Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 24. фебруара у 18 сати. Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Наташа Стојковић – Решетка.рс
2. Проф. др Драган Антић – Блиц (две жалбе)
3. Јелка Јовановић – Новости.рс, Курир.рс, Блиц.рс
4.Славица Стојановић, Ивана Николић, Марија Хрњаз – Курир.рс
Седница ће, због епидемијске ситуације, бити одржана посредством платфоме Зоом.
(Извор: Данас) Таблоиди који најчешће крше Кодекс и плаћају највише накнада штета у судским споровима које због тога губе, истовремено су они чији издавачи добијају највише новца на медијским конкурсима у Србији. С друге стране, чак 63, 3 одсто редакција према чијим новинарима су учињена кривична дела су истраживачки или медији критички оријентисани према власти.
Наведени подаци су налаз истраживања “Слобода говора у правосудном систему Србије” које су радили Фондација Славко Ћурувија и Центар за правна истраживања (ЦЕПРИС), а које је обухватило период 2018. и 2019. године.
Суме додељиване на медијским конкурсима управо таквим медијима, супротно правилима пројектног суфинансирања, некада су, као у случају Српског телеграфа, чак 25 пута веће него оне које ти медији исплаћују као казну за изгубљени судски спор. Тако, уместо да истински буду кажњени, власт новцем грађана награђује те, по правилу провладине таблоиде.
Током две истражене године, први на листи је Информер, који је на конкурсима однео више од 35 милиона динара, док је одштете платио у износу нешто већем од пет милиона. Следи Српски Телеграф, који је на пројектима добио скоро 25 милиона динара, а на одштетама изгубио свега милион.
Трећи је таблоид Ало, са 17,9 милиона добијених на медијским конкурсима, док је на досуђене трошкове исплатио 3,8 милиона динара. Курир је добио нешто мање на конкурсима, а за одштете је исплатио више од осам милиона динара.
Блиц је за пројекте награђен са два милиона динара, а за трошкове услед изгубљених парница платипо је готово четвороструко више, чак 7,2 милиона динара.
Новинарка Тамара Скроза, узимајући у обзир природу медијских конкурса у Србији, који су се претворили у механизам финансирања пропаганде подобних медија окренутих власти, каже да ова појава није нова.
– Медији који су у врху ове листе, не само да најчешће крше Кодекс, већ су и отворени „навијачи“ актуелне власти и њено најубојитије оружје против оних који се усуде да ту власт критикују. Новац који добијају, посматрам као награду за све оно чиме се свакодневно баве и „медијске услуге“ које пружају. Трагично је, наравно, што тај новац потиче из џепова грађана, као и то што се њиме не помажу професионални медији који су на измаку снаге. Али, тако очигледно мора да буде у држави у којој се буџетом располаже као личном имовином, а већина новинараје већ заборавила шта им је заправо посао, закључује Скроза.
Адвокатица Круна Савовић, која је и једна од аутора истраживања, напомиње да је већина судских поступака која је вођена због заштите безбедности новинара окончана ефикасно, али да је та ефикасност била условна.
– Она је најдиректније зависила од чињенице да окривљени, у највећем броју случајева, извршење кривичног дела које им је стављено на терет, нису оспорили. Од укупно 20 правноснажно окончаних судских поступака обухваћених анализом, девет је решено тако што је суд прихватио споразум о признању кривичног дела (у питању је споразум који окривљени закључује са тужилаштвом), док су три предмета решена тако што су окривљени, током судског поступка, признали извршење кривичног дел, наводи податке Савовић.
Она додаје да је анализа правноснажних одлука показала тенденцију да се приликом доношења одлука о кривичним санкцијама успоставио одређени аутоматизам, “а он је такав да се инклинира блажој казненој политици”.
Како Савовић сматра, у поступку заштите медијских радника (ова препорука односи се на све органе у систему њихове заштите), било би неопходно детаљно размотрити све специфичности конкретног случаја.
– Од квалификација дела и прикупљања доказа, преко утврђивања свих чињеница релевантних за доношење правилне и законите одлуке; до навода који ће се наћи у одлукама надлежних органа који одлучују о заштити њихових права. На тај начин, избегао би се аутоматизам у поступању, као и све негативне последице истог, наводи Савовић за Данас.
Председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељко Бодрожић подсећа да се последњих година кроз пројектно суфинансирање новац прелива из буџета у џепове партијских гласила.
