Одлуке са 122. седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 31.03.2022
- Рома Врлд, А11 против дневног листа Данас – Комисија није успела да усагласи одлуку
- ОМВ Србија ДОО против портала Информер- Жалба решена прекршај Кодекса
sofija
About sofija
Posts by :
Записник са сто двадесет друге седнице одржане 31.03.2022
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.123
31.3.2022.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 122. седнице Комисије за жалбе, одржане 31.3.2022. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни чланови Комисије: Оливера Милошевић, Зорица Вишњић,Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић, Тамара Скрозза, Бојан Цвејић, Златко Чобовић и Јелена Петковић
Одсутни чланови Комисије: Снежана Андрејевић
Остали присутни: Милан Стокановић, студент новинарства и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе ОМВ Србија д.о.о. на текст објављен на порталу „Информер.рс“
2.Разматрање жалби Удружења грађана Рома – Рома Врлд и Иницијативе за економска и социјална права А-11 на текст објављен у дневном листу „Данас“
1.У жалби ОМВ наведено је да је објављена неистинита и непроверена инфомација да ОМВ лаже да је маxx мотион дизел отпоран на -38, као и да „Информер.рс“ није објавио одговор, који су редакцији слали чак три пута, те да су тиме прекршене тачке 1 и 4 поглавља 1 и тачка 6 поглавља 4. У току краће расправе, Тамара Скрозза је рекла да верује да је прекршена тачка 5 поглавља 1, јер су изнете оптужбе које нису поткрепљене никакавим доказима, а да је сагласна са предлогом одлуке у вези са тим да Комисија не може да утврђује да ли је тврдња о квалитету горива тачна или не. Додала је да је у истом медију већ објављен сличан тект о „Кнез петролу“, да би наредног дана објавили афирмативан текст о власнику те фирме, што све изазива сумњу у намеру редакције. Сличног мишљења био је и Бојан Цвејић, који је истакао да му је било чудно да се медиј уопште бави таквом темом на овакав начин. Комисија је, потом, једногласно одлучила да су прекршене тачка 5 поглавља 1 и тачка 6 поглавља 4, због необјављивања одговора и кршења културе и етике јавне речи.
2.Одвојене жалбе на исти текст поднеле су организације – Удружење грађана Рома – продукција Рома Врлд и Инцијатива за економска и социјална права А-11. У обе жалбе је наведено да су колумном Марка Видојковића прекршене одредбе Кодекса које се односе на забрану дискриминације и обавезу поштовања приватности, док је А-11 сматрала да су прекршене и одредбе из поглавља Истинитост извештавања. Из расправе и одлучивања о овој жалби били су изузети Јелка Јовановић и Бојан Цвејић, запослени у листу „Данас“. Вида Петровић Шкеро је, у току дебате, оценила да текстом није прекршен Кодекс. Објаснила је да није реч о класичном новинарском напису, већ о колумни, чије наводе нико није оспорио, а чији је циљ био да се укаже на злоупотребу угрожене категорије, како би се јавност побунила против тога. А не да забранимо текст и да ћутимо о појави. Рекла је да се не може, због заштите нечијег права, угрозити слобода мишљења и оспоравати начин тог мишљења, те да се редакција извинила онима који су се осетили повређенима. Зорица Вишњић је, такође, сматрала да Кодекс није прекшен, јер се аутор, писац, послужио иронијом, сарказном и цинизмом да би указао на то како власт лоше брине о једној веома рањивој групи, која се често злоупотребљава. Јер, свака власт рачуна на њихов глас, а да ништа не чини да се њихов положај поправи. Рекла је да је два пута прочитала текст, у размаку од десетак дана, и да у њему види емпатију, а никако дискриминацију, те да се аутор текста руга стереотипима, а да је начин на који неке организаицје покушавају да одбране Роме тамо где нема места одбрани увредљив и за медије и за Роме. Златко Чобовић је рекао да је текст анализирао из другог угла – да ли је оно што је написано истинито, јер ако јесте, требало би да је и у складу са Кодексом, али начин на који је изнета не мора да буде. Нагласио је да су тексту проблематична три навода због начина на који су написани: да се на сваку противпожарну интервенцију одговара са три нова пожара, да ће ватрогасци повремено бити каменовани, и да Роми шмрчу кокаин, у складу са традицијом. Колумна је сатирична и иронична, у њој не види дискриминацију, нити ширење стереотипа, говор мржње или позивање на насиље, јер је описана реалност коју свако може да види. Рекао је да не зна да ли је реч о историјском договору власти и Рома, како наводи аутор, али је чињеница да су Роми изузети из примене одређених прописа. Било би, зато лицемерно, ако би гласао да је прекршен Кодекс текстом у којем је готово све тачно. Додао је да се двоуми да ли да гласа да није прекршен Кодекс или да буде уздржан, а да не воли да буде уздржан, нити је досада био уздржан. Указао је и на то да је редакција поступила етички, јер је повукла текст и објавила све реаговања на текст, и позитивна и негативна. Тамара Скрозза се сагласила делимично са свиме што је речено, али је нагласила и да то што је нешто истинито, не значи да, по Кодексу, може да се објави и подсетила на случајеве у којима је Комисија доносила одлуке да је Кодекс прекршен јер је било наведено да су починиоци кривичних дела Роми, иако је то било тачно. Није, међутим, у складу са Кодексом наводити националност починилаца кривичних дела, ако то нема везе са тим делом и то јесте дискриминација. Истакла је да у Кодексу новинара Србије постоје две одредбе које се односе на дискриминацију и тешко је уочити у чему се разликују, али би овај случај могао бити добар пример за то, јер мисли да није прекршена тачка 1 поглавља ИВ, по којој се новинар мора супротставити свима који крше