ЋИРИЛИЦА | LATINICA | ENGLISH
Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

Саопштење за јавност: Неодговорно извештавање повређује жртве и подстиче ново насиље

Савет за штампу и организације: Save the Children, Центар за права детета, Пријатељи деце Србије и Мрежа организација за децу Србије позивају све новинаре и уреднике да се понашају одговорно и да о ужасним трагедијама у Основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду и у околини Младеновца, као и свим другим темама које се покрећу у вези са овим трагедијама, извештавају у складу са професионалним стандардима и истинском емпатијом.

Професионално извештавање, са пуним поштовањем права свих који су погођени трагедијом, неопходно је како би деца и одрасли, као и цело друштво, имали прилику да се суоче са траумом коју су доживели, и како би се зауставила страшна ескалација насиља којој сведочимо.

Већина медија је, нажалост, преходних дана заборавила на елементарна правила извештавања у ситуацијама које укључују велики бол и шок. Посебно забрињава непоштовање одредби које се односе на заштиту права, приватности и достојанства деце и жртава злочина и апсолутно недопустиво интервјуисање деце, сведока злочина и објављивање имена починиоца или детаља који би га у јавности могли учинити препознатљивим.

Подсећамо да Кодекс новинара Србије прописује да, чак и уколико надлежни државни органи објаве податке који спадају у домен приватности починиоца или жртве, као што су име починиоца кривичног дела или детаљи који би га у јавности могли учинити препознатљивим, медији ту информацију не смеју да преносе због могућих последица по жртву или починиоца уколико се открије њихов идентитет.

Позивамо новинаре и новинарке да доследно поштују етичке и професионалне норме и избегавају сваки сензационализам приликом извештавања о тешким и трауматичним догађајима за цело друштво, а посебно да својим понашањем не повређују додатно децу која су преживела трагедију и породице жртава, али и да не изазивају да се насиље понови.

Позивамо медије да одмах престану да се објављују узнемирујуће, застрашујуће и често бизарне детаље насиља и да престану да спекулишу о разлозима насиља и психолошким профилима починилаца, јер то ствара атмосферу страха и додатно трауматизује децу.

Препоручујемо им да извештавају више о начинима заштите психолошког здравља, дају простор стручњакињама и стручњацима који ће на конструктиван и разумљив начин говорити о суочавању са траумом и о томе како се поступа и разговара са децом изложеној трауми и насиљу. Такође, да у свако извештавање о насиљу укључе упозорење о томе да је садржај потенцијално узнемирујући и да кад год могу што видљивије објаве контакте организација и институција које могу пружити помоћ у оваквим ситуацијама.

Београд, 5. мај 2023.

Инсајдер Дебата: (Не)научене лекције (ВИДЕО)

(Извор: Инсајдер) У систему у којем су наставници ту да испуне норму, ђаци да јуре оцене, а психолози и педагози да буду затрпани административним пословима – нема ко да вам каже да вам дете није добро, сагласне су учеснице “Инсајдер дебате”.

“О каквим ми елитним школама говоримо, ако у њима раде наставници за плату која је толика да омогућава пуко преживљавање? Ми смо друштво са дубоким проблемима које нико не жели да призна да имамо, зато је најлакше рећи да је неко други крив“, сматра др Јелена Васиљевић, научна сарадница Института за филозофију и друштвену теорију.

Породична терапеуткиња Радмила Вулић каже да родитељи морају да слушају шта говоре деца, а не само да постављају висока очекивања. “Ако вам школа не каже да вам дете није добро, недопустиво је да не знате сами како вам је дете“, објаснила је.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић оштро је критиковала поједине медије јер су кршили етички кодекс и осрамотили професију. “У трци за кликовима, где вести ‘штанцујете на норму’, а плату добијате по броју тих кликова, ви нисте новинар. Недопустиво је извештавање не само након трагедије, него је још горе дан касније. Не знам зашто надлежно Министарство за информисање не реагује, то је њихов посао“, рекла је она.

Како су гошће Дебате разумеле шта су то “западне вредности“ и где виде одговорност за све што је довело до трагедије у београдској основној школи, погледајте ….

Записник са сто тридесет четврте седнице одржане 27.04.2023.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

 

Комисија за жалбе

Бр.135

27.4.2023.

