Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 31.03.2022
Снимак са данашње седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане у просторијама Савета за штампу можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:
sofija
About sofija
Posts by :
Савет за штампу није донео одлуку да ли је прекршен Кодекс у колумни Марка Видојковића
(Извор: Данас) Чланови Комисије за жалбе Савета за штампу нису донели одлуку о томе да ли је у колумни Марка Видојковића у дневном листу Данас прекршен Кодекс новинара Србије.
Жалбе Савету за штампу због дискриминације Рома поднели су Удружење грађана Рома и Иницијатива А11, али на вечерашњој седници Комисије за жалбе није било довољно гласова да би се донела одлука. Четири члана Комисије гласала су да је прекршен Кодекс, а четири да није.
Сви су били сложни да је јасно да није постојала намера аутора текста ни редакције Данаса да дискриминише ромску мањину и да је редакција поступила исправно што је уклонила текст и извинила, али су неки сматрали да је текст био погрешно формулисан.
Вида Петровић Шкеро рекла је да нема кршења Кодекса и додала да се не ради о класичном новинарском тексту већ о колумни.
„Текст је очигледно имао циљ да покаже злоупотребу угрожене категорије, као начин да се бори против дискриминације. Ми смо лицемерно друштво, јер сви знамо како живе, а не смемо то да кажемо. Видим опасност од ћутања“, истакла је Петровић Шкеро.
Са њом се сложила и друга чланица Комисије Зорица Вишњић која је истакла да је Марко Видојковић писац и да је указао иронијом и цинизмом какав однос власт има према рањивој групи која се често злоупотребљава, јер свака власт рачуна на њихове гласове а не чини ништа да реши њихове егзистенцијалне проблеме.
„У тексту сам осетила емпатију, не видим ништа дискриминаторско“, нагласила је Вишњић.
Златко Чобовић је оценио да је колумна сатирична и иронична.
„Не видим дискриминацију, говор мржење, ширење стереотипа, већ да је описана реалност коју свако може да види“, рекао је он, док је Владо Мареш додао да је у целој причи важна реакција редакције Данаса која је поступила исправно након објављеног текста.
Тамара Скрозза делимично се сложила са свима, али је истакла да ипак мора да гласа да је прекршен Кодекс новинара Србије.
„Ако је нешто истина, то не значи да је увек у складу са Кодексом и Роми су се осетили повређенима са разлогом. Мора да се укаже на озбиљан проблем јер постоје злоупотребе етничких мањина. Велика је храброст Марка Видојковића и Данаса што су на то указали, али је то могло на другачији начин. Мислим да нису били свесни опасности и последица оваквих формулација. Текст је значајан, али морам да гласам да је Кодекс прекршен“, оценила је Скрозза, а са њом се сложили и Јелена Петковић, Драган Ђорђевић и Оља Милошевић.
Из расправе и одлучивања су били изузети Јелка Јовановић и Бојан Цвејић који су запослени у листу Данас на који су се жалбе односиле.
https://www.danas.rs/vesti/drustvo/savet-za-stampu-nije-doneo-odluku-da-li-je-prekrsen-kodeks-u-kolumni-marka-vidojkovica/
Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 31.03.2022
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 31.марта у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.ОМВ Србија.д.о.о. – Информер.рс
2.Рома Vрлд/ А 11- Иницијатива за економска и социјална права – Данаc
Седница је отворена.
