sofija

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе
Бр.132
26.1.2023.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 131. седнице Комисије за жалбе, одржане 26.1.2023. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни сви чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић,Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Тамара Скрозза, Златко Чобовић, Јелена Петковић, Снежана Андрејевић и Бојан Цвејић
Остали присутни: Ивана Стојков, студенткиња и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Срђана Нонића на текст објављен на порталу „Јужне вести“
2.Разматрање прве жалбе Ненада Нешовића због фотографија објављених на порталу „Глас западне Србије“
3.Разматрање друге жалбе Ненада Нешовића на текстове објављене на порталу „Глас западне Србије“
4.Разматрање жалбе Ненада Нешовића на текст објављен на порталу „Информер.рс“
5. Разматрање жалбе Ненада Нешовића на текст објављен на „Медиа порталу“
6. Разматрање жалбе Ненада Нешовића на текст објављен на порталу „ПП Медиа“
7. Разматрање жалбе Ненада Нешовића на текст објављен на порталу „Златар инфо“
8.Разматрање жалбе Мие Кулић на текст објављен на порталу „Решетка“
9.Разматрање жалбе Аутономног женског центра на текстове објављене на порталима: „Ало.рс“, „Телеграф.рс“, „Новости.рс“, „Нова.рс“, „Информер.рс“ и „Пинк.рс“
10.Разматрање жалбе Златка Чобовића на текст објављен у дневном листу „Српски телеграф“

1.Срђан Нонић, новинар и уредник портала „Народна иницијатива“ поднео је жалбу због тога што су „Јужне вести“, како је навео, преузеле тему који је он покренуо текстом на свом порталу, а да нису навеле први извор информације, већ су се позвале на изјаву градоначелнице, дату локалној телевизији, као на почетну информацију. У току расправе, Снежана Андрејевић је рекла да у овом случају нема повреде ауторског права, односно повреде Кодекса новинара, јер се текст у „Јужним вестима“ у потпуности разликује од Нонићевог текста, нема никаквог преузимања делова тог текста, нити парафразирања, јер они приступају случају са сасвим другог аспекта. Истог мишљења био је и Златко Чобовић, који је нагласио да тема није ауторско дело, нити било ко има „тапију на тему“ и дозвољено је да и други аутор обради исти тему. Прекршај Кодекса био би да је преузет, преписан или парафразиран текст или његов део, што овога пута није случај. Драган Ђорђевић је такође сматрао да је жалба неоснована, да су текстови различити и да су „Јужне вести“ осветлиле проблем из сасвим друге перспективе. Оливера Милошевић се сагласила са тим да бављење одређеном темом није ничије ексклузивно право и да то што је један медиј обрадио неку тему не искључује могућност да се и други медији тиме баве. Додала је да у оваквим жалбама види и неку врсту злоупотребе Комисије за жалбе, која се све чешће увлачи у сукоб локалних медија који се „међусобно тужакају“. Има много озбиљних и важнијих прекршаја Кодекса којима би Савет требало да се бави и зато би требало апеловати на медије да престану са оваквим понашањем. Навела је да на то да постоји неки анимозитет између ова два медија указује и чињеница да је у одговору на жалбу два пута наглашено да је градоначленица случајно сазнала за дивљу градњу, иако то није истина. Вида Петровић Шкеро је указала и на то да се код нас иначе не примењује прецедентно право, а кад је реч о прекршајима Кодекса мора се одлучивати увек у вези са конкретним случајем, па се претходне одлуке Комисије, на које се жалилац позива, не могу узети као важеће у свим ситуацијама. Комисија је, потом, једногласно одлучила да није било прекршаја Кодекса новинара Србије.
2, Ненад Нешовић поднео је жалбу због тога што је портал „Глас западне Србије“ четири пута објавио његову фотографију, без његове сагласности и наводећи другог аутора. Јелена Петковић је оценила да је у овом случају јасно да је реч о кршењу ауторских права, а сама чињеница да је иста фотографија објављена четири пута указује на то да није у питању грешка. Додала је да за оваквим прекршајима Кодекса нема никакаве потребе, јер медији могу једноставно да питају колеге да објаве њихове фотографије и онда неће доћи у ситуацију да плаћају и високе судске казне, које могу бити фаталне по мале медије. Снежана Андрејевић је такође сматрала да Кодекс јесте прекршен, али је скренула пажњу и на то да је аутор фотографије реаговао готово три године након што је фотографија објављена први пут, те да се можда не би догодило да је објаве још три пута да је одмах потражио заштиту својих ауторских права. Златко Чобовић је рекао да претпоставља да је жалилац видео последњу објављену фотографији и онда тражио даље, па је тако дошао и до осталих, а да не би да спекулише о томе да ли је то урадио да би имао потпору за тужбу. У сваком случају, жалба је поднета у прописаном року и Кодекс јесте прекршен. Комисија је, након дискусије, једногласно одлучила да су прекршене тачка 2 поглавља 4. и тачке 1 и 2 поглавља 9.
