ЋИРИЛИЦА | LATINICA | ENGLISH
Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

Седам таблоида за три дана објавило више од 490 текстова о пресуди Зорану Марјановићу и убиству његове супруге Јелене


(Извор: Цензоловка) Таблоиди су једва дочекали објављивање пресуде за убиство певачице Јелене Марјановић и наставили са сензационалистичком експлоатацијом тог злочина, која је почела одмах после убиства пре шест година. Њих седам је за три дана објавило више од 490 наслова о пресуди Зорану Марјановићу – у просеку 70 дневно! Таблоиди су безброј пута показали да им морал, и људски и професионални, ништа не значи, али овај догађај је дао посебан допринос и без њега катастрофалном срозавању новинарске професије у Србији.


Виши суд у Београду је у петак донео првостепену пресуду којом је Зоран Марјановић осуђен на 40 година затвора због убиства своје супруге Јелене Марјановић, 2. априла 2016. године у Борчи.

Пресуда је била повод таблоидима да се у огромном броју текстова поново баве овим злочином, који је 2016. постао познат по највећој медијској експлоатацији једног убиства у историји српског новинарства. Фејк њуз трагач је израчунао да су само три таблоида, Информер, Ало и Курир, за три године о њему објавили чак 735 вести.

Цензоловка је пребројала да је за три дана, од 22. до 24. јула ове године, објављено више од 490 наслова о овом злочину на седам онлајн портала – Еспресо, Курир, Информер, Блиц, Ало, Република (портал Српског телеграфа) и Објектив.

Кодекс новинара је у априлу 2016. године, када је певачица убијена, прекршен 616 пута, док је претходне године кршења Кодекса било упола мање – 312. 

Сваки од њих је објавио по 70 текстова дневно! Није сваки текст носио и неке нове информације, пошто су они преносили и прилоге који су други о том случају објавили.

Осим тога што су још једном објављивали детаље о овом догађају који су претходних година објављени, наставили су и да сензационалистичким приступом крше Кодекс новинара Србије, пре свега износећи податке који крше права на приватност детета и на достојанство жртве.

„Тужан живот мале Јане“, „Како Зоран Марјановић проводи прве дане у затвору“, „Сандра Африка открила како се Зоран Марјановић понашао према Јелени“ – само су неки од наслова које су таблоиди објављивали у прва три дана након пресуде.

Највећи број објава у прва три дана имају портали Адрија медија групе – Еспресо (130 објављених наслова) и Курир (83). Следи их Информер (67).

Наведени таблоиди су писали о свим детаљима везаним за пресуду, користећи буквално све до чега су дошли – од тога шта је Марјановић радио пре пресуде, шта је Лепи Мића рекао о пресуди, због чега свекрва убијене певачице није била на сахрани, до тога шта Марјановић ради у затвору, да ли је јео и има ли посебне захтеве.

Придружиле су се и телевизије: Зорана Марјановића, који је осуђен за убиство своје супруге, угостила је Телевизија Пинк у ријалитију „Задруга“.


У недостатку информација, писали о врачарама, сатанистима, духовима…


Овај злочин је годинама био у центру пажње домаћих таблоида. Месецима после злочина текстови о убиству до тада не превише познате певачице свакодневно су пунили њихове насловне стране. Истраживање Фејк њуз трагача показало је да је за три и по године објављено 735 вести, највише у Информеру (268), Ало (253) и Куриру (232).

Фејк њуз трагач је показао колико су лажних података таблоиди објавили наводно користећи „изворе из истраге“ или проглашавајући своје углавном анонимне саговорнике за „крунске сведоке“.

Том детету није место у медијима, а медији се не заустављају само на томе шта је девојчица наводно рекла и где је и какву улогу имала, него и ко ће се о њој убудуће старати (Тамара Скрозза)

Медији су, наводи ФНТ, више од 30 пута најављивали да се „стеже обруч око починиоца” и предвиђали „коначно решење мистерије” – шест година пре него што је она заиста и судски решена. Хапшење убице се најављивало сваких неколико дана, колико и изјаве да је убиство решено.

Информер је тврдио да има документа из истраге, као и податке о прислушкивању породице Марјановић.

И Александар Вучић је у Информеру неколико пута коментарисао овај случај, користећи га у предизборној кампањи и још тада објавио да полиција зна ко је убио певачицу.

Таблоиди су тада у насловима имали безброј „сензационалних“ и „шокантних открића“.

Информер је понудио и награду од милион динара оном ко им достави доказе о томе ко је убица, подсећа Фејк њуз трагач.

Они подсећају да је од укупно 735 вести о том случају у таблоидима, чак 80 било о умешаности натприродног и окултног, о „Јеленином духу“ који шета Борчом, о сатанистима који тамо пирују, о сови која је предсказала убиство. Курир је писао о мрачној секти која је убила Јелену, о врачању свекрве, о коцу који је убица оставио на месту злочина…

Дупло више кршења Кодекса


Према анализи Савета за штампу, од 3. до 24. априла 2016. године у осам дневних листова било је 98 текстова о убиству Јелене Марјановић којима је прекршен Кодекс новинара Србије.

Забележено је кршење и до четири тачке Кодекса, пре свега о истинитости извештавања и заштити права на приватност.

Опет ће се изнова кршити исте тачке Кодекса које су кршене и раније. Али најважније су кршење права на приватност детета и кршење права на достојанство жртве (Тамара Скрозза)

Кодекс новинара је у априлу 2016. године, када је певачица убијена, прекршен 616 пута, док је претходне године кршења Кодекса било упола мање – 312.

Тамара Скрозза је тада навела да је поређење показало да је убиство певачице Јелене Марјановић разлог због ког је у априлу 2016. толико често кршен Кодекс.