– Ово, одлично истраживање Фондације “Славко Ћурувија” и ЦЕПРИС-а потврђује наше извештаје и коментаре из последњих неколико година да је пројектно суфинансирање великим делом криминална и коруптивна работа, односно, да се систематски државни новац прелива на рачуне партијских фирми и гласила. Зато смо ми из новинарских удружења и медијских асоцијација све мање власни да се бавимо том темом, а све више је то посао за Јавно тужилаштво и Службу за борбу против организанованог криминала. Надам се да ће се ускоро државни органи коначно бавити тим питањем и сугуран сам да ће у том случају имати пуне руке посла, каже Бодрожић за наш лист.
Просечна казна 80 хиљада динара
Истраживање је показало и да, када је у питању ефикасност суђења, због повреде угледа и части, заштите малолетника и говора мржње у медијима, просечно трајање читавог судског поступка је две године. Рочишта се у просеку заказују на 3,8 месеци, а просечно досуђена накнада штете износи 82.600 динара.
https://www.danas.rs/vesti/drustvo/kako-vlast-novcem-gradjana-placa-tabloidne-lazi/
(Извор: Нова економија) Штампани медији у Србији током 2021. године чешће су кршили Кодекс новинара Србије него годину дана пре тога, показује истраживање Савета за штампу спроведено од 31. јула до краја децембра. У српским дневним листовима новинари су најчешће кршили обавезу претпоставке невиности, а број забележених прекришаја је повећан за 1.200.
Не рачунајући два нова дневна листа која су почела да излазе прошле године кодекс је лане прекршен 4.977 пута, док је 2020. године забележено 3.724 таквих случајева, каже чланица Савета за штампу новинарка Тамара Скрозза.
Укупан број прекршили су Кодекса новинара у Србији, са два нова листа која су почела да излазе претходне године (листови Нова и Објектив) био је 5.715 пута, ако се рачунају Објектив и лист Нова,.
Како наглашава, посматрани су дневни листови Ало, Блиц, Курир, Политика, Нова, Данас, Српски телеграф, Вечерње новости, Објектив, Нова, Информер, од 1. јула до краја децембра.
Највећи пораст броја прекршаја у првом поглављу кодекса, где се не поштује истинитост извештавања. Савет за штампу, како додаје Скрозза, претпоставља да је број прекршаја скочио због избора.
Убедљиво највише прекршаја направио је дневни лист Ало (1.278 прекршаја), после кога следи лист Информер (949 прекршаја). Најмање прекршаја, како се додаје, традиционално су правили листови Данас, Политика и Нова.
Крши се, пре свега забрана да се у новинарском извештавању нека претпоставка не сме пласирати као неспорна чињеница. Како објашњава, то је традиционално најчешћи прекршај међу дневним листовима у Србији. Често се крши и препорука да води рачуна о култури јавно изговорене речи.
Како додаје, доста се крши и обавеза да се означе ПР садржаји, али се прошле године ситуација у вези са тим делимично поправила, чак и код таблоида који су почели да је поштују прописно означавајући комерцијалне текстове и огласе.
Такође бележи се константан раст кршења претпоставке невиности, која би требало да се поштује тако што се све до правоснажости неке пресуде не објављује се име починиоца.
Скрозза додаје да је у порасту и кршење тачке кодекса која забрањује пласирање порнографских и узнемирујућих садржаја. То се десило, како наглашава због слика на насловним странама новина које су приказивале призоре мучења и убијања жртаја једног криминалног клана у Србији.
„Када се на насловним странама новина појави информација о млевењу жртава, деца од тога не могу да се одбране. Доста се крши и право на приватност јавних личности, то је у порасту, без обзира што је то код њих донекле ограничено“, наглашава представница Савета за штампу.
Како додаје, константно се прате бракоразводне парнице јавних личности, па често може да се уочи како се чак и навија за једну или другу страну у тим судским споровима.
„Медији су чак и у том смислу поларизовани, то је недопустиво, нарочито ако се у медијима појављују њихова деца. Разматрају колика је помоћ додељена детету, код ког родитеља му је боље, жигошемо ту децу за сва времена“, каже Скрозза.
Она подсећа да се крши и право на приватност људи који се не појављују у јавности, као и да се то пре свега односи на извршење неког злочина, као и на људе који су трагично страдали.
