“, „Ало.рс“ и „Информер.рс“
8.Разматрање жалбе Златко Чобовић на текст објављен на порталу „Информер.рс“
9. Разматрање прве жалбе Драгане Чуљковић на текст објављен на порталу „Решетка.рс“
10. Разматрање друге жалбе Драгане Чуљковић на текст објављен на порталу „Решетка.рс“
11.Разматрање треће жалбе Драгане Чуљковић на текст објављен на порталу „Решетка.рс“
12.Разматрање жалбе Аните Ђукић на текст објављен у „Старчевачким новинама“
13.Разматрање жалбе Ивана Јеремића на текстове објављене на порталу „Нова.рс“
14.Разматрање жалбе Ивана Јеремића на коментар објављен испод текста на порталу „Нова.рс“

1.Лепосава Тодоровић поднела је жалбу због два видео прилога у којима њена мајка, како је навела, износи бројне неистине, између осталог, о бившем мужу, њеном оцу, кога оптужује за силовање и убиство, али и о њој и другим члановима породице, што их је све узнемрило и повредило. У току расправе, Златко Чобовић је рекао да је Кодекс несумњиво прекршен, као и да је потпуно необјашњиво какав јавни интерес постоји у овом случају и шта је циљ редакције. Подсетио је да водитељка на почетку другог прилога каже: „Неки тврде да све ово није истина, али да чујемо причу до краја“ и најављује нове наставке. По мишљењу Филипа Шварма, ово је најодвратније подилажење најнижим укусима пубилике. Пошто прилог већ има 450000 прегледа и 40000 коментара, очигледно је да ће то наставити да раде – доводиће људе који су на све спремни да говоре о коме год хоће и шта хоће и то је веома опасно. Јелена Петковић се сагласила са тим да у овом случају не постоји јавни интерес и додала да новинари треба да разговарају са жртвама насиља, али не на овакав начин, на који се злоупотребљавају емоције и саговорнице и публике. Истакла је да редакција није узела у обзир ништа из етичког кодекса. новинара што би требало применити у оваквим ситуацијама. Надежда Будимовић је рекла да је овај формат представљања медијског садржаја „црна рупа“ која омогућава свакоме да клевета кога год хоће, јер не постоји никаква претходна провера, нити било каква друга уредничка интервенција. Вида Петровић Шкеро је указала да је у овом случају реч о злоупотреби ресурса медија за сензационализам и гледаност, пошто се већ најављује да ће бити пет наставака ове приче. Комисија је, потом, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1,2 и 4 поглавља I, тачка 1 поглавља V и тачка 1 поглавља VII Кодекса новинара Србије и изрекла јавну опомену.

2. Комитет правника за људска права (YUCOM) поднео је жалбу због текста, објављеног на насловној страни, који садржи део узнемирујућег исказа окривљеног за масовно убиство у ОШ „Владислав Рибникар“, који је наводно дао полицији након хапшења, а у којем износи детаљан опис злочина, редослед убијања и рањавања жртава, као и списак са именима деце коју је планирао да убије и план злочина. Јелка Јовановић је рекла да оно што ће рећи о овом тексту, важи и за све остале на које се YUCOM жалио – готово два месеца од две трагедије, сведочимо томе да се ситуација непрекидно радикализује, чему доприносе управо овакви текстови. Родитељи су збуњени и шокирани, нико не зна шта ће се дешавати од јесени, ништа нико није урадио за њих и њхову децу, а објављивање оваквих текстова их само додатно збуњује и подиже тензије. Тамара Скрозза је рекла да је у свим текстовима, уз тачке наведене у жалбама, прекршена и тачка 4 поглавља VII, која се односи на заштиту приватности деца. Нагласила је да ће извештавање о овим случајевима, о којима је већ скоро све речено, ући у антологију бруке и срамоте наше медијске заједнице. У образложењу би свакако требало нагласити и да објављивање списка деце коју је планирао да убије превазилази Кодекс и ту децу директно доводи у опасност, јер већ постоје разни портали на којима се уздиже лик и дело убице. Рекла је да део одговорности за објављивање тог списка свакако сноси и начелник београдске полиције, али да то не аболира медије од одговорности. Такође, на колеге би требало апеловати да када убудуће извештавају о овом случају, односно о томе каква је била ситуација у школи и шта је довело до злочина, што свакако јесте у у интересу јавности, то раде обазриво, како не би дискриминисали децу која и даље иду у ту школу. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 3, 4 и 5 поглавља IV, тачка 1 поглавља V и тачке 1 и 4 поглавља VII.

