ЋИРИЛИЦА | LATINICA | ENGLISH
Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 29.06.2023.

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 29. јуна 2023. у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Комисија ће разматрати следеће жалбе:

1.Лепосава Тодоровић – Глас јавности

2.YUCOM – Информер

3.YUCOM– Вечерње новости

4.YUCOM– Ало

5.YUCOM – Курир

6.YUCOM – Блиц.рс

7.Комора социјалне заштите – Блиц.рс / Ало.рс / Информер.рс

8.Златко Чобовић – Информер.рс

9.Драгана Чуљковић – Решетка.рс (Жалба 1, Жалба 2, Жалба 3)

10.Анита Ђукић – Старчевачке новине

11.Иван Јеремић – Нова.рс (Жалба 1, Жалба 2)

Седница је отворена за јавност.

Ана Мартиноли, Сања Павловић и Родољуб Шабић нови чланови Комисије за жалбе Савета за штампу

Ана Мартиноли, редовна професорка Факултета драмских уметности у Београду, Сања Павловић, пројектна координаторка Аутономног женског центра и адвокат Родољуб Шабић, нови су представници јавности у Комисији за жалбе Савета за штампу, одлучио је Управни одбор Савета на седници одржаној у петак, 16.јуна.

Комисија за жалбе Савета за штампу, која одлучује о жалбама грађана на садржаје штампаних и онлајн медија, има укупно 11 чланова. Осим три представника јавности, у Комисији су и представници четири организације оснивача Савета за штампу – Асоцијације медија, Локал преса, Удружења новинара Србије (УНС) и Независног удружења новинара Србије (НУНС), које ће ове организације изабрати од краја лета.

Нови сазив Комисије почеће да ради у септембру.

Савет за штампу дугује велику захвалност представницима јавности у Комисији којима истиче мандат – Види Петровић Шкеро, Снежани Андрејевић и Драгану Ђорђевићу, који су својим именом, знањем и искуством дали немерљив допринос раду Комисије и развоју медијске саморегулације.


Београд, 19.6.2023.                       Управни одбор Савета за штампу

Нови чланови Комисије за жалбе

(Izvor: FoNet) BEOGRAD – Upravni odbor Saveta za štampu odlučio je da će novi predstavnici javnosti u Komisiji za žalbe Saveta biti profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Ana Martinoli, projektna koordinatorka Autonomnog ženskog centra Sanja Pavlović i advokat Rodoljub Šabić, saopšteno je danas.

Odluka je doneta na sednici 16. juna.

Komisija za žalbe Saveta za štampu, koja odlučuje o žalbama građana na sadržaje štampanih i onlajn medija, ima 11 članova – tri predstavnika javnosti i predstavnike četiri organizacije osnivača Saveta – Asocijacije medija, Lokal presa, Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije, koje će organizacije izabrati od kraja leta.

Autorka teksta: Anđelija Stojković

Стална радна група: Унапредити безбедност новинара на протестима, извештачи да поштују Кодекс

(Извор: Глас Америке)  БЕОГРАД — Стална радна група за безбедност новинара, у којој представници новинарских и медијских удружења сарађују са представницима тужилаштва и полиције како би ниво безбедности новинара био унапређен, апеловала је на организаторе и учеснике јавних окупљања да омогуће новинарима и медијским радницима несметан и сигуран рад.

У саопштењу се наводи да новинари и медијски радници који извештавају са јавних окупљања имају обавезу да, као и приликом обављања свих других новинарских задатака, поштују професионалне стандарде и Кодекс новинара Србије.

Униформисани полицајци и они који о безбедности учесника скупа воде рачуна без видљивих ознака, у цивилној гардероби, дужни су да новинарима и медијским радницима омогуће безбедан рад, пруже потребне информације и сарађују како би кретање новинара и њихових екипа било несметано.

Новинари и медијски радници дужни су да поштују полицијска упутства која се издају уколико дође до ванредних догађаја, наводи се у саопштењу које је проследило Удружење новинара Србије.

 

Уколико новинар и медијски радник буде нападнут због обављања свог посла, Стална радна група подсећа да тужилаштво покреће хитан поступак са роком од 48 сати, како би се идентификовали и пред суд извели осумњичени.

Новинари и медијски радници којима је приликом обављања посла претњама угрожена безбедност уживају исти степен заштите као највиши државни званичници – судије, тужиоци, полицијски службеници.

 

Кривични законик предвиђа за ово дело казну затвора од шест месеци до пет година.

Уколико се догоди ситуација у којој је новинару или медијском раднику, док је испуњавао професионалне задатке, била угрожена безбедност потребно је да то пријави полицији и/или новинарским удружењима како би се поступило у складу са механизмом пријављивања и гоњења починилаца установљеним у оквиру Сталне радне групе.

Савет за штампу и организације за заштиту деце: Медији да извештавају одговорно

Новинари и медијски професионалци који раде у складу са Кодексом новинара уживају заштиту професионалних удружења. Стална радна група за безбедност новинара оформљена је пошто је 2016. године потписан Споразум о сарадњи и мерама за подизање нивоа безбедности новинара.