Коментаришући велики број текстова након пресуде Зорану Марјановићу, Тамара Скрозза каже да је то не изненађује јер је тај случај увек привлачио пажњу и био предмет инструментализације. Као главни проблем у начину извештавања таблоида од самог почетка истиче улогу детета.

„Том детету није место у медијима, а медији се не заустављају само на томе шта је девојчица наводно рекла и где је и какву улогу имала, него и ко ће се о њој убудуће старати“, истиче Скрозза.

Она каже да се у извештавању о овом случају од почетка крши Кодекс и да се то и сада наставља.

„Опет ће се изнова кршити исте тачке Кодекса које су кршене и раније. Али кажем, најважније је кршење права на приватност детета, али и кршење права на достојанство жртве. То је тачка која се ретко помиње када се пише и говори о медијској етици код нас, а врло је важна. То подразумева да и особа која је жртва неког злочина, дакле која више није међу живима, има право на неко елементарно достојанство. Ако објавите фотографију жене која је убијена, у самртном грчу, што се десило, дакле то је објављено у медијима, ту сва прича о Кодексу новинара престаје“, каже Тамара Скрозза.

Sedam tabloida za tri dana objavilo više od 490 tekstova o presudi Zoranu Marjanoviću i ubistvu njegove supruge Jelene

Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 28.07.2022

 

 

 

 

 

 

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 28.јула у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Комисија ће разматрати следеће жалбе:

1.Павле Антић – Ало.рс

2.Павле Антић – Пинк.рс

3.Павле Антић – Блиц.рс

4. Мирослав Ињац – Озонпресс

5. Златко Чобовић – Ало.рс/Република.рс/Блиц.рс/Објеkтив.рс/Информер.рс

 

Седница је отворена за јавност.

ОПРОШТАЈ ОД ЗОРИЦЕ ВИШЊИЋ – Била је хероина новинарства

 

(Извор:Лозничке новости) Чланови породице, колеге и пријатељи опростили су се данас од новинарке Зорице Вишњић, сувласнице и главне и одговорне уреднице „Лозничких новости“. На комеморативном скупу у Вуковом дому културе окупили су се да изразе своје поштовање према жени која у својој каријери није имала мрља и која се као чврсти професионалац залагала за слободу говора и независност еснафа у којем је провела скоро четири деценије. У име колектива „Лозничких новости“ од ње су се опростили директор Владимир Станимировић и заменик главног и одговорног уредника, новинар Саша Трифуновић.

Фото: Лозничке новости 

 Немогуће је наћи реч и исказати бол коју осећамо ми из редакције у којој је до јуче са нама била Зорица. Били смо једна породица, пре свега, не само колеге и пријатељи. Често смо више времена проводили у редакцији него код куће. Када смо напустили РТВ „Подриње“, Зорица је предложила да покренемо новине, сматрајући да су оне потребне овом граду и да ми то можемо. Била је прави визионар и показало се да су „Лозничке новости“ и те како биле потребне овом граду, али и шире јер су постале препознатљиве широм Србије. Уз електронско издање и даље, у целом свету. Донедавно смо правили планове како да будемо још ближи читаоцима, како да неке нове садржаје донесемо у нашим новинама, на порталу и електронском издању. Недавно смо набавили нову опрему, настојећи да се модернизујемо. Набавили смо фото-апарат и објектив и прво што је Зорица тада урадила било је то да је позвала свог Перу да се похвали какву то нову опрему имамо и шта желимо са њом да урадимо. Зорица ће заувек остати у нашим срцима, а заувек ће живети кроз „Лозничке новости“ – рекао је Станимировић.

На неке биографске податке из богате каријере Зорице Вишњић подсетио је Трифуновић, поручивши да је њен одлазак велики и ненадокнадив губитак пре свега за породицу, за њене „Лозничке новости“, као и за „седму силу која је остала без врсног новинара, оштрог пера, критичког погледа, увек професионалног и у служби најпре слушалаца, а последњих петнаест година читалаца којима је неопходне информације настојала да пренесе што тачније, објективније и благовременије“.

– После Дула Душана Јошића кога смо изненада, такође без поздрава, изгубили пре три године сада смо остали и без наше Зоке. Редакција је била њена друга кућа. Мораћемо даље сами, због ње, нас и читалаца о којима је увек водила рачуна. Није и неће бити лако, али оно што је сигурно јесте то да ће наша Зока увек бити са нама, у нашим мислима, срцима, причама. Како би то неки рекли, сада је појачала неку небеску редакцију. Тако је, нажалост, хтео живот, чију окрутност по други пут осећа наша мала редакција. Путуј Зоко наша и хвала ти на свему – рекао је Трифуновић.

У име градске управе, последњи поздрав Зорици Вишњић упутио је градски менаџер Дејан Сталовић истичући да је са тугом и неверицом примљена вест о смрти „супруге, мајке, сестре, колегинице, пријатељице, дугогодишње новинарке и уреднице „Лозничких новости“ и РТВ „Подриње“ Зорице Вишњић, која нас је напустила тихо, изненада и прерано“.

– Зорица је била изузетно посвећена како породици тако и колективима у којима је радила и оставила неизбрисив траг извештавајући јавност о дешавањима у свом родном граду. Захваљујући свом раду и посвећености новинарском позиву, Зорица Вишњић је 2013. године добила Плакету Града Лознице. Заједно са својим колегама допринела је унапређењу и бржем развоју новинарства у нашем граду и Србији. Зорице Вишњић ћемо се сећати по њеној предузимљивости, срчаности и истрајности у свему што је радила. Била је професионалац и зналац у свом послу и Лозничани ће је памтити управо по томе. Њен одлазак је ненадокнадив губитак за Лозницу и Лозничане и оставља велику празнину међу људима са којима је живела и радила.  У име градоначелника Лознице Видоја Петровића, руководства града Лознице, као и у своје лично, упућујем искрено саучешће сину Александру, супругу Пери, породици, колективу „Лозничких новости“, колегама и пријатељима Зорице Вишњић – рекао је Сталовић.

