Снимак са седнице Комисије за жалбе Саветa за штампу 28.09.2023.
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 28.09.2023, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 28.09.2023, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.140
28.9.2023.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 139. седнице Комисије за жалбе, одржане 28.9.2023. године у 18 сати у Прес центру УНС-а.
Присутни чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Тамара Скрозза Јелена Петковић, Филип Шварм, Златко Чобовић, Ана Мартиноли, Милена Васић и Родољуб Шабић
Одсутни чланови Комисије: Сања Павловић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Невене Марковић и Александре Убавић на текст објављен на порталу „Мондо“
2,Разматрање жалбе Невене Марковић и Александре Убавић на текст објављен на порталу „Телеграф.рс“
3. Разматрање жалбе Невене Марковић и Александре Убавић на текст објављен на порталу „Спортски журнал“
4. Разматрање жалбе Невене Марковић и Александре Убавић на текст објављен на порталу „Курир.рс“
5. Разматрање жалбе Невене Марковић и Александре Убавић на текст објављен на порталу „Еспресо“
6. Разматрање жалбе Невене Марковић и Александре Убавић на текст објављен на порталу „Ало.рс“
7. Разматрање жалбе Невене Марковић и Александре Убавић на текст објављен на порталу Н1
8. Разматрање жалбе Невене Марковић и Александре Убавић на текст објављен на порталу „Информер.рс“
На почетку седнице председавајућа је саопштила да ће ово прва седница Комисије у новом сазиву. Чланови Комисије су: Златко Чобовић, Јелка Јовановић и Филип Шварм, као представници Асоцијације медија, Надежда Будимовић из Локал преса, Тамара Скрозза и Милена Васић ће представљати Независно удружење новинара Србије, Оливера Милошевић и Јелена Петковић Удружење новинара Србије, док су представници јавности у новом сазиву: Ана Мартиноли, Сања Павловић и Родољуб Шабић.
1.-8. Комисија је о жалбама водила обједињену расправу, будући да су жалбе биле истог садржаја. Жалбе је поднео адвокат жалитељки, а односе се на извештавање о истом догађају, у којем су две фудбалерке физички напале играчицу из другог тима. Навео је да су свим текстовима прекршене тачке 2 и 5 поглавља I, тачке 3 и 6 поглавља IV, тачке 1 и 2 поглавља V и тачка 1 поглавља VII. Поднето је укупно 15 жалби, али је седам решено договором, па је пред Комисијом било преосталих осам жалби. У краћој расправи, чланови Комисије су подржали предлог да Кодекс није прекршен ниједним текстом. Родољуб Шабић је рекао да жалбе нису основане и указао да би Комисија можда могла да упозори на то да се у текстовима превише претпостављало и да је речник нешто слободнији. Рекао је да мисли да је оваква одлука исправна, имајући у виду реални контекст у којем живимо и шта се пише по нашим медијима. Јелка Јовановић је навела да је тема била атрактивна. Избор речи може бити мало проблематичан, али је то већ уобичајен речник код нас. Нагласила је да се жалбе свеоде на то – није битно шта је било, само да се не пише о томе. Сагласила се са адвокатом жалитељки да је реч о младим особама, али је рекла да се нада да ће ово утицати позитивно на њихово будуће понашање, посебно кад је у питању спортски фер плеј.
Комисија је затим, у осам одвојених гласања, једногласно одлучила да ниједан медиј није прекршио Кодекс новинара Србије.
Седница је завршена у 18.25 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Надежда Будимовић
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 28. септембра 2023.године у 18 сати у Прес центру УНС-а
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Невена Марковић/Александра Убавић – Мондо
2. Невена Марковић/Александра Убавић – Телеграф.рс
3. Невена Марковић/Александра Убавић – Спортски журнал
4. Невена Марковић/Александра Убавић – Курир.рс
5. Невена Марковић/Александра Убавић – Еспресо
6. Невена Марковић/Александра Убавић – Ало.рс
7. Невена Марковић/Александра Убавић – портал Н1
8. Невена Марковић/Александра Убавић – Информер.рс
Седница је отворена за јавност
(Извор: Информер.рс) Зачуђени смо количином неистинитих и непотпуних података које у јавност преко повезаних медија као што су Данас, Време, Цензоловка и слични, пласира тело, које себе сматра јединим тумачем српске медијске сцене, наводи се у саопштењу које потписује саморегулаторно тело Савет за медије, чији су оснивачи Удружење електронских медија ЦомНет, Професионално удружење новинара Србије ПРОУНС, Друштво новинара Војводине ДНВ, Удружење медија и медијских радника УММР, Друштво новинара Ниша ДНН и Асоцијација радио телевизија Србије АРТС.