људска права и залажу се за дисктиминацију, што се, по њој односи на намерну дискриминацију, али да јесте тачка 4 поглавља В, по којој новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији, па би можда требало размислити да се, када се буде мењао Кодекс, ове тачке другачије формулишу. Рекла је да је требало указати на проблем политичке злоупотребе Рома, да је велика храброст и аутора текста и редакције што су то урадили, али да је то могло да се и на други начин, јер је, аутор, текста, као јавна личност морао бити свестан да би овакав текст могао некога да повреди. Нагласила је да он иначе није свестан тога да његов стил, који примењује и пишући новинске текстове, може да га доведе и пред Савет за штампу. Додала је да веома цени што је и аутор текста одговорио Савету, као и реакцију „Данаса“, као и чињеницу да је указао на озбиљан проблем пред изборе, али да је морало са више пажње да се пише о овој теми. Због тога мора да гласа да је прекршена тачка 4 поглавља В. По мишљењу Оливере Милошевић, прекршена је и тачка 1 поглавља ИВ, тачније смерница два у оквиру те одредбе да је новинарска професија неспојива са ширењем било које врсте стереотипа, а да кроз колумну провејава низ стереотипа. Истакла је да је, друга колумна истог аутора „Пакао у Вука Врчевића“ била довољна да се добро опише појава и укаже на проблем злоупотребе Рома, што потврђује да је све могло да се каже и на други, прихватљивији начин, те да је први текст заправо непотребан. Владо Мареш је захвалио подносиоцима жалбе на принципијелној заштити права Рома, али је додао да треба узети у обзир и околности које прате читав случај, јер је важна и реакција редакције, која је била очигледно узнемирена оптужбама на које је наишла, што све указује на то да је проблем решив. Реаговали су као зрела редакција – повукли су текст, извинили се, објавили други текст и сва реаговања у вези са тим. Истакао је да разуме осетљивост јер је реч о стереотипима који су најјачи и најснажнију управо кад је реч о Ромима и да је то увек осетљиво, али да је редакција успела да случај, ако и постоји, изглади и да ће гласати да Кодекс није прекршен. Зорица Вишњић је додала да не може да се отме утиску да се аутор намерно послужио претеривањем да би указао на проблем, а да није имао намеру да подгрева стереотипе, те да мисли да би и Комисија морала да покаже извесну дозу храбрости, коју је показао и он и редакција „Данаса“ у покушају да се јавност уздрма пренаглашавањем неких ствари да би лакше допрео до свести читалаца и подсетила да је реч о колумни, а не о аналитичком тексту о положају Рома. Вида Петровић Шкеро је поновила да Комисија не сме да заборави која је њена улога и да не може да угрози једно право, штитећи друго. Циљ текста је био да се укаже на злоупотребу рањиве групе, ироничним и горким начином писања и аутор се на тај начин бори против њихове злоупотребе, али су и он и редакција одлучили да текст уклоне, када су видели каква је реакција јавности. Истакла је да живимо у помало лицемерном друштву – да сви знамо како Роми живе и да је једина опасност коју види – опасност од ћутања.Тамара Скрозза је, међутим, рекла да све то може да се напише и у тексту који би написали и потписали новинари „Данаса“ и који би био објављен на насловној страни. Редакција за то има и људских и организационих капацитета, дакле постојао је други начин да се о овој значајној теми пише, а они су одабрали Марков начин, што је легитимно, али то није једини начин. Слобода говора је такође ограничена неким другим правима, а посебно опрезни медији треба да буту кад је реч о Ромима, који су на разне начине дискриминисани. Избором да се на овакав начин баве темом и све што је потом уследило, нажалост, сва пажња је скренута на то како је текст написан, уместо да се прича о ономе о чему се писало. Драган Ђорђевић је истакао да зна да Марко Видојковић није расиста, али када се прочита други текст, јасно је да је много учинковитији, ако се погледа из позиције Рома. Похвално је то што је редакција урадила нешто што многи медији не би учинили, али да мора да ствари посматра из позиције Опра Рома, рецимо, јер је њих текст повредио, а њихов доживљај је за њега доминантан при одлучивању и зато, нажалост, мора да гласа да је Кодекс прекршен. Јелена Петковић је рекла да је јасно да ни аутор текста, ни лист нису имали намеру да некога повреде, што се јасно види и из њихове реакције и објашњења, али да су несвесно повредили оне о којима су писали, те да ће, нажалост, морати да гласа да Кодекс јесте прекршен јер је битно како се они осећају. А јасно је да их је текст повредио, да не желе да овако нешто прочитају о себи, те је начин на који је указано на проблем очигледно био погрешан. Посебно је указала на то да је о овом проблему проговорио књижевник у својој колумни, док се традиционални медији уопште тиме не баве и да о овоме, без његовог текста, ништа не бисмо ни знали. Владо Мареш је објаснио да дискриминација може бити намерна и ненамерна, да намерне дискриминације има невероватно много, а такође је веома раширена и злоупотреба стереотипа о Ромима, али да овде сви препознају да није реч о намерној дискриминацији, уколико она уопште постоји. Додао је да би волео да може да, након ове расправе, разговара са подносиоцима жалбе да види да ли би они можда мислили нешто другачије и да би му то помогло да лакше одлучи, али да и даље мисли да није прекршен Кодекс. Након дискусије, за одлуку да је прекршена тачка 1 одељка 4 гласала су два члана Комисије, док је шет било против, а за одлуку да је прекршена тачка 4 одељка 5 четири члана Комсије, док су четири била против, па ни за једну одлуку није било потребне већине од седам гласова.
