Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 25.08.2022
🎥 Снимак са данашње седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане у просторијама Савета за штампу можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:
🎥 Снимак са данашње седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане у просторијама Савета за штампу можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 25. августа 2022. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Цивил Рajtс Дефендерс (Civil Right Defenders) – Печат
2.Златко Чобовић – Информер.рс/Објектив.рс/Ало
4.Велимир Булатовић – Инфоврањске
Седница је отворена.
(Извор: Цензоловка) Сви мониторинзи показују да домаћи медији, односно таблоиди, свакодневно направе по више прекршаја етичких и професионалних новинарских стандарда који су прописани Кодексом новинара Србије.
Међутим, не утичу сви директно на животе обичних грађана као неколико који су најчешће крше и упорно понављају и то углавном у медијима који прате такозвану црну хронику.
Откривање идентитета жртава било које врсте насиља и сексуалног злостављања је један од најгрубљих прекршаја који медији могу да учине, а таквих примера имамо скоро свакодневно.
Идентитет се не открива само објављивањем фотографија или имена и презимена жртве, већ се може открити и без тих информација уколико се објави низ других података који указују о коме је реч људима из њене блиске околине, на послу или месту у којем живи. Објављивањем иницијала, година, места у којем живи, података о члановима породице или где ради јасно могу да укажу на идентитет неке особе.
Жртве али и њихове породице и блиски пријатељи на тај начин, поред трагедије коју већ преживљавају или су преживели, добијају медијску пажњу која им сигурно у тим тренуцима не прија. Напротив, учинивши жртву препознатљивом утиче се и на будући живот те особе приликом наставка нормалног фунцкионисања. Та особа остаје упамћена и „обележена“ на Гооглу и интернету и постоји велика могућност да је због тога сви посматрају другачије.
Оваве врсте непоштовања еитчких и професионалних стандарда још драстичније су по питању малолетних особа и откривања њиховог идентитета, било да су жртве или чланови њихових породица. По питању малолетника, у том случају, постоји додатно негативан утицај на њихово даље одрастање, ментално сазревање и школовање.
Све док се не потврди да је нека особа крива за неко дело, није дозвољено откривати њен идентитет у јавности. Може се испоставити да та иста особа буде осумњичена за неко тешко дело, али да се на крају испостави да је недужна.
Међутим, уколико медији открију идентитет осумњиченог, директно или индиректно, тај „печат“ ће та особа носити до краја живота што може довести до проблема приликом повратка у редовни живот, приликом запошљавања, заснивање породице и слично.
Неретко таблоиди када извештавају о несрећама у којима је неко погинуо или извршио самоубиство утркују се ко ће први добити изјаве чланова породица или их усликати и снимити у тренуцима туге након сазнања о немилим догађајима.
Често можемо у медијима видети снимке чланова породица тугују над преминулим телима својих вољених, што њима уколико виде или људима из њиховог окруења само додатно повећава патњу.
Узимање изјава од чланова породица представља у тим тренуцима грубу злоупотребу њихових емоција у тренуцима када они из размљивих разлога нису емоционално свесни и прибрани, те и оно што кажу може да се испостави касније да уопште нису желели или се покају. Новинари зато у тим тренуцима не би смели уопште да прилазе члановима породице, а камоли да покушавају у тим моментима да додатно стају на муку људима.
Нажалост, иако су ови прекршаји чести и јавно се указује на њих од стране новинарских удружења, невладних организација, Савета за штампу, таблоиди упорно инсистирају на овој пракси и настављају да загорчавају људима животе, зарад што већег броја кликова.
И то ће тако бити све док не буду кажњени од стране својих читалаца који ће престати да кликћу на такве вести, али и од стране оглашивача који се упорно оглашавају у таквим медијима.
https://www.cenzolovka.rs/etika/zasto-mora-bas-tako-najcesce-greske-u-medijima-koje-direktno-unistavaju-ljudima-zivote/
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.126
28.7.2022.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 125. седнице Комисије за жалбе, одржане 28.7.2022. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни чланови Комисије: Оливера Милошевић, Надежда Будимовић,Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић, Тамара Скрозза, Филип Шварм (уместо Златка Чобовића) и Јелена Петковић
Одсутни чланови Комисије: Снежана Андрејевић и Бојан Цвејић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Павла Антића на тестове објављене на порталу „Ало.рс“
2.Разматрање жалбе Павла Антића на текстове објављене на порталу „Пинк.рс“
3.Разматрање жалбе Павла Антића на текстове објављене на порталу „Блиц.рс“
4.Разматрање жалбе Мирослава Ињца на текстове објављене на порталу „Озонпресс“
5.Разматрање жалбе Златка Чобовића на текстове објављене на порталима: „Информер.рс“, „Ало.рс“, „Република.рс“, „Објектив.рс“ и „Блиц.рс“
Седница је почела минутом ћутања због преминуле чланице Комисије Зорице Вишњић.
