sofija

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.129
27.10.2022.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 128. седнице Комисије за жалбе, одржане 27.10.2022. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Надежда Будимовић,Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро,Тамара Скрозза, Златко Чобовић, Јелена Петковић и Снежана Андрејевић
Одсутни чланови Комисије: Бојан Цвејић
Остали присутни: Александра Ничић, са портала „УНС.рс“, Даница Ђокић из „Цензоловке“, Кристина Копривица из листа „Данас“, студенткиња Ивана Стојков, Жељко Бодрожић, председник УО Савета за штампу и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Аутономног женског центра на текст објављен у листу „Информер“
2.Разматрање жалбе Центра за социјални рад Лесковац на интервју објављен на Јутјуб каналу портала „Глас јавности“
3.Разматрање жалбе др Валентине Арсић Арсенијевић на текст објављен на порталу „Блиц.рс“
4.Разматрање захтева уредника „Данаса“ Драгољуба Петровића и Бојана Цвејића да Комисија да мишљење о томе да ли је прекршен Кодекс објављивањем интервјуа

Чланови Комисије за жалбе су се на почетку седнице изјашњавали о томе да ли да се у дневни ред уврсти захтев уредника „Данаса“, с обзиром на то да ово није регулисано Пословником о раду Комисије за жалбе, али је Комисија у прошлости прихватила три оваква захтева. У дискусији која је претходила изјашњавању, Снежана Андрејевић је рекла да је погедала претходне случајеве у којима је Комисија прихватила захтеве и да у овим случају не види ни правни интерес ради заштите интереса листа „Данас“, ни формална овлашћења да се Комисија изјашњава о захтеву. Једино што постоји су ти претходни преседани, од којих је трећи веома проблематичан кад је садржај одлуке Комисије у питању. Због тога је предложила да се Комисија, уколико се буде позивала на ове преседане, позове само на прва два. Истакла је да је формалиста и да мисли да Комисија не треба да арбитрира у уређивачкој политици, посебно када је то одговор политичарима, који имају своју одговорност за оно што говоре. Кад је реч о самом интервјуу са Гораном Јевтићем, рекла је да не види ништа спорно у самом тексту, али да јесте озбиљно етичко питање да ли би неко ко је осуђен за такво дело требало да има простор у медијима. Подсетила је на случај Романа Поланског, који је био само осумњичен, а коме у Америци није било места у јавном животу. Додала је да она не би објавила такав интервју, јер може да претпостави како се осећа жртва када чита један овако афирмативан текст са том особом, те да ће, ако Комисија прихвати да о овоме да мишљење, бити уздржана. Оливера Милошевић је рекла да није била у Комисији када је одлучивала о претходна три захтева и да би, да јесте, имала исти став као и данас – да Комисија постоји да би одлучивала о жалбама, па је и у овом случају, ако је некоме засметао текст, могао да поднесе жалбу. По њеном мишљењу, од Комисије се, оваквим захтевом, очигледно тражи да заложи свој интегритет, јер се унапред претпоставља да ће већина гласати да Кодекс није прекршен и то ће онда бити потврда етичности „Данаса“. Навела је да постоји опасност да Комисија буде „затрпана“ оваквим захтевима, за које јесте стручна, али може бити злоупотребљена, као и да ће бити уздржана приликом гласања. Додала је да се у великој мери не слаже са Снежаном Андрејевић и да сматра да свако ко је издржао казну има право да живи као и сви други, те да овај интервју не може нанети већу штету жртви него његов јавни ангажман. Јелена Петковић је оценила да правилима рада Савета није регулисано питање да ли Комисија може да даје мишљење и да то може да буде проблем и касније, због чега би требало изменити Пословник и регулисати перцизно ко може да подноси захтев, у којим случајевима, на који начин, да се не би догодило да Комисија буде “затрпана“ разним захтевима, а и како би се избегле даље полемике о томе, али да ће она глассти за прихватање захтева. У расправу се укључио и председник Управног одбора Савета за штампу Жељко Бодрожић, који је присуствовао седници, и истакао да је одлука на Комисији, која је потпуно аутономна у одлучивању, али је додао и да постоји празнина у прописима када су овакви захтеви у питању, те да ће, уколико чланови Комисије то буду предложили, УО, заједно са њима, размотрити измене правила, како би се ово питање јасно дефинисало. Владо Мареш је истакао да о захтеву треба расправљати, као што је Комисија радила и у претходним случајевима и да не види никакав проблем у томе да Комисија саопшти своје мишљење, нити да се плаши поплаве таквих захтева у будућности. Рекао је да је у овом случају реч о политикантском маниру, који политичари користе сваки други дан – да брљотину у режимским редовима покривају измишљањем неке наводне брљотине у нережимским редовима. Тамара Скрозза је навела да изнети аргументи, са којима је иначе сагласна, иду уз слику друштва у којој институције функционишу и у којој се, са највишег државног врха, на конференцијама за новинаре, не говори шта неко треба или не треба да објављује, јер је то атак на слободу говора и то кабинет председника не ради први пут. Можда би интервјуи објављени у „Информеру“и „Данасу“ могли да се пореде на некој медијској конференцији или у некој расправи о етичким стандардима новинарства, али не на месту са којег је то урађено. У нормалној држави „Данас“ би имао заштиту институција, реаговало би надлежно министарство, али ми немамо институције које би реаговале на овакав притисак на медије и „Данас“ нема коме другом да се обрати него Савету за штампу, рекла је и истакла да, без обзира на празнине у Пословнику, ако Комисија не расправља о овоме, нема ко други. Златко Чобовић је такође сматрао да Комисија мора да расправља о захтеву, као што је већ урадила три пута. Рекао је да не зна да ли ће Комисија после овога бити засута сличним захтевима, али да свакако треба покренути поступак да се Пословник допуни. Након тога, Комисија је са осам гласова за, једним против и једним уздржаним, одлучила да разматра захтев.