Групу чине представници Врховног јавног тужилаштва, Министарства унутрашњих послова, УНС, Независног удружења новинара Србије, Независног друштва новинара Војводине, Асоцијације независних електронских медија, Асоцијације медија и Асоцијације онлајн медија, док Мисија ОЕБС има статус посматрача.

Захтеви протеста – револуционарна или институционална промена медијске слике Србије (ВИДЕО)

(Извор: Инсајдер) За испуњење дела захтева организатора протеста “Србија против насиља” који се тичу смене руководства Јавног сервиса и укидања националних фреквенција телевизијама Пинк и Хепи – кључ је делимично у рукама Савета Регулаторног тела за електронске медије, у коме су људи чија се смена такође захтева. У том зачараном кругу, закон не препознаје брза решења.

“Сви ти захтеви су испуњиви. Неки од њих не могу са штоперицом у руци да се испуне али најкраћи пут је моментална оставка свих чланова РЕМ-а, избор новог РЕМ-а и на основу избора новог РЕМ-а и нових чланова покретање процедуре кадровских промена у целокупној медијској сфери”, каже за Маркер народни посланик Борислав Новаковић.

Јелена Јеринић, посланица Зелено-левог клуба такође сматра да је кључна промена руководства РЕМ-а.

“То доприноси остваривању разних других захтева па чак и оних који се односе на Радио телевизију Србије с обзиром да Управни одбор Радио телевизије Србије такође именује Савет РЕМ-а. О тим стварима би морало постепено да се договара и постепено би оне морале да се решавају”, каже Јеринић.

Кад је реч о захтеву за сменом руководства РТС-а, представници опозиције кажу да би тај захтев био испуњен у случају смена или оставки генералног директора Драгана Бујошевића и уредника Информативног програма Ненада Стефановића.

“Мислим да је срамотно да морамо преко јавности и протестима тражити смену. Да постоји трунка морала одмах би поднео оставку и директор и главни и одговорни уредник. Па шта чекају? 11 година они не информишу јавност, 11 година то није право на истину као што они кажу, него је нажалост право на пропаганда”, оцењује Борислав Новаковић из Народне странке.

Упрвни одбор РТС-а именовао је Драгана Бујошевића за директора РТС-а после конкурса, 2021. године. То је његов други петогодишњи мандат, а на челу јавног сервиса је од средине 2015. Четири године касније, стекао је услове за пензију. Услове за пензију има и уредник Информативног програма РТС-а Ненад Љ. Стефановић, који је на тој позицији скоро две деценије, од 2004. године. На конкурс за новог уредника Информативног програма, који је расписан средином априла, нико се није пријавио.

“Немамо пријављеног кандидата, али то је ситуација генерално са јавним конкурсима у Србији за позиције за које јавност, па чак и стручна јавност претпоставља да су за некога намештени. Тако да, што се РТС-а тиче ја лично мислим да је поента не само у носиоцу одређене функције него повратку служби РТС-а као јавног сервиса, односно адекватном информисању грађана”, каже за Маркер посланица Зелено-левог клуба Јелена Јеренић.

И док се тражи промена уређевичке политике Јавног сервиса, истакнут је захтев за укидањем националних фреквенција телевизијама Пинк и Хепи. Укидање фреквенција једна је од казнених мера коју предвиђа Закон о електронским медијима.

“Ми нисмо Северна Кореја, удбашки комесари, грађани имају даљински” – то су само неки коментари председнице Савета РЕМ-а на примедбе да то регулаторно тело никада није искористило законску могућност трајног одузимања фреквенција емитерима, иако неки од њих, према налазима стручних служби РЕМ-а, континуирано крше законе и правилнике.

Уколико би дошло до смене Савета РЕМ-а, ни нови чланови не би могли да одузимају фреквенције ретроактивно, односно на основу раније утврђених неправилности, већ само уколико би емитери наставили да раде незаконито. Друга могућност је одлука суда да је РЕМ прекршио закон, када је прошле године истим тим телевизијама обновио националне дозволе. Тужбу коју су против те одлуке РЕМ-а поднеле Фондација Славко Ћурувија и ЦРТА, Управни суд је одбацио, а случај је тренутно на Апелационом суду.

Јелена Јеринић наводи да је управо неиспуњавање законских услова за националне емитере, основ за одузимање фреквенција телевизијама Пинк и Хепи.

“Оне не испуњавају законске услове, нису их испуњавале ни када су те фреквенције добиле. Дакле овде се не ради о гашењу медија јер би то, било веома опасно. Овде се ради искључиво о примени прописа које ми сада имамо”, каже Јеринић.

Медијски закони Србије међутим не предвиђају гашење односно забрану штампања новина – што је, када су у питању поједини таблоиди, такође захтев истакнут на протесту “Србија против насиља”.

Тамара Скрозза из Савета за штампу упозорава да се тиме крши слобода изражавања.

“Ако се боримо за неке европске вредности, ако се боримо за правну државу, ако се боримо за делотворност институција онда не можемо да захтевамо нешто што је у директној супротности са тим вредностима, шта год ми мислили о тим медијима. Оно што може да се тражи и што је требало да се тражи још пре много година је да ти и такви медији поштују законе ове државе и да поштују стандард”, наводи Скрозза.