Уместо ње је, одлуком Локал преса, за нову чланицу Комисије изабрана Надежда Будимовић. Одлуком Асоцијације медија на овој седници је, уместо одсутног Златка Чобовића, ту организацију представљао Филип Шварм.
1.-3. Комисија је водила обједињену расправу о три жалбе, будући да је њихов садржај био исти. Подносилац жалбе је сматрао да је прекршено више тачака Кодекса откривањем идентитета малолетног детета и наводних злостављача, преношењем искључиво тврдњи мајке и њеног адвоката, иако је тужилаштво већ одбацило кривичну пријаву. У току расправе Тамара Скрозза је оценила да Кодекс јесте прекршен, али је посебно указала да је одговор који је послала редакција портала „Ало“ нека врста пораза и Савета за шраму, јер показује тотално неразумевање и новинрског кодекса и професионалне етике уопште. Тврдња да у тексту нема снезационализма јер су дословно пренели исказ мајке, која најбоље зна шта је у интересу њеног детета је просто несхватљива. Додала је да „Ало“ ипак треба похвалити што је одговорио на жалбу, за разлику од остала два медија. Владо Мареш је рекао да „Блиц“ није прекршио Кодекс, док ће у остала дава случаја бити уздржан јер не жели да се огреши о некога, а мисли да Комисија не може да утврди шта се заиста догодило. Навео је да му не смета бруталност исказа жене која говори о страдању свог детета, која је могла бити и већа, док је одговор социјалне службе било „срамота читати“, те да све личи да је у овом случају реч о адвокатској игри, у којој треба да се докаже ко је вештији. Оливера Милошевић се није сагласила са овим, истичући да Комисија не треба и не сме да позива „на већу бруталност“, беу обзира што медији треба да истражују овај случај, јер постоји јавни имтерес. Али, овде је реч и о озбиљном кршењу претпоставке невиности – кривична пријава је одбачена и медији би морали да буду веома опрезни. По мишљењу Виде Петровић Шкеро, сви текстови представљају грубо кршење Кодекса, овакаво извештавање је већ постало тренд и Комисија више не би требало да буде толерантна више уопште.Истакла је да кад је очигледно да је реч о „родитељском рату“, медији не смеју да објаве све што им каже један родитељ и да ниште не провере, ни да ли се води поступак, ни у којој је фази. Извесно је да ће дете трпети последице овога. Рекла је да није сагласна са предлогом да „Блиц“ није прекршио Кодекс, јер јесте и то непрофесионалношћу, чиме су прекршили тачку која се односи на обавезу новинарске пажње. Додала је да је сензационализам у неком медијима заиста прешао сваку границу, као и да су наслови у „Блицу“ чист сензационализам, јер то није језик који се користи да обавесит јавност, већ да шокира. Филип Шварм је рекао да је био саблажњен овим текстовима у којима није видео никакав покушај да се обради тема, већ само „сензационалистичку порнографију“. Након расправе, Комисија је, са осам глсаова за и једним уздржаним, одлучила да је портал „Пинк.рс“ прекршио тачке 4 и 5 поглавља 1, тачке 3 и 5 поглавља 4, тачке 1 и 2 поглавља 5 и тачку 1 поглавља 7. Иста одлука донета је и за портал „Ало.рс“. Са осам гласова за и једним против одлучено је да је „Блиц.рс“ прекршио тачке 4 и 5 поглавља 1. и тачке 1 и 2 поглавља 5.
2. Подносилац жалбе је тврдио да му је потрал нанео штету својим нетачним писањем, заснованим само на тврдњама само једне стране, које је довело и до увредљивих коментара и претњи на друштвеним мрежама, па и физичког напада на кућу у којој живи. Владо Мареш је рекао да нема никаквог прекршаја Кодекса, да је текст у реду, а што се тиче коментара читалаца, мишљење о јавним извршитељима је такво какво је и они треба да истрпе критику. Јелена Петковић је невла да би она другачије обрадила ову тему, али да не мисли да је текстом прекршен Кодекс – редакција није имала обавезу да данима чека на одовор извршитеља, а објавила је и саопштење које је накнадно доставио.Такође не мисли ни да је прекршено право на приватност тиме што је објављена његова фотографија, јер се у граду коме живи, свакако зна ко је он и без фотографије, јер обавља јавну функцију. Кодекс, међутим, јесте прекршен коментарима на Фејсбук профилу портала, јер је то одговорност редакције. Тамара Скрозза је рекла да је сагласана да су извршитељи непоуларни, али непопуларни су и новинари, што никако не значи да медији треба да објављују увреде и претње на њихив рачун. Филип Шварм је истакао да је тешко модерирати коментаре на Фејсбуку, као и да друштвене мреже често служе да промовишу говор мржње и често их користе и неке организације, а не само појединици. Али, медији не смеју да дозволе да се са њихвог профила неко вређа и на се некоме прети. Апсолутно је недопустиво да се напише да „извршитеље треба све убити“ или нешто слично. Комисија је, потом, са осам гласова за и једним против одлучила да је коментарима прекршена тачка 6 поглавља 4. Једногласно је закључено да текстовима није прекршен Кодекс.