1.Жалбу због интервјуа са серијским силоватељем поднео је Аутономни женски центар и још шест грађанки и грађана. Чланови Комисије упознати су са садржајем ових жалби, али су разматрали само жалбу Аутономног женског центра, јер остале нису испуниле формални критеријум да је подносилац жалбе лично оштећен објављеним садржајем. Тамара Скрозза је, у току дискусије, нагласила да је, интервујом, пре свега, прекршена одредба Кодекса која се односи на забрану ширења страха, посебно што се то десило у време већ веома подигнутих тензија у јавности. Владо Мареш је рекао да ће гласати да је Кодекс прекршен, јер је „безобзирмо објавити такво нешто. Реч је о веома осетљивој теми, где медиј мора веома пажљиво да одмерава све, а ово је „доливање уља на ватру из чистог сензационализма, који је неукусан“. Истакао је и да је интервју ипак имао велику вредност због реакције јавности и да се нада да би ово могао да буде преломни догађај, јер је одијум јавности резултат и минулог рада уредника „Информера“, а не само овог текста, те да оно што му се догодило није насиље над њим, већ има снажну симболичку вредност. Тамара Скрозза је реаговала на ово, наглашавајући да Комисија не треба да се бави Драганом Вучићевићем, нити његовим досадашњим радом, већ да одлучује о конкретној жалби на текст који је „уз корена уздрмао јавност“, те да би имала исти став и да се „Инфомер“ јуче појавио на киосцима и у првом броју објавио овакав интервју. Она је оценила да је реч о „скандалозној промоцији насиља, дивљачком атаку на прошле и потенцијалне будуће жртве овог и других силоватеља, грубом насртају на безбедност жена, ширењу идеја о силовању као нечему прихватљивим“ и садржају који је веома штетан по децу. Вида Петровић Шкеро је рекла да је ово нешто најстрашније што је видела у последње време и да је коначно довело до тога да јавност почне да сажаљева силоватеља. Након протеста више удружења због злоупотребе насиља над женама, долазимо до тога да је то текст, којим се наводно жели помоћи женама. Њих је три дана неко саветовао да ће он завршити у притвору јер нема сталну адресу боравка и они су га пријавили пошто је наводно претио новинаркама, што је злоупотреба права, рекла је. Истакла је и да је слобода говора у овом случају злоупотребљена на сваки начин, те да би Комисија, широм анализом, дошла до тога да је вероватно прекршено 70 до 80 одсто тачака Кодекса. Снежана Андрејевић је такође оценила да је Кодекс прекршен и да је објављивање оваквог интервјуа недопустиво, те да одлуком треба да се укаже на потпуну неосетљивост новинара на патње жртава, јер се људи са разлогом плаше у оваквим ситацијама и потребна је само мала искра да запали ватру. Сагласила се са Тамаром да ово није прича о „Информеру“ и о заслугама његовог уредника, већ Комисија треба да се концентрише на текст и да својом одлуком некако заштити жртве, те да можда чак треба тражити и допуну аката Савета када је реч о насиљу над малолетницима и женама. Комисија је, потом, једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 поглавља 1., тачке 1, 4 и 5 поглавља 4., тачка 1 поглавља 5. и тачка 8 поглавља 6.
