ЋИРИЛИЦА | LATINICA | ENGLISH
Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

ИЗВЕШТАЈ СА ТРИБИНЕ “ДА ЛИ СУ МЕДИЈИ СПРЕМНИ ЗА ИНТЕРНЕ КОДЕКСЕ”

ИЗВЕШТАЈ СА ТРИБИНЕ “ДА ЛИ СУ МЕДИЈИ СПРЕМНИ ЗА ИНТЕРНЕ КОДЕКСЕ”

(одржане 28.јануара 2022.године посредством ЗООМ платформе)

 

Веома мали број медија у Србији има изјаву о уредничкој мисији, сет принципа или неки сличан документ у вези са принципима уређивачке политике, а за израду интерних етичких кодекса заинтересовани су углавном онлајн медији, од којих би већина прихватила помоћ стручњака у изради и примени таквог документа. Ово су неки од резултата истраживања Савета за штампу, које је представљено на онлајн трибини одржаној 28. јануара 2022. године.

Усвајање и примена интерних кодекса добе новинарске праксе је једна од активности из акционог плана за спровођење медијске стратегије, а Савет за штампу је, како је саопштено, сматрао да је први корак спровођење анкете о томе колико медијских кућа има такве кодексе, да ли их сматрају важним и да ли имају капацитета да их сами израде и примењују, односно каква им је помоћ у томе потребна.

Како је објаснила Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, Кодекс новинара Србије, по којем ради Савет за штампу, усвојен је 2006. године, а Савет је 2016. израдио и посебне Смернице за примену Кодекса у онлај медијима, које су допуњење 2021. године. Без обзира на то, у Савету за штампу и Мисији ОЕБС-а у Србији, која је финансијски подржала овај пројекат, верују да има простора и потребе да и саме медијске куће израде своја интерна правила, пре свега да би се аутономија редакције заштитила од економских и политичких утицаја власника, односно издавача, што је посебно важно за јавне сервисе и медије на језицима националних мањина, који су такође анкетирани.

Резултате анкете представио је Стеван Ристић, председник Управног одбора Савета за штампу и аутор истраживања. Он је навео да је онлајн испитивање спроведено на доступном узорку од 85 власника, директора и главних уредника телевизија, дневних новина, периодичне штампе, радија и онлине медија, међу Којима су оба јавна медијска сервиса и девет медија на језицима мањина. Укупно је одговорило 28 медија, од којих један јавни сервис – Радио-телевизија Војводине, два “мањинска медија” – Хлас Људу и Новинско – издавачка установа Македонски информативни и издавачки центар д.о.о. Панчево, још четири телевизије и пет радио станица, четири издавача периодичне штампе, један дневни лист, један недељник и једна новинска агенција, док су остали портал. На питање да ли имају неки сет принципа који се односи на уређивачку политику или сличан документ позитивно је одговорило више од половине испитаника (52.2%), док би 76% прихватило помоћ у изради тог документа,. Само у 14 одсто случајева медији ту врсту докумената држе јавно доступним.

Мало медија заинтересовано за саморегулацију


Сви медији су одговорили позитивно на питање да ли признају надлежност Савета за штампу, док две трећине испитаних кажу да је информација о признавању надлежности јасно назначена, вињетом или на други начин, у оквиру медија који воде. Свакодневно у свом раду 95.8% испитаних се води Кодексом новинара Србије, док сви испитаници сматрају да је поштовање Кодекса важно. Да Кодекс новинара Србије покрива све важне аспекте одговорног новинарства сматра 91.7 одсто, а исти број испитаних каже да новинаре почетнике упознаје са Кодексом новинара Србије, у случају да им није (довољно) познат. Интересантно је да су у истом проценту испитани одговорили да су у њиховим редакцијама сви ангажовани новинари упознати са Кодексом новинара Србије.

