ЋИРИЛИЦА | LATINICA | ENGLISH
Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 29.08.2024.

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 29. августа у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Комисија ће разматрати следеће жалбе:

1.Иницијатива младих за људска права – Novosti.rs

2.Иницијатива младих за људска права – Politika.rs (Жалба I, Жалба II)

3.Иницијатива младих за људска права – Alo.rs (Жалба I, Жалба II)

4.Јеховини сведоци – Хришћанска верска заједница – Kurir/Kurir.rs

Седница је отворена за јавност.

Живојин Ракочевић нови Председник УО Савета за штампу

Председник Удружења новинара Србије Живојин Ракочевић нови је председник Управног одбора Савета за штампу. Он је на том месту заменио председника Независног удружења новинара Србије Жељка Бодрожића, коме је истекао мандат.

Управни одбор је за заменицу председника изабрао председницу УО Локал преса Марију Обреновић.

Њих двоје ће ове функције обављати наредне две године.

Управни одбор Савета за штампу има пет чланова, од којих су четири представници организација оснивача овог саморегулаторног тела – Асоцијације медија, Удружења новинара Србије, Независног удружења новинара Србије и Локал преса, док је пети члан такође представник Асоцијације медија.

Београд, 26. 8. 2024.

Одлуке са 149. седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 25.07.2024.

1. Марко Видојковић – Политика.рс – Жалба решена, прекршај Кодекса

2.Марко Видојковић – Новости.рс  – Жалба решена, прекршај Кодекса

3.Ненад Кулачин – Српски телеграф – Жалба решена, прекршај Кодекса

4.Ненад Кулачин – Ало  – Жалба решена, прекршај Кодекса

5.Ненад Кулачин – Информер – Жалба решена, прекршај Кодекса

Зауставити бруталну кампању против Тамаре Скроззе

Савет за штампу најоштрије протестује због бруталне кампање клеветања и таргетирања дугогодишње чланице наше Комисије за жалбе Тамаре Скроззе. Кампања опасних напада креирана је серијом лажи које су у понедељак и данас објављене најпре у Информеру, који је Тамару директно оптужио да прети смрћу председнику државе, а потом и у другим медијима.

Приватне телевизије и таболиди, по већ познатом сценарију, оркестрираног напада, злоупотребили су део њене изјаве из телевизијске емисије “Да сам ја неко”, емитоване почетком јуна, а у којој је говорила о догађајима 5. и 6. октобра 2000 године. Тамара тада није поменула ни једно име, нити је позвала на било какво насиље. 

Њене речи су са јасном намером истргнуте из контекста, како би је, злоупотребљавајући страх јавности, након што је читав свет сведочио покушају убиства председничког кандидата Доналда Трампа, јавно обележили, претворили у мету и изложили новом таласу напада. 

Досадашње искуство јасно указује да Савет за штампу има разлога да верује да би Тамари Скроззи оваквим лажима могао бити угрожен и живот, јер ово није први пут да се нашла на мети таблоида. 

Тамара Скрозза је од оснивања Савета за штампу чланица Комисије за жалбу и њен допринос раду и развоју тог тела је немерљив. Како у Комисији за жалбе, тако и у ширим новинарским круговима Тамара Скрозза слови за новинарку изузетне етичности и правичности у раду и животу.

Управни одбор и Комисија за жалбе Савета за штампу

Београд, 30. 7. 2024.

Број жалби Савету остао исти

(Извор: ФоНет) БЕОГРАД – Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић изјавила је данас да ове године није повећан број захтева државних и органа локалне самоуправе који расписују медијске конкурсе за информацијама о мерама које је то саморегулаторно тело изрекло медијима у претходној години, нити се битно променио број жалби упућених Савета за штампу.

„Нема битне разлике у броју жалби Савету, у оквиру је просека. У овој години, до данас, пристигла је 51 жалба, у 2023. години 125, 2022. години 85, а у 2021. години 110 жалби“, изјавила је Гордана Новаковић за Удружење новинара Србије (УНС).

Гордана Новаковић је додала да од државних органа, односно органа локалне самоуправе који расписују конкурсе за пројектно суфинансирање производње медијских садржаја, последњих неколико година Савет за штампу добија између 70 и 90 захтева годишње. 

Ауторка: Весна Милосављевић

Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 25.07.2024.

🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 25.07.2024, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:

Записник са сто четрдесет девете седнице одржане 25.07.2024.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.150
25.7.2024.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 149. седнице Комисије за жалбе, одржане 25.7.2024. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Присутни чланови Комисије: Надежда Будимовић, Јелена Петковић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Родољуб Шабић, Јелка Јовановић, Милена Васић, Оливера Милошевић, Сања Павловић и Бојан Цвејић (уместо Златка Чобовића)

Одсутни чланови Комисије: Тамара Скрозза

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

 

Дневни ред:

      1.Разматрање жалбе Марка Видојковића на текст објављен на порталу “Политика.рс”

  1. Разматрање жалбе Марка Видојковића на текст објављен на порталу “Новости.рс”
  2. Разматрање жалбе Ненада Кулачина на насловну страну дневног листа “Српски телегаф”
  3. Разматрање жалбе Ненада Кулачина на насловну страну дневног листа “Информер”
  4. Разматрање жалбе Ненада Кулачина на насловну страну дневног листа “Ало”

На почетку седнице чланови Комисије су обавештени да је Асоцијација медија одлучила да на овој седници одсутног Златка Чобовића замени Бојан Цвејић.

1.-2. Комисија је о два жалбе Марка Видојковића водила обједињену расправу. Из расправе и одлучивања била је изузета Оливера Милошевић, запослена у “Политици”. Видојковић је у жалбама навео да су у спорнин текстовима нетачно интерпретирани, односно извучени из контекста, наводи из његове колумне, те да је тиме прекршен Кодекс и угрожена његова безбедност. Чланови Комисије су се у току расправе сагласили да су жалбе основане, с тим што је Милена Васић указала да би, бар новинари који се жале, требало да наведу у жалби које су одредбе Кодекса прекршене, односно да се мало више потруде приликом образлагања жалбе. Родољуб Шабић се са овим није сагласио, истичући да Савету могу да се обрате и некомпетентни људи, који не морају да познају Кодекс, те да је у овом случају жалиоцу било потпуно очигледно да је Кодекс прекршен, и без позивања на конкретне одредбе. Надежда Будимовић је рекла да је недопустиво да се људима на овакав начин лепе етикете. По њеном мишљењу, кључна је реченица да „аутошовинисти жале што и сами нису били учесници нацистичких оргија“. Истакла је да је дозвољено полемисати са аутором колумне, која, како је рекла, и има доста недостатака, али се то не сме радити злонамерно и посебно се не сме злоупотребљавати наслов, као што је то урађено у „Политици“. Чланови Комисије су, после расправе, једногласно одлучили да је портал „Politika.rs“ прекршио тачке 1 и 2 поглавља I, тачку 1 поглавља II, као и тачку 3 поглавља V. Комисија је, такође једногласно, одлучила и да је портал „Novosti.rs“ прекршио тачке 1 и 2 поглавља I и тачку 3 поглавља V:

3.-5. Комисија је обједињену расправу водила и о три жалбе Ненада Кулачина, које су поднете због, како је навео, насловних страна на којима је уз његову фотографију објавјено нешто што никада није рекао или написао. Ови наслови се, као и у случају Марка Видојковића, односе на његову колумну. У току дискусије, Филип Шварм је нагласио да је највећи проблем са овим насловним странама што се уз овакве наслове објављују и фотографије људи који се на тај начин таргетирају и доводе у опасност и они и медији у којима објављују своје текстове. Рекао је да није успео да пронађе у Кодексу обредбу под коју би то могло да се подведе, али да би свакако у образложењу одлуке требало навести да је реч о неприхватљивој и опасној пракси. Родољуб Шабић је, међутим, оценио да је реч о веома деликатној ствари. По његовом мишљењу, ово јесте озбиљна повреда угледа и части, али је питање шта се подразумева под тагретирањем. Уколико је то нешто што угрожава нечију безбедност, ово у кривично-правном смислу то није, иако је непристојно, ружно, брутално клеветање и потенцијално је опасно. Милена Васић се сагласила да то у кривично-правном смислу није угожавање сигурности, али да је у социолошком смислу ово кампања која води стању угрожене сигурности и додала да је вођење кампања ширењем лажних информација и клеветањем апсолутно недозвољено. Филип Шварм је истакао да је веома важно то што овакве претње долазе са позиција моћи, да је то режимска порука, а да већ имамо искуство до чега могу да доведу медијски прилози који имају за циљ да дехуманизују људе. Комисија зато мора да укаже на ту опасност. Он је подсетио на случај Оливера Ивановића, али и колега из редакције “Времена” Дејана Анастасијевића, коме је постављена бомба и Теофила Панчића, који је претучен и додао да је и у овом случају реч о застрашивању које може имати последице. Оливера Милошевић је рекла да посао Комисије није да утврђује да ли постоји кривично-правна одговорност, него да ли је прекршен Кодрекс, који мора да важи за све једнако, те да су чланови Комисије дужни да укажу на свако таргетирање које некога може довесит у опасност. Надежда Будимовић је такође рекла да Комисија утврђује одговорност новинара и шта они не смеју да раде, а та одговорност у овом случају несумњиво постоји. Навела је да је овакво писање релативно нова појава у нашем новинарству, а реч је о прогону људи, континуираној кампањи која води уништавању њихове личности. Јелена Петковић је указала на то да не можемо ни да предвидимо последице порука које су послате текстовима и фотографијама на овим насловним странама. Комисија је потом у три одвојена гласања једногласно одлучила да су „Српски телеграф“, „Ало“ и „Информер“ прекршили тачке 1, 2 и 5 поглавља I, тачку 1 поглавља V и тачку 1 поглавља VII.