3. Жалба YUCOM-a односила се на текст, такође објављен на насловној страни, који садржи исказ окривљеног за масовно убиство у околини Младеновца, као и детаље злочина, мапу кретања починиоца и друге детаље. Оливера Милошевић се изузела из расправе и одлучивања о овој жалби, јер је запослена у „Политици“, која има истог власника као и „Вечерње новости“. Комисија је, без расправе, одлучила да су прекршене тачке 1, 3, 4 и 5 поглавља IV, тачка 1 поглавља V и тачке 1 и 4 поглавља VII.

4. Жалба се односи на текст, такође објављен на насловној страни, у којем су, по мишљењу подносиоца жалбе, описани узнемирујући детаљи збочина, уз фотографије окривљеног и жртава. Текст садржи детаљан опис злочина, слику једног од места злочина и мапу кретања окривљеног са редоследом догађаја, као и личне податке жртава и окривљеног. Оливера Милошевић је указала на то да је одговор редакције патетичан и непрофесионалан, као и да покушавају да одбране неодбрањиво. Сви медији се у вези са масовним убиством у околини Младеновца позивају на јавни интерес, а јединим стварним јавним интересом – питањем зашто надлежни нису реаговали раније иако је било познато да је младић био познат полицији, да је застрашивао мештане и да је његов отац имао арсенал оружја – нико се од ових медија није бавио. Надежда Будимовић је истакла да је „Ало“ отишао и корак даље у односу на остале медије на које су поднете жалбе у објављивању детаља, јер је на насловну страну ставио фотографије убијених, а у текст фотографије крви са места убиства. И она је навела да се медији често позивају на јавни интерес, односно на претежно право јавности да зна и податке из истраге који не би смели да буду објављени, што је потпуна замена теза, пошто се овим подилази најнижим укусима публике. Филип Шварм је додао да је поразно што се из овог одговора види да у том медију ни месец дана од догађаја ништа нису разумели ни научили. Вида Петровић Шкеро је рекла да је у свему овоме најшокантнији одговор да је реч о догађају који је све шокирао, па су онда морали да објаве овакав текст са илустрацијама, који додатно шокира и виктимизује све и свакога. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 3, 4 и 5 поглавља IV, тачка 1 поглавља V и тачке 1 и 4 поглавља VII.

5. Подносилац жалбе је навео да је у тексту објављен исказ окривљеног из непознатог извора, а садржи и изјаве комшија и неименованих становника села у којима се десио злочин. Објављене су поверљиве информације, које у овом случају нису у интересу јавности, већ представљају злоупотребу инфомација до којих је „Курир“ дошао, а које могу додатно да узнемире све који су директно погођени злочином, али и јавност у целини. Тамара Скрозза је, у току расправе, истакла да овде има проблем са позивањем на јавни интерес, јер је текст, са једне стране покушај аболиције или оправдања, а с друге стране, наставак изградње култа личности убица, што имамо и на порталима које сада посећују деца и диве се „жртвама које су постале велики осветници“. По њеном мишљењу, у овом случају у питању је чист сензационализам и нема никаквог јавног интереса. Вида Петровић Шкеро је указала на то да и сам одговор на жалбу показује непрофесионализам редакције јер је потпуно контрадикторан. Најпре се каже да су поштовали жељу саговорника да буду анонимни јер су били узнемирени, а затим да изјаве нису дате у афекту и да људи из околине нису били узнемирени. Рекла је да то доживљала као манипилацију са жељом да се Комисији представи да су урадили све како треба. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 3, 4 и 5 поглавља IV, тачка 1 поглавља V и тачка 7 поглавља VI.

6. YUCOM је жалбу поднео због текста у којем су наведене строго поверљиве инфомације у вези са трагедијом у ОШ „Владислав Рибникар“ из истраге, а као извор наводи се „извор Блица упознат са случајем“. Подносилац жалбе сматрао је да су прекршене су тачке 4 и 5 поглавља IV, а објављивањем фотографије једне од жртава и тачка 1 поглавља VII. Јелка Јовановић је рекла да је захвална YUCOM-у на свим жалбама које су поднели, јер су добро таргетирали проблеме. Истакла је да је потпуно тачно да су у овој ситуацији сви медији могли да погреше, али постоје разлике између грешака и очигледне намере да се, кроз једну ужасну тему, подигне број кликова и тираж. Захваљујући овим жалбама, некако су заокружени ти ужасни дани, али ће, по свему судећи бити још сличних жалби. Чланови Комисије су једногласно одлучили да су прекршене тачке 1, 4 и 5 поглавља IV, тачка 1 поглавља V и тачке 1 и 4 поглавља VII.

