Снимак са седнице Комисије за жалбе Саветa за штампу 31.08.2023
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 31.08.2023, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 31.08.2023, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
(Извор: РИНА) Након бројних полемика да ли ће се или неће у Нацрту закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијима наћи одредбе којима се предвиђа да медији морају да прихвате надлежност Савета за штампу ако желе да конкуришу за суфинансирање медијских пројеката, саопштењем се огласио и УММР.
– Нигде на свету не постоји да једно удружење грађана као што је то Савет за штампу уђе у нове законске одредбе и ових дана врше страховит притисак да се као саморегулаторно тело нађу у Нацрту закона о јавном информисању и медијима. На страну то што поред њих постоје још два потпуно иста саморегулаторна тела, на страну то што их више од пола медисјке заједнице не признаје, нити су њихови чланови, на страну то што се ради о кршењу главних уставних норми о праву на удруживање, ова екипа другара сматра да су они једини и Богом дани стручњаци који треба да се мимо устава нађу уоквирени у новим законским одредбама. Свима је јасно да је то немогуће, чак и појединим њиховим члановима, саопштено је из УММР.
У овом уружењу такође истичу да не постоје правни основи за реализацију њихове намере.
– Узалуд им човек из њихових редова, као на пример бивши судија Уставног суда, који говори да им то не дозвољава највиши државни акт. То им је индиректно потврдио и амбасадор ОЕБС. Против тога је чак пет медијских удружења : Удруженеј медија и медијских радника, Друштво новинара Војводине, ПРОУНС, Ком-Нет, Друштво новинара Ниша. Ова удружења су пре скоро годину дана формирала Медисјки савет док је РАБ текође медијско удружење радио станица основао своје саморегулаторно тело, истиче се у у саопштењу УММР.
Они у свом саопштењу такође додају да је досадашњи рад Савета за штампу крајње, како су навели, проблематичан и дискутабилан.
– Против њих воде се бројни управни спорови, а одлуке које су доносили су некада у најмању руку биле непристојне, закључује се у саопштењу УММР.
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 31. августа у 18 сати у Прес центру УНС-а.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Дамир Аговић – ГМ Прес
2.Златко Чобовић – Објектив.рс/Hypetv.rs
3.СББ – ТелеСрбија
Седница је отворена за јавност.
(Извор: Цензоловка) На крају две године дугог процеса измена Закона о јавном информисању, представници државе покушавају да умање значај Савета за штампу и не дозволе да његове одлуке о кршењу Кодекса новинара онемогуће прорежимске таблоиде да из буџета добијају милионе. Донедавно је деловало да држава пристаје на законске одредбе које јачају улогу Савета за штампу у складу са предлозима медијске заједнице и са Акционим планом за спровођење Медијске стратегије, који је раније усвојила
Након више месеци паузе и чекања на почетак јавне расправе за два кључна медијска закона, радне групе за измену Закона о јавном информисању и медијима и Закона о електронским медијима састале су се прошле недеље.
У штуром саопштењу објављеном на сајту Министарства информисања и телекомуникација 15. августа, пише да су састанку присуствовали представници Министарства и Кабинета председнице Владе Републике, медијских и новинарских удружења, чланови радних група и представници Делегације Европске уније, Мисије ОЕБС-а у Србији и Фондације Конрад Аденауер.
Наводи се да су на састанку разматране сугестије удружења и Министарства, како би се дошло до заједничког предлога нацрта ова два закона и урадиле припреме за покретање јавне расправе, али се не наводи о којим сугестијама је реч.
Како сазнаје Цензоловка, једна од дебата се води око улоге Савета за штампу, посебно у вези са добијањем новца из буџета током медијских конкурса.
Протеклих година таблоиди који се не држе етичких и професионалних стандарда добијали су милионе из буџета сваке године, иако закон препоручује да комисије на конкурсима не одобравају средства медијима који крше етички кодекс. Са новим законом, ова препорука комисијама је требало да прерасте у обавезу. У том процесу је важна улога Савета за штампу, тела које процењује да ли се штампани медији и портали придржавају етичких и професионалних стандарда прописаних Кодексом новинара Србије.