Београд

ЗАПИСНИК

Са 134. седнице Комисије за жалбе, одржане 27.4.2023. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу 

Присутни чланови Комисије: Тамара Скрозза, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Златко Чобовић и Јелена Петковић

Одсутни чланови Комисије: Снежана Андрејевић и Филип Шварм

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

 

Дневни ред:

 

1.Разматрање жалбе Зорице Арсић на текстове објављене на порталу „Решетка“

2.Разматрање жалбе Удружења грађана „Лекари и родитељи за науку и етику“ на текст објављен у дневном листу „Курир“ и на порталу „Kurir.rs“

3.Разматрање жалбе др Валентине Арсић Арсенијевић на текстове објављене на порталу „Kurir.rs“

4.Разматрање жалби Иницијативе „За тебе #важно је“/Покрета за ментално здравље и Мреже за извештавање о различитости/ Удружења „Патрија“ због текста објављеног на порталу „Direktno.rs“

1. Зорица Арсић поднела је жалбу због два текста која се баве тиме да је мушкарац пуцао себи у главу и то из њеног пиштоља. У текстовима су, како је навела, изнете бројне неистине, аутор текста се бави њоме, а не мушкарцем који је вероватно покушао да се убије, иако она нема никакве везе са тим догађајем. У току дискусије, Вида Петровић Шкеро је истакла да је у овом случају реч о класичној злоупотреби медија за личне сукобе који се дешавају на Радан планини, као и да у образложењу одлуке треба обавезно нагласити да је, супротно тврдњама адвокатице, жалба поднета благовремено и Комисија може да одлучује о оба текста. Оливера Милошевић је подсетила да је, по мониторингу Савета, претпоставка невиности најчешћи прекршај Кодекса, али да је портал, у овом случају, отишао и корак даље, јер се жалитељка терети за озбиљно кривично дело без икаквих доказа, на основу неке „истраге“ коју води сам портал, а која је вероватно инспирисана личним мотивима. Посебно је шокантна њена фотографија са пушком, којом се на перфидан начин читаоцима сугерише да није немогуће оно што се инсинуира у тексту, рекла је и додала да је текст школски пример како новинари не смеју да раде. Јелена Петковић је нагласила да је новинар дужан да има три независна извора који би потврдила информацију и да, због тога, један саговорник, који се нуди као извор, није довољан, док се фотографијом перфидно указује на њену наводну кривицу. Као илустрацију начина на који је текст написан, цититала је део у којем се се каже; „наш извор из полиције наводи да је сам себи пуцао у главу. Ипак…“ и навела да је сигурна да и новинар који је написао ово зна да се тако не ради, али да није довољно одговоран да схвати колику тежину све ово има. Надежда Будимовић је рекла да њој ово лични на организовану хајку, те да не мисли да је проблем само у незнању и неразумевању. На то упућује и прилог који је послат уз одговор на жалбу, из којег се види да се пред Управним судом води неки спор око власништва, и зато се стиче утисак да је то разлог за прљаву кампању „Решетке“ која стално понавља исте ствари, кроз наводна питања мештана „шта она ради“ и „зашто то неко не провери“. Владо Мареш се сагласио са овим, наглашавајући да су овакви текстови „наш професионални пораз“ и да га је стид због тога. Рекао је да се мало распитао и да је реч о познатој жени, која је „појединац у јуришу“ који се сукобљава са шумокрадицама и сличним особама, и да због тога очигледно некоме смета. Вероватно и онима који намеравају да тамо граде викенд насеље. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 2 и 5 поглавља I и тачка 1 поглавља VII.

