sofija
About sofija
Posts by :
Дебата о независности и улози РЕМ-а и Савета за штампу
(Извор: ебраничево) У организацији Центра за развој локалних медија данас је одржана прва дебата од укупно четири на тему “Независност и улога регулатора”, у оквиру пројекта „Будућност је у слободним локалним медијима”.
Панелисти су били Зоран Секулић, директор и уредник ФоНет –а, Тамара Скроза, новинарка ФоНет-а и чланица Комисије за жалбе Савета за штампу и Оливера Милошевић, потпредседница УНС-а и чланица Комисије за жалбе Савета за штампу, а дебати су присуствовали пожаревачки новинари. У складу са темом панелисти су говорили о улози и раду Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и Савета за штампу.
“Када је у питању медијска регулатива ја сам без трунке илузија. Учествовао сам својевремено у изради прве медијске стратегије 2011. године у име целе медијске заједнице и тада смо имали наде да ће промена законског оквира нешто побољшати у медијској сфери, а на крају смо добили у пракси потпуну политичку злоупотребу. Данас је тај систем злоупотребе и употребе медија по мом мишљењу доведен скоро до савршенства. Крајње консеквенце целе ствари је да грађани Србије нису правовремено, целовито нити свеобухватно обавештени о томе шта се збива јер су перманентно суочени са производњом привида”, сматра Секулић и додаје да су они ретки медији који покушавају да се отму и да се држе елементарних стандарда професије и кодекса на маргини.
Скроза је истакла да је Регулаторно тело за електронске медије потпуно зависно од власти.
,,Било која власт да је била у питању, РЕМ је био под њеним утицајем, било да је у питању додела фреквенција или санкционисање медија. Од 2003. године до данас РЕМ је испостава власти и регулаторно зависно тело. Они имају висока овлашћења и надлежности које не користе на прави начин”, истакла је Скроза.
Како је додала, идеја је да се заштите медији који незаконито и неетично извештавају, а критикама су изложени професионални медији, односно они који се перципирају као опозициони. Оцењује да је улога РЕМ-а потпуно обесмишљена.
Милошевић сматра да је РЕМ заробљен, а самим тим и медијска сцена, те да је тешко данас уопште замислити како је могуће изаћи из тог заробљеништва у ситуацији када у Србији имамо заробљен целокупан систем институција које се нужно не везују за медије али су део друштва.
“РЕМ је замишљен по угледу на неке друге регулаторе, међутим, ми као друштво и као медијска заједница смо склони да све претворимо у супротност од онога што је замишљено. Такву ситуацију имамо и са РЕМ-ом који не само да је политизован, него практично постоји да би штитио и награђивао медије са дугом историјом кршења свих професионалних стандарда, медије који су дуги низ година обмањивали јавност, који шире говор мржње и дезинформације. Суштина је у томе колику моћ има медијска заједница да нешто промени, ја мислим да није довољна”, казала је Милошевић.
По њеним речима, што се тиче Савета за штампу ситуација је другачија. Било је тенденција, каже, да се убаце у савет представници нерепрезентативних удружења али то се није догодило, међутим и даље ти притисци постоје. Било је чак прича и о оснивању паралелних Савета за штампу тако да ће, оцењује Милошевић, та борба да траје и у будућности.
“Многи новинари на локалу, а поготово јавност, немају довољно информација о раду Савета за штампу и мислим да бисмо у наредном периоду требали да порадимо на томе да представимо јавности рад савета, које могућности постоје и у чему се огледају. Податак од последњег мониторинга је да од 41 жалбе добар део долази са локала, односно људи се жале на кршење кодекса у локалним медијима”, истакла је Милошевић.
Скроза, која је у Савету за штампу од оснивања, каже да је прављен годинама и подсећа да је почео са радом у септембру 2011. године и да од тада функционише без престанка. Бави се спровођењем и поштовајем Кодекса новинара Србије и одлучује по жалбама људи и медија који се осете повређено.