„Ми пратимо неспорне прекршаје, али увек постоји могућност различитог тумачења. Идеја није да се медији посраме и критикују, већ да се ствари посматртају онакве какве јесу“, објашњава Скрозза.
Чедомир Савковић
https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/savet-za-%C5%A1tampu-novine-sve-%C4%8De%C5%A1%C4%87e-kr%C5%A1e-pretpostavku-nevinosti
🎥Снимак са данашње Трибине „Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2021. години”можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
(Извор: Данас) Истраживањем које седму годину заредом спроводи мониторинг Савета за штампу, од првог јула до 31. децембра претходне године детектовано је 5.715 текстова који крше Кодекс новинара Србије. У неким текстовима није прекршена само једна тачка већ више њих истовремено. Такође, тежина прекршаја није увек била једнака.
Савет за штампу је од почетка јула до краја децембра 2021. пратио, као и претходних шест година, дневне новине: Ало, Блиц, Данас, Вечерње новости, Информер, Курир, Политика и Српски телеграф, а први пут и новине Објектив и Нова.
Тамара Скрозза, чланица Комисије за жалбе Савета за штампу указује да постоје текстови који се налазе на ивици кршења Кодекса, али и они који га крше свакодневно.
„Имамо нпр. лист „Нова“ који је често на граници кршења кодекса, али не можемо да меримо тежину кршења кодекса за неозначавање ПР садржаја са кршењем претпоставке невиности“.
Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, сагласна је да постоје случајеви који представљају тежи прекршај, те да број прекршаја није оно што је пресудно битно, јер није тежина сваког прекршаја иста.
„Апсолутни шампион је као и претходних година је Ало, а традиционално најмање имају Данас и Политика. Највише прекршаја има о истинитости извештавања, а наша претпоставка је да је то због ближења избора, јер су најчешће прекршене тачке 1 и 2“, каже Скрозза.
Она сугерише да су неозначени ПР садржаји мање заступљени сада у односу на претходне године.
Скрозза је подсетила да су злочини, као што је случај породице Ђокић, подигли број кршења претпоставке невиности. Такође, каже да је број узнемирујућих садржаја у наглом порасту, посебно након вести о криминалном клану који је хорорично третирао људска тела.
„Поглавље 7 које се односи на право на приватност такође је кршено у великој мери, али је је то најчешће био случај када је реч о јавним личностима. Иако су њихова права на приватност ограничена, она ипак постоје. Ово се посебно односи на приватност деце јавних личности“, објашњава Скрозза и додаје да не постоји јавни интерес да у медијима читамо како је над сандуком кукала нечија мајка или сестра, иако је природно да ће медији пропратити смрт неке јавне личности.
Кршење истинитости извештавања прекршено је 2.101 пут за разлику од претходног периода када је прекршено 873 пута.
Скрозза подсећа да су неки листови који нису раније излазили и недељом, почели да се штампају викендом и да је то такође допринело порасту овог броја.
„У овој врсти монаторинга постоје ипак неке индивидуалне разлике у етичности медија. Осим што се види да је број прекршаја повећан, из извештавања се види да се ближе избори, јер се повећао број кршења кодекса на политичким странама. Повећан је и број текстова за које се може сумњати да су креирани у истом центру, рецимо пример из новембра изашао је наслов ‘Вук ме избацио из странке’, при чему та изјава не постоји ни у тексту ни у реалности. Такође, све чешће се извлачи у наслов нешто што не постоји у тексту“, објашњава новинарка Вера Дидановић.
Она је додала да се дешава да се у више различитих листова користе текстови без потписа аутора, али и увредљиви изрази као нпр. „шиптар“, посебно у насловима текста.
У односу на 2020. годину, најчешће су кршене одредбе које се односе на поглавље Одговорност новинара, пре свега на кршење права на претпоставку невиности, обавезу поштовања културе и етике јавне речи као и поглавље Поштовање приватности.
https://www.danas.rs/vesti/drustvo/najmanje-prekrsaja-u-danasu-alo-sampion-u-krsenju-kodeksa-novinara/
(Извор: Н1) Прекршаји Кодекса новинара Србије забележени су током прошле године у 5715 новинарских текстова, показао је мониторинг Савета за штампу.
Током посматраног периода, од 1. јула до 31. децембра прошле године, Кодекс је највише кршио дневни лист Ало, други по броју прекршаја био Српски телеграф, док је на трећем месту лист Информер.