Због изненадне спречености да присуствује комеморативном скупу, од Зорице Вишњић се писаним путем опростила и Снежана Милошевић у име ПУ „Локал прес“ чији су члан и „Лозничке новости“.

– Јучерашњи дан, тај петак којег си сваке недеље чекала са толико ентузијазма, снаге и воље да Лозничанима испричаш своју причу на професионалан начин, био је дан који су твоје колеге из читаве Србије провеле обраћајући се канцеларији „Локал преса“ у неверици. То је дан кад нико од локалних новинара, твојих колега, није поверовао у вест да више ниси са нама. Као да си се поиграла са свима нама показујући нам колико истина може бити болна, окрутна и тешка, а опет да је то истина. Она за коју си се ти тако здушно борила у информисању, поштена и непристрасна, истина намењена свима, истина којој се мора веровати. Зорица је била наш члан и наша савест у Комисији за жалбе Савета за штампу и председница Управног одбора ПУ „Локал прес“ у периоду од 2016. до 2018. У том периоду као њена прва сарадница веровала сам јој колико и себи. Уверена сам да је она то осећала и знала. Нимало нису биле лаке одлуке доношене у овом периоду. Захтевале су велико и ванредно ангажовање, захтевале су визију како да побољшамо ову медијску сцену која из дана у дан бележи своје веће посрнуће. Управо зато, јуче су је колеге из Београда назвале хероином. И заиста, Зорица то јесте била. Одважна, одлучна да држи до своје речи и својих дела, истрајна до последње могућности – поручила је у писму Снежана Милошевић.

О годинама проведеним у сарадњи и дружењу са Зорицом Вишњић, говорио је и Владимир Митрић, дописник „Новости“, док су о годинама проведеним у Радио „Подрињу“, касније и телевизији говорили Јелена Павловић, која је почетком деведесетих прешла у Радио Београд, Љубомир Ћорилић, некада такође уредник у Радио „Подрињу“, и Данијела Ивановић, тренутно задужена за послове главног и одговорног уредика у РТВ „Подриње“.

Зорица Вишњић сахрањена је данас на лозничком гробљу у присуству великог броја њених пријатеља, чланова породице и колега.

ЛН

https://loznickenovosti.com/2022/07/23/oprostaj-od-zorice-visnjic-bila-je-hero/?_rstr_nocache=rstr93062dfa4b1a593d

IN MEMORIAM – Зорица Вишњић (1960 – 2022)

 

 

Наша Зока, Зорица Вишњић, колегиница, пријатељица, сувласница и главна и одговорна уредница недељника Лозничке новости, преминула је јутрос после краће болести. После завршеног Факултета политичких наука у Београду 1983. године почиње да ради у Радио Подрињу где је била уредник политичке редакције. Њен глас био је један од симбола радијске куће у којој је 1997. постала одговорни уредник Другог програма Радио-Подриња где је све што је научила од старијих колега настојала да пренесе младој екипи.

После приватизације РТВ Подриње, са групом новинара, 2008. године покреће Лозничке новости. Од првог броја листа на првом месту било јој је важно да новине буду професионалне, да се поштују кодекси ове професије, а најбитније јој је било да испоштује читаоце и увек им пружи истиниту, тачну, правовремену и објективну информацију. Често је говорила ‘’Имамо обавезу према нашим читаоцима’’. Била је учесница и уредница у више медијских пројеката у оквиру редакције или у партнерству са другим медијским кућама као и учесница више радионица и едукативних програма за подизање професионалних знања и вештина. У два мандата била је чланица УО ПУ „Локал прес“, у једном мандату председница УО „Локал прес“, била је и  председница УО Савета за штампу и члан Комисије за жалбе Савета за штампу. Плакету поводом Дана града добила је 2013. године.

Велики, ненадокнадив губитак претрпеле су Лозничке новости, као и лозничка ‘’седма сила’’ која је остала без врсног новинара, оштрог пера, критичког погледа, увек професионалног и у служби најпре слушалаца, а последњих петнаест година читалаца којима је неопходне информације настојала да пренесе што тачније, објективније и благовременије. Отишла је изненада, брзо, прерано, нисмо имали прилике ни да се људски опростимо. После Дула Душана Јошића кога смо изгубили пре три године данас смо остали и без наше Зоке. Више нећемо средом остајати до касно у ноћ ‘’ломећи’’ нови број Лозничких новости, тражећи фотографије, боље наслове, нећемо слушати њен смех од којег је умела да се зацени, ако би у редакцији ‘’пала’’ добра шала. Морамо даље сами. Због ње, нас и читалаца о којима је увек водила рачуна. Није и неће бити лако, али оно што је сигурно јесте то да ће наша Зока увек бити са нама, у нашим мислима, срцима, причама. Како би то неки рекли, сада је појачала неку небеску редакцију. Тако је, нажалост, хтео живот, чију окрутност по други пут осећа наша мала редакција. Путуј Зоко наша  и хвала ти на свему.

Иза наше Зоке остали су супруг Перо и син Александар. Зорица Вишњић биће сахрањена сутра (23.7) на лозничком градском гробљу у 13 часова.