3.-7. Комисија је водила обједињењу расправу о осталим жалбама Ненада Нешовића, јер је садржај текстова у свих пет медија готово идентичан и преузет са портала „Глас западне Србије“. Оливера Милошевић је рекла да је оно што имамо у овим жалбама рак рана новинарске професије, а да “Глас западне Србије“ предњачи у томе, ратује против колега, које се често жале на тај медиј. Овога пута, медиј је изашао из своје локалне средине, бави се случајем колегинице из Тополе и, без обзира на то што је она чланица удружења чији је председник власник ГЗС, недопустиво је обрачунавати се са колегама на овакав начин – оно што је објављено не стоји, води се хајка против колеге и не омогућава му се да било шта одговори, а онда то преузимају и други медији. Поново је нагласила да се Комисија све чешће бави ратом који медији воде једни против других и да би требало апроловати на њих да престану са тим. Златко Чобовић је закључио, међутим, да то неће моћи да се прекине само апелом и рекао да мисли да ће оваквих жалби бити и убудуће. Нагласио је да су ови текстови вид искупљења „Гласа западне Србије“ према колегиници, која је колатерална штета њиховог сукоба са Нешовићем, односно његовом редакцијом. Они су његову фотографију објавили први пут 2020. године, она је исту фотографију објавила 2021. и 2022. године и тако „улетела“ у обрачун две редакције. Рекао је да је Кодекс прекршен, јер у текстовима нису наведене тачне чињенице. Нешовић је имао право да је тужи због објављивања фотографије, она је пристала на нагодбу, иако је тражио више новца, а свега тога у тексту нема. Вида Петровић Шкеро је рекла да реч о очигледној злоупотреби медија, јер су изостављањем одређених чињеница, па чак и неким ситним нетачним стварима, као што је повећавање новачног износа који је тражио, желели да створе привид код грађана да је реч о човеку који некоме нешто отима. Навела је да је раније имала дилему како Комисија треба да поступа у оваквим случајевима, односно да ли треба да буде уздржана, али сада сматра да, због тога што је то понашање толико неетичко, „колико год да нас затрпајаву таквим жалбама, треба да их затрпамо детаљним одлукама до које мере они крше Кодекс“, јер у противном никад неће бити боље. Комисија мора да каже да закон мора да се поштује, а да мали медији, са малим буџетом, морају да буду још опрезнији, не смеју да се играју непоштовања етичких и законских норми, ако знају да судски спор може им угрози опстанак. И Савет и сва новинарска удружења морају стално да подсећају да новац из државног буџета не смеју да добијају медији који стално крше Кодекс. Јелка Јовановић је поставила питање у вези са објављивањем Нешовићеве фотографије са Инстаграма у оквиру текстова, на шта се такође жалио – будући да су новинари и фоторепортери јавне личности, да ли је потребно тражити дозволу за објављивање њихових фотографија. Вида Петровић Шкеро је објаснила да је степен трпљења који јавне личности морају да покажу везан само за надокнаду нематеријалне штете, а не за кршење етичког кодекса, док је Тамара Скрозза указала и на то да је веома битан конекст у којем се фотографија објављује. Јелена Петковић је рекла да јој није до краја јасан ланац објављивања фотографија – ако ја тражим од некога фотографију и добијем је, можда не знам да није његова. У сваком случају, Кодекс је прекршен, јер се текстовима етикетира и таргетира колега који је добио судски спор јер је неко више пута, без сагласности, објавио његову фотографију, због чега овакво писање медија на много нивоа није у реду. Тамара Скрозза је додала да су медији могли у овом случају да се баве феноменом, а не конкретним човеком. Снежана Андрејевић је додала и да ниједан медија не амнестира од одговорности то што је од некога тражио и објавио фотографију која није његова, јер је то исто као да је купио украден аутомобил. Зна се како се доказује ауторство, али је свима, чини се, потребна едукација у овој области, а не да се све препушта судовима који од случаја до случаја дају одговоре на питање како се доказује ауторство. Комисија је једногласно одлучила да су сви медији прекршили тачке 1 и 4 поглавља 1 и тачку 3 поглавља 5, као и да су сви, сем портала „Информер.рс“, објављивањем Нешковићеве фотографије са Инстаграма прекршили и тачку 1 поглавља 7.