3. Члан Комисије Златко Чобовић је у жалби навео да су спорним текстом и насловом на првој страни штампаног издањан прекршене тачка 1 поглавља 7, која се односи на обавезу поштовања приватности, достојанства и интегреитета људи о којима се пише, тачка 1 поглавља И, јер није од јавног интереса описивање из друге руке и неидентификованог извора – шта је убица радио са телом убијеног, а посебан проблем је ако су те информације добијене из полиције. После краће расправе, једногласно је одлучено да је подносилац жалбе у праву и да су свим текстовима, односно фотографијама прекршене одредбе Кодекса новинара Србије, као и да је из одговора редакције „Ало“ јасно да су се, извештавајући на овакав начин, руководили могућом зарадом. На предлог Тамаре Скроззе, уз одредбе на које се подносилац жалбе жалио додата је и тачка 5 поглавља 4 која се односи на поштовање достојанства жртве. Такође је предложено и да је „Република.рс“ Кодекс прекршила и спекулишући о мотивима убиства. Комисија је у одвојеним гласањима, једногласно одлучила да је свих пет медија прекршило тачку 1 поглавља 1, тачке 4 и 4 поглавља 4 и тачку 1 поглавља 7, а „Блиц.рс“ и „Информер.рс“ и тачку 3 поглавља 4.
Седница је завршена у 19.15 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Јелка Јовановић
1.Павле Антић против Блиц.рс – Жалба решена прекршај Кодекса
2. Павле Антић против Ало.рс – Жалба решена прекршај Кодекса
3.Павле Антић против Пинк.рс – Жалба решена прекршај Кодекса
4.Златко Чобовић против портала Информер.рс- Жалба решена прекршај Кодекса
5, Златко Чобовић против портала Република.рс- Жалба решена прекршај Кодекса
6.Златко Чобовић против портала Ало.рс о дневног листа Ало – Жалба решена прекршај Кодекса
7.Златко Чобовић против портала Блиц.рс- Жалба решена прекршај Кодекса
8.Златко Чобовић против портала Објектив.рс- Жалба решена прекршај Кодекса
9.Мирослав Ињац против портала Озонпресс.нет- Жалба решена нема прекршаја Кодекса
(Извор: Цензоловка) Комисија за жалбе Савета за штампу одржала је јуче седницу на којој ја разматрала жалбе које су пристигле на рад портала Ало.рс, Пинк.рс, Блиц.рс, Озонпресс.нет, Република.рс, Објектив.рс и Информер.рс. Сви медији су прекршили Кодекс новинара Србије, Блиц и Ало по два пута.
П. А. је поднео жалбу Савету за штампу против медија Ало.рс, Пинк.рс и Блиц.рс због серије текстова који су објављени током јуна на овим порталима, а који се односе на наводни случај злостављања малолетног детета.
Текстови који су објављени на портлу Ало.рс “БРУТАЛНО СЕКСУАЛНО ЗЛОСТАВЉАЊЕ У НОВОМ САДУ! Деда и тата показивали свом детету ’дизалицу’ и ’рампу’: Боцкали је по лицу и стомаку” и “’ДЕДА И ТАТА МЕ ДИРАЈУ ПО ГУ*И’ Соња приметила код своје ћерке (3) необично понашање и сазнала како су је најближи монструозно злостављали“ до детаља на сензационалистички начин преносе наводе мајке детета и њеног адвоката о наводном злостављању које се догодило од стране оца и деде детета.