Редакција ЛН

http://loznickenovosti.com/2022/07/22/in-memoriam-zorica-visnjic-1960-2022/

 

 

 

 

🎥Снимак са  Трибине „Рад Савет за штампу у 2022.години“ одржане 20.07. можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:

Резултати рада Комисије за жалбе у периоду јануар – јун 2022.године

Резултати рада Комисије за жалбе у периоду јануар – јун 2022.године

(представљени 20.7.2022. године у Прес центру УНС)

Од почетка године на адресу Савета за штампу стигле су 44 жалбе, од којих је у процедури 10, осам жалби је одбачено из формалних разлога, док је пет решено медијацијом. У једном случају Комисија није могла да донесе одлуку, док је у свим осталим одлучено да је Кодекс прекршен, саопштено је на трибини, на којој су предстваљени и најинтересантнији случајеви о којима је Комисија одлучивала.

Оцењено је да је добро што је повећан број жалби које се решавају тако што се постигне договор између подносиоца жалбе и редакције, те да је охрабрујуће да је у првих шест месеци тај проценат био нешто изнад 20 одсто. Међу њима је и случај већ познат јавности – два текста која су се односила на то да се мајмунске богиње, наводно, шире самомеђу геј популацијом. Две редакције су се извиниле и уклониле текстове”, рекла је Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, представљајући резултате Комисије за првих шест месеци 2022. године.

 

Фото: Пресс центар УНС-а 

Када јер реч о случајевима у којима договор није постигнут пре него што је стигао пред Комисију ни у једном није одлучено да Кодекс није прекршен. Они који су се жалили увек су у били праву, указала је она и рекла да је једини изузетак колумна Марка Видојковића у листу “Данас” која се односила на Роме, а где су чланови били подељени, тако да Комисија није могла да донесе одлуку да ли је Кодекс прекршен или није.

“Тамо где је Комисија одлучила да је Кодекс прекршен ради се о 11 одлука који се односе на медије који су прихватили пуну надлежност Савета, док се осам одлука односи на медије који нису и њима су изречене јавне опомене. Најчешће жалбе биле су на текстове у “Блицу”, који је пет пута кршио Кодекс и, на нашу велику жалост, ниједну одлуку нису објавили”, истакла је Новаковић.

Кодекс је два пута прекршио “Ало”, по једном “Телеграф.рс”, “Курир”, “Новости” и “Стори”, јавне опомене су два пута изречене “Информеру” и порталу “Решетка.рс”, а по једном “Дневнику”, “Новој”, “Сремскомитровачком портал” и порталу “Објектив”.

О зускама и влашкој магији

Најчешће жалбе односиле су се на права мањина и дискриминацију и ширење стереотипа, као и извештавање о несрећама, док се део жалби односио и на прекршаје у вези са заштитом идентитета деце.

Представница УНС-а у Комисији за жалбе и председавајућа у претходних шест месеци Оливера Милошевић подсетила је а би новинари требало да буду одговорни својим читаоцима И да не манипулишу њиима, али и одговорни према људима о којима пишу – да не нарушавају њихово право на приватност, да их не дискриминишу, не уништавају им животе.

“Протеклих шест месеци имало смо три жалбе које се тичу повреде права националних мањина, прву је поднела Влашка народна странка због два текста на портал “Ало.рс”, чији наслови већ указују да је реч о сензационалистичком начину представљања једне националне мањине”, рекла је Милошевић.

То није први пут да се о томе пише, али у овим текстовима “Ало” је, како је рекла, отишао корак даље користећи непримерене изразе, који нису нигде овако директно помињани. Комисија је у овом случају одлучила да је Кодекс прекршен, а Милошевић је напоменула да ауторка текста није разумела грешку, да се у одговору на жалбу позвала на то да је само пренела речи туристичког водича.

Друга слична жалба је поднета је на текст објављен на порталу “Дневник.рс”, о ловакињама које долазе у Београд да раде као кућне помоћнице. Иако, како каже, контекст и цео текст није негативан, новинар је требало да зна да су изрази “тотице” или “зуске” које је употребио када је говорио о Словакињама погрдног значења, као и да је изједначавање припадница једне националне мањине са спремачицама и кућним помоћницама увредљиво и дискриминаторно.

Последњи случај о ком је Оливера Милошевић говорила је онај у ком Комисија није успела да донесе одлуку јер су четири члана сматрала да јесте, а четири да није прекршен Кодекс.

“Два удружења поднела су жалбу због колумне Марка Видојковића у листу “Данас”, у којој се бавио злоупотребом Рома у политичке сврхе. Они су у жалби указали да је вређао и омаловажио Роме. У одговору главног уредника Данаса Драгољуба Петровића истиче се да није било дискриминације, да су се извинили, повукли текст са сајта, а потом је уследила нова колумна у којој аутор објашњава прву, односно да му мета нису били Роми, већ режим”, рекла је Милошевић. Она је објаснила да у овом случају Комисија није имала довољан број гласова, али да су имали дискусију где је део њих мислио да се Видојковић служио иронијом и цинизмом, што је дозвољена доза претеривања. Други су мислили да је о истој теми могло да се пише и на други начин.

Заштита малолетника

Представница Асоцијације медија у Комисији за жалбе Јелка Јовановић рекла је да је двоје чланова који раде у листу “Данас”, укључујући и њу, било изузето из гласања на тему колумне Марка Видојковића и подсетила да је у међуремену повереница за заштиту равноправности донела је мишљења да у овом случају јесте реч о дискриманцији Рома.

Она се осврнула и на случајеве који се тичу социјалне заштите, како штићеника, тако и запослених у социјалним службама.

“Имали смо више жалби које се односе или на повреде права деце, у случају трауматичних развода или насиља у породици, али смо имали и један попут онога када су деца самовољно напустила Дечје село из Сремске Каменице. Неколико деце штићеника је тада отишло у своје природне породице без дозволе и то је у неким медијима на неспретан начин представљено, чиме су повређена и њихова права, јер су идентификовани, али и цела институција Дечјег села је повређена”, истакла је Јовановић. Десило се, како је напоменула, још неколико сучајева да су се жалили људи из Центра за социјални рад или они чија су права повређена.