Нови Закон о јавном информисању који је у припреми могао би да отежа рад медија који крше законе и новинарски кодекс јер обавазује медије да тај кодекс признају и примењују уколико желе да конкуришу за финансијска средства буџета. Чланица Савета за штампу Тамара Скроза ипак наводи да Србија и у овом тренутку има добре медијске законе, али не и политичку вољу да се они примењују.

 

За деценијско заглупљивање: Крше етички кодекс и добијају гомилу новца

(Извор: 021) Медији који од државе добијају највише новца исти су они који највише крше Етички кодекс новинара, али и који су најчитанији у целој држави.

Како је то могуће, питање је које се поставља годинама, ако не и деценијама уназад. Временом, држава је успоставила систем који не само да награђује њихов рад, него је створила и атмосферу која подстиче свакодневно кршење закона и етичких стандарда професије.

Последично, они који су заправо постали жртве оваквог система јесу – грађани.
Што веће финансирање, то више лажних и манипулативних информација

Портал Раскрикавање је крајем марта објавио мониторинг медија који добијају највише новца из јавних буџета.

Како се наводи у овом закључку, више од 800.000 евра је из џепова грађана Србије у претходној години издвојено фирмама које издају листове Информер, Српски телеграф, Ало, Вечерње новости и Курир.

Према њиховој упоредној анализи, ови медији су у истом периоду објавили готово 1.200 манипулација и дезинформација само на насловним странама.

Новац им је додељен у мањој мери преко конкурса за суфинансирање медијских пројеката, а у највећој мери преко разних уговора о рекламирању које су склапали са државним установама, јавним предузећима и локалним самоуправама.

Медијском стратегијом из 2014. године одлучено је да се држава повуче из власништва медија и да се они приватизују, али да држава помаже кроз локалне пројектне конкурсе.

Како каже новинарка портала Раскрикавање Марија Вучић за 021.рс, ова идеја је на папиру била добра идеја, али се у пракси испоставило да је то начин да се на локалу доделе паре медијима који су блиски властима.

“Локални систем суфинансирања медија се показао као очајан. То је начин да извучете милионе евра из локалног буџета под образложењем да се подстиче слободно новинарство и информисање, а заправо се паре дају локалним играчима који су у пријатељству са владајућом странком. Овакав начин финансирања је заиста рупа без дна и буџетски обвезници су много пара потрошили и дали локалним медијским тајкунима који немају везе са новинарством“, каже она.

Напомиње да је оваквим начином финансирања професионалним локалним медијима теже да дођу до довољног извора финансија.

“Новац који професионални медији са амбицијом, знањем и интегритетом на локалу добијају знатно је мањи, уколико новац уопште добију. Дакле, велику суму новца од локалних власти не могу ни у лудилу да добију, већ само неку симболичну којом се они ограђују и кажу да су подржали тај медиј, а са којим се ништа практично не може урадити”, објаснила је Вучић.

Начин финансирања преко јавних набавки се углавном своди на услуге оглашавања је постављен по бизнис моделу. Ово подразумева да заправо оглашивачи бирају да се промовишу у медијима са што већом читаношћу.

Вучић објашњава да се преко оваквог модела финансирања може заправо видети који медиј добија највише новца од државе.

“Узрочно-последична веза оваквог стања је то што лажне вести, дезинформације и сензационализам и даље доносе прилично велику читаност, па тако – што већа публика, то су оглашивачи заинтересованији за вас. Веза између буџетских пара и дезинформације је очигледна и толико пута документована. Врло лако се може видети како функционише тај лукративни посао између медија, оглашивача и политике“, објашњава она.

Додаје да је систем очигледно није направљен да подржава професионалне медије.

“Управо супротно, систем је направљен да подржи своје продужене пропагандне руке који се представљају као медији, раде за власт и активно одржавају један аутократски систем сензационализмом. Дешавало се да национални медији на локалу добијају огромне количине новца да би извештавали о проблемима у тим срединама, од чега наравно нема ништа”, каже она и наглашава да су жртве оваквог система грађани.

Што веће финансирање, то више кршења етичких стандарда професије

Медији који из буџета добијају највише пара уједно су и годинама уназад и они који највише крше етичке стандарде професије и Кодекс новинара Србије, а неретко и законе.

Заменица главног уредника агенције ФоНет и дугогодишња чланица Савета за штампу Тамара Скрозза за 021.рс каже да се по количини кршења Кодекса из године у годину у круг смењују Ало, Информер и Српски телеграф.

Она наглашава да етика није егзактна наука и да се у процени увек може укључити и персонална грешка, али да су ови медији без обзира на то несумњиво гори од других и крше Кодекс.

“За овакав закључак није чак ни потребан мониторинг Савета за штампу, довољно је узети те новине у руке у било којој политичкој или друштвеној кризи и да видите колико се крше сви професионални стандарди. Комисије које додељују новац на конкурсима не морају да се ослањају на било какве мониторинге јер те исте врло радо покушавају и да оборе”, каже саговорница 021.рс.

Скрозза додаје и да су управо ти медији они који врше “прљави посао овог режима”.