,,Савет за штампу је саморегулаторно тело и за разлику од РЕМ-а не бира га скупштина и једино тело које су успела да направе међусобно завађена новинарска удружења и око кога се окупила новинарска заједница. Једина је медијска организација која има позитивне оцене у свим досадашњим извештајима Европске комисије о напретку Србије у процесу европских интеграција”, нагласила је Скроза.
Постоје, примећује Скроза, две струје – политичка, која се жали на медије из оправданих или неоправданих разлога и друга која подразумева да се медији међусобно тужакају.
,,У овом тренутку то се дешава зато што је најављено да ће медији који су више пута санкционисани пред Саветом за штампу имати мања буџетска давања. Савет за штампу се залагао да медији признају и поштују његову надлежност, а не да се броје црвени картони”, објаснила је Скроза.
Панелисти нису нарочито оптимистични да ће у будућности нешто да се промени на боље, али су изразили наду да ће млађе генерације наставити да се боре као што то они сада чине.
Аутор: А. Грујић
Интерактивна изложба о лажним вестима за средњошколце наставља турнеју
У поплави виртуелног садржаја Савет за штампу направио је путујућу изложбу за средњошколце у Србији. Од почетка ове године изложбу су видели ђаци у Крагујевцу и Горњем Милановцу, а планирано је и гостовање у Кикинди.
По мишљењу Лазара Миловановића, ученика другог разреда Гимназије „Таковски устанак“ у Горњем Милановцу, тема изложбе је јако важна. “У нашим животима свакодневно су пристуни телефони и на тај начин до нас стижу разне информације. Сад колико су тачне или нису, на нама је да проценимо. А, у мору свега тога ми морамо да научимо да препознамо истину тј. морамо да бирамо извор са којег узимамо информацију”, рекао је.
Изложба се састоји од четири „тотема“ који стоје у простору и ученицима нуде одговоре на питања: зашто су лажне вести лоше иако су забавне, шта су дезинформације, ко најчешће шири лажне вести, каква је улога у свему томе инфлуенсера и познатих личности.
Изложбу је до сада видело више од 6,200 ученика у Нишу, Лозници, Београду, Смедереву, Крагујевцу И Горњем Милановцу.
Изложба има и свој Инстаграм профил: https://www.instagram.com/laznevestiizlozba/
Изложба „Лажне вести“ је реализује се у оквиру пројекта “Изградња поверења у медије у југоисточној Европи и Турској – фаза два.”, који су подржали Европска комисија и Унеско, а наставак турнеје подржава Делегација Европске уније у Београду.
Колико штампани медији у Србији поштују новинарски кодекс?
(Извор: Форум Инфо) Претпоставка невиности, објављивање порнографских и узнемирујућих садржаја и право на приватност неке су од кључних тачака и принципа новинарског кодекса које штампани медији у Србији највише крше. Анализа Савета за штампу је показала да је девет дневних новина за четири месеца Кодекс новинара Србије прекршило више од 3.300 пута, док је Комисија за жалбе у претходној години одлучивала о 84 жалбе на извештавање медија.
Највише прекршаја новинарског кодекса у извештавању медија Савет за штампу бележи у поглављу које се тиче одговорности новинара и истинитости извештавања.
Тачка која се највише крши све време од кад радимо мониторинг је претпоставка невиности. Затим објављивање порнографских и узнемирујућих садржаја, и тога смо у том посматраном периоду имали драстично много. Потом тачка 6. која се односи на етику и културу јавне речи, а која се по правилу у таблоидима крши најчешће када се преносе сдржаји из ријалити програма и такође тачка која се често крши односи се на забрану дискриминације и ширење говора мржње када је реч о мањинским групама. Оно што смо приметили је пораст у броју прекршаја који се односе на нарушавање приватности и то пре свега у рубрикама црне хронике или се баве породичним трагедијама и несрећама и у том смислу имамо пораст узнемирујућих садржаја – објашњава генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.
Комисија за жалбе у 2022. одлучивала је о упола мање жалби него претходних година, делом захваљујући томе да је 20 жалби решено медијацијом. Пођеднак број жалби се односио на кршење истинитости извештавања и права на приватност.