Из Савета за штампу кажу да се у односу на претходну годину бележи пораст броја прекршаја Кодекса, уз напомену да од прошле године на тржишту постоје два нова издања Објектив и новине Нова.
Кодекс су, традиционално, најмање кршили листови Данас и Политика.
Највећи пораст броја прекршаја евидентиран је када је реч о истинитости извештавања.
“То можемо различито да тумачимо, а наша претпоставка је да се овај скок десио приближавањем избора, односно почетком предизборне кампање” оценила је чланица Комисије за жалбе Савета за штампу, Тамара Скрозза.
Десет посматраних дневних листова често је у својим текстовима кршило и претпоставку невиности, плаћене или пр садржаје нису обележавали на прописан начин, а приметна је била и велика заступљеност узнемирујућихи порнографских садржаја.
“Број узнемирујућих садржаја је повећан због прича о томе на који начин је криминални клан мучио и убијао људе. Чињеница да су те информације долазиле из врха власти не аболира медије који су то преносили” наглашава Скрозза.
Додаје да је проблем је што деца не могу бити поштеђена таквог садржаја јер ће га видети на насловницама новина.
Новинарка НИН-а Вера Дидановић истакла је да је повећан број текстова за које се може сумњати да су креирани у једном центру, наслови су често измишљени или се у наслов извуче нешто што у самом тексту не постоји.
Она додаје и да је била приметна кампања где се у више различитих листова појављују углавном непотписани текстови у којима се критички извештава о некој појави.
“Као што је била јулска кампања о Унитед групи уз бројна кршења Кодекса новинара” истакла је она.
Новинарка је приметила и да су штампани медији прошле године често користили увредљиве речи, попут израза “шиптар”
“Дешава се да се не користи у самом тексту већ постоји очигледно уредничка интервенција да се тај израз извлачи у наслов” закључила је она.
Savet: Za šest meseci 5.715 tekstova u kojima je prekršen Kodeks novinara
Савет за штампу вас позива на трибину
Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2021. години
Говориће:
• Тамара Скрозза, чланица Комисије за жалбе Савета за штампу
• Вера Дидановић, новинарка
Модераторка:
• Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Време: Среда, 9. фебруар 2021, 11 сати
Место:https://us06web.zoom.us/j/84049361866?pwd=V2Y3MWRNMjVXUm5tYm9IMXhXRXNRdz09
Десет дневних новина објавило је за шест месеци прошле године укупно 5715 текстова у којима је прекршена бар једна тачка Кодекса новинара Србије, показују резултати најновијег мониторинга Савета за штампу. Након пада броја прекршаја у 2020. години, прошле године је поново забележен знатан пораст, а и овога пута су најчешче кршене одредбе које се односе на поглавље Одговорност новинара и то, пре свега, на кршење права на претпоставку невиности и обавезу поштовања културе и етике јавне речи, као и поглавље Поштовање приватности.
У односу на претходни мониторинг, забележен је значајан раст броја прекршаја у поглављу Истинитост извештавања, углавном кад је реч о извештавању о политичким темама, због објављивања неистинитих информације, нагађања и претпоставки, које се представљају као чињенице, као и због тога што често нема више извора информација.