7. Миа Кулић је у жалби навела да је, као грађанка, коментарисала текст Драгана Маринковића, уредника портала „Решетка“, након чега је он на порталу, на Фејсбук страни портала и на својој Фејсбук страни изнео бројне увреде, вулгарне коментаре и неистине на њен рачун, позивајући на јавни линч. У току дискусије, Надежда Будимовић је рекла да није реч о новинском извештају, већ о ауторском тексту, коментару новинара. О неким стварима које наводи, аутор је писао и раније, а сада је изнео још неке информације које је у међувремену прикупио о особи о којој пише и, под условом да је то што је објавио тачно, текстом није прекршен Кодекс. Снежана Андрејевић је такође мислила да нема прекршаја Кодекса, текст јесте мало груб, али није ни жалитељака била „негруба“ према супротној страни и очигледно је да постоји неки лични или партијски сукоб међу њима. Додала је да је била запањена да радници Центра за социјални рад, имају своје невладине организације које се баве истом делатношћу, и раде са истим странкама, и да је то јесте проблем на који се мора указати. Додала је да, без обзира што би неко овде могао бити оштећен, мисли да је оваква жалба злоупотреба Комисије. Оливера Милошевић је рекла то није усамљен случај и да зна неколико радника центара за социјални рад чије невладине организације добијају новац из буџета што, по свему судећи, не представља кршење закона. У самом тексту на који се Миа Куилић жалила нема, оценила је, никаквих увреда, ни вулгарности, те је жалитељка могла да пошаље деманти (који није привилегија само јавних личности), за који Комисија нема разлога да мисли да не би био објављен. Вида Петровић Шкеро је подсетила да је уредник понудио да објави одговор, али да је она затражила да се текст уклони, из чега је јасно да не жели да се о томе уопште пише. Додала је да очигледно у Центру за социјални рад у Лесковцу има проблема, што се види и из жалби које Савет добија, и није ништа чудно што се грађани плаше да о томе јавно говоре, али ако то дуже време стиже са свих страна, онда новинар то мора да напише. Комисија је на крају једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.
8. Аутономни женски центар поднео је жалбу против укупно десет медија због текстова у којима се извештава о случају лажног пријављивања силовања, по њиховом мишљењу са много непотребних и непоткрепљених детаља, само на основу анонимних извора. Четири медија су објавила реаговање АЖЦ у вези са овим текстом, чиме је тај део жалбе решен, па је Комисија разматрала део жалбе који се односио на преосталих шест медија. Вида Петровић Шкеро је најпре истакла да је добро да се жалба нашла на дневном реду седнице, јер је било дилема у вези са тим да ли АЖЦ има право да се жали у овом случају. Додала да се текстови односе на случај који јесте у оквиру делатности којом се та организација бави и да је добро да се разговара о томе како се извештава о једној веома важној и осетљивој теми, али да мисли да Кодекс није прекшен онако како су оне то навеле у жалби. Жалба није написана у име особе на коју се текст односи, него у име могућих силованих жена, а о томе се не може говорити ако се не узму у обзир претходни текстови у којима је писано да жена јесте силована. Тада нико није реаговао на детаље из тих текстова, а сада је нормално да медији објаве да није баш тако било и можда је и нормално да се заштити извор – полиција или сарадљив момак. Оваквих текстова не би било да они први нису непрофесионално написани. Можда би, да се жалила та жена, могла нешто више да исприча, али АЖЦ није доказао оно на шта се жали. Бојан Цвејић се сагласио са тим да није било повреде права на приватност, али је мислио да би овакво писање могло да се подведе под кршења Кодекса, јер се у текстовима износе детаљи попут оних да се жена „одала алкохолу“, „да је лабилна“, „да је хтела да се освети бившем дечку“, што уопште није ни у каквом јавном интересу, већ је реч о сензационалистичком и непрофесионалном извештавању. Надежда Будимовић била је сличног мишљења, рекла је да нема оних прекршаја Кодекса на које је указао АЖЦ, али да је прекршена тачка која се односи на дужну новинарску пажњу – и тоном текстова и оним што је изабрано да се стави као цитат, јер су медији извукли оно што подржава мизоген став. Да ли су ови текстови настали зато што су претходно објављени текстови да је била силована или зато што је полиција објавила занимљиво саопштење да је жена одустала од пријаве пре полиграфског испитивања, не зна, али верује Аутономном женском центру да жене често одустају од пријава због процедура у којома су изложене непријатностима. Снежана Андрејевић је, међутим, рекла да из праксе зна да случајеви лажног пријављивања силовања уопште нису ретки, али да је, с друге стране, начин на који се жртве сваког