За Министарство информисања и телекомуникација сада је проблематична одредба по којој би Савет за штампу био једино саморегулаторно тело које ће бити надлежно да за штампане и онлајн медије даје податке о томе да ли се придржавају професионалних и етичких стандарда. Министарство оспорава и одредбу која предвиђа да као услов за учешће на конкурсу за пројектно суфинансирање медиј мора да прихвати надлежност Савета за штампу.
Представници Министарства, како за Цензоловку каже адвокат Вељко Милић, члан Радне групе за измену ЗЈИМ-а и извршни директор Независног друштва новинара Војводине (НДНВ), сматрају да су такве одредбе неуставне јер су дискриминаторне.
Милић напомиње да је Савет за штампу једино саморегулаторно тело које оцењује да ли је прекршен Кодекс новинара Србије, који је уједно и једини етички кодекс новинарске професије у Србији.
„Уколико би се законом оставила могућност да и друга саморегулаторна тела дају податке о томе да ли се медиј у претходном периоду придржавао професионалних и етичких стандарда то би могло да доведе до оснивања нових саморегулаторних тела, али и до доношења нових етичких кодекса. На тај начин би се створио хаос у саморегулацији, а одредба закона која би требало да спречи да медији који се не придржавају етичких и професионалних стандарда добијају новац из буџета би била обесмишљена јер би сваки медиј могао да оснива своје саморегулаторно тело које би му издавало потврду да се придржава професионалних и етичких стандарда”, упозорава Вељко Милић.
Током овог процеса појавило се и тумачење да је неуставно то да учесник медијског конкурса, да би добио средства из буџета, мора да прихвати надлежност Савета за штампу. Милић каже да треба разликовати признавање надлежности Савета од обавезивања неког издавача медија да постане члан Савета за штампу.
„Имајући у виду да је Савет по својој правној форми удружење, обавезивати неког да постане члан удружења било би у супротности са принципима слободе удруживања. Међутим, тако нешто никада није ни предложено. Медиј не мора бити члан удружења ‒ Савета за штампу да би признао његову надлежност приликом тумачења да ли се тај медиј придржавао Кодекса новинара Србије”, објашњава Милић.
ПЕТРОВИЋ ШКЕРО: УВОЂЕЊЕ НОВИХ САМОРЕГУЛАТОРНИХ ТЕЛА НЕДОПУСТИВО
Коментаришући за представнике државе очигледно спорну одредбу да ће предност при пројектном суфинансирању имати медији који прихвате надлежност Савета за штампу, Зоран Ивошевић, бивши судија Врховног суда и универзитетски професор у пензији у ауторском тексту у листу Данас, истиче да није могуће прихватити и подржати одредбу по којој права учешћа на конкурсу за суфинансирање медијских пројеката од јавног интереса има – издавач медија који је прихватио надлежност Савета за штампу, с обзиром на то да Устав, у члану 55 став 1, јемчи слободу политичког, синдикалног и сваког другог удруживања, али зајемчује и право да се остане изван сваког удружења.
То за Цензоловку потврђује и Вида Петровић Шкеро, бивша председница Врховног суда Србије, али наглашава да је врло симптоматично да се сада оспорава неки члан који је раније радна група прихватила, и то након две године од почетка процеса измена закона.
„То показује да не постоји стварна воља, али да постоји жеља да се нешто злоупотреби и минимализује моћ Савета. Устав дозвољава да се сви људи самостално удружују или не удружују, што је веома битно, али управо ти који инсистирају на тако нечему су направили државу у којој мораш да се удружиш у некакву партију да би добио посао, да би добио неко своје право”, сматра Петровић Шкеро.
Она указује и на другу одредбу коју сада представници власти желе да промене ‒ стварање нових саморегулаторних тела. То је за бившу председницу Врховног суда недопустиво, напомињући да је Савет за штампу кредибилно тело и да су га основали професионалци, те да се налази у вези са кршењем Кодекса новинара Србије међу медијима морају узимати у обзир.