Оно што је обележило претходну годину када је реч о жалбама је интервју са серијским силоватељем који је објавио Информер и који је изазвао јако бурне реакције јавности. Ми смо добили велики број жалби обичних грађана који нису били укључени у то и које по правилу рада Савета нисмо могли да разматрамо. Ми смо одлучивали по жалби Аутономног женског центра на тај текст. Друга каратеристична ствар је да смо имали повећан број жалби које су се односиле на децу, односно на злоупотребе деце и добијали смо их од Центара за социјални рад. По први пут смо имали више случајева да се деца користе за добијање бракоразводних парница и добијање стартељства и то од стране родитеља који нису јавне личности – додаје Гордана Новаковић.
Медији који крше принципе новинарског кодекса и медијске праксе по правилу не би могли да добијају средства на медијским конкурсима. Савет за штампу локалним самоуправама доставља извештај о медијима који су кршили кодекс, али је питање колико се те одлуке уважавају.
Ти медији и даље добијају новац и оно што је видљиво из недавног истраживања БИРН-а је да заправо највећи део новца иде локалним телевизијама које нису у нашој надлежности, али и добром делу таблоида који су нама први на листама серијских кршитеља Кодекса. Да ли је неко елиминисан из конкурса због тога не знамо, јер општине немају обавезу да нас информишу шта су урадили са нашим обавештењем – закључује Новаковић.
У Савету се надају да би овакву ситуацију могао да унапреди нови Закон о информисању којим је предложено да елиминаторни критеријум буде да ли медији прихватају надлежност Савета и понашају се у складу са Кодексом, а онда и колико често тај Кодекс и крше.
Записник са сто тридесет треће седнице одржане 30.03.2023.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.134
30.3.2023.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 133. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.3.2023. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни чланови Комисије: Тамара Скрозза, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић, Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Златко Чобовић, Снежана Андрејевић, Јелена Петковић и Филип Шварм
Остали присутни: Ања Анђус, представница подносилаца четврте жалбе и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Горана Јовића на текстове објављене на порталу „Југмедиа“
2.Разматрање жалбе Горана Јовића на текстове објављене на порталу „Решетка“
3.Разматрање жалбе Немање Шаровића на текст објављен у дневном листу „Блиц“ и на порталу „Блиц.рс“
4.Разматрање жалбе Мреже за извештавање о различитости и удружења „Да се зна“ због текста објављеног у дневном листу „Ало“ и на порталу „Ало.рс“
Чланови Комисије су претходно обавештени да је Управни одбор Асоцијације медија за новог члана Комисије за жалбе изабрао Филипа Шварма, уместо Бојана Цвејића.
Председавајућа Тамара Скрозза је на почетку седнице рекла да, због разних спекулација након претходне седнице Комисије, што би могло да се настави и након ове, сматра својом обавезом да нагласи да Комисија за жалбе увек одлучује искључиво у складу са Кодексом новинара Србије, без обзира на било какво политчко или идеолошко опредељење жалилаца.