У жалби је наведено да детаљно преношење информација о злостављњу свакако није у интересу јавности. Такође, указано је да је у текстовима повређена приватност детета и да „новинари нису водили рачуна о тежини погрешних претпоставки у извештавању, те да нису водили рачуна о чињеници да је Основно јавно тужилаштво у Новом Саду одбацило кривичну пријаву против поднсиоца жалбе јер је утврђено да никаквог злостављања није било, а да је сама мајка малолетне девојчице повукла тужбу ради заштите од злостављања против оца девојчице.“
Текстови објављени на порталу Пинк.рс “’Вриштала је, плакала, опсесивно је прала руке…’ ЈЕЗИВИ ДЕТАЉИ ЗЛОСТАВЉАЊА ТРОГОДИШЊЕ ДЕВОЈЧИЦЕ шокирали Србију! Адвокат: Рекла је да су је боцкали по стомаку, лицу…” и “’Упомоћ мамице, помози ми! Чувај бебу Сандру!’ СЛУЧАЈ ЗЛОСТАВЉАЊА ДЕВОЈЧИЦЕ (4) ТРЕСЕ СРБИЈУ! Потресна исповест МАЈКЕ која тврди да су њену ћерку силовали ОТАЦ и ДЕДА: Имам аудио снимке, стојим иза сваке речи! (ВИДЕО)” као и текстови објављни на портлу Блиц.рс под насловом „’ВРИШТАЛА ЈЕ, БИЛА ЗАЦЕЊЕНА ОД ПЛАЧА, ОПСЕСИВНО ПРАЛА РУКЕ’ Ужас у Новом Саду: отац и деда сексуално злостављали девојчицу (3)?” и “’ПОЧЕЛА ЈЕ ДА ПОВРАЋА ПОСЛЕ ПИТАЊА О ДЕДИ, УПИШКИЛА СЕ КАДА ЈЕ ВИДЕЛА ОЦА’ Стравична исповест мајке девојчице из Новог Сада о језивом злостављању за који тврди да је њено дете доживело“ такође, према оцени подносиоца жалбе, крше Кодекс новинара Србије на исти начин.
У жалбама је наведено и да новинари нису покушали да ступе у контакт са тзв. другом страном, а повређена је и претпоставка невиности.
Поред тога, у Блиц-у и Пинк-у су објављене фотографије мајке детета и на тај начин је откривен идентитет детета, сматра подносилац жалбе.
Одговор на жалбу упутила је само директорка свих дигиталних издања Ало-а Нина Аралица. Она је навела да у спорном извештавању није било „сензационалистичких приступа важном друштвеном проблему”, да су “детаљи који су изнети апсолутно у интересу јавности” и да није нанета никаква штета детету. Такође, у њеном одговору пише да су новинари Ало.рс покушали да ступе у контакт са другом страном, али да то није било могуће.
Расправу на ову тему отворила је представница НУНС-а Тамара Скрозза која је рекла да одговор који је упутила уредница Ало-а показује дубоко неразумевање професионалне етике, али је навела да је добро што из ове редакције, за разлику од других таблоида, одговарају на жалбе.
Владо Мареш, такође из НУНС-а, рекао је да му не смета бруталност израза жене која говори о страдању свог детета.
„Мислим да је потребно велико узбуђење и узнемирење јавности које би довело до једне озбиљне истраге“, казао је Мареш.
Представница јавности Вида Петровић Шкеро сматра да не треба имати толеранције када су сензационалистичка извештавања у питању јер је то постало тренд у медијима.
„Овде се очигледно ради о родитељском рату и ту имамо велики проблем кад медији пишу, а не провере информације које добију од тих родитеља – да ли постоји поступак и којој је фази. То нема више никаквог оправдања јер ово дете ће имати последице сасвим сигурно“, навела је Петровић Шкеро и додала да такав начин извештавања превазилази потребе за сензационализмом.
Представник Асоцијације медија Филип Шварм је расправу закључио тиме што је указао да у конкретном случају није видео покушај да се обради новинарска тема већ је видео само „сензационалистичку порнографију“.
Чланови Комисије за жалбе Савета за штампу већином гласова одлучили су да су портали Пинк.рс и Ало.рс прекршили одредбе Кодекса новинара Србије које се тичу заштите приватности, достојанства и интегритета људи о којима пише. Затим, прекршене су одребде о истинитости извештавања јер новинари нису консултовали више извора, а објављене су и неосноване оптужбе. Према оцени Комисије Пинк и Ало су прекршили и претпоставку невиности, слепо су веровали једном извору, поступили су без дужне новинарске пажње, а прекршили су и одредбе које се односе на заштиту детета.
Што се тиче портала Блиц.рс , Комисија је већином одлучила да је овај медиј прекршио одредбе Кодекс-а које се тичу истинтости извештавања и новинарске пажње.
Поводом текста који је објављен у априлу на порталу Озонпресс.нет под насловом “Чачанска легенда на удару извршитеља, узели јој буквално све (ВИДЕО)”, М. И. је поднео жалбу Савету за штампу због тога што су “објављени непотпуни, нетачни и непроверени наводи који су изазвали револт и незадовољство јавности што је имало за последицу бројне увреде, претње” упућене подносиоцу жалбе и његовој породици.
Наиме, у тексту се наводи како је пензионерки Јели Суруџић угрожена егзистенција јер су јој извршитељи “буквално узели све” након што је на суду изгубила спор за књигу о свом стваралаштву.