Седница је завршена у 19.00 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Оливера Милошевић
Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 31.03.2022
Снимак са данашње седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане у просторијама Савета за штампу можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:
Савет за штампу није донео одлуку да ли је прекршен Кодекс у колумни Марка Видојковића
(Извор: Данас) Чланови Комисије за жалбе Савета за штампу нису донели одлуку о томе да ли је у колумни Марка Видојковића у дневном листу Данас прекршен Кодекс новинара Србије.
Жалбе Савету за штампу због дискриминације Рома поднели су Удружење грађана Рома и Иницијатива А11, али на вечерашњој седници Комисије за жалбе није било довољно гласова да би се донела одлука. Четири члана Комисије гласала су да је прекршен Кодекс, а четири да није.
Сви су били сложни да је јасно да није постојала намера аутора текста ни редакције Данаса да дискриминише ромску мањину и да је редакција поступила исправно што је уклонила текст и извинила, али су неки сматрали да је текст био погрешно формулисан.
Вида Петровић Шкеро рекла је да нема кршења Кодекса и додала да се не ради о класичном новинарском тексту већ о колумни.
„Текст је очигледно имао циљ да покаже злоупотребу угрожене категорије, као начин да се бори против дискриминације. Ми смо лицемерно друштво, јер сви знамо како живе, а не смемо то да кажемо. Видим опасност од ћутања“, истакла је Петровић Шкеро.
Са њом се сложила и друга чланица Комисије Зорица Вишњић која је истакла да је Марко Видојковић писац и да је указао иронијом и цинизмом какав однос власт има према рањивој групи која се често злоупотребљава, јер свака власт рачуна на њихове гласове а не чини ништа да реши њихове егзистенцијалне проблеме.
„У тексту сам осетила емпатију, не видим ништа дискриминаторско“, нагласила је Вишњић.
Златко Чобовић је оценио да је колумна сатирична и иронична.
„Не видим дискриминацију, говор мржење, ширење стереотипа, већ да је описана реалност коју свако може да види“, рекао је он, док је Владо Мареш додао да је у целој причи важна реакција редакције Данаса која је поступила исправно након објављеног текста.
Тамара Скрозза делимично се сложила са свима, али је истакла да ипак мора да гласа да је прекршен Кодекс новинара Србије.
„Ако је нешто истина, то не значи да је увек у складу са Кодексом и Роми су се осетили повређенима са разлогом. Мора да се укаже на озбиљан проблем јер постоје злоупотребе етничких мањина. Велика је храброст Марка Видојковића и Данаса што су на то указали, али је то могло на другачији начин. Мислим да нису били свесни опасности и последица оваквих формулација. Текст је значајан, али морам да гласам да је Кодекс прекршен“, оценила је Скрозза, а са њом се сложили и Јелена Петковић, Драган Ђорђевић и Оља Милошевић.
Из расправе и одлучивања су били изузети Јелка Јовановић и Бојан Цвејић који су запослени у листу Данас на који су се жалбе односиле.
https://www.danas.rs/vesti/drustvo/savet-za-stampu-nije-doneo-odluku-da-li-je-prekrsen-kodeks-u-kolumni-marka-vidojkovica/
Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 31.03.2022
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 31.марта у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.ОМВ Србија.д.о.о. – Информер.рс
2.Рома Vрлд/ А 11- Иницијатива за економска и социјална права – Данаc
Седница је отворена.