1.Адвокат Горана Јовића, повереника СНС из Лебана и председника Регионалне привредне коморе, поднео је жалбу због три текста у вези са сукобом око паркирања, којима је, по његовом мишљењу, прекршено више тачака поглавља I, IV, V, VI и VII. Владо Мареш је, у току расправе, рекао да мисли да Кодекс није прекршен, да јавни интерес претеже, јер се догађај о којем се извештава несумњиво десио и било је потребе да се о томе пише. То што су у текстовима изнете нешто различите верзије догађаја нормално је, јер су тако пристизале информације и ствар је дужне новинарске пажње да се садржај мења. Истакао је да, када се дешавају овакве ствари, чаршија регаује, у таквим реаговањима има извесне дозе малициозноасти, што се вероватно одражава и на рад новинара, али, с друге стране, овде постоји и притисак локалног моћника на медиј. Он, међутим, мора да прихвати да је више него јавна личност, за коју постоји више него оправдано занимање јавности и не може да спречи ни чаршију ни медије да се овим случајем баве. У целом случају има доста спорних детаља, сам жалилац, на пример, каже – зашто човек са којим се сукобио мора да паркира у пешачкој зони, кад је 50 метара даље јавни паркинг. А он мора да паркира тамо и да има кључ, што у чаршији сигурно није симпатично и изазива одијум. Снежана Андрејевић је навела да је уредница портала доставила пресуду у вези са ранијом Јовићевом тужбом која њој не иде у прилог, јер тужба није одбијена зато што су информације које је објавила истините, него зато што није било штете. Такође, чини се из текстова да је човек који је паркирао у пешачкој зони рођак Јовићевог зета, што некако дође као рођачко – медијиски спор на локалу. А кад је реч о паркингу, паркира се онај ко има дозволу за то. Додала је да је сагласна са оценом да је о овом догађају требало писати, јер се тиче јавног интереса. Што се тиче инфомација које су пласиране, оне су непроверене и недоследне и из њих није јасно ни због чега се води поступак. Дебата јесте у јавном интересу, он јесте јавни функционер и мора да покаже већу толеранцију на критику, али овде је реч о текстовима који по чињеничном садржају нису коректни. Јелка Јовановић је рекла да је сагласна са већим делом аргументације коју је изнео Владо Мареш. Објаснила је да текстови нису прецизни зато што они који је требало да дају информације нису то урадили и додала да локални медији, који имају етикету опозиционих, имају проблема да дођу до инфомација и да Комисија, кад одлучује, мора да узме у обзир и то да им је посао отежан и да им на крају, остају само очевици, посебно кад је реч о оваквим случајевима, који су врло атрактивни за локалну средину. Филип Шварм је рекао да њему из објављених текстова стварно није јасно шта се десило. Потврдио је да је тешко да се дође до информација, не само у локалним срединама, него и у Београду, али је питање да ли је требало објавити овакве текстове, додајући да не види на који начин овако конфузни текстови доприносе јавном интересу и да зато верује да је Кодекс прекршен. Златко Чобовић се сагласио са аргументима које су изнели Владо Мареш и Јелка Јовановић и рекао да сматра да није прекршен Кодекс. Вида Петровић Шкеро је подсетила да посао Комисије није да утврди шта се стварно десило, већ да ли постоји кршење неке норме и додала да, по њеном мишљењу, постоји. Све је ово могло да се објави на други начин, са неким оградама, додатним проверама и са сазнањем да полиција не може одмах да да инфомације. Рекла је и да разуме да у унутрашњости постоје јако сукобљени односи, али да је посао Комисије да одлучује једнако о медијима из Београда и из унутрашњости, јер би, у супротном, показивала континуирано разумевање за неадекватан начин писања. Изношење претпоставки и непроверених инфомација не спада у професионално понашање новинара. Она је указала и на то да, када се говори о јавном интересу, треба имати у виду и да је у овом случају реч о сукобу због паркинга, а не о нечему што је из области професионалног рада функционера. Јелена Петковић је навела да је текст о истој теми који је објављен у „Југпрессу“, такође локалном медију, убедио да је овим текстовима прекршен Кодекс. Комисија је, након расправе, одлучила са осам гласова за и три против да су прекршене тачке 2 и 5 поглавља I.
2. Жалба се односи на два текста у вези са истим догађајем којим се баве и текстови у „Југмедији“. Чланови Комисије су углавном били истог мишљења као и у вези са претходном жалбом, а Златко Чобовић је указао на то да је портал звао Јовића за изјаву и да је он одбио да разговара са њима, док је наредног дана, деманти послао не он, него особа из општинске управе која је у рођачким везама са њим, што показује како фунционише тај механизам. Додао је да је портал урадио све што је могао и да, као и у претходном случају, мисли да Кодекс није прекшен. Комисија је, потом, са седам гласова за и четири против одлучила да су прекршене тачке 2 и 5 поглавља I.