2. и 3. Комисија је водила обједињену расправу о жалбама ЛРНЕ и Валентине Арсић Арсенијевић, с обзиром на то да се део њене жалбе односи и на текст на који се жалило удружење. Др Арсић Арсенијевић се, сем тога, жалила на још три текста из 2021. године. У оба случаја подносиоци жалбе су навели да су прекршене бројне тачке из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Поштовање приватности Кодекса новинара Србије. Владо Мареш је у расправи рекао да у овим текстовима не види никакво кршење Кодекса, да се др Арсић Арсенијевић већ жалила два, три пута, али да би требало поручити и њој и осталима да Комисија није адреса за враћање две године уназад, у време епидемије, кад је горео сукоб између „ваксера“ и „антиваксера“, јер је, све и да хоће, то немогуће радити из данашње перспективе. Вида Петровић Шкеро се сагласила са тим да је сад већ постаје „традиција“ да се, чим неко изрази критику, одмах тражи заштита права. Навела је да је овде реч о злоупотреби Савета од људи који хоће да докажу да не може на такав начин да се дискутује, што би требало да је нормално. Слобода говора подразумева да се чују и другачија мишљења, а у овом случају она долазе од струке. Рекла је да је њу највише заинтригирало то што жалиоци истовремено кажу да је ивермектин лек у у фази испитивања па може да се користи, а то што су вакцине у фази испитивања им је знак да нешто није у реду. То угрожава право јавности да зна да постоје различита мишљења. Стручњаци су рекли шта мисле о књизи која је јавно објављена. Зато у овом случају нема кршења Кодекса, а посебно у другој жалби где се, након последњег текста, тражи заштита за нешто што је било пре две године. Такође у образложењу треба нагласити да Комисија не утвђује шта је истинито, јер то није још ни наука утврдила, већ само да ли је било кршења Кодекса. Да је „Курир“ поступио у складу са Кодексом оценио је и Златко Чобовић и додао да жалиоци, не само да постављају питање компетентности новинарке, него и питање да ли је доктор који их критикује ауторизовао интервју. Објаснио је да новинар може да прихвати захтев за ауторизацијом, али да је то однос између новинара и особе која је интервјуисана и да тиме не може да се бави трећа страна, неко ко чита тај интервју. Јелена Петковић је рекла да су подносиоци жалбе својом петицијом ставили одређену тему у јавни простор и нормално је да ће новинари даље тиме да се баве, да ће се о томе дискутовати и да ће се износити и супротна мишљења и да мисли да је био добар приступ новинарке која је дала стучњаку да одговори на ту петицију коју је за кратко време потписало око шест хиљада људи. Кад је реч о Вајбер групи, поновила је оно на шта је указала и приликом расправе на једну од претходних жалби др Арсић Арсенијевић – ако је реч о групи која окупља 11 хиљада људи, не може се говорити о заштити приватности оних који у њој дају савете. Комисија је, након тога, у два одвојена гласања одлучила једногласно да није било прекршаја Кодекса новинара Србије ни у тексту на које се жалило удружење ЛРНЕ, ни у једном од текстова на које се жалила Валентина Арсић Арсенијевић.

4.Четири удружења поднела су две одвојене жалбе због текста, којим се, по њиховом мишљењу, психијатријски болесници, без икаквог основа и ограде, осуђују за насилне злочине и тиме додатно стигматизују и дискриминишу. Јелка Јовановић је рекла да су овакви текстови веома спорни и недопустиви, а да одговор редакције показује да они не разумеју уопште суштину новинарства. Оливера Милошевић је нагласила да је „срамно сваљивање кривице на саговорника“, који није ни компетентан за ту тему. Указала је и да није тачно оно што се тврди у одговору на жалбу – да су само цитирали саговорника и да ништа сами не тврде, јер у уводном делу износе неке статистичке податке и сами тврде да психијатријски болесници „слободно шетају“ и све чешће некога нападну или убију. Јелена Петковић је рекла да је ово „пример како не треба радити, од наслова, до последње тачке“. Саговорник може да каже шта хоће, али о томе шта ће бити објављено одлучује новинар, односно уредник и то би новинарима морало да буде јасно. Надежда Будимовић је рекла да мисли да је, сем предложених, прекршена и тачка Кодекса која се односи на слепо веровање саговорнику. Истакла је да текст није интервју, како наводе у одговору, а да је посебно опасно што се у тексту манипулише цифрама, јер статистику који су они навели није могуће направити, чиме су обманули читаоце. Текст је толико дискриминаторан да је велико питање ко ће се након тога одлучити да потражи лекарску помоћ. Владо Мареш је рекао да је задовојан што је Комисија добила овакву жалбу, да је чак и овај текст донео нешто добро, јер је о овој теми важно говорити, пошто је то нешто о чему се ћути. Било би добро да медиј који је овако погрешио сада направи серију текстова о тој теми и о томе како живе ти људи. Вида Петровић Шкеро је рекла да је текст веома непрофесионалан и да се овој теми не може приступити на овакав начин да наслов буде „психијатријски болесници харају Србијом“, јер би то значило да немамо системско решење, да немамо ни лекаре, ни болнице…Такође, посебан проблем је што људи који су били у таквој ситуацији да потраже лекарску помоћ, могу касније, да имају проблема да добију посао или старателљство над децом. Овакав начин писања зато не само да шири дискриминацију, него и спречава људе да потраже помоћ. Драган Ђорђевић се сагласио са тим да је Кодекс прекршен, почевши од тврдње да стотине хиљада „хара Србијом“ и сагласио се и са Владом Марешом да би тема требало да буде какви су услови у психијатријском установама. Јелка Јовановић је рекла да се уопште не слаже са Марашевом оценом да треба о томе писати, па макар и овако, јер је ово најгори могући начин да се о томе пише, реч је о доста читаном порталу, тема је веома осетљива и мора се много водити рачуна о томе на који начин се пише. Владо Мареш је рекао да је мало ревативизовао јер текст није упућен ни на кога директно, за разлику од прве жалбе о којој је Комисија расправљала. Комисија је, по окончању дискусије, једногласно одлучила да су прекршене тачка 5 поглавља IV и тачке 2 и 4 поглавља V.  