“Они су костур овог режима и они га држе на власти. Да нема тих и таквих медија, овакав систем не би ни постојао. То су медији који стварају Потемкинова села, који пласирају лажне вести, који реалност представљају потпуно другачије него што она јесте и тако даље. Према томе, режим им је у том смислу дужан и они због тога добијају велики новац за своју лојалност“, сматра она.

Читаност и гледаност медија који промовишу сензационализам велика

Директна последица свега наведеног је и то што су овакви медији и најчитанији, што директно утиче на грађане и на њихов начин размишљања.

Марија Вучић овај феномен објашњава чињеницом да многи становници државе нису довољно медијски и информатички писмени.

“Грађани ове земље су деценијама уназад дезинформисани и они заправо ни не знају чему сложи и шта је задатак новинарства. У последње време је тај мехур професионалних медија и новинара осуђен на интернет и тако резервисан и за оне људе који су колико-толико информатички писмени. Већи део становништва то није, па је он осуђен на новине и телевизије који приказују неку другу врсту реалности него што заправо јесте. То је једна реалности у којој они живе, а коју за њих креира Српска напредна странка“, каже.

Са оваквом констатацијом се слаже и Тамара Скрозза која додаје да је овакав систем активан већ деценијама.

“Ми имамо медијску публику која је систематски заглупљивана деценијама садржајима који нису релевантни, правовремени или потпуни, садржајима који су политички пристрасни и пласирани из различитих економских и других разлога. Због тога сада имамо публику која је у овом тренутку већим делом медијски неписмена, а када имате такву публику, потпуно је разумљиво да ћете имате и овакве медији какви су сада на нашој сцени”, сматра она.

Вучић додаје и да су и новинари и држава криви што људима нису дали приступ и ресурсе које би могли да искористе како би разумели свет око себе.

“Нажалост, све се то наслања на то што у Србији није развијена култура у којој је становништво информатички, медијски и политички писменија и у ком не би лако могла да прође пропаганда каква је присутна код нас тренутно. Ту је један много шири дијапазон проблема у ком су и новинари криви што пристају да раде у пропагандним гласилима, политички систем који је и даље ауторитаран, институције које не раде свој посао, школски програм који младе људе не описмењује и тако даље”, објашњава она.

Може ли се из овакве ситуације изаћи?

Таблоиди и сензационализам веома је популаран међу становништвом Србије, а Скрозза објашњава да је то због тога што такви медији људима дају инстант информације које им јасно говоре како треба да стану, како да се понашају и каква је реалност око њих.

“Такви медији приказују један најпримарнији остатак нечег садистичког у човеку, који на неки начин и погодују нашем менталитету према ком волимо мало да звирнемо у комшијин лонац и кревет. Данашњи медији нама ту потребу задовољавају и због тога су веома читани и праћени”, објашњава.

Додаје да би овај проблем био решен јесте када би се такав садржај не би појављивао више у медијима јер “све док таквих садржаја има, људи ће се лепити за њих”.

“Ми не можемо другачије да се боримо него да такве садржаје не пласирамо у медијима, али како ће се то остварити је већ друга прича. Мислим да то можемо да остваримо када будемо имали медије чији ће уредници и власници заступати одређене цивилизацијске вредности, које у овом тренутку не заступају”, каже Скрозза за 021.рс.

Додаје и да би се сви ови проблеми лако решили када би постојала политичка воља.

“Да она постоји, читава наша медијска сцена би се преко ноћи могла променити. Образовни систем би могао да се дотера и да буде у складу са новим тендецијама како бисмо имали иоле писменију медијску публику. Нама је потребно дуготрајно лечење уколико желимо системски опоравак, али тренутни опоравак медијске сцене, па и медијске публике јесте само ствар политичке воље и то може да се уради јако брзо“, закључује Скрозза.

Ауторка текста: Александра Ревес

Повратак државе у медије: Држава хоће да легализује то што је преко Телекома постала власник медија

(Извор: Цензоловка) Две године пошто је почео рад на Нацрту Закона о јавном информисању и медијима, када су чланови Радне групе помислили да ће на јавну расправу ићи онај који су подржала новинарска удружења, из министарства изненада стиже предлог који омогућава држави да поново буде оснивач медија и да легализује већ постојеће власништво Телекома

Процес измене и допуне Закона о јавном информисању и медијима почео је још крајем јуна 2021. године, када је тадашње Министарство културе и информисања донело одлуку о формирању гломазне радне групе од 35 чланова за израду радне верзије нацрта тог закона.

Она је требало да до 30. септембра прошле године достави министарству текст радне верзије нацрта поменутог закона, након чега би уследила јавна расправа. У септембру се појавила прва верзија Нацрта измена и допуна ЗЈИМ. Бројна медијска и новинарска удружења упозорила су да нацрт није у складу са Медијском стратегијом и Акционом планом за њено спровођење. Након тога следи дугачка пауза.

Заобилазни повратак државе у медије
Нови покушај доношења нацрта – који је, према Акционом плану за спровођење Медијске стратегије требало да буде завршен крајем 2021. Године – догодио се након формирања Министарства информисања и телекомуникација у новембру 2022. када нови министар оснива нову радну групу, која је требало да нацрт заврши до краја године.

На крају самог процеса израде нацрта закона, радна група из кабинета Министарства информисања и телекомуникација добија предлог да се у нацрт убаци члан, који ће заправо, како су објаснили поједини чланови групе, дозволити држави оснивање медија.