3. Адвокат Немање Шаровића, председника покрета „Љубав, вера, нада“ поднео је жалбу због текста у којем је Шаровић означен као екстремиста и сателит политике Кремља, који добија новац од Русије да изазива немире у Србији, као и због тога што није објављен одговор који је доставио. У току краће расправе, Оливера Милошевић је рекла да је реч о квалификацијама, а не о инфомацијама и да Комисија мора да се држи искључиво тога да ли медији раде у складу са Кодексом без обзира о каквој идеологиј је реч. Филип Шварм је навео да је ово школски пример „етикетирања“ и да, без велике дискусије, треба одлучити да је Кодекс прекршен, са чиме се сагласио и Драган Ђорђевић, док је Владо Мареш рекао да је несхватљиво да се медији данас уопште баве темама русофилије и русофобије, као пре 50 година. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 1,2 и 5 поглавља I и тачка 6 поглавља IV.
4. Подносиоци жалбе сматрали су да се текстом дискриминише LGBTQ+ заједница, јер се представља као претња породичним вредностима, а породице са истополним родитељима као нешто негативно. Снежана Андрејевић је рекла да је ово други талас текстова на ову тему, прошле године је било велике полемике о тренду који постоји на западу да се укину термини мама и тата и да би закон који је, колико чује, код нас у припреми требало да разреши те недоумице, без обзира да ли се то некоме допада или не, као и да у овом тексту нема повреде Кодекса. Да је текст остао у оквиру Кодекса, иако је повремено био „на ивици да склизне“, мислио је и Филип Шварм. Додао је да се не могу водити медији ако тврдње квалификованих саговорника почињу некога да вређају, јер онда неће бити полемике ни о чему. Тамара Скрозза је указала на то да су ови текстови неупоредиво бољи од оних који су објављивани на исту тему. Владо Мареш је рекао да је добро што је жалба поднета јер, без обзира што је текст „упеглан“, ипак „одише“ хомофобијом и антизападним расположењем и изазива такав ефекат. Драган Ђорђевић се сагласио да Кодекс није прекршен, у тексту постоје неке спорне реченице, али тема јесте у јавном интересу и расправа о томе треба да постоји. Јелена Петковић је нагласила да је реч о изузетно осетљивој групи и да је покушала да из угла подносиоца жалбе посматра текст, али да мисли да, ако се бавимо самим текстом, прекршаја Кодекса нема. Остало је ствар учитавања и осећаја који произилази из текста. Надежда Будимовић је рекла да у овом случају провејава уређивачка политика, али да је медиј слободан да заступа ставове које подржава та уређивачка политика све док не прекрши Кодекс. У овом случају Кодекс није прекршен, а ставови јесу хомофобни и пробелематични са аспекта демократских вредности друштва. Комисија је, по окончању расправе, једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.
Седница је завршена у 19.05 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Тамара Скрозза
Одлуке са 133. седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 30.03.2023
Снимак са седнице Комисије за жалбе Савет за штампу 30.03.2023
🎥Снимак са вечерашње седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане у просторијама Савета за штампу можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:
Изложба о професионалном новинарству у Гимназији “Таковски устанак”
(Извор: gmpress.co.rs)
У поплави виртуелног садржаја Савет за штампу је изабрао да направи путујућу изложбу о професионалном новинарству која се представља средњошколцима у Србији.
Један од градова у којима ће публика публика имати прилику да види ову изложбу је и Горњи Милановац. Изложба ће бити постављена у холу Гимазије “Таковски устанак” у периоду од 29. марта до 5. априла 2023. године. Свечано отварање биће уприличено у среду, 29. марта у 13:45. Изложба се састоји од четири „тотема“ који стоје у простору и ученицима нуде одговоре на питања: зашто су лажне вести лоше иако су забавне, шта су дезинформације, ко најчешће шири лажне вести, каква је улога у свему томе инфлуенсера и познатих личности.