„Више од деценије Савет ради без примедби. Он је осведочен као квалитетно тело које добро прати рад медија и заиста нема потребе да чекамо да се праве нека нова регулаторна тела када већ имамо такво. Да ли треба сада да се та нова тела формирају ад хоц и да се праве ‘гонго’ саморегулаторна тела?”, пита Вида Петровић Шкеро.
МИНИСТАРСТВО МЕЊА ОДРЕДБЕ НА КОЈЕ ЈЕ ВЕЋ ПРИСТАЛО
Наведене одредбе нашле су се у нацрту закона и у марту ове године, како је Цензоловка писала, деловало је да ће се закон додатно оснажити улогу Савета за штампу. Само неколико месеци касније, на крају две године дугог процеса израде нацрта измене Закона о јавном информисању и медијима, за државу су је таква измена постала спорна.
Наведене одредбе се налазе и у Акционом плану за примену Медијске стратегије, који је држава одавно усвојила:
„Изменама регулативе прописати као обавезан критеријум поштовање Кодекса новинара Србије, ради коришћења средстава путем пројектног суфинансирања, на начин да штампани и онлајн медији који конкуришу за јавна средства морају да прихвате надлежност Савета за штампу.”
„Изменом регулативе предвидети да предност при пројектном суфинансирању производње медијског садржаја под равноправним условима имају медији који поштују законске прописе и Кодекс новинара Србије, односно који имају мање изречених мера од стране РЕМ-а и донетих одлука и јавних опомена од стране Савета за штампу.”
Вељко Милић подсећа да је већ постојала једна радна група која је радила на изменама ЗЈИМ и у којој овакав предлог, како каже, не би ни прошао. Потом је наводи он, ресорно министарство формирало нову радну групу и одредило њен састав, донело правилник о раду те радне групе према којем су се питања око којих не може да се постигне консензус решавала гласањем. О Савету за штампу се гласало и већином гласова су изгласане предложене одредбе.
„Министарство је формирало Радну групу, прописало правила њеног рада и сада ме заиста чуди што се ово питање поново отвара”, закључује Милић.
Ауторка: Ивана Предић
(Извор: Телеграф.рс) Како је рекла, Савет за штампу би требало да има значајну улогу у креирању медијске стратегије
Председница Владе Ана Брнабић изјавила је данас да је у току рад на доношењу сета медијских закона.
– Прошле недеља сам имала више састанака са ресорним министром Михаилом Јовановићем. Виђали смо се буквално сваки дан. Имала сам састанак и са амбасадором ОЕБС Јаном Братуом. Минстра Јовановића сам питала шта се дешава са медијским конкурсима. Знам да је министар обилазио све комисије и охрабрио их да раде без икаквих притисака. Верујем да је дошло доста пријава и верујем да ће се и то ускоро завршити – рекла је премијерка Брнабић.
Она је потврдила да ускоро почиње јавна расправа о новим медијским законима која ће трајати колико буде потребно.
– Ја ћу учествовати у јавној расправи зато што су то важни закони. Надам се да ћу се током идуће недеље видети са свим медијским удружењима да разговарамо о нацртима ова два важна нацрта – закона о електронским медијима и закона јавном информисању и медијима. То ћемо урадити заједно са ОЕБС, који је наш дугогодишњи партнер у овој сфери – рекла је премијерка и најавила сусрет и са представницима Савета за штампу
Како је рекла, Савет за штампу би требало да има значајну улогу у креирању медијске стратегије.
– Желим да кажем да смо напорно радили. Радне групе су завршиле свој посао, а ми смо у међувремену усвојили још један важан закон – Закон о електронским комуникацијама на који се дуго чекало. То су та три закона која су предвиђена медијском стратегијом и онда ћемо да идемо даље у имплементацију медијске стратегије – рекла је Брнабић.
Премијерка је признала да овај посао није лак, јер постоји огромно неповерење пре свега од стране, како је рекла, „тајкунских медија“ и неких новинарских удружења.