2. Директор Центра за социјални рад Лесковац поднео је жалбу због интервјуа на Јутјуб страни портала у којем, како је навео, човек правоснажно осуђен за насиље у породици, износи озбиљне оптужбе на рад запослених у Центру за наводно малтретирање његовог малолетног детета. Јелка Јовановић је рекла да ово донекле подсећа на претходну тачку јер је такође реч о интервјуу на Јутјуб каналу, који је, иначе, имао више од 50 хиљада прегледа и на стотине коментара.Тамара Скрозза је навела да су, уз предложене тачке, прекршене и одредбе Кодекса које се односе на заштиту приватности, јер је откривен идентитет малолетне деце, док је Надежда Будимовић указала да је понашање новинарке било непрофесионално и навијачко, те да је тиме прекршена и тачка 1 поглавља Истинитост извештавања. Јелена Петковић је оценила да је новинарка можда имала најбољу намеру, али да се није добро снашла, као и да се у оваквим парницама, када се користе деца, мора поступати посебно обазриво, а новинари морају да буду јако добро образовани и припремљени. Нарушена је и приватност, али нема ни друге стране, и то не само људи из Центра за социјални рад, него ни друге стране у спору, а саговорник све време изности оптужбе, без иједног питања новинарке на основу чега то тврди. Златко Чобовић је додао да чак и ако у форми интервјуа није могла да се представи друга страна, могао је да се направи још неки, другачији прилог, да би било неке равнотеже. Уместо тога, сва пажња дата је једној страни. Оливера Милошевић је истакла да је у питању класична злоупотреба једне дисфункционалне породице, те да јој веома смета начин на који је новинарка водила тај разговор и, можда је прегрубо рећи, али практично навијала. Саговорник је унапред представљен као жртва, као диван човек коме нема ко да помогне, што не знамо да ли је тачно, али је то изазвало веома велик број коментара гледалаца, од којих неки позивају и да се запали Центар за социјални рад, за шта редакција такође сноси одговорност. Уз све то, овакви прилози трајно жигошу децу о којој се говори, а моменат када водитељка пушта снимак детета које плаче је „дно професије“. Снежана Андрејевић је нагласила да овакво нешто никада није смело бити објављено, јер саговорник говори детаље са затвореног суђења које је у току, за шта треба кривично да одговара, као и за незаконито прислушкивање радница Центра. Млади новинари треба да погледају овај снимак да схвате како никада не треба да раде, јер је тиме прекршен не само Кодекс, него и Закон. Комисија је, по окончању дискусије, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 4 поглавља 1., тачке 1 и 2 поглавља 5. и тачке 1 и 4 поглавља 7.
3. Валентина Арсић Арсенијевић поднела је жалбу због текста у којем се тврди да, након што је препоручивала ивермектин за лечење ковида-19 сада тврди да овај лек лечи и канцер, а да се није потрудио да провери ни да ли је то уопште она написала.Владо Мареш је рекао да је реч о тексту који је написан пре осам месеци, у другачијим околностима и да није могуће из садашње перспективе одлучивати о томе, што је тврдио и на претходној седници, када је разматрана слична жалба. Зато ће гласати да Кодекс није прекршен. Златко Чобовић је рекао да не би било добро када би, а на то личи, ове одлуке Комисије биле употребљене у сврху неког вештачења у судском спору или нешто слично, али да је текстом прекршен Кодекс, што практично и сам аутор признаје наводећи да је то написала она „или неко ко се представља као она“. Текст је написан непрофесионално, „Блиц“ је био дужан да је позове и провери да ли је то она написала и очигледно је да тај медиј против ње води кампању. Оливера Милошевић је рекла да је, приликом одлучивања о претходној жалби гласала да није прекршен Кодекс, али да ће сада гласати да јесте. Прошли пут је то гледала из перспективе борбе против лажних вести у време епидемије короне, али сада то већ личи на кампању. Надежда Будимовић је такође сматрала да је текст непрофесионално написан и да се стиче утисак да је лист хтео да продужи причу која је изазвала велику пажњу када је објављен први текст. Јелена Петковић је подсетила да то што је нешто објављено на друштвеним мрежама не знаћи да је тачно и то мора да се провери. Твит може да буде повод да се нека тема истражи, а никако да се цео текст напише само на основу нечијег твита, јер чак и да је тачан, недостаје контекст. Комисија је, са девет гласова за и једним против одлучила да су прекршене тачке 2 и 4 поглавља 1. и тачка 1 поглавља 5.
4. Из расправе и одлучивања о захтеву уредника „Данаса“ била је исклучена Јелка Јовановић, запослена у том медију. Седници је у овом делу председавао Владо Мареш.