Јовановић је рекла да је важно да постоје овакве жалбе, а напоменула је да је и сама поднела жалбу у случају детета које је погинуло на Новом Београду.

“Медији су на порталу пренели фотографију са Фејсбука, на којој се види адреса породице, објавили снимке на којима се виде и чују родитељи који плачу анд телом детета и ту је било правдања да је то учињено из најбоље намере. Оправдање је било и да се на том месту често претрчава улица, да су својим писањем испословали да се направи додатни пешачки прелаз”, истакла је Јовановић и додала да је лепо што је акција успела, али да је исто тако недопустиво да се жртве, посебно деца, на тај начин “развлаче” по медијима.

 

Сандра Перић, представница Коморе социјалне заштите, која је у протеклом периоду поднела неколико жалби Савету за штампу је указала да је откривање идентитета деце, посебно када је реч о осетљивој категорији корисника социјалне заштите озблиљан проблем и да медији често не воде рачуна о томе да објављјући њихове личне податке могу да их “обележе” за цео живот, будући да ро остаје на Интернету трајно. Она је указала и на то да би и социјални радници и установе морали да буду доступнији медијима, јер би се тиме избегло овакво проблематично извештавање и додала да се нада да ће сарадња са Саветом за штампу довести и до тога.

 

ЗАКЉУЧЦИ

* Од почетка године стигле су 44 жалбе, Комисија ће о њих 10 тек да одлучује крајем јула, осам жалби је одбачено, док је пет решено медијацијом.

*У истом периоду Комсија није донела ниједну одлуку да Кодекс није прекршен, они који су се жалили су углавном били у праву.

* Све је више случајева који се решавају тако што се постигне договор пре него што се стигне до Савета, што је охрабрујуће. У односу на укупан број жалби 20 одсто је оних који се реше медијацијом.

* Најчешће су се жалбе односиле се на права мањина и дискриминацију и ширење стереотипа, као и извештавање о несрећама, док се део жалби односио и на кршења у случају заштите идентитета деце.

* Новинари често нису ни свесни да својим извештавањем шире предрасуде и стереотипе, нити колико је то увредљиво за припаднике одређених мањина, због чега им је потребна додатна едукација у овој области.

* Потвреда права деце и откривање његовог идентиета је озбиљан проблем, чак и када иза тога не стоји лоша намере, већ жеља медија да помогну, рецимо у проналажењу несталог детета, па је и овом случају потребно разговарати са новинарима и уредницима како би изменили и унапредили редакцијске праксе.

Видео: Трибина „Рад Комисије за жалбе у 2022. години“

Снимак са Трибине „Рад Савет за штампу у 2022.години“

 

 

 

 

🎥Снимак са данашње Трибине „Рад Савет за штампу у 2022.години“ можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:

Комисија за жалбе Савета за штампу: За шест месеци 44 жалбе, Блиц највише кршио Кодекс


(Извор: Данас) Злуопотребе деце и повреде њихових права у медијима биле су тема готово сваке седнице Комисије за жалбе Савета за штампу у протеклих шест месеци, закључак је конференције коју је данас одржала Комисија како би представила свој рад у овој години. Највише пута Кодекс је прекршио Блиц, где је у како је одлучено у случају пет жалби, затим Ало са два прекршаја, а по једном Курир и Новости.

Две опомене отишле су на адресау Информера и портала Решетка, а по једна порталима Објектив и Дневник.рс, изнела је податке Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу.

– У тренутној процедури је 10 жалби, које ће бити разматране на седници 28.јула, осам жалби одбијено је из процедуралних разлога, а пет их је решено медијацијом, што мислим да је добро, јер овај број редакција које су се одлучиле да нешто предузму, извине се, одговоре, уклоне спорни текст је охрабрујућ, чак 20 одсто од укупног броја жалби, навела је Новаковић.

Осталих 11 прекршаја односило се на медије који су прихватили пуну надлежности Савета за штампу и осам у медијима који не прихватају надлежност Савета, те им је изречена само опомена. Блиц, који је највише пута прекршио Кодекс ниједном није објавио одлуку Комисије, напоменула је Новаковић.

Две од жалби решених медијацијом тицале су се текстова о којима се у јавности доста полемисало, а односе се на тему да се мајмунске богиње шире међу геј популацијом. На две жалбе Београд Прајда редакције су се извиниле и уклониле те текстове, изнела је податке Новаковић.

– Од осталих случајева, у којима редакције нису реаговале пре него је случај стигао пред Комисију, у свим случајевима је донета одлука да је Кодекс прекршен. Једини случај где су чланови комисије постали подељени и нису успели да донесу одлуку је случај колумне Марка Видојковића у Данасу, око чега је такође било доста полемика у јавности,истакла је Новаковић и додала да су међу жалбама најдоминантније три теме: права мањина, дискриминација и ширење стереотипа о њима, несреће и заштита малолетника, пре свега у црним хроникама али и ван, као и новинарска пажња, слепо веровање извору и прећуткивање информација.

Оливера Милошевић, представница УНС-а у Комисији за жалбе истакла је да је у последњих шест месеци, осим што нису изостале злоупотребе трагедија и рањивих група, стизале су и жалбе које се тичу повреда права мањина.

– То нису честе жалбе, али је добро што их сада има, јер се скреће пажња на те случајеве. Специфичности тих случајева је што често пролазе испод радара, навела је Милошевић.