Одлуке са 121. седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 24.02.2021
Записник са сто двадесет прве седнице одржане 24.02.2022
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.122
24.2.2022.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 121. седнице Комисије за жалбе, одржане 24.2.2022. године у 18 сати онлајн
Присутни сви чланови Комисије: Оливера Милошевић, Зорица Вишњић,Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић, Тамара Скрозза, Бојан Цвејић, Златко Чобовић, Јелена Петковић и Снежана Андрејевић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Наташе Стојковић на текст објављен на порталу „Решетка.рс“
2.Разматрање жалбе проф. др Драгана Антића на текстове објављене у дневном листу „Блиц“ и на порталу „Блиц.рс“
3. Разматрање друге жалбе проф. др Драгана Антића на текст обајвљен у дневном листу „Блиц“и на порталу „Блиц.рс“
4.Разматрање жалбе Славице Стојановић, Иване Николић и Марије Хрњаз на текст објављен на порталу „Курир.рс“
5.Разматрање жалбе Јелке Јовановић на текстове објављене на порталима „Новости.рс“, „Курир.рс“ и „Блиц.рс“
1.Жалбу је поднела Наташа Стојковић, коју муж оптужује да је покушала да отме децу. У оквиру текста је емитован и видео – разговор са мужем који штрајкује испред полицијске станице, у којем он открива личне податке о њој и деци.У току расправе, Тамара Скрозза је истакла су јој у врху најомраженијих, кад је етика у питању, управо овакви случајеви у којима се људи свађају преко медија, а где се медији у оквиру кампање, која траје данима, сврставају на једну или другу страни. Ово је школски пример такве ситуације, а одговор редакције је најблаже речено смешан –они или нису свесни моћи медија и своје одговорности или се шале. Открили су све детаље и идентитет не само жене, него и деце. Додала је да оваквих случајева, нажалост, има све више, до сада углавом када је била реч бракоразводним парницама јавних личности, а сада су то све чешће људи који нису јавне личности. У сваком случају, реч је о појави која забрињава и која има ужасне последице. Вида Петровић Шкеро се сагласила са тим да је Кодекс прекршен, и додала да не одобрава то што медиј уопште долази на позив оца да узима изјаву о томе како се супружници сукобљавају, уместо да води рачуна о интересу деце. Најпроблематичнији је свакако, снимак очеве изјаве, који медиј није ни морао да објави, а посебно је поразан њихов одговор – да ће снимак уклонити ако мајка то тражи и ако то ураде и други медији, јер би и сами морали то да ураде, да нико не тражи. Владо Мареш је, насупрот овоме, рекао да ће гласати да Кодекс није прекршен. Сагласио са са оценом да овакве ствари не би требало да излазе у јавност, јер је реч о приватним стварима у које не треба „гурати нос“. С друге стране, реч је о човеку који је у неприлици, он тражи помоћ од медија, а помоћ коју су му пружили јесте у интересу деце. Они су ту због информације да је мајка тукла децу, деца су додељена оцу на старање, цела прича је јако тешка, али је суштина да су медији хтели да помогну и да не треба тражити „длаку у јајету“, јер откривање имена не значи много. Зорица Вишњић је рекла да у овом случају постоји интерес јавности, пошто су већ објављени снимци мајке како туче децу, али је тај интерес могао бити задовољен само објављивањем вести о протесу пред полицијом, те да ништа преко тога, попут интервуја са оцем, није оправдано. Овако се отишло у неприхватљивом смеру, јер медији настављају да одржавају тензије због читаности. Златко Чобовић је такође мислио да је Кодекс прекршен. Рекао је да не може и неће да улази у то ко је у овом породичном спору у праву, али да је медиј, ако већ није могао у живом преносу да утиче на то шта ће отац рећи, морао да уклони податке који откривају идентитете мајке и детета. Верује, међутим, да је Кодекс прекршен са предумишљаљем, јер је и у пријави полицији остављено име детета, иако су други подаци сакривени. Неприихватљиво је, како је додао, и објашњење редакције да ће снимак уклонити када то ураде и други медији, јер то што су и други нешто урадили, а шта ће можда бити предмет неког другог поступка, није оправдање за кршење Кодекса. Снежана Андрејевић је рекла да је њен утисак да не постоји други разлог за понашање оца сем жеље да обезбеди исход спора у своју корист. Не може да окарактерише то као позив у помоћ, и неприхватљиво јој је објашњење да он на тај начин штити своју децу. Ово, како је истакла, уопште није требало објављивати, јер у оваквим случајевима нема места сензационализму. Навела је да је у Србији прошле године пред судовима било више од 30.000 нових случајева породичног насиља, што је запрепашћујуће велики број и озбиљан друштвени проблем и медији би требало да се баве тим проблемом и да пишу о томе, али не појединачним случајевима и на овакав сензационалистички начин. Зато нема дилему да је Кодекс прекршен. Јелена Петковић је навела да грађани могу да траже помоћ од медија, ако мисле да институције не раде довољно брзо, па и у оваквим случајевима. Медији би, међутим, морали да имају у виду да су овакве ситуације посебно осетљиве и дубоко приватне, те да морају да приликом извештавања о томе поступају са повећаном пажњом и са пуно обзирности, што овога пута није био случај и због тога је Кодекс прекршен. Оливера Милошевић је нагласила да грађани који се обраћају медијима не морају да познају Кодекс, али новинари и уредници морају, па тако морају да буду свесни и опасности од живих преноса, док је Бојан Цвејић додао да је портал, ако већ није могао да интервенише у току живог преноса, морао одмах потом да интервенише и уклони спорне делове. Након расправе, Комисија је са десет гласова за и једним против одлучила да је прекршена тачка 1 поглавља 7., тачније смернице 1 и 2 у оквиру те тачке.