Испитаници из онлајн медији кажу да Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу користи 81.8% њих. Више од пола испитаних (54.2) одговорило је позитивно на питање „Да ли ваш медиј има капацитета да сам изради интерни етички кодекс“, а 87.5% би прихватило помоћ за израду тог акта. Обуку као врсту потребне подршке наводи највећи број медија (63.6%). Истовремено заинтересовани су и за експертску подршку и разговоре са другим медијима у циљу размене искустава и помоћи у вези са израдом интерног етичког кодекса. На питање „Имате ли у вашем медију правила и процедуре које запослене штите од дискриминације на радном месту” 75% је одговорило са Да, док је на питање „Да ли у вашем медију постоје правила заштите на раду, која укључују и заштиту на раду у непријатељском окружењу (извештавање са насилних протеста или током ратних дејстава)“ 70.8% одговорило са Не. Код око трећине испитаних који су на претходно питање одговорили са Да, тек 29.4% има ангажовану особу која је одговорна за примену тих правила.

Стеван Ристић је истакао да је очигледно да је само мали број, од укупно око 2500 медија у Србији, заинтересован за саморегурегулацију, као и да упитник није ни послат оним медијима који свакодневно крше Кодекс новинара Србије, а који од тога имају корист, јер се пројектно суфинансирање медјског садржаја претворило у то да држава обилато дотира послушничке медије. Рекао је и да се код нас углавном говори о поларизацији друштва на начин да један део медија подржава власт, а други је критикује или подржава опозицију, али да је заправо подела таква да постоје професионални медији који одговорно раде свој посао и због тога трпе последице и они који, зарад финансијског благостања, раде непрофесионално.

Мирослав Јанковић, представник ОЕБС-а је рекао да је реализација једне од активности из акционог плана које се односи на интерене кодексе, пре свега у јавним сервисима и у медијима на језицима националних мањима, била добар повод да се провери колико су и остали медији заинтересовани за израду и примену таквих докумената, а да је посебно важно и то што је Србија у изборној години, због чега би медији требало да прихвате и разумеју да имају додатну одговорност за квалитет јавне речи, наравно уз поштовање њихове уређивачке политике. Он је најавио да би друга фаза пројекта била рад са медија који су изразили интересовање за израду интерних кодекса на изради тих прописа, што би требало да буде реализовано ове године.

Процедуре за непријатељско окружење

Учесници трибине су указали на важност саморегулаторних механизама и улогу који Савет за штампу има у томе, али и на потребу да се медији који професионално обављају свој посао додатно оснаже и кроз усвајање додатних интерних правила и процедура. Зорица Вишњић, уредница Лозничких новости, је, тако, посебно истакла да би тој редакцији, а вероватно и другима, биле потребна правила за поступање новинара у непријатељском окружењу (нпр. приликом насилних протеста), јер се сада ослањају искључиво на своја претходна искуства, што, како се прибојава, у будућности неће бити довољно. Додала је и да би те новине радо прихватиле експертску помоћ у том делу. Петар Јеремић, менаџер за етику у Адриа медиа групи је такође указао на важност саморегулаторних правила и процедура, као и на потребу за сталном едукацијом новинара и уредника за примену етичких кодекса, истакавши да то не иде ни брзо, ни лако, али да се, после неког времена, помаци ипак виде. Стојан Марковић из Озонпресса је рекао да је важно да се новинари придржавају Кодекса и да поштују одлуке Савета за штампу, али је додао да мисли да ипак није неопходно да сваки мали медиј има свој интерни кодекс, јер Кодекс новинара даје сасвом добар основ за професионално поступање. Подсетио је да је у медијску стратегију унета одредба да је услов да медији добију средства на конкурсима за пројектно суфинансирање да прихвате надлежност Савета за штампу и да се нада да ће тако бити и у новом закону о јавном информисању. Више учесника је указало на проблем државног финансирања медија који континуирано крше Кодекс, а Драган Кремер је подсетио да страни донатори све чешће, као критерујум за добијање средстава, постављају услов да медиј поштује професионалне стандарде и прихвата надлежност Савета за штампу, као саморегулаторног тела. Рекао је да има локалних медија који су већ израдили интерне процедуре, које би могле бити употребљене као полазна основа и за израду етичких правила и за друге медије, да не би морао сваки да их израђује из почетка, јер је јасно да за то немају ресурсе и да је анализа која је урађена добра полазна основа за утрђивање потреба медија.