Савет за штампу је од почетка јула до краја децембра 2021. пратио, као и претходних шест година, дневне новине: Ало, Блиц, Данас, Вечерње новости, Информер, Курир, Политика и Српски телеграф, а први пут и новине Објектив и Нова.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.121
27.1.2022.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 120. седнице Комисије за жалбе, одржане 27.1.2022. године у 18 сати онлајн
Присутни сви чланови Комисије: Зорица Вишњић,Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Бојан Цвејић, Златко Чобовић, Јелена Петковић и Снежана Андрејевић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Драгољуба Петровића на текст објављен на порталу „Информер.рс“
2.Разматрање жалбе Златка Чобовића на текст објављен на порталу „Ало.рс“
1.Драгољуб Петровић је навео да се жали на памфлет, који садржи велики број увреда на његов рачун, неоснованих оптужби и клевета и да мисли да је тиме прекршена тачка 5 поглавља Истинитост извештавања. У току расправе, Тамара Скрозза је рекла да се најрадије не би ни изјашњавала о том тексту, који нема везе са новинарством. Истакла је да несумњиво јесте прекршена тачка 6 поглавља 4, која се односи на етику и културу јавне речи, али да има дилему кад је реч о тачки 5 поглавља 1, јер то што је објављено превазилази неосноване оптужбе. Златко Чобовић је оценио да Комисија може да констатује да је прекршена и тачка 5 поглавља 1, јер је то минимум прекршаја, који је овај текст увелико превазишао. Додао је да текст нема никакве везе ни са новинарством, ни са етиком, ни са сатиром, како је наведено у поднаслову, па не заслужује никакву пажњу, ни даље коментаре, осим констатације да је прекршен Кодекс. Вида Петровић Шкеро се сагласила са овим, нагласивши да у тексту има свега – и неоснованих оптужби и клевета и увреда…Рекла је да се понекад осећа немоћно, јер овакво писање и објављивање оваквих текстова обесмишљавају цео етички кодекс и рад медија, који би морали да имају механизам да контролишу начин писања. Не може неко да прогласи нешто за сатиру и да злоупотреби медиј за овакве увреде. По мишљењу Снежане Андрејевић, реч је о скандалозном тексту, који излази из оквира етике. Комисија, зато, не може само да констатује да је прекршен Кодекс, него мора да каже и да је такво писање намерно и недопуштено. Јелена Петковић је подвукла да је у овом случају реч о злоупотреби медија, где се назначи да је нешто сатира, како би се изнеле безочне увреде, клевете и неосноване оптужбе, којима се поништава нечија личност. Зорица Вишњић је рекла да је њој већ сам наслов довољан да закључи да је прекршен Кодекс и да ту „нема ни с од сатире“, као и да је аутор био врло свестан тога. Такође, како је истакла, не може да не примети да је текст настао као одговор на претходну одлуку Комисије за жалбе. Јелка Јовановић је подсетила да су се у истрорији новинарства овакви текстови звали пашквиле, али да је и то блаже од овога текста, који потпуно излази из оквира етике. Драган Ђорђевић је посебно указао на злоупотребу медија за објављивање оваквих текстова, оцењујући да је апсолутно неприхватљиво да такво нешто буде медијски садржај. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су прекршене тачка 5 поглавља 1 и тачка 6 поглавља 4.
2. Члан Комисије за Члан Комисије за жалбе Златко Чобовић поднео је жалбу због текста у којем је наведено да „скандалозан наслов у Мариникиним и Ђиласовим новинама говори о томе како тај део опозиције види разговор са политичким неистомишљеницима“. У том тексту у листу „Данас“, на који се „Ало“ позива, нема, међутим, реченице коју „Ало“ наводно цитира, ни позива на „насиље, батинање, линч и убијање“, нити се у њему помињу Мариника Тепић и Драган Ђилас. Златко Чобовић није учествовао у расправи и одлучивању о овој жалби. Бојан Цвејић је приметио да оваквих текстова има и у другим новинама у последње време, тако да то већ постаје кампања у којој се више не напада „Данас“ због нечега што пише, већ се то преноси као да је Ђилас нешто рекао и онда се напада он, преко „Данаса“ . Тамара Скрозза се сагласила са овим и рекла да би у одлуци требало навести да ово није усамљен случај, већ да је реч о нечему што је раширена пракса и не односи се само на „Данас“, него на било који медиј који објави нешто што се некоме не допада и одмах буде проглашен за „тајкунски медиј“. Вида Петровић Шкеро је оценила да у овом случају јесте прекршена и тачка 2 поглавља 2, јер је евидентно реч о томе да су политички интереси издавача утицали на објављивање оваквог текста. Снежана Андрејевић је рекла да ће и овога пута бити уздржана, јер, као што је већ раније објаснила, сматра да чланови Комисије не би требало да подносе жалбе, без обзира што на то имају право. Комисија је одлуку да су прекршене тачке 1 и 5 поглавља 1 донела са девет гласова „за“ и једним „уздржаним“, а одлуку да је прекршена и тачка 2 поглавља 2 са седам „за“, два „уздржана“ и једним гласом „против“. Бојан Цвејић је остао уздржан јер, како је објаснио, увек је тешко утврдити и доказати недозвољени утицај власника, без обзира што изгледа да је тако. Због тога не жели да се изјасни, јер нема доказа.
Седница је завршена у 18.30 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Оливера Милошевић
👉 Извештај са онлајн трибине „Да ли су медији спремни за етичке кодексе“
👉 Истраживање: Да ли су медији спремни за интерне етичке кодексе
Снимак са онлајн трибине Савета за штампу “Да ли су медији спремни за интерне етичке кодексе“ можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