Седница је завршена у 18.55 сати.  

Записник водила                                                                                                                                                                                               Председавајућа

Гордана Новаковић                                                               Јелена Петковић

Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 25.07.2024.

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 25. јула у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Комисија ће разматрати следеће жалбе:

1. Марко Видојковић – Политика.рс

2.Марко Видојковић – Новости.рс

3.Ненад Кулачин – Српски телеграф

4.Ненад Кулачин – Ало

5.Ненад Кулачин – Информер

Седница је отворена за јавност

Кодекс као Свето писмо

(Извор: ФоНет) БЕОГРАД – Вештачка интелигенција не може да угрози ауторство, али може да преобрази новинску фотографију, изјавила је ФоНету доценткиња на Факултету за медије и комуникације Милена Ђорђевић и оценила да су фоторепортери често најетичнија карика појединих медија.

Ауторка: Софија Вукајловић

Факултет политичких наука маргинализовао предмет Медијска етика у време када је постала не само новинарски него и друштвени проблем

(Извор: Цензоловка) У доба масовног ширења дезинформација и пропаганде, што доводи и до политичких превирања, као и због катастрофалног извештавања о насиљу према деци, женама, неистомишљеницима или маргинализованим групама, које за последицу има друштвене сукобе, етичка питања у медијима су годинама у првом плану и у Србији и у свету. Истовремено, на највећој катедри за новинарство, на Факултету политичких наука – етика више није обавезан предмет

Илустрација: Цензоловка (уз помоћ вештачке интелигенције)

Исте године када је Савет за штампу у извештају изнео податке о највећем броју кршења Кодекса новинара Србије у последњих пет година (само у дневним листовима је у последњих шест месеци 2021. забележено 5.715 прекршаја), на најстаријој катедри за новинарство етика је стављена на маргину. Факултет политичких наука (ФПН) је предмет Медијска етика и саморегулација у медијима 2022. године избацио са списка обавезних предмета за студенте новинарства.

Етички проблеми на нови начин дошли су до изражаја и током избора декана ФПН-а у јуну, када су студенти протестовали а више чланова Савета ФПН-а поднело оставке због предлога да шеф Одељења за новинарство ФПН Славиша Орловић буде изабран.

На крају је Орловић поднео оставку.

Нису само ти догађаји око избора декана подсетили на важност етичких питања. И у Србији и у свету она су последњих година у првом плану и због масовног ширења дезинформација, пропаганде и теорија завера.

Исте године када је Савет за штампу изнео податке да је Кодекс новинара у дневним листовима у последњих шест месеци 2021. прекршен чак 5.715 пута, на најстаријој катедри за новинарство етика је стављена на маргину

Кршење Кодекса новинара код нас у извештавању прорежимских таблоида и телевизија постало свакодневно, често и брутално.

Истовремено се, као што подсећају наши саговорници, преко медија промовише насиље у друштву, информисање се у огромном делу медија претворило у подршку властима, уз организоване хајке против њених критичара.

Упркос томе, студенти новинарства на ФПН-у, како су нам рекли, немају прилику да често разговарају о етичким проблемима у извештавању о масовним злочинима, о деци или осетљивим друштвеним групама.