У жалби је наведено да је “аутор текста Небојша Јовановић, уједно и одговорни уредник овог медија, прекршио новинарску етику, јер је спорни текст објавио без изјаве ‘друге стране’“, са образложењем да подносилац жалбе није желео да се огласи, што не одговара истини.
Подносилац жалбе сматра да је аутор текста “свесно подстрекавао јавност на револт и мржњу према извршитељу”, тј. њему и да су читаоци у бројним коментарима који се налазе испод текстова, на његов рачун упућивали увреде, клетве, псовке и претње, нагласивши да је овај медиј објавио све те коментаре, а коментари сличне садржине објављени су и на друштвеној мрежи Фејсбук. Он сматра и да је физички напад који се десио на његову кућу подстакнут текстовима који су објављени у Озонпресс-у.
У одговору на жалбу редакција Озонпресс-а је одбацила све ове тврдње. Рекли су да су тражили изјаву и да је М. И. имао 20 дана да одговори, што он није урадио. Потврдили су да су објавили саопштење које им је подлосилац жалбе касније доставио и поричу да је до физичких напада дошло због њиховог писања. Такође су навели да они не раде модерацију коментара на Фејсбуку, те да је он могао директно да се обрати тој друштвеној мрежи због говора мржње.
Комисија се сложила да, када се све чињенице узму у обзир, сам текст и извештавање у овом случају није спорно јер је пружена прилика „другој страни“ да одговори, али су спорни коментари који су објављени на сајту и друштвној мрежи Фејсбук.
Свака редакција је у обавези да модерира коментаре које објављује на својој интернет страници, а такође је у обавези да на друштвеним мрежама уклони коментаре који садрже претње и говор мржње, без обзира на то којом брзином и у којој количини они стижу.
Већином гласова одлучено је да је портал Озонпресс.нет повредио одредбе Кодекса које се односе на етика и културу јавне речи када су у питању спорни коменари на друштвеним мрежама.
Члан Комисије за жалбе Савета за штампу Златко Чобовић поднео је Савету за штампу жалбе против портала Ало.рс, Република.рс, Блиц.рс, Објектив.рс и Информер.рс због текстова који су објављени на овим порталима у вези са убиством које је почињено у Зрењанину.
Наиме, Чобовић сматра да су у текстовима који су објављени под следећим насловима: „ДЕВОЈЧИЦА ЗАТЕКЛА МАЈКУ КАКО СЕЧЕ ДЕЛОВЕ ТЕЛА ЊЕНОГ ОЧУХА И КУВА ИХ Полицајцима позлило на увиђају, тако ужасан призор нису никада видели“ на порталу Ало.рс, затим „МАЛОЛЕТНА ЋЕРКА БИЛА У КУЋИ ДОК ЈОЈ ЈЕ МАЈКА МАСАКРИРАЛА ОЦА: Позвала брата и рекла шта се десило“ који је објављен на порталу Република.рс, „ПОЛИЦАЈЦИМА ПОЗЛИЛО НА УВИЂАЈУ, ТАКАВ УЖАС НИКАД РАНИЈЕ НИСУ ВИДЕЛИ Девојчица затекла мајку како сече делове тела њеног очуха и кува их, па ПОЗВАЛА 192“, који је објављен на Блиц-овом сајту, „Малолетна ћерка била у кући док је мајка КУВАЛА делове ТЕЛА: Полицајцима позлило од призора у Зрењанину“ са сајта Објектива и „ИСЕКЛА МУЖА, ПА ДЕЛОВЕ ТЕЛА КУВАЛА У ЛОНЦУ НА ШПОРЕТУ! Полиција затекла језив призор, најновији детаљи масакра у Зрењанину!“ који је објавио Информер.рс прекршено више одредаба Кодекса.
Пре свега, према процени Чобовића није се водило рачуна о поштовању приватности, достојанства и интегритета људи о којима пише. Затим, прекршена је обавеза новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије, као и правило да се малолетници могу интервјуисати једино у присуству или уз сагласност родитеља односно старатеља.
На жалбу је одговор упутио само Ало. Своје извештавање оправдали су тиме што морају да продају новине јер од тога живе.
Тамара Скрозза је рекла да је овим текстовима повређено и достојанство жртве.
„Мислим да уопште није у јавном интересу да се до детаља описује злочин који је извршен“, рекла је Скрозза и поновила да је одговор Ало-а на жалбу потврда дубоког неразумевања професионалних стандарда.
Комисија за жалбе једногласно је одлучила да су портали Блиц.рс, Ало.рс, Република.рс, Објектив.рс и Информер.рс прекршили Кодекс по свим тачкама које је Чобовић навео у жалби.