2. и 3. Ректор Универзиета у Нишу Драган Антић поднео је две жалбе које се односе на серију текстова објављених од краја новембра 2021. до краја јануара 2022. године, а којима је, како је навео, прекршено више тачака из поглавља 1, 5 и 8. Комисија је о жалбама водила обједињену расправу. Драган Ђорђевић је нагласио да је тема о којој лист пише легитимна, у јавном интересу је и требало је бавити се тиме, али је не на овакав ничин. У објављеним текстовима нема практично ни једног доказа за изнете тврдње, нема саговорника, чини се да је реч о кампањи и зато ће гласати да је Кодекс прекршен. Снежана Андрејевић је указала да је извештавање о трговини утицајем или о корупцији од општег значаја и зато би онај на кога се то односи морао да истрпи и тежи речник од обичног грађанина. У овом случају, постоји извештај ДРИ који указује на неке неправилности, али он није читаоцима представљен и образложен. Све што је написано може бити истина, али начин на који је то презентовано крши одредбе Кодекса. Оне је истакла да на свим факултетима има неправилности, како показују извештаји Државне ревизорске институције, јер факултети имају две врсте прихода – из буџета и од самофинансирајућих студената и често се приходи и трошкови мешају, не троше не онако како је планирано или се користе ненаменски, Све то јесте веома значајна тема, али текст, због оваквог начина писања, губи легитимитет који би могао да има. Златко Чобовић је рекао да је апсолутно неприхватљиво да се не позове ни ректор, ни било ко други са универзитета, те да то сигурно није несмотреност, већ намера или незнање. Такође и наслови су сензационалистички и тенденциозни, јер у наслову пише, рецимо, да се „испитују малверзације“, а заправо тек треба да се испита да ли постоје. Тамара Скрозза је истакла да је штета да је упропашћена добра тема и што је сада и неки други медији који би хтео да се тиме бави у старту онемогућен да то уради због овакве обраде теме. После свих ових текстова, читалац може да верује или да не верује у оно што пише, а то не би смело, јер би морали да буду понуђени докази, овако то стварно делује као кампања. Има доста инфомација за које не знамо ко је извор, нити да ли тај извор има свој интерес. Зорица Вишњић је рекла да је део тектова написан на основу извештаја ДРИ, на који се „Блиц“ позива, а део инфомација је инсајдерске природе, тако да није све паушално и без основа. Оно што текстовима сасвим сигурно недостаје јесте друга страна, јер је недопустииво да се напише и један, а не седам текстова, а да се нико са универзитета ништа не пита. Комисија је, потом, једногласно одлучила да су прекршене тачке 2, 4 и 5 поглавља 1, и тачке 2 и 3 поглавља 5. Иста одлука донета је и за другу жалбу.
4. Жалбу су поднеле супруга и ћерке настрадалог човека, твдећи да је објављена нетачна информација да га је „самлела“ машина, те да је ово изазвало велико узнемирење породице. Јелка Јовановић је, у току дебате, истакла да је Кодекс несумњиво прекршен, али да је посебан проблем одговор адвоката „Курира“ да у тренутку објављивања вести нису знали тачан узрок смрти. Зашто су онда спекулисали, упитала је. Вида Петровић Шкеро је, такође, указала на то да је одговор редакције манипулативан, јер се тврди да је верно пренет тескт из другог медија, а заправо је додато то да је машина „самлела“ човека. Свесно су, како је рекла, то додали да би ставили сензационалистички наслов који ће привући читаоце. Јелена Петковић је навела да јој је увек жао када породице, поред свега што проживе кад дође до несреће, морају да истрпе и овакве медијске написе. Рекла је да је Кодекс прекршен и да све наводи на закључак да су свесно изменили оригинални текст, изостављајући детаље које би жртву учинили препознатљивом, да би могли да ставе овакав наслов. Оливера Милошевић је рекла да је реч о „језивој злоупотреби трагедије“, те да је лист „додатно самлео породицу“ настрадалог човека. Тамара Скрозза је посебно нагласила да је плаши чињеница да неким медијима смрт није довољно страшна, него мора да се „обогати неким хорор детаљима“. Комисија је једногласно одлучила да су текстом прекршене тачка 1 поглавља 1, тачка 1 поглавља 5 и тачка 2 поглавља 7.
5. Чланица Комисије за жалбе Јелка Јовановић поднела је жалбу на три медија и четири текста у вези са извештавањем о саобраћајној несрећи у којој је погинуло дете. Јелка Јовановић није учествовала у расправи и одлучивању о овој жалби. Бојан Цвејић је рекао да му веома смета што овакве несреће постају мете таблоида у покушају да дођу до што већег броја кликова. Сличну ситуацију смо, рекао је, имали недавно када се дете утопило у Дунаву и апсолутно је недопустиво да медији искоришћавају породичне трагедије за кликове, а онда Комисији пишу да су хтели да скрену пажњу јавности на проблем. Вида Петровић Шкеро је, такође, указала на, готово увредљиве, наводе редакција које овакво извештавање правдају тиме да су хтели да одају пошту мртвом детету. Снежана Андрејевић је рекла да је обично уздржана када жалбе подносе чланови Комисије, али да ће овога пута направити изузетак је важна суштина, да се заштити јавни интерес. По њеном мишљењу, страшно је приказивати овакве видео снимке, али да то у овом случају мање вређа од одговора редакција, који су на ивици цинизма, а којима се оправдава „језиви сензационализам“. Комисија је једногласно одлучила да су сва три медија прекршила тачке 4 и 5 поглавља 4 и тачке 1 и 3 поглавља 7.
Седница је завршена у 19.15 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић
Оливера Милошевић
Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 24.02.2022
Снимак са данашње седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане онлине преко апликације Зоом можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ САВЕТА ЗА ШТАМПУ У 2021. ГОДИНИ
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ САВЕТА ЗА ШТАМПУ У 2021. ГОДИНИ
Рад Комисије за жалбе
Савет за штампу је од јануара до децембра 2021. године примио 110 жалби, што је мање него претходне године, када су стигле 163 жалбе, али је нешто изнад просечног годишњег броја жалби. Медијацијом је решено само пет жалби, 13 жалби је одбачено јер нису испуњавале формалне услове (најчешће зато што подносилац жалбе није био лично оштећен), а Комисија је у само 12 случајева одлучила да Кодекс новинара није прекршен.