Савет за штампу, новинарска удружења НУНС и УНС, повезани медији и један број такозваних медијских стручњака, који нису ни прошли поред места на ком се одржава јавна расправа, а камоли узели учесће на њој, имају интенцију да овом телу доделе улогу врховног арбитра и на тај начин преузму улогу суда, који је по Уставу и закону једини надлежан да утврђује евентуална кршења закона, и зато је важно да јавности Србије скренемо пажњу да своја саопштења, изјаве и интервјуе заснивају на нетачним и непотпуним подацима.
Прво, нетачно је да медији, који, како они кажу, највише крше новинарски кодекс, добијају највише пара из буџета. Свако ко уме да чита резултате конкурса, а нарочито последњег, може видети да су највише новца добили управо медији који подржавају рад Савета за штампу. Зашто се тако чини и шта мислимо о тој пракси, у овом саопштењу нећемо коментарисати.
Друго, Савет за штампу ни у једној држави на свету не постоји да би самоиницијативно, на основу пријава својих чланова, као што то чине чланови Комисије за жалбе, процењивао рад медија и на тај начин вештачки и фингирано продуковао статистику, већ је његова суштина да искључиво поступа по пријавама оштећених грађана.
Треће, тенденција да се Савет за штампу претвори у пуки политички инструмент и служи повезаним медијима за политичка препуцавања са највишим државним званичницима, не може се убројати у примере етичког поступања. Пракса је показала да Савет за штампу није неутралан, већ да тенденциозно пресуђује само једним медијима, а друге медије, којима је близак штити, што такође није етичка дисциплина.
Кршећи сопствени правилник о раду, највећи број жалби по разрађеном механизму упућивале су пријатељске невладине организације, као што су Аутономни женски центар и Геј лезбијски инфо центар, које уопште нису директно оштећене прилозима које су пријављивале и које је према правилнику Савета требало одбацити. Да не говоримо о срамном понашању члана Комисије Златку Чобовићу, који је истовремено и члан НУНС-а и Асоцијације медија, а који је задужен да редовно пријављује само једну групу медија из најбезазленијих могућих разлога.
Четврто, уколико Савет за штампу претендује да буде неприкосновени арбитар у етичким споровима, непримерено је да свој рад сведе на борбу за расподелу новца на медијским конкурсима. Меркантилизација етике није могућа, чак ни када хоће да је изведу они који себе годинама сматрају узвишеним и самопрокламованим етичким величинама.
Пето, Савет за штампу не може да спроводи врховни наџор над радом медија, јер се на тај начин драстично нарушава слобода изражавања и слобода предузетништва.
Шесто, у најразвијенијим демократијама света, медији имају слободу да добровољно прихвате или не признају надлежност таквих савета, полазећи од неприкосновене чињенице да је суд једина институција која је надлежна за утврђивање права у споровима било које врсте.
Навешћемо само податак да су медији у Сједињеним Америчким Државама, које с правом носе епитет пионира у слободи медија, одбили да признају надлежност таквих савета, сматрајући да они представљају инструмент ка неприхватљивој контроли штампе.
Савет за штампу не може да претендује да има ексклузивитет у оцењивању кршења етичког кодекса. Нарочито не, када постоји огроман број медија који из оправданих разлога не жели да призна његову надлежност. И зато се залажемо за то да измене и допуне Закона предвиђају могућност оснивања и других саморегулаторних тела, а прећуткивање и обмана јавности да је Савет за штампу једино саморегулаторно тело у нашој држави је тенденциозно и неприхватљиво.