– Ја ћу рећи да не постоји претерано поверење ни нас, представника власти, према њима – указала је премијерка и оценила да је међусобно неповерење „камен спотицања у свему овоме“.
Према њеним речима, пракса је показала да је тешко успоставити то поверење и зато је, консеквентно, тешко успоставити дијалог.
– Захваљујем свима који нам помажу у овом послу, пре свега ОЕБС који је прошао као бос по трњу када су дали предлог да се измени кривични закон и унапреди безбедност новинара. Тада су сва новинарска удружења то поздравила, али како смо кренули у јавну расправу напали су тај закон, рекавши да Александар Вучић покушава да уведе вербални деликт, иако ми нисмо имали никакве везе с тим, јер смо дали ОЕБС да то уради – предочила је премијерка.
Она је навела да је група амбасадора из скандинавских земаља које су најбоље у медијским слободама, похвалила те измене и допуне које је ОЕБС предложио, али без обзира на то, све је искоришћено за политичку борбу.
– Као што верујемо у независност судства и самосталност тужилаштва, тако верујемо и у независност медија, али то је нешто што је у овом тренутку прилично тешко постићи у смислу независности од утицаја газди или власника тих медија – рекла је Брнабић.
Према њеним речима, бесмислене су оптужбе о утицају власти на медије са националном фреквенцијом када се анализира ко на њима гостује, а то се пре свега односи на Медијски јавни сервис.
– На РТС су отворенији за опозицију него за власт. У дебатним емисијама сви из опозиције су присутни на све теме. На дневнику РТС имате покривање протеста у било ком граду или општини у Србији. Рекла бих да је на РТС наклоњеност према опозицији огромна и то је ок – рекла је Брнабић.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.138
27.7.2023.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 137. седнице Комисије за жалбе, одржане 27.7.2023. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Тамара Скрозза Јелена Петковић, Филип Шварм и Вера Дидановић (уместо члана Комисије Златка Чобовића)
Одсутни чланови Комисије: Снежана Андерјевић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање Тање Јанковић на текст објављен на порталу „Директно“
2.Разматрање жалбе Тање Јанковић на текст објављен на порталу „ОК радио“
3.Разматрање жалбе Немање Шаровића на текст објављен на порталу „Република.рс“
4. Разматрање жалбе Немање Шаровића на текст објављен на порталу „Пинк.рс“
5. Разматрање жалбе Немање Шаровића на текст објављен на порталу „Информер.рс“
6. Разматрање жалбе Немање Шаровића на текст објављен на порталу „Новости.рс“
Чланови Комисије су на почетку седнице обавештени да је Асоцијација медија одлучила да одсутног Златка Чобовића на овој седници замени Вера Дидановић.
1-2. Комисија је водила обједињену расправу о две жалбе Тање Јанковић које се односе на текстове у којима се тврди да „ухваћена“ на аеродрому са 30 таблета Ксанакса и метком. У жалбама је навела да су објављене нетачне информације, као и увреде и инсинуације на њен рачун, као и да је нико није позвао да провери чињенице. У току расправе, Тамара Скрозза је рекла да је жалитељка потпуно у праву, а да су одговори које су обе редакције доставиле на жалбе потпуно поражавајући, посебно одговор „ОК радија“.Објашњења која су дали у вези са информацијама које су добили и о томе зашто нису могли да дођу до особе о којој пишу у најмању руку су забрињавајући са позиције стања новинарства у Србији. Оливера Милошевић је нагласила да је Комисија много пута имала овакве жалбе у вези са текстовима које су објавили таблоиди, који су водили хајке против колега које су биле критичне према власти, а да је ово обрнут случај, али написано по истој матрици, јер је реч о прогону једне особе. Из текстова није јасно шта је информација, ништа није проверено, жалитељки се приписују чак и кривична дела, иако не знамо ни да се води било какав поступак против ње. Рекла је и да не верује да је оно што је објављено тачно, јер да јесте појавило би се у још неком медију, није могуће да би „Директно“ био једини медиј који има „ексклузивну информацију“. „ОК радио“ се такође огрешио о колегиницу, посебно када се узме у обзир у којим оконостима они сада раде, док одговор портала „Директно“ вређа интелигенцију, рекла је. Надежда Будимовић је указала и на то да ово није први пут да Комисија одлучује о жалби на текст који је објавио портал „Директно“ и да поново шаљу исти одговор – да су само пренели инфомацију коју су добили од извора и да се од новинара не може очекивати да доказују истину као да су судски органи, иако је Комисија претходни пут већ закључила да је такво објашњење неприхватљиво. Вида Петровић Шкеро је истакла да се у текстовима чак тврди да је Тања Јанковић извршила кривична дела, што је апсолутно неприхватљво и прелази све границе пристојности и дозвољеног извештавања медија. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су оба медија прекршила тачке 1, 2, 3 и 4 поглавља I, тачку 3 поглавља IV, тачке 1 и 2 поглавља V и тачку 1 поглавља VII.