7. Жалба је поднета против шест медија, али је у три случаја решена медијацијом. Односи се на девојчицу коју је отац држао закључану у купатилу и, по свему судећи, годинама је злостављао и занемаривао. Медији су, како се наводи у жалби, објавили фотографије зграде, стана, кроз kучаоницу, каде у којој је седела, фотографију оца, девојчице, имена, податке о њеном здравственом стању, алузије и претпоставке шта јој се све дешавало, разговоре са комшијама… Оливера Милошевић је рекла да је сваким од текстова прекршено пола Кодекса, извештавало се беспризорно и без части, а снимање стана кроз кључаоницу је посебна врста воајеризма. У жалби се наводи и да је прекршена тачка Кодекса која се односи на забрану дискриминације и по њеном мишљењу, јесте јер је дискриминаторно то што је девојчицу психолошкиња, која је није ни прегледала, окарактерисала као дете „неразвијеног интелекта“, затим твдње да је њена заосталост извесна, да је „као из Етиопије“, као и то да се њен идентитет везује за то да је „девојчица из каде“. Надежда Будимовић је рекла да такође мисли да је прекршена та одредба, али да је другачије разумела тај део жалбе, односно да мисли да се дискриминација односи на то да је мајка наркоманка и алкохоличарка, а отац криминалац и да се све десило зато што је породица из тог слоја. Тамара Скрозза је такође рекла да је прекршен већи део Кодекса, али да треба додати и тачку која се односи на објављивање узнемирујућег садржаја. Рекла је да треба нагласити да је реч о садржају који је потпуно уништио живот ове девојчице и која сада може само са промени име, државу и континент и да су последице деловања медија у овом случају катастрофалне по живот тог детета. Филип Шварм је рекао да није сигуран овога пута да ли је, слика кроз кључаоницу, рецимо, аутентична или је фотомонтажа, али да би свакако требало указати да велика количина материјала коју таблиоди објављују долази из полиције, од адвоката, то се плаћа и служи сензационализму. Нагласио је да постоји и снимак масакра у „Рибникару“, још га нико није објавио, али већ кружи, а који је могла да има само полиција. Јелка Јовановић је рекла да ово подсећа на девојчицу жртву „Малчанског берберина“ и да је веома важно послати поруку да пре свега мора да се води рачуна о жртви, којој се не помаже тако што се сецира. У овом случају реч је о детету чија је будћност уништена и то нико себи не сме да допусти. Комисија је једногласно одлучила да су сва три медија прекршила тачке 4 и 5 поглавља IV, тачка 4 поглавља V и тачке 1 и 4 поглавља VII.

8. Члан Комисије за жалбе Златко Чобовић поднео је жалбу због текста у којем су ставови изнети у неколико објава појединаца на друштвеним мрежама генерализовани као „најстрашнија хајка мрзитељске опозиције против председника Вучића и свима који се не слажу с њима и отворени позиви на грађански рат“, чиме је прекршено више тачака Кодекса из поглавља Истинитост извештавања, Независност од притиска, Одговорност новинара и Новинарска пажња. Златко Чобовић је био изузет из расправе и одлучивања о овој жалби. Тамара Скрозза је у току дискусије рекла да је, сем тачака које су наведене у жалби, прекршена и смерница у тачки 1 поглавља II, која се односи на то да наслов мора да одговара суштини текста, као и тачка 1 истог поглавља, јер је несумњив политички интерес издавача. Такође, верује да је прекршена и тачка 1 поглавља ИВ, која се односи на забрану дискриминације, јер се на више места у тексту користи пежоративан назив „Шиптари“. Филип Шварм је нагласио да овај текст не би ни био објављен да нема политичког интереса. То је била једина идеја и то врло опасна идеја. Додао је да не зна да ли у Кодексу постоји одредба у вези са позивима на линч. Јер, ако неко пали, коље и силује може ли се ово посматрати као позив да их неко спречи? Комисија је, по завршетку дискусије, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2, 4 и 5 поглавља I, тачка 1 поглавља IV, тачке 1 и 4 поглавља V и тачке 1 и 2 поглавља VI.