Савет за медије, као друго саморегулаторно тело на нашој медијској сцени постоји и то је неоспорна чињеница коју не може сакрити ниједан самопрокламовани медијски стручњак, повезани медиј или удружење, а чију надлежност могу и не морају да прихвате сви медији, баш као што то треба да важи и за Савет за штампу.
Слобода медија не представља вредност коју може да ограничи било која група појединаца. И зато ћемо се залагати и инсистрати на изменама нацрта закона које представљају развој слободе медија и унапређење демократских вредности и слобода, а све у складу са правилима потврђене Европске и светске праксе, закључује се у саопштењу Савета за медије.
(Извор: Данас) Нацрт закона о јавном информисању и медијима и Нацрт закона о електронским медијима тренутно су на јавној расправи која ће трајати до 7. октобра. Док су представници власти задовољни предложеним решењима, представници медијских удружења и коалиција и те како нису.
Сумирајући предложене измене, Савет за штампу ће имати декоративно својство јер његове одлуке нити ће бити обавезујуће, нити утицати на расподелу средстава на медијским конкурсима.
Штавише, Информер и Српски телеграф и не признају Савет за штампу, што их никада није спречавало да у извештавањима крше законе и Кодекс новинара Србије, а да притом добијају највише средстава из државног и локалних буџета на конкурсима за пројектно суфинансирање.
Потпредседник УНС-а Слободан Ћирић каже за Данас да је један од проблематичних предлога онај којим се одређује да ће као један од критеријума за одлучивање о расподели новца за пројектно суфинансирање медија бити прекршаји Кодекса новинара Србије, али само за оне медије који прихватају надлежност Савета за штампу.
– Дакле, они који не прихватају надлежност Савета и даље би били слободни да крше Кодекс, без икаквих последица. Тиме би они били у привилегованом положају, за разлику од медија који прихватају надлежност Савета и који би фактички били у позицији да буду кажњени. Овакав предлог свакако представља корак уназад у медијској регулативи и нисам сигуран да нема политичку позадину – указује Ћирић.
Он додаје да можда није најсретније поређење, али подсећа га на ситуацију која се тиче пооштравања прописа о легалном поседовању, чувању, употреби оружја.
– Људи који легално поседују оружје изложени су силним проблемима и контролама по том питању, док они који га имају нелегално апсолутно су „поштеђени“ таквих проблема и настављају по старом – указује Ћирић.
Родољуб Шабић, адвокат и члан Комисије за жалбу Савета за штампу, истакао је да је Влада припремила закон по коме медиј који признаје Савет за штампу, а прекрши Кодекс новинара (и Савет то констатује ), нема право да учествује на конкурсима за доделу јавних средстава, а да онај ко се изјасни да надлежност Савета не признаје (као Информер и Српски телеграф) може слободно да крши Кодекс и добија новац на државним конкурсима.
– Влада заправо директно позива оне који признају надлежност Савета да признања повуку. Врло слабо, провидно прикрива два потпуно нелегитимна циља. Први – да поткопа надлежност саморегулаторног тела издавача, власника медија и професионалних новинара, њој непожељног јер је независно и она га не контролише, други – да себи обезбеди одрешене руке за додељивање јавног новца њој омиљеним медијима иако су управо они ти који најчеће крше Кодекс – навео је Шабић на друштвеној мрежи X.
Сличног мишљења је и Саша Мирковић, оснивач Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), истиче за Данас да у случају нацрта Закона о јавном информисању и медијима, најпроблематичније су предложене одредбе о Савету за штампу и повратку државе у власничку структуру медија, које су у супротности са важећом Медијском стратегијом Владе Србије.
– У случају нацрта Закона о електронским медијима најпроблематичније је игнорисање Медијске стратегије о обавези поновног избора Савета РЕМ-а након усвајања овог закона. Није ни јасно зашто међу новим предлагачима за Савет РЕМ-а, Министарство информисања и телекомуникација није предвидело институцију Повереника за инфомацију од јавног значаја и заштиту података од личности – указује Мирковић.
Министарство информисања и телекомуникација, које је упутило медијске законе на јавну расправу, недавно је навело да предложени нацрти закона имају за циљ да унапреде систем јавног информисања у Србији и створе услове за боље регулисање тржишта електронских медија.