Поново је процес одложен, а коначно завршен крајем априла ове године. На крају самог процеса израде нацрта закона, радна група из кабинета Министарства информисања и телекомуникација добија предлог да се у нацрт убаци члан, који ће заправо, како су објаснили поједини чланови групе, дозволити држави оснивање медија.

Марија Бабић, правница Независног удружења новинара Србије (НУНС), каже за Цензоловку да су она и њене колеге наслућивали да тако нешто може да се деси, али да их је тај потез ипак изненадио.

„То није у складу са одлуком државе да изађе из власништва у медијима која је предвиђена и претходном и новом Медијском стратегијом”, каже Бабић која у таквом предлогу види разлог за то што су последњих месеци одуговлачили рад Радне групе. У већини случајева због представника државних институција, Радна група није имала кворум за рад да би се на састанку на којем се одлучивало о овом предлогу појавили сви предстваници државних институција, објашњава Бабић.

Важећи Закон о јавном информисању и медијима недвосмислено говори о томе да Република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе не може непосредно или посредно основати издаваче медија, као ни установа, предузеће и друго правно лице које је у целини или делу у државној својини, односно које се у целини или делом финансира из јавних прихода.

На крају самог процеса израде нацрта закона, радна група из кабинета Министарства информисања и телекомуникација добија предлог да се у нацрт убаци члан, који ће заправо, како су објаснили поједини чланови групе, дозволити држави оснивање медија.

Новим предлогом услови су, међутим, постављени кумулативно те, уколико неки од њих не буде испуњен – омогућиће држави да посредно буде издавач медија.

Против овог предлога су били сви чланови Коалиције за слободу медија, чији су чланови НУНС и АНЕМ. Остали чланови радне групе, као и представници државних органа, били су за овај предлог. Тако је већином гласова предлог усвојен и као такав ће ући у јавну расправу.

На тај начин покушава да се озакони нешто на шта медијски радници указују већ дуже време – да држава крши законе и стратешка решења која је сама усвојила, каже Бабић, која процењује да ћемо кроз измене ЗЈИМ и Закона о електронским медијима видети у којој мери ће још држава одступити од стратегије коју је сама усвојила.

„Ми већ имамо медије чији су издавачи компаније која су у индиректном власништву државе. Издавач појединих медија (Еуронењс и Блоомберг) је АРЕНА ЦХАННЕЛС ГРОУП доо, која је у вец́инском власништву Телекома. Сматрамо да се овим предлогом жели легализовати овакво поступање Телекома Србија”, објашњава Марија Бабић.

ПРИЗНАВАЊЕ САВЕТА ЗА ШТАМПУ УСЛОВ ЗА УЧЕСТВОВАЊЕ НА КОНКУРИСМА
Највеће измене закона се односе на пројектно суфинансирање производње медијских садржаја од интереса за јавност.

Предвиђена је и већа транспарентност влашништва и финасирања медија кроз додатне информације које ће се наћи у Регистру медија, затим успостављање Регистра продукција при АПР-у како би се пратио новац који продукцијама долази од стране државе.

Признавање надлежности Савета за штампу је постало један од услова за штампане и интернет медије како би могли да учествују на конкурсима.

„Тај предлог ће, надамо се, допринети професионализацији медија или ће бар спречити да они којима је уређивачка политика заснована на кршењу професионалних стандарда не троше новац пореских обвезника”, каже Бабић.

„Планирано је да се успостави Јединствени информациони систем за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања, али ће се те одредбе примењивати тек од 2025. године, па нисмо сигурни како ће функционисати док она не буде успостављена”, напомиње Бабић.

Марија Обреновић, председница Управног одбора ПУ Локал прес, такође мисли да таква одредба даје простор за различита тумачења и да може на мала врата поново да уведе државу у медије.

Спорни члан нацрта новинар Недим Сејдиновић оцењује „као тектонски поремећај који ће обесмислити сва друга добра законска решења уколико опстану”.

„Циљ изласка државе из власништва је био да се направи равноправна тржишна утакмица и да се отклони непосредан утицај на уређивачку политику јавних предузећа која су се бавила информисањем. Тачно је да се током реформе десило да су медији из државних прешли у страначке руке, али је финансирање тих медија властима постао известан проблем, па су се морали кршити закони или изводити гимнастички поступци. Сада се враћамо корак уназад, јер држава жели да још чвршће контролише медијску сцену, да има још начина да плаћа подобне уреднике и новинаре, те да угрози опстанак ово нешто мало већих независних медија“, напомиње Сејдиновић.

Како обесмислити добра законска решења?
Нацртом је предвиђено и унапређење радних и професионалних права новинара. Нова одредба се односи на право на искључење с посла, што је ново у нашем правном систему.

За Локал прес, у Нацрту закона има позитивних решења – обавеза да медијски конкурси буду расписани до 31. јануара, бодовање биографија кандидата за чланове комисија, као и самих пројектних предлога, те обавеза признавања надлежности Савета за штампу за штампане и онлајн медије који конкуришу за новац грађана, као и увођење онлајн платформе за спровођење и праћење конкурсног суфинансирања.