Захтев је поднет након што је председник Србије на конференицији за новинаре изједначио интервју са Гораном Јевтићем са Информеровим интервјуом са Игором Милошевићем, вишектруким силоватељем. Тамара Скрозза је оценила да „Данас“ није прекршио Кодекс и да се два интервјуа суштински разликују, јер Јевтић није причао о ономе за шта је осуђен. Рекла је да разуме и оно што је на почетку седнице навела Снежана Андрејевић, али да о томе може да се расправља на некој другој платформи и додала да нису новинари ти који треба да некога лустрирају, ако то није урадио закон и немају право да не разговарају са уметником који је одслужио неку казну, уколико му није забрањено да се бави својим послом. Златко Чобовић је подсетио да је Комисија већ одлучивала о његовој жалби пре него што је покренут поступак и да је тада одлучено да је прекршена препоставка невиности. Касније се испоставило да јесте то урадио, осуђен је и издржао казну. Интервју је, како је рекао, дозвољен са сваким, само је питање о чему се говори и да је Јевтић говорио о ономе за што је осуђен, то не би било у складу са Кодексом, али он говори о својим улогама.Вида Петровић Шкеро је рекла да је претходна одлука Комисије била исправна, јер нико се не може прогласити кривим пре правоснажне судске пресуде. Објаснила је и да новинари треба да зању да суд може пресудом да некоме забрани обављање делатности, што се углавном дешавало кад је реч о професорома или лекарима, док је глумцима обављање делатности забрањивано само после Другог светског рата.Он има право да глуми, а интервјуе може да даје само ако га новинари позову, зато Комисија не говори о глумцу, него о томе да ли је медиј прекршио Кодекс објављујући интервју са неким ко је осуђен. По њеном мишљењу – апсолутно не, рекла је и додала да се овде политика „мало поиграла вађењем папира и упоређивањем – шта раде ове новине, а шта раде оне“. Овде је реч о насртају на слободу говора, о којој нема ко други да расправља. Комисија има право да да мишљење и да треба да каже да у тексту није било кршења Кодекса. Рекла је да је, упркос томе што нема никаквог прекршаја, рад Комисије тежак, јер је унапред злоупотребљена и исполитизована њена одлука, и да уз то мишљење треба донети и закључак којим се предлаже допуна правила рада Комисије. Јелена Петковић је истакла да су два интервуја неупоредива и да не жели да упада у замку да их пореди. У овом случају за њу је питање – да ли ми уметника ценимо по његоворм уметничком доприносу или по личности и да ли смо због његовог уметничког доприноса спреми да му опростимо. Подсетила је на то да је Полански побегао, да није одлужио казну, али да су сви интервјуи које је после дао америчким телевизијама садржали питања о томе, као и да је било критика када је добио Оскара. То јесте тема и питање за струку је да ли имамо обавезу да читаоце подсетимо на то да је Јевтић осуђен, посебно због чињеница да је то вероватно први интервју који је дао након што је одслужио казну. То је дилема коју су имали и у листу „Данас“, донели су уредничку одлуку да то у интервјуу не помену. Снежана Андрејевић је подсетила на случај Жарка Лаушевића, кога новинари такође никада нису питали ништа у вези са убиством за које је осуђен. Надежда Будимовић је нагласила да Комисија у овом случају ради под великим притиском да не одлучује о захтеву „Данаса“. Рекла је да мисли да Кодекс није прекршен, али су нијансе између одговорног и мање одговорног новинарства бројне и да је питање процене, па и мере доброг укуса када ћете и кога интервјуисати и дати му прилику да износи своју животну или политичку филозиофију. Све док то не крши Кодекс, ствар је процене читалаца да ли ће им се то допасти или не. Тамара Скрозза је указал да су Јелена Петковић и Снежана Андрејевић отвориле вечиту дилему о разлици између приватног живота уметника и његове уметности, која никада није до краја разрешена. Добро је да је тако, јер је мало уметника који су беспрекорне приватности. Ово је дискрециона одлука уредништва и Комисија не може да одлучује о етичности нечега што се није догодило, о томе да ли је етично то што није постављено питање. Рекла је и да би требало позвати све носиоце јавних функција да се уздрже од притисака на уређивачку политику и поређењем медијма, јер то није њихов посао. Оливера Милошевић је рекла да би било недоследно да се изјашњава када је већ била уздржана приликом одлучивања о томе да ли ће Комисија разматрати захтев, али да не би било замене теза, жели да појасни свој став зашто је у случају „Информера“ гласала да је Кодекс прекршен. Истакла је да не жели да релативизује дело за које је Јевтић осуђен и да се руководила исклучиво садржајем интервјуа у оба случаја и да ту прави разлику, јер је „Информер“ објавио разговор са човеком који је само три месеца од своје 14. године био на слободи и који даје упутства женама како да се понашају кад их силује. Комисија је мишљење да није било прекршаја Кодекса усвојила са седам гласова за и уз два уздржана.

Седница је завршена у 20.10 сати.

Записник водила Председавајућа

Гордана Новаковић Јелка Јовановић