9.-11. Комисија је о три жалбе Драгане Чуљковић водила обједињену раправу. Њен адвокат поднео је жалбе због два текста и необављивања, односно неодговарајућег објављивања, одговора. У краћој расправи, Вида Петровић Шкеро је указала на то да је деманти који је достављен редакцији био на више од четири стране, од којих више од пола текста није у вези са садржајем текста који је портал објавио. Додала је и да је новинар присуствовао томе да докторка није хтела да прими пацијенте, као ни њега и да је читава прича покренута јер жена три дана није могла да добије рецепте за лекове који су јој неопходни. Јелка Јовановић је истакла да овај случај није у рангу претходних тачака по много чему, пре свега нема далекосежне последице, али да Савет, као тело које се стара о поштовању Кодекса мора да буде увек на страни онога што Кодекс налаже, па и у малим стварима о којима медији извештавају. Рекла је да мисли да у овом случају Кодекс није прекршен, одговор је објављен, а повод за причу је врло симптоматичан. Комисија је потом једногласно одлучила о све три жалбе да Кодекс није прекршен.

12. Анита Ђукић поднела је жалбу због тога што је у тексту објављена њена фотографија, на којој је, како каже, намерно ухваћена у тренутку кад прави гримасу, и наведено да аутор није успео да добије њену изјаву, што је нетачно. Навела је да су људи из друштва за заштиту животиња, које води, у тексту представљени као мрзитељи деце, као људи „са дијагнозом“, фрустрирани и корумпирани. Тамара Скрозза је истакла да у овом случају има доста тога што превазилази надлежност Комисије за жалбе и да су претње које је на друштвеном мрежама добио аутор текста заиста страшне. Велики део онога што је наведено у жалби није прекршај Кодекса, али ипак, мисли да начин на који је написан текст превазилази право на став и да употреба одређених формулација представља прекршај етике и културе јавне речи. Свако има право на став, али он може и другачије да се изрази, да се не напише „морамо се супротставити свакој ненормалности“, „болесне фрустрације“, „није емпатија, пре дијагноза“ и сл. Додала је и да се не слаже са објашњењем аутора шта сматра дијагнозом. Надежда Будимовић се сагласила са њом, нагласивши да је текст на граници доброг укуса, као и да садржи увредљиве термине који не доприносе информисању читаоца. Оливера Милошевић је објаснила да је Комисија до сада имала флексибилнији однос кад је реч о колумнама у којима аутори износе своје ставове, али је и тада било важно да то не прелази у увреде. У овом случају, чак није ни реч о колумни, али и да јесте, мисли да су пређене границе дозвољеног Кодеском, јер је све могло да се каже на прикладнији начин. Комисија је, после расправе, са седам гласова за и три против одлучила да је прекршена тачка 6 поглавља IV.

13.-14. Комисија је о две жалбе др Ивана Јермића водила обједињену расправу. Прва жалба, коју је поднео адвокат односила се на три текста а друга, коју је поднео сам Јеремић на коментар испод текста. Адвокат је у жалби навео да су прекршене тачке 2, 4 и 5 поглавља I, тачке 1 и 2 поглавља V и тачка 1 поглавља VII, као и да одговор који је достављен редакцији није објављен на одговарајући начин, већ у форми слике. Вида Петровић Шкеро је оценила да је жалилац, нажалост, у овом случају нека врста колатералне штете у сукобу директора и две медицинске сестре и да нико није водио рачуна о томе како је представљен лекар који није главни актер. Тамара Скрозза је рекла да у медијиа често има оваквих прича о мобингу, посебно кад је реч о здравственим установама и да би поново требало подсетити колеге да морају да примењују сва новарска начела и у оваквим ситуацијама – да морају све да провере, да не верују слепо изворима, јер често страдају невини људи, којима се угрожавају каријере. Јелка Јовановић је подсетила да се 90 одсто случајева мобинга пријављује у јавном сектору, а врло ретко у приватном, док је Надежда Будимовић рекла да људи често прескачу одређене кораке и иду директно у медије, уместо да се обрате инспекцијама. Вида Петроивћ Шкеро је, међутим, рекла да не постоји изричит редослед коме ће се неко обратити, али је на медију да процени да ли ће и колико извештавати о томе. Комисија је једногласно одлучила по првој жалби да су прекршене тачке 2, 4 и 5 поглавља I, тачке 1 и 2 поглавља V, тачка VII, а неодговарајућим објављивањем одговора и тачка 6 поглавља IV. У случају жалбе која се односила на коментар једногласно је одлучено да је прекршена тачка 6 поглавља IV, тачније смерница за примену Кодекса новинара у онлајн окружењу, која се односи на модерацију коментара.

Седница је завршена у 19.45 сати.

Записник водила                                                                                                                        Председавајућа

Гордана Новаковић                                                                                                      Вида Петровић Шкеро