Шта о томе имају да кажу професори на Одељењу за новинарство – нисмо успели да сазнамо (видети бокс). Пребацивали су нас од једног до другог – од шефова Одељења и Катедре за новинарство и комуникологију, до професора и доцената.

НЕМАР И НЕПРОМИШЉЕНОСТ У ПИСАЊУ ПРОГРАМА 

А ево шта кажу садашњи и бивши студенти/киње.

Николина Бонић и Милица Перић, које су уписале новинарство 2022. године, истичу да новинарски предмети трпе због велике заступљености политиколошких.

Покушаји да добијемо одговор на питање због чега је медијска етика маргина-лизована на водећем факултету за новинарство у Србији, завршили су се тако што су нас професори надлежни за студијски програм новинарства пребацивали са јед-ног на другог

„Апсурд је то што бирамо између новинарских предмета и то мора да се промени. Грешка је што етика није обавезна. Последице тога видимо свакодневно. Не само да би морао да буде обавезан предмет, етика треба да прожима све друге предмете. Све то нам говори о немару и непромишљености у писању програма“, каже Николина Бонић за Цензоловку.

„Предмети су неорганизовани и лоше распоређени. Сваке године имамо бар по два предмета која нису обавезна – а требало би да буду“, додаје Перић.

Бонић примећује да је посебно важан проблем то што су знања стечена из политиколошких предмета више вреднована. Иста та знања су, додаје Перић, мало употребљива у практичном раду новинара.

Професори политикологије имају одлучујућу реч у прављења новинарских програма. Они чине већину у наставном кадру, па ни професори који предају новинарство нису задовољни статусом њихових предмета.

КАКО ДОЋИ ДО ИНФОРМАЦИЈА НА ОДЕЉЕЊУ И КАТЕДРИ ЗА НОВИНАРСТВО?

Покушаји да добијемо одговор на питање „Због чега је медијска етика маргинализована на водећем факултету за новинарство у Србији“ завршили су се тако што су нас професори надлежни за студијски програм новинарства – од шефа Одељења и шефа Катедре за новинарство и комуникологију, па до професора и доцената – пребацивали са једног на другог, не желећи да се изјасне о статусу предмета Медијска етика и саморегулација у медијима.

Пошто смо контактирали шефа Одељења за новинарство и комуникологију и кандидата за декана Славишу Орловића, он нас је упутио на шефа Катедре за новинарство и комуникологију и професора Новинарства у штампи и Истраживачког новинарства Веселина Кљајића.

Уз образложење да је „гужва на факултету због предстојећих избора“, Кљајић одговара да „није права адреса, јер је и сам био против одлуке да етика буде изборни предмет“.

Кљајић нас усмерава на предметну професорку Јелену Сурчулију Милојевић, која је због болести спречена да одговори.

Контактирали смо продеканку за први степен студија Наталију Перишић, која нас је вратила на почетак тако што нас је усмерила поново на шефа Одељења Славишу Орловића.

Перишић нам је одговорила само да „одељења самостално одлучују о својим курикулумима, уз колегијално уважавање свих“, али да увођење или искључивање било ког од предмета не може да коментарише.

Каже и да „није довољно компетентна да коментарише о односу политиколошких и новинарских предмета нити да процењује која знања су новинарима потребна“.

„Жао ми је да на Факултету политичких наука људи који треба да школују образоване новинаре не знају шта је фундаментални предмет, или да из личних калкулација и неких својих интереса не воде рачуна о општем интересу студената“, каже професор у пензији Чедомир Чупић, који је основао предмет Медијска етика 2009. године.

Бивши уредник портала Данас online и Н1, доскорашњи члан Комисије за жалбе Савета за штампу, и докторанд на Факултету политичких наука Бојан Цвејић каже да је велики број обавезних предмета тренутно на ФПН много мање користан од Медијске етике, која треба да буде основа за бављење новинарством.

„С једне стране, добро је да је медијска етика увршћена као изборни предмет на студије новинарства на ФПН, с обзиром на то да до пре неколико година није била ни у понуди студентима на овом факултету. Имајући у виду значај новинарске етике и све већег непоштовања етичких и професионалних стандарда у медијима у Србији, Етика у медијима би требало да буде обавезан предмет који би студенти слушали већ на првој години студија“, навео је Цвејић.