Поред тога Блиц је прекршио одредбе које се односе на право на претпоставку невиности осумњичене и заштите права и достојанства деце и жртава злочина.
Ало је повредио Кодекс у одредбама које се односе на истинитост извештавања, право на претпоставку невиности и поштовање приватности и достојанства.
Информер и Објектив су прекршили одредбе које се односе на приватност и објављивање узнемирујућих садржаја као и поштовање достојнства жртве. Док је Република спекулацијама о мотивима убиства и породичним приликама прекршила Кодекс новинара Србије.
Savet za štampu: Senzacionalističko izveštavanje je postalo trend i pokazuje duboko nerazumevanje profesionalne etike
🎥 Снимак са данашње седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане у просторијама Савета за штампу можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:
(Извор: Цензоловка) Таблоиди су једва дочекали објављивање пресуде за убиство певачице Јелене Марјановић и наставили са сензационалистичком експлоатацијом тог злочина, која је почела одмах после убиства пре шест година. Њих седам је за три дана објавило више од 490 наслова о пресуди Зорану Марјановићу – у просеку 70 дневно! Таблоиди су безброј пута показали да им морал, и људски и професионални, ништа не значи, али овај догађај је дао посебан допринос и без њега катастрофалном срозавању новинарске професије у Србији.
Виши суд у Београду је у петак донео првостепену пресуду којом је Зоран Марјановић осуђен на 40 година затвора због убиства своје супруге Јелене Марјановић, 2. априла 2016. године у Борчи.
Пресуда је била повод таблоидима да се у огромном броју текстова поново баве овим злочином, који је 2016. постао познат по највећој медијској експлоатацији једног убиства у историји српског новинарства. Фејк њуз трагач је израчунао да су само три таблоида, Информер, Ало и Курир, за три године о њему објавили чак 735 вести.
Цензоловка је пребројала да је за три дана, од 22. до 24. јула ове године, објављено више од 490 наслова о овом злочину на седам онлајн портала – Еспресо, Курир, Информер, Блиц, Ало, Република (портал Српског телеграфа) и Објектив.
Кодекс новинара је у априлу 2016. године, када је певачица убијена, прекршен 616 пута, док је претходне године кршења Кодекса било упола мање – 312.
Сваки од њих је објавио по 70 текстова дневно! Није сваки текст носио и неке нове информације, пошто су они преносили и прилоге који су други о том случају објавили.
Осим тога што су још једном објављивали детаље о овом догађају који су претходних година објављени, наставили су и да сензационалистичким приступом крше Кодекс новинара Србије, пре свега износећи податке који крше права на приватност детета и на достојанство жртве.
„Тужан живот мале Јане“, „Како Зоран Марјановић проводи прве дане у затвору“, „Сандра Африка открила како се Зоран Марјановић понашао према Јелени“ – само су неки од наслова које су таблоиди објављивали у прва три дана након пресуде.
Највећи број објава у прва три дана имају портали Адрија медија групе – Еспресо (130 објављених наслова) и Курир (83). Следи их Информер (67).
Наведени таблоиди су писали о свим детаљима везаним за пресуду, користећи буквално све до чега су дошли – од тога шта је Марјановић радио пре пресуде, шта је Лепи Мића рекао о пресуди, због чега свекрва убијене певачице није била на сахрани, до тога шта Марјановић ради у затвору, да ли је јео и има ли посебне захтеве.
Придружиле су се и телевизије: Зорана Марјановића, који је осуђен за убиство своје супруге, угостила је Телевизија Пинк у ријалитију „Задруга“.
Овај злочин је годинама био у центру пажње домаћих таблоида. Месецима после злочина текстови о убиству до тада не превише познате певачице свакодневно су пунили њихове насловне стране. Истраживање Фејк њуз трагача показало је да је за три и по године објављено 735 вести, највише у Информеру (268), Ало (253) и Куриру (232).
Фејк њуз трагач је показао колико су лажних података таблоиди објавили наводно користећи „изворе из истраге“ или проглашавајући своје углавном анонимне саговорнике за „крунске сведоке“.
Том детету није место у медијима, а медији се не заустављају само на томе шта је девојчица наводно рекла и где је и какву улогу имала, него и ко ће се о њој убудуће старати (Тамара Скрозза)
Медији су, наводи ФНТ, више од 30 пута најављивали да се „стеже обруч око починиоца” и предвиђали „коначно решење мистерије” – шест година пре него што је она заиста и судски решена. Хапшење убице се најављивало сваких неколико дана, колико и изјаве да је убиство решено.
Информер је тврдио да има документа из истраге, као и податке о прислушкивању породице Марјановић.
И Александар Вучић је у Информеру неколико пута коментарисао овај случај, користећи га у предизборној кампањи и још тада објавио да полиција зна ко је убио певачицу.