Она је представила три жалбе које су поднеле најпре Влашка народна странка због текстова на порталу Ало, због сензационалистичког и искривљеног представљања националне мањине. Други је пример је текст на порталу Дневник.рс, који говори о Словакињама које долазе у Београд да раде као кућне помоћнице, због назива којее та мањина сматра увредљивим. Трећи је случај колумне марка Видојковића о злоупотреби Рома у политичке сврхе приликом гласања на изборима. То је једини случај где међу члановима Савета није постигнута сагласност да ли је Кодекс прекршен, али је Данас похваљен као лист који у потпуности поштује одлуке Комисије, као и да се одговорима, извињењем и реаговањима након текста потрудио да исправи пропуст.

– Новинари морају да размишљају како нешто што напишу о трагедији утиче на породици, а све чешћа је ситуациј ада нема емпатије, да медији уништавају животе недужних људи, рекла је Милошевић говорећи о писању Курира о настрадалом раднику из Лесковца.

Јелка Јовановић, представница Асоцијације медија у Комисији за жалбеистакла је да посебан сегмент на који треба да се обрати пажња приликом извештавања и писања представљају права штићеника и запослених у социјалним службама.

– Имали смо више случајева повређивања права малолетника јер су идентификовани. Велики део преступа се дешава због фотографија, навела је Јовановић и подсетила на пример погибије детета на Новом Београду, када је Блиц пренео са Фејсбука слику на којој се види адреса породице.

– Није допустиво ни по Кодексу ни по законима да се жртве посебно деца развлаче по медијима, закључила је Јовановић.

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/komisija-za-zalbe-saveta-za-stampu-za-sest-meseci-44-zalbe-blic-najvise-krsio-kodeks/

Савет за штампу позива Вас на трибину „Рад Комисије за жалбе у 2022. години“

 

 

 

 

 

Савет за штампу позива Вас на трибину
„Рад Комисије за жалбе у 2022. години“

 

           Говориће:


• Оливера Милошевић, представница УНС-а у Комисији за жалбе
• Јелка Јовановић, представница Асоцијације медија у Комисији за жалбе
• Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Време: Среда, 20. јул 2022, 14 сати
Место: Пресс центар УНС-а, Кнез Михаилова 6/3

Медији у Србији све чешће крше права и приватност деце, потврђују одлуке Комисије за жалбе Савета за штампу – од откривања идентитета деце жртава, преко објављивања непримерених и узнемирујућих садржаја, до све чешћег директног укључивања у бракоразводне парнице.
Злуопотребе деце и повреде њихових права биле су тема готово сваке седнице Комисије у протеклих шест месеци.


Више прекршаја Кодекса новинара односило се и на дикриминацију и ширење стереотипа о мањинама, а извештавање о несрећама и породичним трагедијама било је уобичајено непрофесионално и неетично.

Желимо да колеге и јавност упознамо са каракеристичним случајевима, да укажемо на најчешће грешке и пропусте, али и на (не)исправна тумачења одређених стандарда.

Ваши коментари, примедбе и запажања биће нам драгоцени у даљем раду.

 

Одлуке са 124. седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 30.06.2022

  1. Комора социјалне заштите против портала Блиц.рс- Жалба решена прекршај Кодекса
  2.  Комора социјалне заштите против портала Телеграф.рс- Жалба решена прекршај Кодекса 
  3. Комора социјалне заштите против дневног листа и портала Нова.рс- Жалба решена прекршај Кодекса
  4. Надежда Мирковић против  Сремскомитровачког портала- Жалба решена прекршај Кодекса
  5. Вукашин Обрадовић против дневног листа Објектив и портала Објектив.рс- Жалба решена прекршај Кодекса
  6. Влашка народна странка против портала Ало.рс- Жалба решена прекршај Кодекса

Записник са сто двадесет четврте седнице одржане 30.06.2022

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.125
30.6.2022.
Нови Сад

ЗАПИСНИК

Са 124. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.6.2022. године у 14 сати у просторијама Независног друштва новинара Војводине у Новом Саду
Присутни чланови Комисије: Оливера Милошевић, Надежда Будимовић (уместо Зорице Вишњић), Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић, Тамара Скрозза, Бојан Цвејић, Златко Чобовић и Јелена Петковић
Одсутни чланови Комисије: Снежана Андрејевић
Остали присутни: Мирко Јанкелић, директор Дечијег села у Сремској Каменици, представници медија, Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Влашке народне странке на текстове објављене на порталу „Ало.рс“
2.Разматрање жалбе Коморе социјалних радника на текстове објављене на порталу „Нова.рс“ и у дневном листу „Нова“
3.Разматрање жалбе Коморе социјалних радника на текст објављен на порталу „Блиц.рс“
4.Разматрање жалбе Коморе социјалних радника на текст објављен на порталу „Телеграф.рс“
5.Разматрање жалбе Надежде Митровић на текс објављен на „Сремскомитровачком порталу“
6.Разматрање жалбе Вукашина Обрадовића на текст објављен у дневним листу „Објектив“ и на порталу „Објектив.рс“