Чланови Комисије за жалбе Савета за штампу прошле године су најчешће одлучивали да су медији кршили тачке из првог поглавља Кодекс новинара које се односи на истинитост извештавања – 40 таквих случајева, затим Одговорност новинара – 35 и из одељка Поштовање приватности – 32 пута. У готово свим случајевима једним текстом прекршено је више тачака Кодекса.
Половину од укупног броја жалби поднели су појединици, 21 жалбу су упутиле навладине организације, 25 представници медијја, пет чланови Комисије за жалбе и четири државни органи.
Жалбе поднете од јануара до децембра 2021:
1.Мешихат исламске заједнице у Србији – Снеwс – није прекршен Кодекс
2.Павле Јелисијевић – Глас западне Србије – јавна опомена
3.Општина Житорађа – Курир.рс – одбачена жалба – није достављен медијски садржај на који се жалба односи
4.Нилола Милосавић Алексић – Блиц – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
5.Никола Милосавић Алексић – Информер – јавна опомена
6.Наташа Мијушковић – Информер – није прекршен Кодекс
7.Никола Радисављевић – Инфроврањске – одбачена жалба – подносилац није лично оштећен
8.Медин Халиловић – САНА – није прекршен Кодекс
9.Медин Халиловић – САНА (2) – јавна опомена
10.Епархија бачка – Аутонимија.инфо – одбачена жалба – подносилац није лично оштећен
11.Медин Халиловић – САНА (3) – није прекршен Кодекс
12. Рома Wорлд – Ало – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
13.Рома Wорлд – Србија данас – жалба решена медијацијом
14.Бојан Цвејић – Блиц – прекршен Кодекс, лист није објавио одлуку
15.Бојан Цвејић – Курир – прекршен Кодекс – објављена одлука
16.Бојан Цвејић – Ало – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
17.Бојан Цвејић – Информер – јавна опомена
18.Милица Ивановић . ЈУГПресс – Комисија није усагласила одлуку
19.Никола Радосављевић – Курир – одбачена жалба – подносилац није лично оштећен
20.Бојан Цвејић – Курир – прекршен Кодекс, објављена одлука
21.Бојан Цвејић – Пинк.рс -јавна опомена
22.Бојан Цвејић – Република.рс – јавна опомена
23.Бојан Цвејић – Блиц – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
24.Бојан Цвејић – Информер- јавна опомена
25.Пријатељи деце Србије – Курир – прекршен Кодекс, објављена одлука
26.Пријатељи деце Србије – Информер – јавна опомена
27.Пријатељи деце Србије – Вечерње новости – прекршен Кодекс, објављена одлука
28.Пријатељи деце Србије – Ало – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
29.Пријатељи деце Србије – Српски телеграф/Република.рс – јавна опомена
30.Пријатељи деце Србије – Телеграф.рс – прекршен Кодекс, објављена одлука
31.Гвозден Николић – Озонпресс – прекршен Кодекс, објављена одлука
32.Геј лезбејски инфо центар – Српски телеграф – јавна опомена
33.Игор Велимировић – Информер – јавна опомена
34.Друштво за заштиту животиња „Стич“ – ТПКНеwс – јавна опомена
35.Саша Живковић – Нови пут – јавна опомена
36.Милица Станковић – Телеграф.рс – није прекршен Кодекс
37.Милица Станковић – Република.рс – јавна опомена
38.Милица Станковић – Информер.рс . јавна опомена
39.Дубравка Ђорђевић – Време – одбачена жалба – односи се на текст објављен пре него што је Савет за штампу почео да ради
40.Милица Станковић – Српки телеграф – јавна опомена
41.Милица Станковић – Пинк.рс – јавна опомена
42.Милица Станковић – Курир.рс – прекршен Кодекс, објављена одлука
43.Милица Станковић – Еспресо.рс – прекршен Кодекс, објављена одлука
44.Милица Станковић – Новости.рс – није прекршен Кодекс
45.Милица Станковић – Ало.рс – није прекршен Кодекс
46.Јован Ћирић – Панчевац – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
47.Милица Станковић – Инфомер – није прекршен Кодекс
48.Јован Ћирић – Панчевац (2) – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
49.Ненад Прокић – Курир – прекршен Кодекс, објављена одлука
50.Милица Станкмовић – Курир – прекршен Кодекс, објављена одлука
51.Милица Станковић – Објектив.рс – јавна опомена
52.Небојша Бакарец – Н1 инфо – није прекршен Кодекс
53.Небојша Бакарец – Нова.рс – јавна опомена
54.Небојша Бакарец – Директно.рс – прекршен Кодекс, објављена одлука
55.Небојша Вучинић – Курир.рс – одбачена жалба- подносилац није лично оштећен
56.Иван Радовановић – Данас – Комисија није усагласила одлуку
57. Лист Зрењанин – Блиц – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
58.Јован Ћирић – Панчевац (3)- прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
59.Славица Кнежевић – Панчевац – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
60.Владимир Кнежевић – Панчевац – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
61.Јован Ћирић – Панчевац (ИВ) – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
62.Сројан Видески – Панчевац – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
63.Маријана Кнежевић – Панчевац – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
64.Јелена Перовић – Панчевац – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
65.Јован Ћирић – Панчевац (5) – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