„Претходних година смо обучили преко 350 младих у Крагујевцу, Бору, Нишу, Лозници, Пролом Бањи, Новом Саду и Београду за медијску писменост, а ова изложба је повод да разговарамо са још већим бројем младих о медијима, да укључимо професионалне новинаре који раде за локалне медије да би помогли да се разуме како се супротставити говору мржње, дискриминацији и лажним вестима,“ рекла је Гордана Новаковић генерална секретарка Савета за штампу на почетку турнеје изложбе по Србији. Изложбу је видело преко 5,000 ученика у Нишу, Лозници, Београду, Смедереву и Крагујевцу и има свој Инстаграм профил да би ученици могли да поделе са другима своја искуства са лажним вестима и проблемима са којима се срећу на интернету.
Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 30.03.2023
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 30.марта у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
3.Немања Шаровић – Блиц/Блиц.рс
4.Мрежа за извештавање о различитости/Да се зна – Ало/Ало.рс
Седница је отворена.
Радна група за израду закона о јавном информисању: Нема новца на медијским конкурсима за оне који крше Кодекс
(Извор: Цензоловка) Уколико се у новом Закону о јавном информисању и медијима нађе одредба коју је прихватила Радна група за израду тог закона, и ако се тај закон буде поштовао, новац из буџета неће моћи да добије ни Информер нити било који штампани и онлајн медиј који не прихвата надлежност Савета за штампу и успут крши Кодекс
Ни из другог покушаја Нацрт измене Закона о јавном информисању и медијима није завршен, а састанци Радне групе се, како сазнајемо, тренутно ни не одржавају због оправдане спречености председника Радне групе. Нема ни информација о томе када би рад могао да буде настављен – углавном, већ два рока за завршетак посла су погажена, први је био 30. децембар прошле године, а затим и 10. фебруар.
Досадашњи рад обележила су неслагања око поједини проблема, највише у вези са пројектним суфинансирањем медија. Недавно је, ипак, међу члановима Радне групе постигнута сагласност да један од услова за учешће медија на конкурсу за пројектно суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса буде прихватање надлежности Савета за штампу, саморегулаторног тела за штампане и онлајн медије.
Сагласни су и око тога да се приликом оцене пројеката придржавање професионалних и етичких стандарда доказује прибављањем података – између осталих и од Савета за штампу – о томе да ли је то тело утврдило да је неки медиј прекршио закон или етичке стандарде.
Измена закона свакако би могла да допринесе бољем положају медија и новинара, али то није гаранција да ће се то и десити (Марија Бабић, НУНС)
Како наглашава Марија Бабић, правница Независног удружења новинара Србије (НУНС), Радна група још није завршила рад и коначан нацрт још није готов.
Она за Цензоловку објашњава да је дуги низ година један од већих проблема пројектног суфинансирања чињеница да на тим конкурсима средства добијају медији који систематски крше Кодекс новинара Србије.
„Идеја је да на овај начин утиче на то да медији што више поштују етички кодекс и да прихвате надлежност Савета за штампу, а да комисије приликом одлучивања узимају у обзир мере које то саморегулаторно тело изрече и да се средства додељују медијима у складу са законском регулативом, јер ће им то сада бити и законска обавеза“, напомиње Бабић.
Да се још увек важећи закон примењивао у духу у којем је донет, свих ових проблема не би било, те је неизвесно да ли ће се ове одредбе примењивати у пракси, ако буду ушле у коначан нацрт, додаје правница НУНС-а.
Да су се закони поштовали, свега овога не би било
Остало је још неусаглашених питања у Радној групи, како у вези са пројектним суфинансирањем, тако и око Регистра медија.
„Постоји сагласност да Регистар медија треба да садржи детаљније податке и да се уведе евидентира продукција произвођача медијских услуга, међутим, али још увек не постоји сагласност шта би регистар и евиденција требало све да садрже. Мислим да ипак треба да сачекамо да видимо да ли ћемо успети да постигнемо сагласност око других битних питања како бисмо могли да кажемо да су прихваћени неки предлози медијске заједнице“, оцењује Марија Бабић.