Бојан Цвејић (фото: Медија центар Београд)

Према њему, значај етике огледа се и у томе што велики број медија у свету, а последњих година и у Србији, развија интерне етичке кодексе за своје запослене. Ти документи се користе на свим нивоима све чешће, а у складу са новим изазовима са којима се суочава модерно новинарство. Данас посебно у вези са употребом вештачке интелигенције.

ВАЖНО ЈЕ ДА РАЗГОВАРАМО О ЕТИЦИ 

Доминантна медијска слика у Србији данас не даје ни пет пара за кршење не само новинарског, већ ни основног људског морала. То све чешће виђамо када је у питању  извештавање о убиствима и нестанку деце, насиљу према женама, намерно дезинформисање јавности, пропаганда или застрашивање и хајке против критичара режима.

Професорка ФПН у пензији Сњежана Миливојевић наводи да је 2022. године значајно измењен студијски програм на Факултету политичких наука, али етика би требало да задржи статус обавезног предмета, и да „на ФПН-у сигурно разматрају последице ове одлуке“.

Сњежана Миливојевић (фото: Медија центар Београд)

Миливојевић каже да је могуће да студенти потребна знања из етике добијају и кроз друге предмете, јер су етички постулати нераздвојиви од професије.

Иако је наша свакодневица испуњена сензационалистичким насловима, текстовима чији је циљ пропаганда и директно деградирање особе, а потом и свим осталим што нам доносе ријалити програми, професорка Сњежана Миливојевић истиче да за то нису криви професионални новинари.

„Нису таблоиди или ријалити програми овде скандалозни зато што су новинари у Србији лошији него у другим земљама, већ зато што се читаву деценију политички и финансијски подржава такав садржај. Тамо где су медији заробљени, и професија није слободна, они који се придржавају етичких норми су важна и светла мањина, али не могу да зауставе суноврат“, каже Миливојевић.

МИЛИВОЈЕВИЋ: „ГРАЂАНИН КЕЈН“ И „СПОТЛАЈТ“ У НАСТАВИ О ЕТИЦИ

Професорка Сњежана Миливојевић подсећа да има много начина да се етика у настави учини занимљивом студентима: семинарима, стручним програмима и курсевима. То могу похађати и новинари који раде у медијима. Резултат би могао допринети „опоравку овдашњег суморног новинарства“.

„Постоји одличан курс са чувеног универзитета Аненберг у САД „Медијска етика на филму”. Као повод за разговор користе се важни филмови са новинарском тематиком као што је Грађанин Кејн, и новији филмови као Спотлајт. На многим универзитетима раде се студије случаја, анализе добрих и лоших пракси, случајева који су обележили историју новинарства. Савет за штампу има обимну грађу својих истраживања и одлука које би студенти могли да истраже и на њима уче. Друштвене мреже, употреба вештачке интелигенције или дип фејк су студентима стална тема, па би се њима радо бавили и на настави“, наводи Миливојевић.

Доцент на Журналистици Филозофског факултета у Новом Саду, предавач у Новосадској новинарској школи и главни уредник Фејк њуз трагача Стефан Јањић каже да је Медијска етика обавезан предмет на његовом факултету, а студенти додатно могу да изаберу и курс Биоетике и медија. Медијска етика је, каже Јањић, саставни део и других новинарских предмета.

„Ангажован сам и на обавезном предмету Извештавање о другом, где се читавог семестра бавимо принципима етичког извештавања о осетљивим групама. Ако узмем у обзир и своје друге предмете, рекао бих да су изузетно ретки они часови на којима не разговарамо о барем некој етичкој недоумици. Иако сматрам да је важно да Новинарска етика постоји као засебан предмет, верујем да етичка питања могу бити квалитетно покривена и кроз друге предмете“, наводи Јањић.

Стефан Јањић (фото: Медија центар Београд)

Током прве две године студија, на Факултету политичких наука студенти се етике дотакну тек у појединим предметима, било да је то учење чланова Кодекса новинара Србије напамет или изучавање професионализма као категорије медијског система. О примерима кршења Кодекса, који су свакодневни, немају много прилика да расправљају.

„Важно је да разговарамо о етици. Понекад ћемо у том процесу доживети катарзичан моменат, када погледамо пример непрофесионалног садржаја и обећамо себи да никада нећемо објавити било шта слично. Тај катарзични моменат може наступити и када нам неко на елоквентан, памтљив и илустративан начин објасни зашто је одређена медијска пракса недопустива. Такве реченице нам се урежу у памћење и, за разлику од штампаног издања Кодекса новинара Србије, увек су нам при руци“, наводи Јањић.