66.Арон Вујић – Ивана Солтић – одбачена жалба – не односи се на медијски садржај
67.Медин Халиловић – Санапресс – јавна опомена
68.Сања Ђорђевић – Новости.рс – одбачена жалба – подносилац није лично оштећен
69.Комора социјалне заштите – Блиц – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
70.Јован Ћирић – Панчевац (6) – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
71.Данас – Информер – јавна опомена
72.Медијска мрежа Инфо 24 – Цензоловка – одбачена жалба – није допунњена на захтев ген.екретара
73.Јован Ћирић – Панчевац (7) – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
74.Центар за социјлани рад Београд – Блиц – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
75.Анонимна жалба – Новости.рс – одбачена жалба – није наведен подносилац
76.Марко Ленс – Глас јавности – подносилац одустао од жалбе
77.Игор Велимировић – Објекив.рс – јавна опомена
78.Игор Велимировић – Република.рс – јавна опомена
79.Игор Велимировић – Српски телеграф – јавна опомена
80.Игор Велимировић – Српски телеграф (2) – јавна опомена
81.Игор Велимировић – Република.рс (2) – јавна опомена
82.Игор Велимировић – Информер.рс – јавна опомена
83.Игор Велимировић – Објектив- јавна опомена
84.Игор Велимировић – Објеkтив (2) – јавна опомена
85.Инфоврањске.рс – Тањуг – подносилац одустао од жалбе
86.Инфоврањске.рс – Нова економија – подносилац одустао од жалбе
87.Инфоврањске.рс – СЕЕБИЗ – одбачена жалба – медиј није у надлежности Савета
88.Пријатељи деце Србије – Курир – прекршен Кодекс, објављена одлука
89.Пријатељи деце Србије – Информер – јавна опомена
90.Пријатељи деце Србије – Ало – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
91.Пријатељи деце Србије – Српски телеграф – није прекршен Кодекс
92.Пријатељи деце Србије – Република.рс – јавна опомена
93.Пријатељи деце Србије – Телеграф.рс – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
94.Пријатељи деце Србије – Новости.рс – није прекршен Кодекс
95.Пријатељи деце Србије – Србија данас – жалба решена медијацијом
96.Славица, Владимир и Маријана Кнежевић и Јелена Перовић – Панчевац – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
97.Центар за социјални рад Мало Црниће – ТПКЊузс – јавна опомена
98.Перо Нединић – ТПКЊуз – јавна опомена
99.Златко Чобовић – Ало.рс – прекршен Кодекс, портал одлуку није објавио
100.Војин Ракић – Информер.рс – јавна опомена
101.Драгољуб Патровић – Информер – јавна опомена
102.Александар Арсенијевић – Медиа портал – јавна опомена
103.Кровна органозација младих Србије – Блиц – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
104.Бранко Жујовић – Суботица.цом – одбачена жалба – подносилац није лично оштећен
105.Џејхун Булић – Индексонлине – Комисија није усагласила одлуку
106.Слађана Филиповић – ТПКЊуз – јавна опомена
107.Љубица Здравковић Џонов – Инфоврањске.рс – прекршен Кодекс, одлука није објављена одлуком Комисије за жалбе
108.Зоран Јевтић – Данас – прекршен Кодекс, објављена одлука
109. Гвозден Николић – Озонпресс – није прекршен Кодекс
110.Саша Живковић – ТВ Хаппy – одбачена жалба – медиј није у надлежности Савета
Због епидемије ковида- 19 седнице Комисије одржаване су углавном онлајн. Комисија је у току године одржала једну јавну седницу ван седишта Савета – у јулу у Културном центру у Зрењанину.
Да би се постигла већа јавност рада Комисије интегрални снимци свиих седница су објављени на интернету. Најинтересантнији случајеви које је Комисија разламтрала представљени су на онлајн трибинама у фебруару и децембру.
ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ
Мониторинг дневних новина
Савет за штампу је, уз подршку Делегације Европске уније, пратио поштовање Кодекса новинара Србије у десет дневних новина са националном покривеношћу у периоду од почетка јула до краја децембра. Резултати су представљени на онлајн трибини почетком фербуара 2021. године. Према тим резултатима, Кодекс је прекршен укупно 5715 текстова у 2021. години, што је знатно више него претходне године (3724 текста), чак и ако се не узму у обзир резултати који се односе на две нове дневне новине – Објектив и Нову, које су први пут праћене 2021. године.
Као и претходних година, најчешће су кршене тачке поглавља 4 (2727 пута): пре свега, тачка 3 која се односи на кршење права на претпоставку невиности тачка 6 која прописује обавезу поштовања културе и етике јавне речи, као и тачка 7 која се тиче прикривеног (необележеног) рекламирања, затим тачке поглавља 7, којим се гарантује поштовање приватности (2129 пута). У односу на претходни мониторинг, забележен је значајан раст броја прекршаја у поглављу 1 (чак 2101 прекршај), најчешће приликом извештавања о политичким темама, где се веома често износе неистините информације, нагађања и претпоставке се представљају као чињенице и не консултује се више извора информација. Кодекс је, као и претходних година, најчешче кршио лист Ало, затим Српски телеграф и Информер. Најмање прекршаја, као и до сада, забележно је у листовима Данас и Политика.