Седница је завршена у 18.55 сати.

 

Записник водила                                                                                           Председавајућа

 

Гордана Новаковић                                                                                       Тамара Скрозза

КОНКУРС ЗА ЧЛАНОВЕ КОМИСИЈЕ

 

На основу чланова 12 и 22 Статута, Управни одбор САВЕТА ЗА ШТАМПУ расписује

ЈАВНИ КОНКУРС

за избор представника јавности у Комисији за жалбе

1) Бирају се 3 (три) представника цивилног друштва – јавности у Комисији за жалбе Савета за штампу;
2) Кандидате за представнике цивилног друштва у Комисији за жалбе Савета за штампу могу предлагати:

– удружења грађана, невладине, струковне и образовне организације чији се циљеви, прописани статутом, остварују у области медиј, слободе говора и изражавања мишљења, заштите људских, мањинских, дечијих права и родне равноправности; заштите законитости и владавине права, промовисање транспрарентности рада носилаца јавне власти и вршилаца јавних функција, борбе против корупције и монопола;

– оснивачи Савета за штампу.

3) Предложени кандидати морају да испуне следеће услове:
– да су држављани Републике Србије.
– да поседују највеће професионалне и моралне квалитете.
– да су особе са високим интегритетом и ауторитетом у области којим се баве.

4) Представнике цивилног друштва – јавности у Комисији бирају консензусом чланови Управног одбора Савета за штампу, који су дужни да размотре све пристигле предлоге.

5) Јавни конкурс за предлагање представника јавности трајаће од 4. маја до 4. јуна 2023. године.

6) Образложене предлоге, са биографијама кандидата, слати на и-мејл: [email protected] или на адресу: Савет за штампу, Краљице Наталије 28, 11 000 Београд

Снимак са седнице Комисије за жалбе Савет за штампу 27.04.2023.

 

🎥Снимак са вечерашње седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане у просторијама Савета за штампу можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:

Одлуке са 134. седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 27.04.2023.

Валентина Арсић Арсенијевић – Курир.рс – Жалба решена нема прекршаја кодекса

Зорица Арсић – Решетка.рс – Жалба решена прекршај кодекса

Иницијатива “За тебе важно је”/ Покрет за ментално здравље – Директно.рс – Жалба решена прекршај кодекса

Удружење грађана „Лекари и родитељи за науку и етику“ – Курир, Курир.рс – Жалба решена нема прекршаја кодекса

Мрежа за извештавање о различитости / УГ “Патрија” – Директно – Жалба решена нема прекршаја кодекса

Дебата о независности и улози РЕМ-а и Савета за штампу

(Извор: ебраничево) У организацији Центра за развој локалних медија данас је одржана прва дебата од укупно четири на тему “Независност и улога регулатора”, у оквиру пројекта „Будућност је у слободним локалним медијима”.

Панелисти су били Зоран Секулић, директор и уредник ФоНет –а, Тамара Скроза, новинарка ФоНет-а и чланица Комисије за жалбе Савета за штампу и Оливера Милошевић, потпредседница УНС-а и чланица Комисије за жалбе Савета за штампу, а дебати су присуствовали пожаревачки новинари. У складу са темом панелисти су говорили о улози и раду Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и Савета за штампу.

“Када је у питању медијска регулатива ја сам без трунке илузија. Учествовао сам својевремено у изради прве медијске стратегије 2011. године у име целе медијске заједнице и тада смо имали наде да ће промена законског оквира нешто побољшати у медијској сфери, а на крају смо добили у пракси потпуну политичку злоупотребу. Данас је тај систем злоупотребе и употребе медија по мом мишљењу доведен скоро до савршенства. Крајње консеквенце целе ствари је да грађани Србије нису правовремено, целовито нити свеобухватно обавештени о томе шта се збива јер су перманентно суочени са производњом привида”, сматра Секулић и додаје да су они ретки медији који покушавају да се отму и да се држе елементарних стандарда професије и кодекса на маргини.