насиља, а посебно сексуалног, третирају у процесу који претходи суђењу застарео и поново повређује жртве, које морају по пет, шест пута да понављају исказе. Зато мисли да АЖЦ није у праву кад практично жели да искључи писање, причу и расправу о лажним пријавама силовања и да ће ови текстови утицати на жене да одустану од пријава, јер је лажно пријављивање кривично дело и та особа ће вероватно бити процесуирана и прети јој можда и затворска казна. Зато би порука требало да буде само да се пажљиво извештава, јер је овде потпуно заштићена приватност жене, а шта је са младићима који су лажно оптужени и који ће, пошто живе у малој средини, доживотно бити под сумњом да су то урадили, али да је она одустала јер се уплашила. Додала је да је ово страшно озбиљан случај и да је зато важно да се о њему разговара, јер није сигурна „какав лек треба да се препоручи“. Оливера Милошевић је рекла да ће у овом случају бити уздржана, због сукоба аргумената. Са једне стране, сасвим разуме све што је Снежана Андрејевић рекла, посебно о лажно оптуженим младићима, али, са друге стране, мисли да је и АЖЦ у праву кад је реч о начину на који су медији известили о овоме. Кроз ове текстове провејава нека врста сензационализма и све је на танкој граници. Сагласна је са жалиоцем и да се тако смањује емпатија јавности и на неки начин релативизује силовање. Такође, у једном од медија, неименовани извор проглашава особу која је пријавила силовање лабилном и каже да јој треба помоћ друге врсте. Форма неименованих извора не може се користити за овакво изношење мишљење, истакла је, и додала и да јој смета одговор једног од медија који обраћање АЖЦ заштитнику грађана да испита поступање полиције оцењује као политичко деловање. Нагласила је да ми, као грађани, не знамо шта се тачно десило, не морамо безрезервно да верујемо полицији и треба да сачекамо да се утврди да ли њено поступање било у реду. Владо Мареш је оценио да је у овом случају била вест и да је човек ујео пса и да је пас ујео човека и да је то за медије неодољиво. Има у тексту и „мачо глупости“ типа – она пијана, а он сарадљив и убедљив, али то, по њему, није ништа страшно у гомили текстова на тему која и заслужује толики број текстова и то оштријих и жустријих новинарски, јер би морало много више да се прича о проблему групног силовања. Драган Ђорђевић је рекао да му у свему овоме највише смета тренутак, јер не верује да су надлежни органи још затворили тај случај да би били познати сви детаљи, а све време информације цуре у медије. Рекао је да је био у дилеми како да гласа, али с обзиром на то да није познат идентитет особе, мисли да Кодекс није прекршен.Тамара Скрозза је истакла да су медији пожурили и у првим текстовима када је објављено да је било силовања и када су објавили да је реч о лажној пријави. Ни прва вест није смела да изађе у јавност, а онда је та акција довела до реакције и све је било лоше, несензитивно и на брзину. Снежана Андрејвић је додала да је и полиција морала одмах да реагује саопштењем и упозорила медије да не смеју да прејудицирају решење и да не крше претпоставку невиности, али и да угрожавају истрагу. После расправе, за одлуку да је прекршена тачка 1 поглавља В гласала су три члана Комисије, док је за одлуку да Кодекс није прекршен гласало седам чланова Комисије, једна чланица је била уздржана, па је одлучено да нема прекршаја Кодекса.
8.Члан Комисије Златко Чобовић поднео је жалбу због текста који је, како је навео, објављен у оквиру кампање против тужиоца Предрага Миловановића, са циљем да се он дискредитује и тако утиче на исход суђења за паљење куће Милана Јовановића и пребијање Жељка Маторчевића, новинара портала „Жиг инфо“. Чобовић је био искључен из расправе и одлучивања о овој жалби.Вида Петровић Шкеро је имала дилему да ли је прекршена тачка 5 поглавља 1, како је предложено, пошто није била сигурна да ли је реч о клеветама и гласинама. Била је, међутим, сигурна да треба додати тачку по којој новинар не сме слепо да верује извору који следи своје интересе, јер је очигледно да у овом случају постоји интерес да се тужилац уништи због случајева које води. Владо Мареш је рекао да поздравља подношење ове жалбе, јер су управо овакви текстови оно на шта чланови Комисије морају да реагују.пошто је реч о медијима који узурпирају јавни простор и просто је невероватно шта себи дозвољавају да објављују, зато што имају јака политичка леђа. Вида Петровић Шкеро је додала да треба посебно имати у виду да овакав текст није потписан ниједним именом. Комисија је, после дискусије, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1,2 и 5 поглавља И, тачке 2 и 3 поглавља 5 и сменица у оквиру тачке 1 поглавља 2.

Седница је завршена у 19.50 сати.

Записник водила Председавајућа

Гордана Новаковић Тамара Скрозза