“Такође, предложени нацрти закона последица су усклађивања са Стратегијом развоја система јавног информисања у Србији за период 2020 – 2025. године и изменама Директиве о аудиовизуелно-медијским услугама из 2018. године”, навело је министарство у саопштењу.
Ауторка: К. Живановић
Седнице Комисије за жалбе ће се одржавати у УНС Прес центру у Београду током јесени и зиме да би се повећала транспарентност рада. Комисија за жалбе, која одлучује о жалбама грађана на садржаје штампаних и онлајн медија, има укупно 11 чланова. Комисију чине представници четири организације оснивача Савета за штампу – Асоцијације медија, Локал преса, Удружења новинара Србије (УНС) и Независног удружења новинара Србије (НУНС) као и три представника јавности.
Ова активност се спроводи у оквиру пројекта “Изградња поверења у медије у југоисточној Европи: Подршка новинарству као јавном добру”, који су подржали Европска комисија и Унеско.
#TrustInMediaSEE
(Извор: УНС) Осим о улози Савета за штампу и ослобађању од одговорности медија који не прихватају надлежност овог саморегулаторног тела, на јавној расправи о Нацрту закона о јавном информисању и медијима, одржаној у среду у Нишу, присутни су дискутовали и о томе да ли је укидање регионалних и локалних јавних сервиса у прошлости било добра одлука.
Генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС) Нино Брајовић рекао је да ограничење да се саморегулација односи само на издаваче медија који прихватају надлежност Савета за штампу представља корак уназад у медијској регулативи.
„Они који прихватају надлежност Савета за штампу долазе на удар одлука, а они који не прихватају, немају тај терет. Истовремено, Чланом 24 прописано је и да се медијски пројекти оцењују по мери у којој су подесни да задовоље јавни интерес, али и по мери у којој су медији спремни да се придржавају професионалних стандарда. Шта ћемо са медијима који нису обухваћени саморегулацијом? Имамо празнину која мора да буде покривена“, истакао је Брајовић.
Он се позвао и на актуелни Правилник о пројектном суфинансирању медија, у коме се наводи да о учеснику конкурса коме су изречене мере од стране државних органа, регулаторних тела или тела за саморегулацију због кршења професионалних и етичких стандарда податке прибавља стручна служба Регулаторног тела за електронске медије и Савета за штампу.
„Постоји стандард у поџаконском акту који сада по решењу овог Закона напуштамо. Зато и кажем да то није корак унапред већ корак уназад“, рекао је Брајовић.
Увођење Савета за штампу, каже Брајовић, не подразумева да неко ко је прекршио Кодекс неће добити јавни новац, већ је то један од критеријума који комисије које одлучују о расподели новца морају да узму у обзир.
„Неко би, на пример, због кршења Кодекса добио два или три поена мање, али то је регуларна и професионално оправдана ситуација“, истакао је он.
У реду је, како је рекао, да постоји Савет за медије, као и друга саморегулаторна тела, али треба, имати у виду да Савет за штампу има најдужу традицију јер је годинама стрпљиво и упорно градио систем саморегулације.
Направио је паралелу са организацијом која је своје место нашла у Закону о ауторском и сродним правима, а Уставни суд је потврдио да није спорно да буде прихваћена Законом.
„Покренута је процена уставности којом се разматрало да ли ОФПС зато што је једина организација која штити права произвођача фонограма има монопол и тиме крши Устав. Овде се јасно и гласно одлуком Уставног суда говори да није. Тако и Савет за штампу треба да постоји зато што је општа оцена да медији све више крше професионалне и етичке стандарде“, објаснио је Брајовић.
Рекао је да је рок у Нацрту закона за организовање свих медијских конкурса до 31. јануара сувуше кратак и предложио да Република и Покрајина за текућу годину медијске конкурсе расписују у јануару, а локалне самоуправе у фебруару.
Истакао је да је добро решење увођење интерне и екстерне евалуације финансираних пројеката, јединствене платформе за праћење и спровођење медијских конкурса и бодовање предложених чланова комисија за пројектно суфинансирање.
Министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић је истакао ће се залагати за то да се рок за расписивање конкурса за медијске пројекте продужи до 15. фебруара. Трудиће се, како каже, да се уважи свако мишљење које би могло да унапреди Закон, али додаје да се нада да ће представници новинарских удружења доћи на јавну расправу у Новом Саду са предлогом да Савет за штампу буде инклузивнији.
Председница удружења Комнет Емилија Марић рекла је да представници Савета за медије не беже од сарадње са Саветом за штампу, али да су против тога да оно буде наведено у закону као једино саморегулаторно тело.
„Ми не бежимо од Кодекса, али од 2006. године постоји Кодекс и можемо заједно да сарађујемо да га ‘апдејтујемо“, додала је Марић.
Новинар и медијски стручњак Драган Кремер пак сматра да би Закон био мање ефективан са одредбом у којој би било наведено да постоји више саморегулаторних тела и кодекса.
„Закон може да буде бољи само јачањем регулације и саморегулације. Чињеница да се Савет за штампу појављује у Закону не значи да ће бити зависан од државе, већ да познаје само резултате његовог рада“, рекао је.
Некадашњи члан Комисије за жалбе Савета за штампу и председник Одбора за људска права у Нишу Драган Ђорђевић питао је представнике Савета за медије како да се грађани обрате овом новом саморегулаторном телу јер је јавности потпуно непознато како функционише њихов рад.
Ђорђевић се осврнуо на одредбу којом се прописује да ће приликом одлучивања о расподели јавног новца на конкурисма за пројектно суфинансирање медија бити узети у обзир само прекршаји Кодекса новинара Србије оних медија који прихватају надлежност Савета за штампу.
„У предлогу Закона имамо рупу која потпуно недефинисано оставља простор да неравноправни буду медији који се труде да раде у складу са професионалним стандардима и они који то не чине. С обзиром да се на конкурсима пријавлује много кандидата, комисије треба да питају неког и за мишљење о поштвовању професионалних стандарда. Савет за штампу који квалитетно ради више од једне деценије свакако завређује ту саветодавну улогу“, рекао је Ђорђевић.
Са њим је био сагласан и правник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Раде Ђурић.
„Одредбе праве дискриминацију оних који прихватају надлежност Савета за штампу. На овај начин се легализује даље награђивање медија који неетички поступају. Суштинска идеја је била да се уведе Савет за штампу у Закон како би се то предупредило“, рекао је Ђурић.
Ђурић је додао да формирање других савета и техничких тела није противуставно, али да Савет за штампу дуго постоји и у документима Републике Србије, због чега завређује легитимитет.
Професор Раде Вељановски је рекао да суштина помињања Савета за штампу у Закону није ко ће чије ингеренције уважавати. Суштина је, како каже, да они који крше Кодекс не могу да добијају средства.
Као примедбу на Нацрт закона истакао је и то што је забрана монопола прописана, али нема ниједне одредбе која објашњава како се то остварује. Ако се, како истиче, уочи да велики број медија пропагира исту идеологију, и то се може сматрати видом монопола који је занемарен.
Иначе, професор Вељановски је учествовао у изради Медијске стратегије за претходни Закон о јавном информисању и медијима, а новинар Милан Петковић је изнео незадовољство што су њиме укинути регионални и локални медијски сервиси.
Професор Вељановски рекао је да се оваквој одлуци изричито противио и да ње није било у Медијској стратегији.
„Хтео сам да јавни сервис буде у саставу главног јавног сервиса, као што је пример са Би-Би-Сијем или са јавним сервисима које имају Шведска и Румунија“, рекао је Вељановски.
Оснивање локалних и регионалних јавних медијских сервиса су и на данашњој јавној расправи о Закону о јавном информисању и медијима предложили представници Синдиката новинара Србије (СИНОС), а председница СИНОС-а Драгана Чабаркапа је истакла да је увек „упозоравала да ће приватизација уништити медије“.
Поред тога Чабаркапа је тражила и регулисање радних права новинара. Утемељење за предлоге се, како је истакла, налази у анализи др Мариа Рељановића.
Радна група је, како каже, прихватила само део поглавља који се тиче радног времена.