3.-6-. Комисија је обједињену расправу водила и о четири жалбе Немање Шаровића. Из распаве и одлучивања о жалби која се односи на „Новости“, била је изузета Оливера Милошевић, запослена у „Политици“, јер медији имају истог власника. Шаровић је навео у жалбама да су објављене неистините информације о томе да је он, пре неколико година, дао 200 евра социјалној радници како би написала налаз у спору који је водио са супругом око старатељства, као и да је могао да угрози живот свог сина, јер је одбио да се сагласи са његовом операцијом због правне борбе коју је водио са мајком. Јелка Јовановић је у току дискусије рекла да је реч о сличним прекршајима Кодекса као и у претходним жалбама и да то што је неко, из било ког разлога, некоме споран не значи да могу да се преносе клевете против њега, чак и кад оне долазе са високог места, као што је Сандра Божић. Владо Мареш је, међутим, био супротног мишљења – да Кодекс ни у једном случају није прекршен. Рекао је да је све ово нормално и да не види шта је требало да медији још ураде. Навео је да се свакодневно сусрећемо са оваквим тврдњама које је изнела посланица Божић, да се медији према томе односе различито – нешто објављују, нешто не. Овога пута су изабрали да објаве нешто што је већ јавно објављено, Шаровић је на то одговорио и то су коректно такође објавили. А на то што је наш политички амбијент препун оваквих „бисера“, више не можемо да утичемо. Не знамо да ли је то што је објављено тачно, нити је посао Комисије да то уврђује, новинари су слободни да објаве нечије ставове, једну политичку истину, али су такође дужни и да објаве одговор на то, другу политичку истину, што су и урадили. Шаровић је политички играч и има обавезу да истрпи критику, он је био љут, одговорио је на то и, како је рекао Мареш, не види зашто се жали Савету, сем што тражи начин да се даље надгорњава и у јавности промовише своју политику. Додао је и да ово није ништа горе од осталих сличних ствари које имамо сваки дан у медијима и на које су се грађани већ навикли. Тамара Скрозза је одговорила да, без обзира на то што су се грађани можда навикли, Комисија не сме да каже „па шта“, јер онда губи смисао свог постојања. Медији могу да преносе шта хоће, али не и лажи. Рекла је да се већ дешавало да се и о неким члановима Комисије објављују лажи и да не може да прихвати да се са тим сада помире. Они морају да се боре за базичне вредности професије, а прва тачка првог поглавља Кодекса каже да је то, пре свега, истинито информисање. „Ако неко објави лаж о мени, имам право да се жалим, ма о ком медију да је реч, ма колико да су грађани навикнути на то, ма какав да је политички амбијент, ма о чему да је реч“. Мареш је одговорио да није рекао да Шаровић нема право да се жали, већ да је поставио питање зашто то ради. Поновио је да је он политичар и да је, пошто је ушао у ту арену, дужан да трпи оно што мора да трпи. Поставио је и питање како новинари да раде свој посао, а да избегну да преносе верно оно што говоре политички актери. Новинари морају да известе о томе и мимо своје савести, а не да се згражавају над изјавама политичара. Надежда Будимовић је мислила да Кодекс јесте прекршен и да треба узети у обзир да постоји разлика између „друге стране“ и демантија, као и чињеницу да је то колико је сужена приватност политичара одређено тиме колико то утиче на њихов политички ангажман и оно што они у јавности раде. У овом случају, потпуно је непримерено улазити у толико личне ствари једног човека који је политичар и то је нека врста политичке некултуре. Додала је да је сагласна са тим да су грађани навикли на овакве ствари, али