1. Жалба Влашке народне стране односи се на два текста у којима се, како се наводи, тенденционзно нипододаштавају, вређају и извргавају руглу одређени обичаји, друштвени односи и културна заоставштина Влаха, односно Румуна. Оливера Милошевић је, у току расправе, истакла да је, као новинарка, често писала о обичајима и традицији Влаха, те да јој није непозната банализација те традиције и њено свођење на магију, али да се овим текстовима заиста отишло предалеко – говори се о стрнџању као о инцестуалним оргијама, о употреби мртвачке воде и сличним стварима којима се у потпуно негативном контекту представља једна национална мањина и њена културна баштина. Додала је да је поразно и то што се из одговора ауторке текста види да она није разумела да не треба преносити све што говори водич који се обраћа малом броју туриста и да то не може бити исто као када се нешто објави у медију. Вида Петровић Шкеро је рекла да је сагласна са овим и да предложеним прекршајима Кодекса треба свакако додати и то да новинар није поступио са дужном професионалном пажњом, јер је потпуно јасно да уопште нема свест о томе да својим писањем може да у јавности створи потпуно погрешну представу. Тамара Скрозза се сагласила са свим што је речено и указала и на неке детаље из одговора ауторке текстова, која је навела да је пренела оно што је водич говорио и истакла да је он сам Влах, те да зато није имала разлога да сумња у његове добре намере. Она је ово оценила као „трагично“ неразумевање чињенице да то што је неко припадник одређене мањине никако не значи да можемо да му верујемо све што говори у вези са том националном мањином. Владо Мареш је био сасвим другачијег мишљења – рекао је да ће гласати да Кодекс није прекршен, да текст није насрећније написан, да је могло боље, са можда мало ироније или цинизма, али да такође нема разлога ни да одлука Комисије буде толико „љутита“. Оваквих текстова, забавног садржаја, има много, годинама се пише о тим обичајима и о магији, па тако, рецимо, и у вези са стрнџањем, које је веома познато. Има различитих тумачења тог обичаја, али све то не треба преозбиљно схватати. Због тога је претерано рећи да је новинарка слепо веровала извору, јер ту нема шта да се верује, реч је о празноверју, које или у том крају заиста постоји или се измишља и од тога прави турустичка атракција. Истакао је да Влашка народна странка свакако има право да овако реагује, али да не воли кад партија у својој политичкој борби креће прво на медије и додао да има националних мањина о којима се пишу много страшније ствари и да Власи не спадају у нације које су у медијима понижаване и дискриминисане. Златко Чобовић је, међутим, сматрао да Кодекс јесте прекршен, јер се у тексту уопште не улази у суштину, већ се наслеђе једног народа своди на магију и бизарне ритуале. Додао је и да то што новинарка, како тврди, није имала намеру да било кога вређа, за одлучивање Комисије није битно, јер она утврђује да ли је оно што је објављено у складу са Кодексом, а не шта је била нечија намера. Додао је да би Комисија требало да се изјасни и о томе да ли је Кодекс прекршен необјављивањем одговора Влашке народне странке. Јелка Јовановић је рекла да је иритира овакав Марашев став и указала на важан аспект – да ниједан медиј који држи до себе не би смео да пропагира сујеверје и да шири стереотипе који се понављају из деценије у деценију, Јелена Петковић је рекла да је скоро немогуће писати репортаже без упознавања читаоца са ширим контекстом,и без више извора, а у овом случају је све написано само на основу онога што говори један водич, што је све потпуно погрешно и уопште није у складу са новинарским правилима. Драган Ђорђевић је нагласио да је редакција пропустила прилику да објави реаговање Влашке народне странке, како би се чула и „друга страна“, односно и другачије мишљење од оног у тексту, а кад је реч о томе да ли су текстови увредљиви или не, битно је шта кажу представници те мањине и како се они осећају. Комисија је, након дискусије, са девет гласова „за“ и једним против“ одлучила да су прекршене тачка 4 поглавља  тачке 1 и 6 поглавља 4, тачке 1, 2 и 4 поглавља 5.
2.-4. Комисија је водила обједињену расправу о три жалбе Коморе социјалних радника, које су се односиле на откривање идентитета малолетника који су напустии Дечије село. Оливера Милошевић је нагласила да постоје процедуре како се поступа у оваквим ситуацијама и да не треба новинари и медији да преузимају посао надлежних државних органа, да они трагају за децом и да, без захтева и консултација са полицијом, објављују њихове фотографије и личне податке. По мишљењу Бојана Цвејича сви текстови су драстичан пример кршења свих одредби о заштити малолетника. Он је додао да је веома чудно да су сва три медија објавила да су деца нестала, али не и да полиција већ трага за њима. Накнадним блуровањем лица деце „Телеграф.рс“ је покушао да исправи грешку, али то ништа не значи, када је њихов идентитет већ откривен. Тамара Скрозза је оценила да има ситуација када је оправдано да медији помогну у трагању за неким, посебно кад је реч о детету и подсетила на случајеве Тијане Јурић и малолетнице коју је отео Малчански берберин, у којима је улога медија била кључна. Наравно све то мора да се ради у координацији са полицијом, а не на захтев неке професорке или некога ко уопште није надлежан. Рекла је и да је пред Комисијом већ било доста случајева кршења Кодекса кад је у питању заштита деце и да то постаје „најпроблематичнији“ део Кодекса за део медија који не размишљају о последицама својих поступака и о томе да ће оно што је објављено на Интернету заувек обележити животе те деце. У овом случају, не само да је објављено да је реч о малолетницима без родитељског старања, што они можда не желе да се зна, него су медији грубо ушли у њихову интиму објављујући низ непотребних детаља, рецимо како су девојчице лепе, и спекулишући о разлозима одласка. Овакво понашање медија окарактерисала је као нечасно. Владо Мареш је, међутим, нагласио да му све ово личи на оно „тресла се гора, родио се миш“, јер се заправо ништа није десило и све се лепо завршило. Десило с то да су деца негде отишла, као што деца иначе раде, а медији нису никога