Закључци:

• Анкетно истраживање показало је да медији који прихватају надлежност Савета за штампу имају потребу и за интерним кодексом и другим документима којима би ближе (само)регулисали свој новинарски посао, као и добили јасне процедуре и правила за ванредне догађаје везане за обављање посла

• Подаци добијени анкетирањем биће употребљени за састављање листе медија којима је потребна помоћ за израду интерних кодекса и процедура

• Савет за штампу и ОЕБС ће у току ове године реализовати другу фазу пројекта, која подразумева пружење помоћи, пре свега локалним медијима, за израду кодекса добре новинарске праксе

• Забрињава податак да Јавни сервис РТС нема интерни Кодекс, нити је одговорио на упитник, док је одзив медија на језицима националних мањина такође био лош

Охрабрује то што 95.8% испитаника каже да се у свом послу води Кодексом новинара Србије, као и податак да сви испитаници сматрају да је поштовање Кодекса важно.

 

Поштовање Кодекса новинара важно

(Извор: Југпресс) 

БЕОГРАД

Савет за штампу представио је данас истраживање о интерном етичком кодексу у медијима и подаци показују да 54,2 одсто испитаника позитивно одговара да медиј у којем раде има капацитет да сам изради такав документ, док би 87,5 одсто прихватило помоћ за израду таквог документа.

Председник Управног одбора Савета за штампу и аутор истраживања Стеван Ристић рекао је да у Србији има око 2.500 регистрованих медија и да се често говори о поларизацији медија у Србији и да се она одвија на линији оних који подржавају и оних који критикују власт, а да он сматра да се медији деле на оне који професионално раде свој посао и за то плаћају високу цену и за оне који ради сопствене користи раде непрофесионално.

Он је рекао да је упитаник послат на и-мејл адресе 85 власника и директора медија и да је одговорило 28 медија и то 75 одсто групе која је одговорила чине портали, а одговорило је и пет телевизија и пет радио станица, једна новинска агенција, четири издавача периодичне штампе, један дневни лист и један недељник.

Истраживање је показало да пословне одлуке у тим организацијама најчешће доноси директор – 62,3 одсто и власник у 16,7 одсто, а да је за уређивање садржаја у 58,3 одсто медија (испитаника) одговоран главни уредник, а у 25 одсто уреднички колегијум.

На питање “Да ли ваш медиј има изјаву о уредничкој мисији, сет принципа или неки сличан документ у вези са принципима уређивачке политике” више од половине (52,2 одсто) је одговорило позитивно и 76 одсто њих би прихватило помоц́ у изради тог документа, док 14 одсто испитаника ту врсту докумената држе јавно доступним.

Према подацима 95,8 одсто испитаника рекло је да се свакодневно у свом раду води Кодексом новинара Србији, док сви сматрају да је поштовање Кодекса важно, а 81,8 одсто испитаника из онлајн медија рекло је да користи Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу.

Poštovanje Kodeksa novinara važno

Истраживање Савета за штампу: Да ли су медији спремни за интерне етичке кодексе

 

(Извор: Н1) Савет за штампу изнео је податке истраживања да половина испитаних сматра да медиј у коме раде има капацитета да сам изради интерни етички кодекс, али би велики део медија прихватило подршку и помоц́ за израду тог акта.

Истраживање на тему „Да ли су медији спремни за интерне етичке кодексе“ показало је да више од 83 одсто испитаних медија нема програм обуке за етично поступање новинара и уредника, али би 80 одсто њих прихватило помоц́ у изради таквог програма.

Више од половине испитаних одговорило је позитивно на питање да ли медиј у ком раде има капацитета да сам изради интерни етички кодекс, а 87,5 одсто њих би прихватило помоц́ за израду тог акта.

„Обуку као врсту потребне подршке наводи највец́и број медија – 63,6 одсто. Истовремено, заинтересовани су и за експертску подршку и разговоре са другим медијима у циљу размене искустава и помоц́и у вези са израдом интерног етичког кодекса“, наводи се у резултатима истраживања.

Трец́ина медија, према резултатима, нема документ са смерницама за подршку запосленима који су претрпели неки облик узнемиравања, претњи или напада, а мање од трец́ине има такав документ, са смерницама за подршку.