Скроза је истакла да је Регулаторно тело за електронске медије потпуно зависно од власти.

,,Било која власт да је била у питању, РЕМ је био под њеним утицајем, било да је у питању додела фреквенција или санкционисање медија. Од 2003. године до данас РЕМ је испостава власти и регулаторно зависно тело. Они имају висока овлашћења и надлежности које не користе на прави начин”, истакла је Скроза.

Како је додала, идеја је да се заштите медији који незаконито и неетично извештавају, а критикама су изложени професионални медији, односно они који се перципирају као опозициони. Оцењује да је улога РЕМ-а потпуно обесмишљена.

Милошевић сматра да је РЕМ заробљен, а самим тим и медијска сцена, те да је тешко данас уопште замислити како је могуће изаћи из тог заробљеништва у ситуацији када у Србији имамо заробљен целокупан систем институција које се нужно не везују за медије али су део друштва.

“РЕМ је замишљен по угледу на неке друге регулаторе, међутим, ми као друштво и као медијска заједница смо склони да све претворимо у супротност од онога што је замишљено. Такву ситуацију имамо и са РЕМ-ом који не само да је политизован, него практично постоји да би штитио и награђивао медије са дугом историјом кршења свих професионалних стандарда, медије који су дуги низ година обмањивали јавност, који шире говор мржње и дезинформације. Суштина је у томе колику моћ има медијска заједница да нешто промени, ја мислим да није довољна”, казала је Милошевић.

По њеним речима, што се тиче Савета за штампу ситуација је другачија. Било је тенденција, каже, да се убаце у савет представници нерепрезентативних удружења али то се није догодило, међутим и даље ти притисци постоје. Било је чак прича и о оснивању паралелних Савета за штампу тако да ће, оцењује Милошевић, та борба да траје и у будућности.

“Многи новинари на локалу, а поготово јавност, немају довољно информација о раду Савета за штампу и мислим да бисмо у наредном периоду требали да порадимо на томе да представимо јавности рад савета, које могућности постоје и у чему се огледају. Податак од последњег мониторинга је да од 41 жалбе добар део долази са локала, односно људи се жале на кршење кодекса у локалним медијима”, истакла је Милошевић.

Скроза, која је у Савету за штампу од оснивања, каже да је прављен годинама и подсећа да је почео са радом у септембру 2011. године и да од тада функционише без престанка. Бави се спровођењем и поштовајем Кодекса новинара Србије и одлучује по жалбама људи и медија који се осете повређено.

,,Савет за штампу је саморегулаторно тело и за разлику од РЕМ-а не бира га скупштина и једино тело које су успела да направе међусобно завађена новинарска удружења и око кога се окупила новинарска заједница. Једина је медијска организација која има позитивне оцене у свим досадашњим извештајима Европске комисије о напретку Србије у процесу европских интеграција”, нагласила је Скроза.

Постоје, примећује Скроза, две струје – политичка, која се жали на медије из оправданих или неоправданих разлога и друга која подразумева да се медији међусобно тужакају.

,,У овом тренутку то се дешава зато што је најављено да ће медији који су више пута санкционисани пред Саветом за штампу имати мања буџетска давања. Савет за штампу се залагао да медији признају и поштују његову надлежност, а не да се броје црвени картони”, објаснила је Скроза.

Панелисти нису нарочито оптимистични да ће у будућности нешто да се промени на боље, али су изразили наду да ће млађе генерације наставити да се боре као што то они сада чине.

Аутор: А. Грујић

Интерактивна изложба о лажним вестима за средњошколце наставља турнеју

У поплави виртуелног садржаја Савет за штампу направио је путујућу изложбу за средњошколце у Србији. Од почетка ове године изложбу су видели ђаци у Крагујевцу и Горњем Милановцу, а планирано је и гостовање у Кикинди.

По мишљењу Лазара Миловановића, ученика другог разреда Гимназије „Таковски устанак“ у Горњем Милановцу, тема изложбе је јако важна. “У нашим животима свакодневно су пристуни телефони и на тај начин до нас стижу разне информације. Сад колико су тачне или нису, на нама је да проценимо. А, у мору свега тога ми морамо да научимо да препознамо истину тј. морамо да бирамо извор са којег узимамо информацију”, рекао је.