„Поред традиционалних и дигиталних сада добијамо и синтетичке медије у којима се и етичка питања постављају на нов начин. Она постају релевантнија и важнија за студирање него икада пре, јер млади људи још на студијама морају да се припреме за амбијент у коме ће и као медијски радници, али и као корисници и грађани имати етичке одговоре на технолошке изазове“, каже Сњежана Миливојевић.

МАРТИНОЛИ: ЕТИКА НА МАРГИНИ ЗБОГ ПРОФИТА И ТРЖИШНОГ УСПЕХА

Фото: лична архива

Професорка на Факултету драмских уметности и чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Ана Мартиноли за Цензоловку каже да би етично понашање требало да буде уткано у сваки сегмент новинарства, међутим, често је на маргини зарад профита и тржишног успеха.

„Етика се учи не само усвајањем теоретских принципа, већ и кроз свакодневну праксу, када нас стварност вежба и мотивише да изнова, постојано, доносимо одлуке које ће бити у интересу грађана, а не економске или политичке опције. Са друге стране, медијске раднике одговорним за неетично понашање мора или може држати не само закон или (само)регулација, већ и медијски писмена, критички настројена, информисана и зрела јавност. Борба за етику у медијима се одвија на више фронтова – од школа до редакција, од редакција до сваког појединачног грађанина“, рекла је Мартиноли.

БОШЊАКОВИЋ: ЕТИКА ИЗ ПРАСТАРИХ УЏБЕНИКА

На студијама новинарства на ФПН-у има 37 политиколошких предмета наспрам само 24 новинарска, 14 обавезних и 10 изборних. Од 2022. године Медијска етика и саморегулација у медијима се уместо у првој години слуша у четвртој. То је довело до тога да је у настави до 2025. године – нема.

Новинар Жељко Бошњаковић, који је током четврте године студија почео да ради у онлајн издању Данаса, Медијску етику је на ФПН-у слушао 2019. године и каже да је настава била углавном теоријска. Осим симулиране седнице Савета за штампу, према његовим речима, није било много практичних примера који би студентима помогли да развију критичко размишљање.

Апсурд је то што бирамо између новинарских предмета и то мора да се проме-ни. Грешка је што етика није обавезна. Последице тога видимо свакодневно (Ни-колина Бонић, студенткиња новинарства)

„Учили смо из прастаре књиге, и морали смо напамет да знамо основне постулате новинарске етике. Имали смо тежак колоквијум, на коме је требало да покажемо шта смо научили из те књиге која није практично примењива у данашњем времену. Ма какав уџбеник ме неће научити да исправно просуђујем без практичних примера који наводе на размишљање“, каже Бошњаковић.

Бошњаковић закључује да је, радећи у медијима, видео да је етика једна од најважнијих ствари у новинарском послу. То што јој је факултет умањио значај, њему говори о покушају урушавања интегритета новинара.

„То што медијска етика више није обавезан предмет на ФПН-у наводи на сумњу да се у овом друштву активно ради на урушавању медија и њиховог интегритета. Ако само погледамо извештавање о масовним убиствима и нестанку девојчице из Бора, јасно је колико је битно да нам се медијска етика утуви у главу, а она није обавезна“, закључио је Бошњаковић.

* Текст је настао у оквиру Школе дигиталног новинарства Славко Ћурувија фондације

И ИСТРАЖИВАЧКО НОВИНАРСТВО НЕОБАВЕЗНО

ФПН на тзв. „отвореним вратима“ факултета упознаје будуће студенте са оним шта ће им факултет понудити. Неке од порука за упис генерације 2022. биле су „Зато што је дипломирани новинар ФПН-а спреман да се упусти у ‘битку’ са широким спектром тема“, „Зато што нудимо могућност стицања теоријских и практичних знања“, „Зато што негујемо истраживачко новинарство и критички приступ информацијама“…

Како се негује истраживачко новинарство види се по томе што је и овај предмет – изборни. Као и многи други. Студенти се у другој години опредељују између Онлајн и Агенцијског новинарства, само део студената може слушати Медијску етику или Дигитално новинарство и мултимедијалну продукцију.

Ауторка: Теодора Бркић

«‹ 2 3 4 5›»