Таблоиди су тада у насловима имали безброј „сензационалних“ и „шокантних открића“.
Информер је понудио и награду од милион динара оном ко им достави доказе о томе ко је убица, подсећа Фејк њуз трагач.
Они подсећају да је од укупно 735 вести о том случају у таблоидима, чак 80 било о умешаности натприродног и окултног, о „Јеленином духу“ који шета Борчом, о сатанистима који тамо пирују, о сови која је предсказала убиство. Курир је писао о мрачној секти која је убила Јелену, о врачању свекрве, о коцу који је убица оставио на месту злочина…
Према анализи Савета за штампу, од 3. до 24. априла 2016. године у осам дневних листова било је 98 текстова о убиству Јелене Марјановић којима је прекршен Кодекс новинара Србије.
Забележено је кршење и до четири тачке Кодекса, пре свега о истинитости извештавања и заштити права на приватност.
Опет ће се изнова кршити исте тачке Кодекса које су кршене и раније. Али најважније су кршење права на приватност детета и кршење права на достојанство жртве (Тамара Скрозза)
Кодекс новинара је у априлу 2016. године, када је певачица убијена, прекршен 616 пута, док је претходне године кршења Кодекса било упола мање – 312.
Тамара Скрозза је тада навела да је поређење показало да је убиство певачице Јелене Марјановић разлог због ког је у априлу 2016. толико често кршен Кодекс.
Коментаришући велики број текстова након пресуде Зорану Марјановићу, Тамара Скрозза каже да је то не изненађује јер је тај случај увек привлачио пажњу и био предмет инструментализације. Као главни проблем у начину извештавања таблоида од самог почетка истиче улогу детета.
„Том детету није место у медијима, а медији се не заустављају само на томе шта је девојчица наводно рекла и где је и какву улогу имала, него и ко ће се о њој убудуће старати“, истиче Скрозза.
Она каже да се у извештавању о овом случају од почетка крши Кодекс и да се то и сада наставља.
„Опет ће се изнова кршити исте тачке Кодекса које су кршене и раније. Али кажем, најважније је кршење права на приватност детета, али и кршење права на достојанство жртве. То је тачка која се ретко помиње када се пише и говори о медијској етици код нас, а врло је важна. То подразумева да и особа која је жртва неког злочина, дакле која више није међу живима, има право на неко елементарно достојанство. Ако објавите фотографију жене која је убијена, у самртном грчу, што се десило, дакле то је објављено у медијима, ту сва прича о Кодексу новинара престаје“, каже Тамара Скрозза.
Sedam tabloida za tri dana objavilo više od 490 tekstova o presudi Zoranu Marjanoviću i ubistvu njegove supruge Jelene
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 28.јула у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
5. Златко Чобовић – Ало.рс/Република.рс/Блиц.рс/Објеkтив.рс/Информер.рс
Седница је отворена за јавност.
(Извор:Лозничке новости) Чланови породице, колеге и пријатељи опростили су се данас од новинарке Зорице Вишњић, сувласнице и главне и одговорне уреднице „Лозничких новости“. На комеморативном скупу у Вуковом дому културе окупили су се да изразе своје поштовање према жени која у својој каријери није имала мрља и која се као чврсти професионалац залагала за слободу говора и независност еснафа у којем је провела скоро четири деценије. У име колектива „Лозничких новости“ од ње су се опростили директор Владимир Станимировић и заменик главног и одговорног уредника, новинар Саша Трифуновић.
Фото: Лозничке новости
Немогуће је наћи реч и исказати бол коју осећамо ми из редакције у којој је до јуче са нама била Зорица. Били смо једна породица, пре свега, не само колеге и пријатељи. Често смо више времена проводили у редакцији него код куће. Када смо напустили РТВ „Подриње“, Зорица је предложила да покренемо новине, сматрајући да су оне потребне овом граду и да ми то можемо. Била је прави визионар и показало се да су „Лозничке новости“ и те како биле потребне овом граду, али и шире јер су постале препознатљиве широм Србије. Уз електронско издање и даље, у целом свету. Донедавно смо правили планове како да будемо још ближи читаоцима, како да неке нове садржаје донесемо у нашим новинама, на порталу и електронском издању. Недавно смо набавили нову опрему, настојећи да се модернизујемо. Набавили смо фото-апарат и објектив и прво што је Зорица тада урадила било је то да је позвала свог Перу да се похвали какву то нову опрему имамо и шта желимо са њом да урадимо. Зорица ће заувек остати у нашим срцима, а заувек ће живети кроз „Лозничке новости“ – рекао је Станимировић.