„Идеја је да на овај начин утиче на то да медији што више поштују етички кодекс и да прихвате надлежност саморегулаторног тела – Савета за штампу, а да комисије приликом одлучивања узимају у обзир мере изречене од стране овог тела и да се средства додељују медијима у складу са законом (Марија Бабић, НУНС)
Она истиче да је и постојећа регулатива била довољна да се успостави адекватан положај медија и новинара у Србији – да су се закони примењивали у духу у коме су донети, сада би у Србији постојало повољно окружење за рад медија и новинара.
Гордана Новаковић, секретарка Савета за штампу, каже за Цензоловку да је решење по којем штампани или онлајн медиј мора да прихвати надлежност овог тела како би могао да учествује на конкурсима за суфинансирање медијских садржаја већ унето у Медијску стратегију и у складу са тим је и предложена нова законска одредба.
„Драго нам је да је Радна група подржала ова решења, пре свега зато што је то добар начин да се медији додатно стимулишу да поштују професионалне стандарде и да се кроз пројектно суфинансирање подрже они који раде у складу са њима. Мислимо и да је веома важно да медији и када направе грешку то признају и пруже одређену сатисфакцију људима које су повредили и предузму све што могу да се таква грешка не понови. То се постиже саморегулацијом, кроз Савет за штампу”, сматра Новаковић.
ОД 790 ЗАХТЕВА САВЕТУ ЗА ШТАМПУ 2015. ДО 14 ОВЕ ГОДИНЕ
Одредба према којој приликом одлучивања о расподели конкурсног новца треба тражити податке Савета за штампу о томе да ли је одређени медиј прекршио Кодекс, већ постоји у поџаконском акту, али се углавном тумачи као необавезујућа. Може се, али не мора узети у обзир.
Локалне самоуправе од Савета информације о томе да ли су у последњих 12 месеци неком од медија који су се пријавили на медијски конкурс изречене мере. Подаци Савета показују да су од 2015. године добили укупно 790 таквих захтева – прошле године 77, 2021. године 81, ове године 14.
„Пошто ти подаци постоје и на нашем сајту верујем да има и оних локалних самоуправа које нам се ни не обраћају за информације, него користе доступне податке. Друго је питање колико те податке заиста узимају у обзир приликом одлучивања. Немамо повратне информације у вези са тим, али подаци које су објављивала новинарска удружења нису били охрабрујући”, каже Новаковић и напомиње да очекује да ће се нови закон поштовати.
Измене закона нису гаранција за бољи положај медија и новинара
Процедура налаже да након јавне расправе о нацрту закона, Влада Србије треба да утврди предлог закона и поднесе га Народној скупштини на усвајање.
Радна група за израду нацрта ЗЈИМ погазила је већ два рока за завршетак тог посла – први је био 30. децембар прошле године, а други је истекао 10. фебруара
Марија Бабић сматра да би измене закона свакако могла да допринесе бољем положају медија и новинара, али да нису гаранција да ће се то и десити. Она оцењује да се кроз боља законска решења мора успоставити боље и сигурније окружење за рад медија и новинара, али да мора постојати и воља да се ти закони примењују у оном духу у којем су донети, а не да се траже рупе у тим законима.
Да су се закон и правилници до сада поштовали, Информер рецимо, који је према најновијим подацима Савета за штампу освојио бронзу у кршењу Кодекса новинара Србије, не би са друге стране за две године добио готово 18,3 милиона динара јавног новца на конкурсима за медијске пројекте, како је писао ЦИНС.
Ипак, недавна изјава главног и одговорног уредника Информера Драгана Ј. Вучићевића, да је Кодекс новинара „глупост“, да „свака медијска кућа може да има своја правила“, те да Савет за штампу не признаје, показује да Информер нема намеру да се промени, и одаје утисак да ће нови закон, уколико не буде санкција, бити као и до сада бити мртво слово на папиру. О казненим одредбама у закону ће се, како смо сазнали, тек одлучивати.
Ауторка текста: Ивана Предић