На питање постоје ли у медију у ком раде правила и процедуре које запослене штите од дискриминације на радном месту, 75 одсто испитаника је одговорило да има, док је на питање да ли постоје правила заштите на раду, која укључују и заштиту на раду у непријатељском окружењу (извештавање са насилних ;протеста или током ратних дејстава) 70,8 одсто одговорило да нема.

Председник Управног одбора Савета за штампу Стеван Ристић саопштио је на видео конференцији да је упитник послат на 85 адреса медија, а да је њих 28 послало своје одговоре.

Резултати су показали да у 62,3 одсто случајева пословне одлуке најчешц́е доноси директор, док власник одлуке доноси у 16,7 одсто случајева, а код 58,3 одсто је за уређивање и садржај одговаран главни уредник.

Како је додао, у случају 25 одсто испитаних медија уреднички колегијум је одговоран за креирање програма и садржаја. Ристић је казао да је 95,8 одсто испитаних наводи да се води Кодексом новинара Србије, а да сви испитаници сматрају да је поштовање Кодекса важно.

Istraživanje Saveta za štampu: Da li su mediji spremni za interne etičke kodekse

Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 27.01.2022

 

 

 

 

🎥 Снимак са данашње седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане онлине преко апликације Зоом можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:

 

 

 

Позив на онлајн трибину Савета за штампу “Да ли су медији спремни за интерне етичке кодексе“

 

 

 

 

Савет за штампу позива Вас на онлајн трибину
“Да ли су медији спремни за интерне етичке кодексе“

Говориће:
–Стеван Ристић , председник УО Савета за штампу и аутор истраживања
– Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Време: Петак, 28. јануар 2022, 12 сати
Место: https://us06web.zoom.us/j/86473050511?pwd=N2d1SUp3Vm45MWI5L2tzb2xvRERldz09

Савет за штампу представиће резултате истраживања о томе да ли медији у Србији имају интерне етичке новинарске кодексе, колико су им они важни и да ли су спремни да их усвоје и примењују. Истраживање је спроведено уз финансијску подршку Мисије ОЕБС-а у Србији.

Анкета је показала да су за усвајање таквог документа заинтересовани углавном онлајн медији, а да половина њих верује да имају капацитета да сами израде кодексе. Више од половине учесника анкете има изјаву о уредничкој мисији, сет принципа или неки сличан документ у вези са принципима уређивачке политике,

Циљ овог пројекта био је да истражи спремност медијских куц́а за израду и имплементацију интерних кодекса добре новинарске праксе и на тај начин подржи примену акционог плана за имплементацију медијске стратегије за период 2020-2025.

Савет за штампу и ОЕБС желе да помогну, пре свега локалним медијима, да израде интерне кодексе добре новинарске праксе, у складу са постојец́им Кодексом новинара Србије. Зато је једно од питања у анкети било и каква је помоћ медијима потребна у овом важном послу, а вас позивамо да на трибини саопштите и своје мишљење.

Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 27.01.2022

 

 

 

 

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 27. јануара у 18 сати.

Комисија ће разматрати две жалбе:

1.Драгољуб Петровић – Информер.рс

2.Златко Чобовић – Ало.рс

 

Седница ће, због епидемијске ситуације, бити одржана посредством платформе Зоом.

Судије између две ватре – медија и политичара

( Извор: Политика) Потребни су такви политички и правни услови да грађани од судија могу да очекују да осуде сваког, па и оне који су представници других грана власти и било ког моћника.
Цео радни век била је судија, а онда и председница Окружног суда у Београду и Врховног суда Србије. Вида Петровић Шкеро сада је члан етичке комисије Савета за штампу и Центра за правосудна истраживања (Цеприс). За „Политику” говори о стању у правосуђу и сарадњи медија са судовима и тужилаштвима.

Како видите данашње правосуђе? Колико се тога променило од када сте отишли у пензију?

Имајући у виду да сам цео свој живот радила у правосуђу, могу да видим колико се тога изменило. Одмах после реформе 2001. године, правосуђе је било у хаосу али је и са великим ентузијазмом дочекало промене са осећајем да су оне иду набоље, али није било тако. Рез је направљен на веома лош начин, а оно што је остало јесте пребацивање на судове и судије да решавају проблеме које држава треба да реши. Хиљаде банкарских спорова, гле чуда, опет су у судовима и дошли смо у фазу да имамо хиљаду предмета по једном судији. За грађане то значи да добијају позив за рочишта два пута годишње.