Због представника државних институција, Радна група често није имала кворум за рад, да би се на састанку на којем се одлучивало о предлогу да се омогући држави да посредно буде власник медија – појавили сви (Марија Бабић, НУНС)

И према мишљењу новинара Недима Сејдиновића, најважније новине у закону се тичу процедура конкурсног суфинансирања и јачања улоге Савета за штампу, али и унапређења положаја мањинских медија и препознавања важности медијске писмености.

Сејдиновић, ипак, није уверен да ће све позитивне промене у закону бити и усвојене.

„Обично се код нас медијски закони усвајају или мењају током летњег периода, када је смањена пажња јавности. Чини ми се да су све позитивне ствари у нацрту закона склоне промени у наредним месецима, односно да ће власт хтети да измени све што јој се у овом тренутку не свиђа и што јој може донети умањење могућности да контролише и корумпира највећи део медијске сцене, претварајући је у карикатурална пропагандна средства севернокорејског типа”, оцењује Сејдиновић.

„Ако због међународних организација у закону опстану и нека добра решења која ограничавају моћ власти у медијској сфери, она једноставно неће бити поштована. Као и до сада. Не може се стратегијама и променама закона натерати власт да поштује закон”, каже наш саговорник.

Ауторка текста: Ивана Предић

Шта су захтеви протеста у Србији и како су власти до сада одговориле?

(Извор: Радио Слободна Европа) Од тврдњи о “обојеној револуцији” до позива на дијалог – тако се може описати реакција власти у Србији на захтеве који су изнети на четири протеста “Србија против насиља” организованих након масовних пуцњава у мају.

Десетине хиљада грађана окупило се на овим протестима на које су позвали поједини представници парламентарне опозиције.

Изнети су бројни захтеви којима се тражи оставка званичника, укидање медија и медијских садржаја, за које опозиција и демонстранти тврде да промовишу насиље.

Вучић је 26. маја на митингу који је у центру Београда организовала његова Српска напредна странка (СНС) позвао организаторе протеста на дијалог.

Вучић позвао опозицију на дијалог
“Моја врата су од сутра отворена за сваког од њих, да решавамо проблеме у институцијама система”, рекао је Вучић.

Он је до сада у својим одговорима оптужио организаторе за “обојену револуцију”, “коришћење трагедије”, одбио смене које се на протесту траже, али су у међувремену власти неке захтеве испуниле.

У две масовне пуцњаве почетком маја у Србији убијено је 18 људи, након чега су масовни протести организовани четири пута у престоници.

Смена руководства РТС-а и објективно извештавање о протестима
Четврти протест “Србија против насиља” у Београду 27. маја био је фокусиран на рад јавног сервиса Радио-телевизију Србије (РТС).

Демонстранти су пред зградом РТС-а захтевали оставке руководства и објективно извештавање о протестима који се недељама уназад одржавају у главном граду Србије.

“Од РТС-а само тражимо да ради свој посао”, речено је са говорнице на протесту 27. маја.

Са протеста ‘Против насиља’ десетине хиљада затражиле непристрасан јавни сервис Србије
У току самог протеста организатори су саопштили да је РТС започео свој Дневник извештајем са протеста, те оценили да је реч о победи.

РТС је на сајту такође водио и блог о дешавањима на протест.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је 28. маја за ТВ Пинк да ће одмах потписати смену руководства РТС-а, ако је то званичан захтев протеста.

Представници РТС-а се нису јавно оглашавали о критикама на рачун извештавања са протеста “Против насиља” или изјаве председника Србије.

Смена чланова Регулаторне агенције за електронске медије (РЕМ)
Смена чланова кровне организације за контролу медија, РЕМ-а, је захтев који су организатори протеста изнели на првом протесту 8. маја.

РЕМ у 2022. години и прва четири месеца 2023. није изрекао ниједну меру телевизијама са националном фреквенцијом, показују подаци са сајта.

Председница РЕМ-а Оливера Зекић оценила је 10. маја захтев опозиције за смену као “политички”.

Зекић је за портал Нова.рс рекла и да би требало расправљати о томе “како је део медија и политичара јавности, друштву, понудио РЕМ као кривца за ужасну трагедију”.

Један од организатора: Протести ‘Србија против насиља’ до испуњења захтева
Вучић је за ТВ Пинк 28. маја рекао да о захтеву за смену чланова РЕМ-а “можемо да разговарамо”, али да је опозицији циљ само да “Шолаковој телевизији обезбеди националну фреквенцију”.

Вучић телевизије Нова С и Н1 назива “Шолаковим телевизијама” јер оне послују у оквиру Јунајтед групе чији је оснивач Драган Шолак, кога власт оптужује да је близак опозиционом лидеру Драгану Ђиласу и да преко медија жели да сруши власт у Србији.

Телевизија Нова С, иначе, тужила је РЕМ у децембру 2022. због недоношења одлуке о дозволи за пету националну фреквенцију у законском року. Поступак је у току.

Одузимање националних фреквенција телевизијама Пинк и Хаппy
Овај захтев такође је формулисан на првом протесту 8. маја, а приватне телевизије Пинк и Хаппy су поменуте у контексту подстицања насиља.