Изложба се састоји од четири „тотема“ који стоје у простору и ученицима нуде одговоре на питања: зашто су лажне вести лоше иако су забавне, шта су дезинформације, ко најчешће шири лажне вести, каква је улога у свему томе инфлуенсера и познатих личности.

Изложбу је до сада видело више од 6,200 ученика у Нишу, Лозници, Београду, Смедереву, Крагујевцу И Горњем Милановцу.

Изложба има и свој Инстаграм профил: https://www.instagram.com/laznevestiizlozba/

Изложба „Лажне вести“ је реализује се у оквиру пројекта “Изградња поверења у медије у југоисточној Европи и Турској – фаза два.”, који су подржали Европска комисија и Унеско, а наставак турнеје подржава Делегација Европске уније у Београду.

Колико штампани медији у Србији поштују новинарски кодекс?

(Извор: Форум Инфо) Претпоставка невиности, објављивање порнографских и узнемирујућих садржаја и право на приватност неке су од кључних тачака и принципа новинарског кодекса које штампани медији у Србији највише крше. Анализа Савета за штампу је показала да је девет дневних новина за четири месеца Кодекс новинара Србије прекршило више од 3.300 пута, док је Комисија за жалбе у претходној години одлучивала о 84 жалбе на извештавање медија.

Највише прекршаја новинарског кодекса у извештавању медија Савет за штампу бележи у поглављу које се тиче одговорности новинара и истинитости извештавања.

Тачка која се највише крши све време од кад радимо мониторинг је претпоставка невиности. Затим објављивање порнографских и узнемирујућих садржаја, и тога смо у том посматраном периоду имали драстично много. Потом тачка 6. која се односи на етику и културу јавне речи, а која се по правилу у таблоидима крши најчешће када се преносе сдржаји из ријалити програма и такође тачка која се често крши односи се на забрану дискриминације и ширење говора мржње када је реч о мањинским групама. Оно што смо приметили је пораст у броју прекршаја који се односе на нарушавање приватности и то пре свега у рубрикама црне хронике или се баве породичним трагедијама и несрећама и у том смислу имамо пораст узнемирујућих садржаја – објашњава генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.

Комисија за жалбе у 2022. одлучивала је о упола мање жалби него претходних година, делом захваљујући томе да је 20 жалби решено медијацијом. Пођеднак број жалби се односио на кршење истинитости извештавања и права на приватност.

Оно што је обележило претходну годину када је реч о жалбама је интервју са серијским силоватељем који је објавио Информер и који је изазвао јако бурне реакције јавности. Ми смо добили велики број жалби обичних грађана који нису били укључени у то и које по правилу рада Савета нисмо могли да разматрамо. Ми смо одлучивали по жалби Аутономног женског центра на тај текст. Друга каратеристична ствар је да смо имали повећан број жалби које су се односиле на децу, односно на злоупотребе деце и добијали смо их од Центара за социјални рад. По први пут смо имали више случајева да се деца користе за добијање бракоразводних парница и добијање стартељства и то од стране родитеља који нису јавне личности – додаје Гордана Новаковић.

Медији који крше принципе новинарског кодекса и медијске праксе по правилу не би могли да добијају средства на медијским конкурсима. Савет за штампу локалним самоуправама доставља извештај о медијима који су кршили кодекс, али је питање колико се те одлуке уважавају.

Ти медији и даље добијају новац и оно што је видљиво из недавног истраживања БИРН-а је да заправо највећи део новца иде локалним телевизијама које нису у нашој надлежности, али и добром делу таблоида који су нама први на листама серијских кршитеља Кодекса. Да ли је неко елиминисан из конкурса због тога не знамо, јер општине немају обавезу да нас информишу шта су урадили са нашим обавештењем – закључује Новаковић.

У Савету се надају да би овакву ситуацију могао да унапреди нови Закон о информисању којим је предложено да елиминаторни критеријум буде да ли медији прихватају надлежност Савета и понашају се у складу са Кодексом, а онда и колико често тај Кодекс и крше.

Записник са сто тридесет треће седнице одржане 30.03.2023.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

 

Комисија за жалбе

Бр.134

30.3.2023.