Имали смо веома дуге периоде да ни судије ни председници судова нису бирани на време. Сада имамо убрзане изборе и поново смо у ситуацији да друге гране власти потпуно креирају правосуђе, без обзира на то да ли ће доћи до уставних промена или неће.

Да ли имамо добре судије и шта су највеће тешкоће са којима се они данас суочавају?

У предмету скупштинске дискусије нашао се сваки судија који је имао било какав став када је реч о угледу правосуђа и стању у судству. То је нарочито лоше за судије, које због тога почињу да губе свој статус и не желе ништа да кажу. У ситуацији смо да се пресуђује на конференцијама за новинаре, где се каже ко је крив а ко није, па грађани имају једну потпуну перцепцију зависног судства, где не одлучују ни судије ни тужиоци. Последица је да судије све чешће завршавају предмет а не спор. Покушавају да направе бројку не улазећи у суштину.

Тешкоћа за рад судова је и велики број закона који се доносе и мењају, што значи да чак ни судија више не може да се снађе у томе који ће закон у ком тренутку да примени. Често су у супротности један са другим, а оба треба применити.

Увек сте указивали на неравномерну оптерећеност судија у судовима истог ранга и на неједнаку доступност правде грађанима. Да ли је постигнут напредак у томе?

У једном тренутку деловало је да смо направили некакве промене које су могле да доведу до равномерне оптерећености судија. Виши суд у Београду добио је низ специфичних надлежности које су у вези са предметима у целој Србији. Београдски судови су затрпани, а све то није праћено бројем судија који те предмете може да реши, па грађани који живе у Београду не могу да очекују брзу судску одлуку, док судије у мањим градовима могу брже да реше предмет али истовремено не желе да журе. Данас можете на шалтерима београдских судова да затекнете некога ко доноси неколико стотина па и више хиљада поднесака у једном дану. Држава мора да обезбеди једнаку оптерећеност судова.

Како гледате на предложене промене Устава из области правосуђа? Да ли би нови састав ВСС и ВСТ допринео да судије и тужиоци буду независни и самостални?

Не мислим да ће бити неке велике промене и ако се усвоје предложене промене Устава. Мораће да се доносе и закони, а рок за њихово доношење на основу измена Устава је годину дана. Не може се правити овакав оквир за некакав правосудни систем који је исувише идеализовано направљен, а сва конкретнија решења оставити за законе. Ми смо земља која има сталне турбуленције и онда када имате уставну промену у којој се не каже шта су надлежности Високог савета судства (ВСС) и Високог савета тужилаштва (ВСТ), опет чекамо да то прецизније буде уређено законима. Поред тога, да бисмо имали промене, људи морају да знају какве су то измене и да очекују нешто од њих. Чак ни судије и тужиоци данас не знају шта тачно пише у тим променама Устава, Добили смо летак у поштанским сандучићима, а текст будућег Устава није достављен грађанима, који не знају шта ту пише. Сва кључна питања биће решена законима, па нормативни оквир неће бити завршен променама Устава. Правне сигурности нема, а тек смо у проблему када говоримо о политичкој сигурности. Подсетићу на речи једног народног посланика који је казао да судији морају да се „тресу гаће” кад уђе у скупштину. Гране власти су равноправне, а судска је независна. Ником не треба да се „тресу гаће” него сви треба да поштују институције, без обзира на то којој грани власти припадају. Неопходно је да се обезбеде и политички и правни услови који код грађана треба да створе такву перцепцију да су судије независне и да могу да осуде сваког, па и оне који су представници других грана власти и било ког моћника – политичког, економског и криминалног.

Као члан Савета за штампу, како оцењујете „третман” правосуђа у медијима и сарадњу са новинарима?