злоупотребили, него су се одазвали на позив разредне, које је и објавила њихове слике, са намером да помогну, те да је сасвим погрешно тврдити да медији треба да се укључе само на позив полиције. Ако новинари нису на страни слабијег и онога коме треба помоћи, велико је питање шта раде и не смеју се медији оптуживати да нешто злоупотребљавају и ометају, ако указују на рад социјалних служби и установа, јер постоји јавни интерес, па и интерес штићеника да се о томе пише. А ми не можемо знати како ће и да ли нешто утицати на ту децу за неколико година и тврдње да ће имати негативан утицај на њихов живот у будућности су само спекулације и нагађања. Вида Петровић Шкеро је рекла да су текстови непрофесионални и да нису написани са дужном професионалом пажњом, јер су супротно Кодексу, па и закону, објављене фотографије деце, а деца су интервјуисана без сагласности старатеља. Рекла је да Комисија треба да утврди да ли је новинар добро проценио шта је у овом случају важније – слобода говора или нечија права и да ли је то добро извагао. Није на Комисији да оцењује да ли је на крају све добро исплало или не, већ да ли је новинар кршио правила професије. Новинар мора да буде свестан и тога да кад напише да су девојчице лепе, то може да подстакне неког „берберина“ да их потражи, или да су, уплашена новинским написима, деца могла да одлуче да негде побегну. Новинар је морао и да се распита због чега је одузето старатељство оцу, пре него што позове читаоце да њему јаве где је дете и није смео да тако олако пише о наводом вршњачком насиљу. Златко Чобовић је истакао да је Кодекс прекршен, да су медији непрофесионално поступили у једној тешкој ситуацији за децу чије животне околности су иначе тешке. Медији су преузели практично личну потреницу разредне, без икакве коориднације са полицијом, у тренутку кад је већ било јасно да деца нису отета, нити трагично нестала, већ да су сама отишла. Нагласио је и да накнадно блуровање фотографије ништа не значи, јер кад се једном нешто објави на Интеренту, то се шири невероватном брзином, јер сви преузимају тај садржај и немогуће је то поправити накнадним блуровањем. Тамара Скрозза је подсетила да Комисија за жалбе одлучује о прекршајима Кодекса и да се, док постоји он мора поштовати, јер служи да новинарима покаже где су границе које не смеју да пређу и да штите људе о којима извештавају. Јелка Јовановић је рекла да је само у једној ствари сагласна са Владом Марешом – да о раду социјалних служби треба извештавати, али то мора да се ради уз поштовање ограничења која социјални радници, посебно они који брину о деци без родитељског старања, имају у свом јавном иступању. Јелена Петковић је објаснила да може да разуме да су медији објавили фотографије деце, јер су желели да помогну у њховом проналажењу, али да никако не може да разуме они што је објављено уз те фотографије – улажење у интимне детаље њихових живота, преношење изјава и сличних ствари. Додала је и да ни у једном тексту није видела да је неко позвао полицију да пита какве информације има у вези са овим случајем. Надежда Будимовић је нагласила да су спорни текстови школски примери кршења и Кодекса и закона о заштити малолетника и подацима о личности, јер је из тих текстова јасно да је, када су објављени, већ било познато да су деца сама отишла и где се налазе. Читава прича је била у служби сензационалцма, а не жеље да се помогне у проналажењу деце. Медији се нису бавили ни социјалним службама, ни радом Дечијег села, нема саговорника на те теме, а није било никакве потребе да се објављују имена деце, разговори са њима и детаљи из њихових живота. Све је урађено непрофесионално, површно и сензационалистички. Комисија је, потом, са девет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да је „Нова“ прекршила тачку 5 поглавља ИВ, тачку поглавља В, тачке 6 и 7 поглавља 6 и тачке 1 и 4 поглавља 7. Такође са девет гласова „за“ и једним „против“ одлучено је да је „Блиц“ прекршио тачку 5 поглавља 4, тачку поглавља 5, тачку 7 поглавља 6 и тачке 1 и 4 поглавља 7. Иста одлука донета је и о жалби која се односила на „Телеграф.рс“
5.Надежда Мирковић, директорка Предшколске установе у Руми поденла је жалбу због текста у којем је, како је навела, све што је о њој објављено нетачно и увредљиво, а односи се на наводне незаконитости у раду. У току краће дискусије, Владо Мареш је рекао да је у овом случају Кодекс новинара прекршен, да објављени текст уопште ни не личи на новинарски текст, већ на немушти урадак, који иде пред суд и да заправо личи на „мотивациони говор онога ко жели да направи групу за линч“. Комисија је у овом случају једногласно одлучила да су прекршене тачке 2 и 4 поглавља 1, тачке 1 и 2 поглавља 5, а објављивањем фотографије и тачка 1 поглавља 7.
6.Вукашин Обрадовић жалио се Савету за штампу због текста у којем је, између осталог, оптужен да пише против Данила Вучића, по налогу Новице Тончева, од кога прима “месечну апанажу”. Тамара Скрозза је указала на то да поново имамо ситуацију која се не ретко дешава последњих година, да се државни таблоиди свом снагом усмере на новинара чији им се начин извештавања не допада. Додала је да је неопходно да се нагласи и какве последице је овакво непрофесионално извештавање изазвало – у појединим медијима се претило да ће се објавити подаци о деци Вукашина Обрадовића, што је “посебна димензија ове језиве приче”. Скрозза је нагласила да деца Вукашина Обрадовића нису исто што и деца носилаца највиших државних функција, јер Обрадовић нема моћ одлучивања о најбитнијим стварима за ову државу и зато је такво изједначавање језиво. Деца државних функционера, председника или министара јесу под лупом јавности, јер преко њих може да се утиче на одлуке родитеља. Јелка Јовановић је подсетила и на то да је, после овог текста, чак и Дијана Хркаловић нашла за сходно да прозове Вукашина Обрадовића иако он нема никакве везе са спором унутар владајуће странке. Чланови Комисије су једногласно одлучили да су прекршене тачке 1, 4 и 5 поглавља 1 тачке 1 и 2 поглавља 5, као и тачка 1 поглавља 4 Кодекса новинара Србије.

Седница је завршена у 15.25 сати.

Записник водила Председавајућа

Гордана Новаковић Оливера Милошевић

«‹ 29 30 31 32›»