да су новинари ти који их на то навикавају, те да је ово могло бити пренето на другачији начин, а да ли ће Шаровић то искористити за политичку промоцију – вероватно да хоће јер му је дата прилика за то. Филип Шварм је рекао да нема проблем да препозна кршење Кодекса, јер ово није никакво новинарство, већ таргетирање једног човека, типична хајка, што је недопустиво без обзира о коме је реч. Навео је да су „Новости“ поступиле донекле другачије, јер су само пренеле изјаву Сандре Божић, док су остали то представили као своју причу, али да није сигуран да ли то треба уважити и одлучити другачије у односу на остале три жалбе. Поставио је и питање да ли треба преносити и легитимизовати увреде које представници власти свакодневно износе против одређених људи. Вида Петровић Шкеро је истакла да се не слаже са тим да новинар не мора да мисли да ли ће или неће нешто објавити, нарочито ако је то везано за приватност, породицу, децу. Овде се користи нешто што се наводно десило пре неколиико година, што апсолутно није у складу са Кодексом, јер је реч о злоупотреби приватности особе која мора да буде спремна да отрпи кад је реч о послу којим се бави. Такође, питање је да ли је то што је објављен одговор решило проблем, јер је на неке ствари немогуће одговорити, шта може да каже – нисам хтео да ми дете умре, на пример. Комисија је потом са девет гласова за и једним против одлучила да су „Република.рс“, „Пинк.рс“ и „Информер.рс“ прекршили тачке 1, 2, 4 и 5 поглавља I, тачке 1, 3 и 6 поглавља OV и тачка 1 поглавља VII. Иста одлука донета је и за портал „Новости.рс“, са осам гласова за и једним против, након што је Тамара Скрозза указала на то да случај није решен медијацијом, јер жалилац није пристао на предлог да уклоне текст. Рекла је да разуме да је био незадовољан тиме и да ништа не значи уклонити текст након толико времена, те да мисли да њихова понуда у овом случају нема значаја и да Кодекс, без обзира на то, јесте прекршен. Са тиме се сагласила и већина осталих чланова Комисије.
Седница је завршена у 18.40 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Вида Петровић Шкеро
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 27.07.2023, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 27. јула у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Тања Јанковић – Директно.рс
2.Тања Јанковић – ОK радио.рс
3.Немања Шаровић – Пинк.рс
4.Немања Шаровић – Република.рс
5.Немања Шаровић – Информер.рс
6.Немања Шаровић – Новости.рс
Седница је отворена за јавност.
(Извор: Бета/Данас) Група новинара из Србије боравиће ове недеље у Холандији у оквиру пројекта Пулс Европе, а у фокусу посете биће стандарди слободе медија и медијска регулатива.
Новинари седам медија и представница Савета за штампу разговараће у Амстердаму са челницима Савета за новинарство, холандског огранка међународне организације Фри прес анлимитид (Фрее Пресс Унлимитед) и Холандског удружења новинара (НВЈ), основаног 1884. године.
Они ће посетити и медијско село Хилверсум, где ће се састати са омбудсманом за јавни сервис и представницима холандског регулаторног тела за медије.
Посета укључује и обилазак међународних институција у Хагу, Међународног кривичног суда и Међународног резидуалног механизма за кривичне судове, који је наследник Хашког трибунала. Новинари из Србије ће посетити и седиште Еуропола, полицијске агенције Европске уније.
Пулс Европе – Медијска путовања у ЕУ је пројекат Делегације ЕУ у Србији. Основна активност пројекта је организовање медијских путовања за српске новинаре у земље чланице ЕУ како би могли да извештавају о најбољим европским праксама.