Да би судство нормално функционисало, његов рад мора да буде видљив, а ту видљивост обезбеђују медији. Судије све мање желе да разговарају са било којим представником медија. Утврдила сам да само два медија у Србији имају специјализоване новинаре који прате правосуђе, а то су „Политика” и „Крик”. Догоди се понекад да и други имају коректне извештаје, али већина новинара нема потребна знања да нешто из суда пренесе на адекватан начин, па онда судије нису сигурне да ли ће тачно пренети информацију. Новинари све мање схватају да судија не може да прича о „живом” предмету у коме суди. Уместо да те две струке све ближе и боље сарађују, да би грађанима приближили рад правосуђа, стање постаје све горе.

До каквих сте сазнања дошли у раду са новинарима?

Све је мање оних који могу да прате судске поступке, а информације често пре стигну до неког новинара који није присуствовао суђењу и онда се ствара раскол у односима јер је очигледно да одређени медији имају такав пролаз да добијају информације на неки други начин. Судије заборављају на оне алате којима могу да помогну новинарима, а то су брифинзи и конференције за медије. Саопштења портпарола обично су дата таквим стручним језиком да новинар мора да га преведе и преприча како би грађанима пренео вест. Портпарол треба да буде спона између медија и суда и да саопштава информације језиком који је свим грађанима разумљив. Наравно, међу портпаролима има изузетака, који дају јасну, тачну и благовремену информацију. Мора се радити на томе да судови постану отворенији и да медији имају новинаре који ће то пратити. Судство је грана власти и не може новинар данас да прати политички догађај, сутра екологију а прекосутра да извештава са суђења и да цитира судију чије ће речи бити погрешно пренете и протумачене. Проблем је присутан са обе стране јер новинар прави наслов а не садржину, док судија прави бројку а не решава спор.

Да ли судије треба да буду више присутне у медијима? Постоји ли нека врста страха од злоупотребе њихових изјава у јавности?

Судије морају да буду више присутне у медијима, јер отвореност у функционисању судства као гране власти мора да постоји. Међутим, та неспецијализација новинара за област правосуђа значајно утиче на одлуку судија да ли ће прихвати позив за интервју или гостовање јер нема поверења и не зна како ће то на крају изгледати. Судија треба да добије сагласност председника суда када говори за медије. Дошли смо у ситуацију да веома ретко виђамо портпарола суда који ће изаћи пред новинаре и дати изјаву или организовати конференцију за медије. Зато грађани немају праву слику. Још ако имате новинара који намерно или из незнања пренесе нетачну информацију и уредника који извуче судијине речи из контекста да би имао бомбастичан наслов, онда је слика потпуно искривљена. Ако судија има критичко мишљење, онда се етикетира као „Ђиласов” или „жути судија” из неког старог система, а ниједан судија не жели да „носи” ту етикету. Много времена треба да прође да би судије биле лишене страха или бар неугодне помисли да ће представници неке друге гране власти злоупотребити њихове изговорене речи и прогласити их као „политичку делатност”. Потребно је и много времена да се превазиђе непрофесионалан однос медија који некоректно преносе изјаве носилаца судске власти.

https://www.politika.rs/sr/clanak/496558/Sudije-izmedu-dve-vatre-medija-i-politicara 

Записник са сто деветнаесте седнице одржане 27.12.2021

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.120
27.12.2021.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 119. седнице Комисије за жалбе, одржане 27.12.2021. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни сви чланови Комисије: Зорица Вишњић,Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Бојан Цвејић, Златко Чобовић, Јелена Петковић и Снежана Андрејевић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Зорана Јевтића на текст објављен у дневном листу „Данас“
2.Разматрање жалбе Гвоздена Николића на текст и коментаре објављене на порталу „Озонпресс“

На почетку седнице је договорено да ће председавајућа у наредних шест месеци бити Оливера Милошевић, а заменица Јелка Јовановић.