На неке биографске податке из богате каријере Зорице Вишњић подсетио је Трифуновић, поручивши да је њен одлазак велики и ненадокнадив губитак пре свега за породицу, за њене „Лозничке новости“, као и за „седму силу која је остала без врсног новинара, оштрог пера, критичког погледа, увек професионалног и у служби најпре слушалаца, а последњих петнаест година читалаца којима је неопходне информације настојала да пренесе што тачније, објективније и благовременије“.
– После Дула Душана Јошића кога смо изненада, такође без поздрава, изгубили пре три године сада смо остали и без наше Зоке. Редакција је била њена друга кућа. Мораћемо даље сами, због ње, нас и читалаца о којима је увек водила рачуна. Није и неће бити лако, али оно што је сигурно јесте то да ће наша Зока увек бити са нама, у нашим мислима, срцима, причама. Како би то неки рекли, сада је појачала неку небеску редакцију. Тако је, нажалост, хтео живот, чију окрутност по други пут осећа наша мала редакција. Путуј Зоко наша и хвала ти на свему – рекао је Трифуновић.
У име градске управе, последњи поздрав Зорици Вишњић упутио је градски менаџер Дејан Сталовић истичући да је са тугом и неверицом примљена вест о смрти „супруге, мајке, сестре, колегинице, пријатељице, дугогодишње новинарке и уреднице „Лозничких новости“ и РТВ „Подриње“ Зорице Вишњић, која нас је напустила тихо, изненада и прерано“.
– Зорица је била изузетно посвећена како породици тако и колективима у којима је радила и оставила неизбрисив траг извештавајући јавност о дешавањима у свом родном граду. Захваљујући свом раду и посвећености новинарском позиву, Зорица Вишњић је 2013. године добила Плакету Града Лознице. Заједно са својим колегама допринела је унапређењу и бржем развоју новинарства у нашем граду и Србији. Зорице Вишњић ћемо се сећати по њеној предузимљивости, срчаности и истрајности у свему што је радила. Била је професионалац и зналац у свом послу и Лозничани ће је памтити управо по томе. Њен одлазак је ненадокнадив губитак за Лозницу и Лозничане и оставља велику празнину међу људима са којима је живела и радила. У име градоначелника Лознице Видоја Петровића, руководства града Лознице, као и у своје лично, упућујем искрено саучешће сину Александру, супругу Пери, породици, колективу „Лозничких новости“, колегама и пријатељима Зорице Вишњић – рекао је Сталовић.
Због изненадне спречености да присуствује комеморативном скупу, од Зорице Вишњић се писаним путем опростила и Снежана Милошевић у име ПУ „Локал прес“ чији су члан и „Лозничке новости“.
– Јучерашњи дан, тај петак којег си сваке недеље чекала са толико ентузијазма, снаге и воље да Лозничанима испричаш своју причу на професионалан начин, био је дан који су твоје колеге из читаве Србије провеле обраћајући се канцеларији „Локал преса“ у неверици. То је дан кад нико од локалних новинара, твојих колега, није поверовао у вест да више ниси са нама. Као да си се поиграла са свима нама показујући нам колико истина може бити болна, окрутна и тешка, а опет да је то истина. Она за коју си се ти тако здушно борила у информисању, поштена и непристрасна, истина намењена свима, истина којој се мора веровати. Зорица је била наш члан и наша савест у Комисији за жалбе Савета за штампу и председница Управног одбора ПУ „Локал прес“ у периоду од 2016. до 2018. У том периоду као њена прва сарадница веровала сам јој колико и себи. Уверена сам да је она то осећала и знала. Нимало нису биле лаке одлуке доношене у овом периоду. Захтевале су велико и ванредно ангажовање, захтевале су визију како да побољшамо ову медијску сцену која из дана у дан бележи своје веће посрнуће. Управо зато, јуче су је колеге из Београда назвале хероином. И заиста, Зорица то јесте била. Одважна, одлучна да држи до своје речи и својих дела, истрајна до последње могућности – поручила је у писму Снежана Милошевић.
О годинама проведеним у сарадњи и дружењу са Зорицом Вишњић, говорио је и Владимир Митрић, дописник „Новости“, док су о годинама проведеним у Радио „Подрињу“, касније и телевизији говорили Јелена Павловић, која је почетком деведесетих прешла у Радио Београд, Љубомир Ћорилић, некада такође уредник у Радио „Подрињу“, и Данијела Ивановић, тренутно задужена за послове главног и одговорног уредика у РТВ „Подриње“.
Зорица Вишњић сахрањена је данас на лозничком гробљу у присуству великог броја њених пријатеља, чланова породице и колега.
ЛН
https://loznickenovosti.com/2022/07/23/oprostaj-od-zorice-visnjic-bila-je-hero/?_rstr_nocache=rstr93062dfa4b1a593d