„СИНОС инсистира да сви послодавци који не могу да обезбеде достојанствене услове рада у медијима, затворе медијске куће, а посебно у Нишу који је синдикално мртав град“, рекла је Чабаркапа.
Неким њеним предлозима се противио власник „Банкер радија“ Марио Радојковић.
Он је предложио да се Законом пропише да се у случају хитне потребе може испланирати активност и радно време за наредни дан јер је, како је истакао, пуно непредвидивости у новинарском послу. Он је тражио и да се одредба према којој запослени има право да не одговара на позив послодавца у току годишњег одмора потпуно ревидира.
Немања Ненадић је рекао да Министарство треба да јасно назначи у чему се у Нацрту одступа у односу на Медијску стратегију.
Аутор: А. Ничић
(Извор: Данас) Улога Савета за штампу, ослобађање од одговорности медија који не прихватају надлежност тог саморегулаторног тела и могући уплив државе у власништво медија кључна су питања о којима је расправљано на данашњем округлом столу у оквиру Јавне расправе о Нацрту закона о јавном информисању и медијима, пренело је Удружење новинара Србије (УНС).
По наводима УНС, учесници округлог стола су највише пажње посветили предложеној одредби по којој ће приликом одлучивања о расподели јавног новца на конкурсима за пројектно суфинансирање медија бити узети у обзир само прекршаји Кодекса новинара Србије оних медија који прихватају надлежност Савета за штампу.
„Такав законски предлог је катастрофалан, противуставан и дискриминаторан. У питању је члан иза којег не стоји Радна група за израду Нацрта закона о јавном информисању и медијима. Том одредбом су привилеговани медији који не поштују Кодекс новинара Србије“, рекла је генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.
Наводећи да је Нацрт закона о јавном информисању и медијима израђен у складу са Медијском стратегијом и Уставом Србије, министар информисања и телекомуникација Михаило Јовановић подсетио је да Медијска стратегија прописује да медиј који не признаје надлежност Савета за штампу не сме да се пријави на конкурсе за пројектно суфинансирање.
„То је очигледно било у супротности са Уставом јер бисмо форсирали некога да призна неко саморегулаторно тело“, рекао је Јовановић.
Председница Фондације Славко Ћурувија, Ивана Стефановић казала је да резултати истраживања тужби по закону о јавном информисању и медијима, које је обавила та невладина организација, доказују да су исходи у складу са одлукама Комисије за жалбе.
„Када упоредите износе које су медији који су у највећој мери кршили Кодекс плаћали за судске одштете са новцем који су добијали из буџета, видећете да смо новцем пореских обвезника кроз пројектно суфинансирање плаћали одштете људима који су објављивали лажи или таргетирали“, навела је она.
Члан Радне групе за израду закона о електронским медијима Раде Вељановски казао је да је тачно да је Савет за штампу саморегулаторно тело, да саморегулација функционише на принципу добровољности и да сви медији не морају да прихватају његове ингеренције али и да државни новац за за суфинансирање медијских пројеката „не сме да добије нико ко крши Кодекс“.
Оценио је да је медијски систем у Србији тренутно „у једној од фаза трансформације а да би промене ишле у позитивном смеру, неопходно је да се држава нема утицаја на медије“.
„То подразумева и излазак државе из власништва у медијима. Власништво државе у медијима је карактеристично за јавне сервисе, али постоји низ закона и одлука којима се налаже да они имају независност у уређивачкој концепцији“, навео је Вељановски.
На „опасност“ да јавна предузећа постану власници медија указала је генерална секретарка Независног удружења новинара Србије (НУНС) Тамара Филиповић која је рекла да је члан 39 Нацрта закона, у коме се наводи да било које привредно друштво може бити оснивач медија, неусклађен са Медијском стратегијом и да враћа државно власништво „на велика врата“.
(Извор: Цензоловка) Предлог измена Закона о јавном информисању и медијима, којим се на конкурсима за пројектно суфинансирање отежава положај медијима који признају надлежност Савета за штампу, а стимулишу медији који га не признају и неограничено крше Кодекс новинара, најгори је досад, а такав иде на јавну расправу – каже Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета
У самом финишу процеса измена Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ), који траје већ две године, представници Министарства информисања и телекомуникација изнели су предлог који потпуно обесмишљава улогу Савета за штампу на медијским конкурсима за пројектно суфинансирање медија.