Допуна Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу
Употреба ембедованих садржаја и вештачке интелигенције, прикупљање и обрада података корисника, “кликбејтови”, део су упутстава која нуде допуњење Смернице. Смерницама је прецизирано и шта се подразумева под скривеним оглашавањем (економским или политичким) и шта медији треба да раде када се од њих тражи „брисање архиве“ због права на заборав. Готово свакодневно промене у онлајн сфери условиле су потребу да пет година након усвајања првих Смерница израдимо додатна објашњења за неке нове етичке дилеме са којима би се редакције могле суочити. Предложене измене биле су на јавној расправи месец дана и коначно су представљене крајем децембра. Ажурирање Смерница предвиђено је и Акционим планом за примену Медијске стратегије, па је овај пројекат реализован уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Србије. Снимак трибуне на којој су предстваљене нове смернице постављен је на сајт Савета и на друштвеме мреже.
Истраживање „Да ли су медији спремни за интерне етичке кодексе“
Истраживања о томе да ли медији у Србији имају интерне етичке новинарске кодексе, колико су им они важни и да ли су спремни да их усвоје и примењују, спроведено је уз финансијску подршку Мисије Оебса у Србији. Реч је о још једној од активности предвиђених Акционим планом за спровођење медијске стратегије.
За потребе анкетног истраживања креиран је упитник, а испитивање спроведено је на доступном узорку од 85 власника, директора и главних уредника медија из телевизија, дневних новина, периодичне штампе, радија и онлине медија. Одговорило је укупно 28 медија од свих којима је послат упитник и то у највећем броју портали (75%). Охрабрује налаз да 95.8% испитаних медија каже да се у свом послу води Кодексом новинара Србије, као и податак да сви испитаници сматрају да је поштовање Кодекса важно. Такође, значајно је да више од пола испитаних сматра да медиј у коме раде има капацитета да сам изради интерни етички кодекс, али би велики део медија (87.5%) прихватило подршку и помоћ (обуке, експерте…) за израду тог акта. Забрињава податак да преко 83% испитаних медија нема програм обуке за етично поступање новинара и уредника, али би 80% њих прихватило помоћ у изради таквог програма. Резултати и закључци истраживања представљени су на онлајн трибини крајем јануара 2022. а биће коришћени и за наредне пројекте, јер су идентифииковани медији који желе да са Саветом за штампу раде на доношењу интерних правила.
Изложба “Лажне вести“
Изложба намењена младима припремљена је 2020. године, а у току 2021. била је постављена у четири школе у Нишу и Лозници где ју је видело 2,950 ученика. Наставници су били задовољни што имају несвакидашње наставно средство које су одмах искористили у раду са децом, новинари су разговарали са младима, а деца су показала интересовање за изложбу.
Изложба је организована у ОШ „Бранко Миљковиц́“, гимназијама „Стеван Сремац“ и „Бора Станковиц́“ у Нишу и у гимназији „Вук Караџиц́“ у Лозници. У циљу унапређења интеракције са грађанима, наставницима и ученицима направљен је и Инстаграм профил под називом Изложба Лажне вести. О изложби су известиле Јужне вести, Данас и Лозничке новости. Активност је финансијки подржао Унеско.
Едукативни спотови
Савет за штампу наставља да користи видео садржаје за едукацију и подизање свести о медијској етици и значају одговорних медија. У току 2021. године, снимљено је пет едукативних видео записа на следеће теме: Саморегулација и Савет за штампу, Новац из буџета и Савет за штампу, Законски оквир и Савет за штампу, Етика у онлајн окружењу и Кодекс новинара Србије. Трајање спотова је између пет и десет минута, а учествовало је деветоро чланова Управног одбора и бивших и садашњих чланова Комисије за жалбе.
Пројекат је такође финансирао Унеско, а реализован је у продукцији агенције Фонет.
Остале активности
Током септембра организован је Ин-хоусе тренинг за уреднике и новинаре Сремских новина.
Генерална секретарка је одржала обуку о медијској етици за младе новинаре Фонетове школе новинарства и УНС-ове школа новинарства.
Генерална секретрка је учествовала на конференцији „Етика и вредности у дигиталном добу“, у организацији Министарства културе и информисања, као и на регионалном састанку савета за штампу југоисточне Европе у органозацији Унеска у Сарајеву на којем је усвојена Регионална декларација савета за штампу у југоисточној Европи у вези са етиком у дигиталним екосистемима.
Представник Савета је учествовао на Регионалној конференција о медијској и информационој писмености у организацији Унеска, а представници Савета учествовали на скупу Алијансе независних савета за штампу Европе (АИПЦЕ) одржаном у Бечу. Ове године је конференција одржана онлајн.
Савет је посетио и нови амбасадор Оебса Јан Браатху.
Савет за штампу је организовао онлајн вебинар „Медијска етика, саморегулација и државне субвенције“ за представнике шест савета за штампу у региону.
Током 2021. Савет за штампу је одговорио на 81 упит локалних самоуправа за укупно 1,122 медија који су учествовали на конкурсима за суфинансирање медијског садржаја од јавног интереса. У више случајева новац је додељен медијима за које је Комисија за жалбе више пута у току једне године одлучила да су прекршили Кодекс новинара. Број упита је већи него претходне година, када их је било 75.