Из опозиционог покрета “Не давимо Београд” саопштили су 6. маја да ове телевизије “слуђују грађане, трују и промовишу насиље”.

Представници тих телевизија се нису јавно оглашавали поводом ових навода.

Премијерка Ана Брнабић је 26. маја у Скупштини Србије рекла да национална фреквенција, коју имају ТВ канали, нема никакве везе са Владом Србије.

Сме ли се Вучић одрећи Пинка и Хаппyја?
Она је рекла да су Пинк и Хаппy имали националне фреквенције и када су на власти биле неке од странака данашње опозиције.

Додељивање националних фреквенција врши РЕМ. Фреквенције су таласне дужине на којима се емитује телевизијски сигнал, њихов број је ограничен, сматрају се националним добром и њихов власник је држава.

Ово регулаторно тело је у јулу 2022. већином гласова поново доделио дозволе телевизијама Прва, Пинк, Хаппy и Б92 које су и до тада имали те дозволе.

Невладине организације “Славко Ћурувија фондација” и ЦРТА оценили су тада да је РЕМ прекршио прописе јер је доделио националне фреквенције “телевизијама које годинама уназад не поштују ни минимум прописаних услова за пружање медијске услуге”.

Укидање ријалитија и других програма који промовишу насиље
Захтев за укидањем ријалити програма у Србији уско је повезан са претходним захтевом будући да су организатори протеста телевизије Пинк и Хаппy означили као телевизије које доминантно емитују овакве садржаје.

Према последњим подацима РЕМ-а, ријалити програм заузима 39 посто програмске шеме Пинка.

На телевизији Пинк емитује се од 2017. године ријалити програм “Задруга”.

У овом програму било је више случајева насиља, а учесници су недавно били и осуђеници за тешка кривична дела, као што је осуђени криминалац Александар Голубовић, као и они осуђени за ратне злочине, као што је Војислав Шешељ.

ВЛАСНИК ТЕЛЕВИЗИЈЕ ПИНК НАЈАВИО ДА УКИДА ‘ЗАДРУГУ’ НА ПРЕПОРУКУ ВУЧИЋА
Сличан ријалити програм “Парови” постојао је и на телевизији Хаппy, који се не емитује већ годину и по дана.

Власник ТВ Пинк Жељко Митровић рекао је 25. маја ће у наредном периоду укинути “Задругу” на препоруку председника Србије Александра Вучића.

Митровић је тада на Твитеру написао да је процена председника државе важнија од интереса телевизије Пинк и његовог личног интереса.

Вучић је 28. маја за ТВ Пинк изјавио да је захтев који се односи на ријалити програм испуњен.

Гашење таблоида који пропагирају насиље и крше кодекс
Организатори протеста су на првом протесту 8. маја изнели овај захтев указујући да таблоиди у Србији промовишу насиље и могу се сматрати одговорним за трагична дешавања у Србији.

Шеф опозиционе посланичке групе Народне странке Мирослав Алексић рекао је 18. маја, како је саопштила та странка, да у Србији не би смели да излазе таблоиди који “таргетирају људе” и не смеју да кажу “ни реч против режима”.

Посланик опозиционог Зелено-левог клуба Радомир Лазовић изјавио је 11. маја за Н1 да су новине Информер и Српски телеграф “ширили лажне вести” и понашали се тако да “наше друштво буде запљуснуто насиљем”.

Милан Лађевић, уредник у листу “Српски телеграф” написао је 11. маја на Твитеру да “лешинари из опозиције” траже гашење Пинка, Хаппy-ја и других штампаних и електронских медија назвавши тај позив лицемерним.

Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић осудио је 10. маја захтеве за забраном појединих медија оцењујући да представљају ударац на слободу говора.
Праћење поштовања Кодекса новинара Србије у штампаним медијима врши Савет за штампу.

Према мониторингу Савета за штампу, Информер је међу листовима који највише крше Кодекс новинара Србије.

Оставка министра полиције
Оставка Братислава Гашића, министра полиције Србије, затражена је на првом протесту 8. маја.

Поједини посланици опозиције у Скупштини Србије предали су 11. маја Влади припремљен текст оставки које би, како су навели, требало да потпише, између осталих, министар унутрашњих послова.

Председник Србије Александар Вучић поручио је 28. маја за ТВ Пинк да никад неће бити испуњен захтев да буде смењен Братислав Гашић.

“Никада им неће бити испуњен захтев за Бату Гашића јер је бесмислен, човек није крив и све убице је похапсио, ми нисмо ту да испуњавамо хирове”, рекао је Вучић.

Министарство унутрашњих послова Србије ухапсило је обојицу осумњичених за масовне пуцњаве.

Оставка директора Безбедносно информативне агенције
Оставка директора БИА Александра Вулина на првом протесту 8. маја затражена је заједно са оставком министра полиције.

Вучић је истог дана за ТВ Хаппy ове захтеве прокоментарисао као “доказ” да они који то траже “немају појма” шта је чији посао.

“Шта полиција није урадила, па није његово да делује превентивно него репресивно, БИА и МУП су све урадили беспрекорно”, рекао је тада Вучић.

Ко види ‘обојену револуцију’ у Србији?
Поједини посланици опозиције у Скупштини Србије предали су 11. маја Влади Србије припремљен текст оставке и за директора БИА Вулина.