Београд

ЗАПИСНИК

Са 133. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.3.2023. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу 

Присутни чланови Комисије: Тамара Скрозза, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Златко Чобовић, Снежана Андрејевић, Јелена Петковић и Филип Шварм

Остали присутни: Ања Анђус, представница подносилаца четврте жалбе и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

 

Дневни ред:

 

1.Разматрање жалбе Горана Јовића на текстове објављене на порталу „Југмедиа“

2.Разматрање жалбе Горана Јовића на текстове објављене на порталу „Решетка“

3.Разматрање жалбе Немање Шаровића на текст објављен у дневном листу „Блиц“ и на порталу „Блиц.рс“

4.Разматрање жалбе Мреже за извештавање о различитости и удружења „Да се зна“ због текста објављеног у дневном листу „Ало“ и на порталу „Ало.рс“

 

Чланови Комисије су претходно обавештени да је Управни одбор Асоцијације медија за новог члана Комисије за жалбе изабрао Филипа Шварма, уместо Бојана Цвејића.

 

Председавајућа Тамара Скрозза је на почетку седнице рекла да, због разних спекулација након претходне седнице Комисије, што би могло да се настави и након ове, сматра својом обавезом да нагласи да Комисија за жалбе увек одлучује искључиво у складу са Кодексом новинара Србије, без обзира на било какво политчко или идеолошко опредељење жалилаца.

 

1.Адвокат Горана Јовића, повереника СНС из Лебана и председника Регионалне привредне коморе, поднео је жалбу због три текста у вези са сукобом око паркирања, којима је, по његовом мишљењу, прекршено више тачака поглавља I, IV, V, VI и VII. Владо Мареш је, у току расправе, рекао да мисли да Кодекс није прекршен, да јавни интерес претеже, јер се догађај о којем се извештава несумњиво десио и било је потребе да се о томе пише. То што су у текстовима изнете нешто различите верзије догађаја нормално је, јер су тако пристизале информације и ствар је дужне новинарске пажње да се садржај мења. Истакао је да, када се дешавају овакве ствари, чаршија регаује, у таквим реаговањима има извесне дозе малициозноасти, што се вероватно одражава и на рад новинара, али, с друге стране, овде постоји и притисак локалног моћника на медиј. Он, међутим, мора да прихвати да је више него јавна личност, за коју постоји више него оправдано занимање јавности и не може да спречи ни чаршију ни медије да се овим случајем баве. У целом случају има доста спорних детаља, сам жалилац, на пример, каже – зашто човек са којим се сукобио мора да паркира у пешачкој зони, кад је 50 метара даље јавни паркинг. А он мора да паркира тамо и да има кључ, што у чаршији сигурно није симпатично и изазива одијум. Снежана Андрејевић је навела да је уредница портала доставила пресуду у вези са ранијом Јовићевом тужбом која њој не иде у прилог, јер тужба није одбијена зато што су информације које је објавила истините, него зато што није било штете. Такође, чини се из текстова да је човек који је паркирао у пешачкој зони рођак Јовићевог зета, што некако дође као рођачко – медијиски спор на локалу. А кад је реч о паркингу, паркира се онај ко има дозволу за то. Додала је да је сагласна са оценом да је о овом догађају требало писати, јер се тиче јавног интереса. Што се тиче инфомација које су пласиране, оне су непроверене и недоследне и из њих није јасно ни због чега се води поступак. Дебата јесте у јавном интересу, он јесте јавни функционер и мора да покаже већу толеранцију на критику, али овде је реч о текстовима који по чињеничном садржају нису коректни. Јелка Јовановић је рекла да је сагласна са већим делом аргументације коју је изнео Владо Мареш. Објаснила је да текстови нису прецизни зато што они који је требало да дају информације нису то урадили и додала да локални медији, који имају етикету опозиционих, имају проблема да дођу до инфомација и да Комисија, кад одлучује, мора да узме у обзир и то да им је посао отежан и да им на крају, остају само очевици, посебно кад је  реч о оваквим случајевима, који су врло атрактивни за локалну средину. Филип Шварм је рекао да њему из објављених текстова стварно није јасно шта се десило. Потврдио је да је тешко да се дође до информација, не само у локалним срединама, него и у Београду, али је питање да ли је требало објавити овакве текстове, додајући да не види на који начин овако конфузни текстови доприносе јавном интересу и да зато верује да је Кодекс прекршен. Златко Чобовић се сагласио са аргументима које су изнели Владо Мареш и Јелка Јовановић и рекао да сматра да није прекршен Кодекс. Вида Петровић Шкеро је подсетила да посао Комисије није да утврди шта се стварно десило, већ да ли постоји кршење неке норме и додала да, по њеном мишљењу, постоји. Све је ово могло да се објави на други начин, са неким оградама, додатним проверама и са сазнањем да полиција не може одмах да да инфомације. Рекла је и да разуме да у унутрашњости постоје јако сукобљени односи, али да је посао Комисије да одлучује једнако о медијима из Београда и из унутрашњости, јер би, у супротном, показивала континуирано разумевање за неадекватан начин писања. Изношење претпоставки и непроверених инфомација не спада у професионално понашање новинара. Она је указала и на то да, када се говори о јавном интересу, треба имати у виду и да је у овом случају реч о сукобу због паркинга, а не о нечему што је из области професионалног рада функционера. Јелена Петковић је навела да је текст о истој теми који је објављен у „Југпрессу“, такође локалном медију, убедио да је овим текстовима прекршен Кодекс. Комисија је, након расправе, одлучила са осам гласова за и три против да су прекршене тачке 2 и 5 поглавља I.