Министарство је, наиме, 1. септембра представницима медијске заједнице послало нови предлог за измене ЗЈИМ, којим признавање надлежности Савета за штампу није услов за учешће штампаних или онлајн медија на конкурсима за пројектно суфинансирање.
Међу критеријумима за оцену пројеката, ипак, остала је одредба о томе да треба узети у обзир прекршаје кодекса у претходних годину дана, али – само ако су кодекс кршили медији који признају надлежност Савета за штампу.
Дакле, према овом предлогу измена закона, медији који не признају надлежност Савета су привилеговани и могу да наставе да крше кодекс колико год хоће и да истовремено добијају новац из буџета – пошто то за њих неће важити када је оцењивање пројеката у питању.
„Ово је најгоре решење од свих које смо до сада имали. Ово је тотална супротност ономе што смо ми хтели да постигнемо предлогом те одредбе”, каже генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.
„Као да неко ко пише не разуме шта је уопште суштина ове одредбе. Суштина нашег предлога је била да држава престане да финансира медије који континуирано крше Кодекс и то се спречава тако што би се узимали у обзир прекршаји Кодекса у последњих годину дана”, каже Новаковић и истиче да таква одредба већ постоји у Правилнику за пројектно суфинансирање медија, али да је сада треба уврстити у закон.
Казна за оне који – желе да раде професионално
Новаковић каже је Министарство новим предлогом „практично дискриминисало медије”, јер су они који признају надлежност Савета њиме „кажњени” и „неће моћи да пролазе на конкурсу уколико прекрше Кодекс, а свако за годину дана може то да уради”.
„Ови други (који не признају надлежност Савета, прим. нов) могу да крше Кодекс неограничено, јер се за њих неће тражити подаци о томе. Тако су потпуно у неравноправном положају”, каже Новаковић.
Саговорница Цензоловке сматра да је ово „скандалозно решење” којим се „заправо директно финансијски стимулишу они медији који не прихватају ни Кодекс, ни саморегулацију, ни било шта друго”.
Овај предлог новог Закона о јавном информисању и медијима ускоро иде на јавну расправу, очекује се да то буде већ наредне недеље.
Гордана Новаковић каже да се до тад ништа неће мењати у предлогу, а шта ће бити током јавне расправе – видећемо.
Она сматра да се спорна тачка у предлогу закона може регулисати једноставно: тако што ће се ставити да се од Савета за штампу траже подаци о прекршајима Кодекса „и тачка”, без наставка да се то односи на „медије који су прихватили пуну надлежност Савета за штампу”.
Намеру да изменама закона дискредитује улогу Савета за штампу, држава је показала у августу, када се процес договарања измена закона после дуже паузе наставио, о чему је Цензоловка раније писала: за Министарство информисања и телекомуникација била је проблематична одредба по којој би Савет за штампу био једино саморегулаторно тело које ће бити надлежно да за штампане и онлајн медије даје податке о томе да ли се придржавају професионалних и етичких стандарда. Министарство је оспоравало и одредбу која предвиђа да као услов за учешће на конкурсу за пројектно суфинансирање медиј мора да прихвати надлежност Савета за штампу, сматрајући је дискриминаторном.
Овакве измене закона су у директној супротности са предлозима које је држава током процеса усагласила са припадницима медијске заједнице. Такође су супротне ставовима који се налазе и у Акционом плану за примену Медијске стратегије, који је држава усвојила:
„Изменама регулативе прописати као обавезан критеријум поштовање Кодекса новинара Србије, ради коришћења средстава путем пројектног суфинансирања, на начин да штампани и онлајн медији који конкуришу за јавна средства морају да прихвате надлежност Савета за штампу.”
Ауторка: Даница Ђокић
Дамир Аговић – ГМПРЕСС – Жалба решена прекршај кодекса
Златко Чобовић – Објектив.рс – Жалба решена прекршај кодекса
Златко Чобовић – Хajптеве.рс – Жалба решена прекршај кодекса
СББ – Телесрбија – Жалба решена нема прекршаја кодекса