Председник Србије, ипак, у даљим изјавама, када је одбијао смену Гашића, није спомињао Вулина.

Седница парламента о одговорности Владе и безбедносној ситуацији
Овај захтев изнет на првом протесту 8. маја испуњен је.

Посланици Скупштине Србије започели су 18. маја расправу о безбедносној ситуацији у земљи, о извештавању телевизија у Србији о случајевима насиља, као и о предлогу опозиционих посланика да се оснује Анкетни одбор за утврђивање чињеница и одговорности за масовна убиства у Србији у мају.

Ауторка текста: Соња Гочанин

Са Савета за штампу из Ниша поручили да се најчешће крши Први кодекс – истинитост

(Извор: Јужне вести) Неистинитост, непотпуне, нетачне и неосноване информације, оптужбе, клевете, гласине, претпоставке, нагађања, нарушавање приватности и мизогинија, неке су од најучесталијих кршења новинарског кодекса, рекли су на 135. јавној седници Савета за штампу одржаној у Нишу на Филозофском факултету, када су чланови Комисије разматрали најновије жалбе грађана.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић рекла је да су од почетка године разматрали преко 50 жалби, последњих 20 дана, најчешће су биле оне везане за трагедије које су се догодиле у Основној школли “Владислав Рибникар” у Београду и Младеновцу.

За сваку примљену жалбу Савет спрооди медијацију између жалиоца и редакција са циљем да се нађе обострано прихватљиво решење. Ако се до решења не дође, о жалби одлучује Комисија за жалбе, која свакога месеца дискутује о жалбама и доносе одлуке да ли је или није прекршен Кодекс новинара Србије – рекла је Новаковић.

Уколико установе да је дошло до кршења новинарског кодекса, медији који прихватају надлежност Савета за штампу су у обавези да објаве одлуку Комисије, каже Гордана Новаковић и додаје да је признавање редакције да је кодекс прекршен, врста моралне санкције, док за особу која се жалила, то признање представља вид моралне сатисфакције.

Професорка “Медијске етике” на Филозофском факултету у Нишу Ивана Стојановић Прелевић истакла је да њихов департман за новинарство изучава бројне предмете који се тичу питања етике и исправности понашања новинара, али да у Србији и даље не постоји слобода медија, те да о томе сведоче и бројна истраживања.

То утиче на информисање, осећај слободе и понашања у нашем друштву. Постоји глобални проблем, пад поверења у медије и новинаре, то је проблем са којим се не сусреће само наша земља, већ цела европа и Америка. Поставља се питање шта урадити да се поверење поврати, потребна је велика воља и рад, не само медија и новинара, већ и друштва, институције и публике да тражи оно што је за њих исправно – рекла је професорка Стојановић Прелевић.

Ово је била трећа седница Комисије за жалбе која се одржала у Нишу, претходне су одржане 2015. и 2018. године, у Градској кући и Филизофском факултету.

Савет за штампу основала су 4 медијска удружења, Асоцијација медија, Локални прес, Удружење новинара Србије и Независно удружења новинара Србије.

Аутор текста: Никола Ђукић

Снимак са седнице Комисије за жалбе Савет за штампу 25.05.2023.

 

Снимак са данашње јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, која се одржала у амфитетатру Филозофског факултета у Нишу, можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:

 

Од почетка године 50 жалби Савету за штампу

(Извор: Нишке вести) Генерални секретар Савета за штампу Гордана Новаковић изјавила је данас у Нишу да је од почетка године Савет добио око 50 жалби грађана.

„Људи се најчешће жале и то је тако од како Савет постоји, на кршење првог поглавља у Кодексу новинара. То поглавље се односи на истинитост извештавања и објављивање непроверених и нетачних информација, неоснованих оптужби, клевета, гласина, на неразликовање чињеница од коментара, претпоставки и нагађања“, рекла је Новаковић.

Она је казала да Савет има доста и све више жалби које се односе на нарушавање приватности.

„Чести прекршаји су и кршење претпоставке невиности и то имамо и у вези дешавања у школи „Владислав Рибникар“ и у Младеновцу“, казала је Новаковић.

Она је подсетила да Савет за штампу, након што добије жалбу грађана, најпре проба да реши случај медијацијом, посредовањем, између подносиоца жалбе и редакције.

„Уколико редакција објави извињење, не уклони текст или не објави демант онда о томе одлучује Комисија за жалбу“, изјавила је Новаковић.

Према њеним речима, медији који прихватају надлежност Савета за штампу, имају обавезу да објаве одлуку Комисије уколико се утврди да је прекршен Кодекс новинара Србије.

„На жалост, постоји један број медија који не прихватају препоруке Савета за штампу и њих не можемо да обавежемо да наше одлуке објаве, њима изричемо јавне опомене које јавно објављујемо“.

Комисија за жалбе данас је разматрала примедбе грађана на текстове објављене у Сремским вестима, ОзонПресу, Панчевцу, Информеру, порталу Нова рс и Куриру.

Седница Комисије одржана је у амфитеатру Филозофског факултета и присуствовали су јој студенти журналистике.

«‹ 18 19 20 21›»