2. Жалба се односи на два текста у вези са истим догађајем којим се баве и текстови у „Југмедији“. Чланови Комисије су углавном били истог мишљења као и у вези са претходном жалбом, а Златко Чобовић је указао на то да је портал звао Јовића за изјаву и да је он одбио да разговара са њима, док је наредног дана, деманти послао не он, него особа из општинске управе која је у рођачким везама са њим, што показује како фунционише тај механизам. Додао је да је портал урадио све што је могао и да, као и у претходном случају, мисли да Кодекс није прекшен. Комисија је, потом, са седам гласова за и четири против одлучила да су прекршене тачке 2 и 5 поглавља I.

3. Адвокат Немање Шаровића, председника покрета „Љубав, вера, нада“ поднео је жалбу због текста у којем је Шаровић означен као екстремиста и сателит политике Кремља, који добија новац од Русије да изазива немире у Србији, као и због тога што није објављен одговор који је доставио. У току краће расправе, Оливера Милошевић је рекла да је реч о квалификацијама, а не о инфомацијама и да Комисија мора да се држи искључиво тога да ли медији раде у складу са Кодексом без обзира о каквој идеологиј је реч. Филип Шварм је навео да је ово школски пример „етикетирања“ и да, без велике дискусије, треба одлучити да је Кодекс прекршен, са чиме се сагласио и Драган Ђорђевић, док је Владо Мареш рекао да је несхватљиво да се медији данас уопште баве темама русофилије и русофобије, као пре 50 година. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 1,2 и 5 поглавља I и тачка 6 поглавља IV.

4. Подносиоци жалбе сматрали су да се текстом дискриминише LGBTQ+ заједница, јер се представља као претња породичним вредностима, а породице са истополним родитељима као нешто негативно. Снежана Андрејевић је рекла да је ово други талас текстова на ову тему, прошле године је било велике полемике о тренду који постоји на западу да се укину термини мама и тата и да би закон који је, колико чује, код нас у припреми требало да разреши те недоумице, без обзира да ли се то некоме допада или не, као и да у овом тексту нема повреде Кодекса. Да је текст остао у оквиру Кодекса, иако је повремено био „на ивици да склизне“, мислио је и Филип Шварм. Додао је да се не могу водити медији ако тврдње квалификованих саговорника почињу некога да вређају, јер онда неће бити полемике ни о чему. Тамара Скрозза је указала на то да су ови текстови неупоредиво бољи од оних који су објављивани на исту тему. Владо Мареш је рекао да је добро што је жалба поднета јер, без обзира што је текст „упеглан“, ипак „одише“ хомофобијом и антизападним расположењем и изазива такав ефекат. Драган Ђорђевић се сагласио да Кодекс није прекршен, у тексту постоје неке спорне реченице, али тема јесте у јавном интересу и расправа о томе треба да постоји. Јелена Петковић је нагласила да је реч о изузетно осетљивој групи и да је покушала да из угла подносиоца жалбе посматра текст, али да мисли да, ако се бавимо самим текстом, прекршаја Кодекса нема. Остало је ствар учитавања и осећаја који произилази из текста. Надежда Будимовић је рекла да у овом случају провејава уређивачка политика, али да је медиј слободан да заступа ставове које подржава та уређивачка политика све док не прекрши Кодекс. У овом случају Кодекс није прекршен, а ставови јесу хомофобни и пробелематични са аспекта демократских вредности друштва. Комисија је, по окончању расправе, једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.

 

Седница је завршена у 19.05 сати.

 

Записник водила                                                                                           Председавајућа

 

Гордана Новаковић                                                                                       Тамара Скрозза

«‹ 20 21 22 23›»