1.Председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић поднео је жалбу због текста, којим су, по његовом мишљењу, прекршене одредбе Кодекса из поглавља: Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Однос према изворима информисања. У тексту се, између осталог, наводи, како пише у жалби, да средства из локалног буџета и појединих донација завршавају у приватним џеповима, а да нико из листа није ни покушао да позове ни њега, нити било кога другог из општине. Из расправе и одлучивања о овој жалби били су изузети Јелка Јовановић и Бојан Цвејић, запослени у листу „Данас“. У току расправе, Владо Мареш је рекао да нема прекршаја Кодекса, да у жалби нема никакве корекције било чега из текста, сем пуке тврдње да лист лаже. Подносилац жалбе није нашао за сходно да било шта демантује, ни да објасни о чему је реч, шта јесте или није тачно од онога што је жена, о којој је текст, писала на друштвеним мрежама. Она, додао је, има право да пише и да критикује власт, а они овим хоће да јој „запуше уста“, да угуше сваку дебату и сваки покушај критике власти. Кад је реч о „чувеној другој страни“, рекао је, у нашим медијима је нема – у режимским медијима јер не желе да је имају, а у овим другим јер не могу да дођу до те друге стране“. А да су желели да доставе свој одговор, „Данас“ би га сигурно објавио и зато нема никавог разлога за жалбу. Тамара Скозза је рекла да се двоуми како да гласа, јер није у питању само текст. Није јој јасно зашто жалилац није реаговао и послао одговор кад је имао прилику да то уради, већ је Комисији понудио неубедљиво објашњење зашто то не жели. Комисија, међутим, мора да одлучује о самом тексту. Рекла је да је сагласна са оним што је Мараш рекао и да претпоставља да су новинари „Данаса“ и покушали да дођу до информација у општини, да их не би добили. Али, морали су да покушају и зато је ово формално-правно прекршај Кодекса. Остаје, ипак, чињеница да Јевтић није искориситио своје право на деманти, па се стиче утисак као да је од почетка била идеја да се жали Савету. Снежана Андрејевић је нагласила да мисли слично као Скрозза, али да Комисија у овом случају нема избора, јер Кодекс јесте прекршен. Подносилац жалбе нема никакву обавезу да се обрати редакцији, пре него што пошаље жалбу Савету и Комисија нема овлашћења, ни довољну подлогу, да доноси одлуку на основу тога што он није нешто урадио, а могао је. Зато ће гласати да је Кодекс прекршен. Сличног мишљења била је и Оливера Милошевић, која је истакла да Комисија мора да се држи Кодекса, без обзира на све изнете дилеме. Јелена Петковић је оценила да, ако се гледа формално, Кодекс јесте прекршен и зато је одлучила да ће тако и гласати. Рекла је да је вероватно да новинарка не би добила информације од председника општине, односно да не би добила саговорника „друге стране“ , чак и да је покушала, али је проблем у томе што није ни покушала и Комисија мора да се држи принципа. Златко Чобовић је рекао је сагласан са највећим делом онога што је Мараш рекао, али да мисли да постоји прекршај Кодекса кад је реч о тачки 2 поглавља Новинарска пажња, која се односи на слепо веровање извору. Тачка 4 поглавља Истинитост извештавања, по његовом мишљењу, није прекршена, јер није реч о аналитичкој рубрици која би захтевала више страна. Текст се бави једном страном, а другом страном би могао да се бави неки наредни текст, није нужно да то буде у истом тексту. Проблем је, ипак, то што се редакција Јевтићу за одговор обратила након подношења жалбе, а не одмах по објављивају текста или пре тога, тако да мисли да је ту било извесног кашњења, али да није реч о прекршају Кодекса у тој тачки. Он је истакао и да се подносилац жалбе уопште не осврће на оно што је саговорница у тексту поменула, већ у накнадном допису Комисији пише о неком сасвим другом случају. Додао је да је право на одговор право, а не обавеза, али да су ствари такве како тврди, било би логично да је навео шта није тачно и образложио шта је иситина. Вида Петровић Шкеро је рекла, да уз сво разумевање за наведене проблеме, мора да констатује да Кодекс јесте прекршен. Постоје правила по којима мора да се ради – кад ти неко нешто каже, мораш да провериш или макар да напишеш да нису хтели да одговоре. Зорица Вишњић је указала на то да би подносиоцу жалбе требало скренути пажњу да је било важно да пошаље одговор и разјасни све за шта га оптужују. Тај одговор је, како је рекла, у јавном интересу, а он је, као јавни функционер , обавезан да објасни грађанима то што читају на друштвеним мрежама. Снежана Андрејевић се сагласала са овим и додала да би то требало навести у образложењу одлуке. Јер, без обзира што нико није дужан да пошаље деманти, овлашћења Комисије јој не ускрачују могућност да искаже став – да сматра да је пожељно да жалиоци, пре него што поднесу жалбу Савету за штампу, искористе своја законска права да нешто демантују, а нарочито када грађане треба да обавесте да није истина нешто што је речено, а што је у јавном интересу. Након дискусије, Комисија је са осам гласова за и једним против одлучила да је прекршена тачка 2 поглавља 5, а са седам гласова за и два против да је прекршена и тачка 4 поглавља 1.
2.Гвозден Николић поднео је жалбу на текст сматрајући да су прекршене одредбе Кодекса које се односе на новинарску пажњу и истинитост извештавања у тачки која прописује обавезу консултовања више извора, као и због увредљивих коментара читалаца испод текста, које је, како је навео у жалби, администратор сајта могао да спречи. Јелка Јовановић је, у току дискусије, рекла да ће гласати да текстом није прекршен Кодекс, пошто је реч о извештају са лица места, изјаве и подаци су проверљиви, тако да не види никакав проблем у тексту. Кад је реч о коментарима, модерација јесте проблем, коментари морају да се уклањају чак и ако су само непростојни, а тек ако су уредљиви, посебно, када портал има велику посећеност, као „Озонпресс“. Нешто касније је рекла да ће бити уздржана приликом гласња о томе да ли је Кодекс прекршен коментарима, јер нема довољно информација да б и могла да се изјасни, тачније није познато када су тачно уклоњени спорни делови коментара и да ли је редакција реаговала довољно брзо. Исти разлог за уздржаност навела је и Оливера Милошевић. Тамара Скрозза је поновила да ће, као и до сада, бити узрдржана кад је реч о међусобним жалбама које подносе медији у Чачку, јер верује да и једна и друга страна злоупотребљавају Комисију. Рекла је да јој је, као новинарки, било веома непријатно да чита коментаре које пишу и једни и други, да су ужасни и да не може ни да претпостави како грађани тамо гледају на овај сукоб, јер је, судећи по тим коментарима, поларизација много гора него било где друго. Бојан Цвејић је рекао да је сагласан да није било прекршаја Кодекса у тексту, али да му се чини необичним да редакција, због великог броја коментара, пређе на пост модерацију. Логичније би било да укину коментаре. Због тога би требало, истакао је, апеловати на медије, да кад год је могуће премодерирају коментаре, јер је заиста неприхватљиво да се овакви коментари објављују, мада је у овом случају олакшавајућа околност за медиј што су уклоњени. Јелена Петковић је посебно указала на однос према новинарима у објављеним коментарима. Реч је, како је рекла о таргетирању и јасно је да је слика о новинарима таква да су то људи којима могу да се упућују такве речи, те да јој то посебно смета, независно од тога ко је жалилац и на кога се жали. По мишљењу Златка Чобовића, текстом Кодекс није прекршен, док су, кад је реч о коментарима, чињенице следеће: подносилац жалбе је на друштвеним мрежама испровоцирао коментаре који су објављени на „Озонпрессу“, „Озонпресс“ ради пост модерацију (што се види из тога да међу коментарима има и претњи упућених власнику „Озонпресса“), а након што су добили жалбу уклонили су спорне речи из коментара. За њега је питање да ли постоји кршење Кодекса ако су у процесу пост модерације уклоњени коментари, а не знамо када се то десило. Питао је и шта је примерен рок да се коментари уклоне. Бојан Цвејић је рекао да мисли да Комисија има довољно инфомација да се изјасни – Смернице за примену Кодекса у онлајн окружењу кажу да је медиј који нема премодерацију дужан да коментаре уклони када му се на то укаже, у овом случају су коментари уклоњени након подношења жалбе и зато нема прекршаја. Када се то догодило није важно, јер се у Смерницама не наводи рок. Комисија је потом са десет гласова за и једним уздржаним донела одлуку да Кодекс није прекршен текстом, а са осам гласова за и три уздржана да Кодекс није прекршен ни коментарима.

Седница је завршена у 19 сати.

Записник водила Председавајућа

Гордана Новаковић Зорица Вишњић

«‹ 34 35 36 37›»