Одлуке са 121. седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 24.02.2021
Записник са сто двадесет прве седнице одржане 24.02.2022
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.122
24.2.2022.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 121. седнице Комисије за жалбе, одржане 24.2.2022. године у 18 сати онлајн
Присутни сви чланови Комисије: Оливера Милошевић, Зорица Вишњић,Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић, Тамара Скрозза, Бојан Цвејић, Златко Чобовић, Јелена Петковић и Снежана Андрејевић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Наташе Стојковић на текст објављен на порталу „Решетка.рс“
2.Разматрање жалбе проф. др Драгана Антића на текстове објављене у дневном листу „Блиц“ и на порталу „Блиц.рс“
3. Разматрање друге жалбе проф. др Драгана Антића на текст обајвљен у дневном листу „Блиц“и на порталу „Блиц.рс“
4.Разматрање жалбе Славице Стојановић, Иване Николић и Марије Хрњаз на текст објављен на порталу „Курир.рс“
5.Разматрање жалбе Јелке Јовановић на текстове објављене на порталима „Новости.рс“, „Курир.рс“ и „Блиц.рс“
1.Жалбу је поднела Наташа Стојковић, коју муж оптужује да је покушала да отме децу. У оквиру текста је емитован и видео – разговор са мужем који штрајкује испред полицијске станице, у којем он открива личне податке о њој и деци.У току расправе, Тамара Скрозза је истакла су јој у врху најомраженијих, кад је етика у питању, управо овакви случајеви у којима се људи свађају преко медија, а где се медији у оквиру кампање, која траје данима, сврставају на једну или другу страни. Ово је школски пример такве ситуације, а одговор редакције је најблаже речено смешан –они или нису свесни моћи медија и своје одговорности или се шале. Открили су све детаље и идентитет не само жене, него и деце. Додала је да оваквих случајева, нажалост, има све више, до сада углавом када је била реч бракоразводним парницама јавних личности, а сада су то све чешће људи који нису јавне личности. У сваком случају, реч је о појави која забрињава и која има ужасне последице. Вида Петровић Шкеро се сагласила са тим да је Кодекс прекршен, и додала да не одобрава то што медиј уопште долази на позив оца да узима изјаву о томе како се супружници сукобљавају, уместо да води рачуна о интересу деце. Најпроблематичнији је свакако, снимак очеве изјаве, који медиј није ни морао да објави, а посебно је поразан њихов одговор – да ће снимак уклонити ако мајка то тражи и ако то ураде и други медији, јер би и сами морали то да ураде, да нико не тражи. Владо Мареш је, насупрот овоме, рекао да ће гласати да Кодекс није прекршен. Сагласио са са оценом да овакве ствари не би требало да излазе у јавност, јер је реч о приватним стварима у које не треба „гурати нос“. С друге стране, реч је о човеку који је у неприлици, он тражи помоћ од медија, а помоћ коју су му пружили јесте у интересу деце. Они су ту због информације да је мајка тукла децу, деца су додељена оцу на старање, цела прича је јако тешка, али је суштина да су медији хтели да помогну и да не треба тражити „длаку у јајету“, јер откривање имена не значи много. Зорица Вишњић је рекла да у овом случају постоји интерес јавности, пошто су већ објављени снимци мајке како туче децу, али је тај интерес могао бити задовољен само објављивањем вести о протесу пред полицијом, те да ништа преко тога, попут интервуја са оцем, није оправдано. Овако се отишло у неприхватљивом смеру, јер медији настављају да одржавају тензије због читаности. Златко Чобовић је такође мислио да је Кодекс прекршен. Рекао је да не може и неће да улази у то ко је у овом породичном спору у праву, али да је медиј, ако већ није могао у живом преносу да утиче на то шта ће отац рећи, морао да уклони податке који откривају идентитете мајке и детета. Верује, међутим, да је Кодекс прекршен са предумишљаљем, јер је и у пријави полицији остављено име детета, иако су други подаци сакривени. Неприихватљиво је, како је додао, и објашњење редакције да ће снимак уклонити када то ураде и други медији, јер то што су и други нешто урадили, а шта ће можда бити предмет неког другог поступка, није оправдање за кршење Кодекса. Снежана Андрејевић је рекла да је њен утисак да не постоји други разлог за понашање оца сем жеље да обезбеди исход спора у своју корист. Не може да окарактерише то као позив у помоћ, и неприхватљиво јој је објашњење да он на тај начин штити своју децу. Ово, како је истакла, уопште није требало објављивати, јер у оваквим случајевима нема места сензационализму. Навела је да је у Србији прошле године пред судовима било више од 30.000 нових случајева породичног насиља, што је запрепашћујуће велики број и озбиљан друштвени проблем и медији би требало да се баве тим проблемом и да пишу о томе, али не појединачним случајевима и на овакав сензационалистички начин. Зато нема дилему да је Кодекс прекршен. Јелена Петковић је навела да грађани могу да траже помоћ од медија, ако мисле да институције не раде довољно брзо, па и у оваквим случајевима. Медији би, међутим, морали да имају у виду да су овакве ситуације посебно осетљиве и дубоко приватне, те да морају да приликом извештавања о томе поступају са повећаном пажњом и са пуно обзирности, што овога пута није био случај и због тога је Кодекс прекршен. Оливера Милошевић је нагласила да грађани који се обраћају медијима не морају да познају Кодекс, али новинари и уредници морају, па тако морају да буду свесни и опасности од живих преноса, док је Бојан Цвејић додао да је портал, ако већ није могао да интервенише у току живог преноса, морао одмах потом да интервенише и уклони спорне делове. Након расправе, Комисија је са десет гласова за и једним против одлучила да је прекршена тачка 1 поглавља 7., тачније смернице 1 и 2 у оквиру те тачке.
2. и 3. Ректор Универзиета у Нишу Драган Антић поднео је две жалбе које се односе на серију текстова објављених од краја новембра 2021. до краја јануара 2022. године, а којима је, како је навео, прекршено више тачака из поглавља 1, 5 и 8. Комисија је о жалбама водила обједињену расправу. Драган Ђорђевић је нагласио да је тема о којој лист пише легитимна, у јавном интересу је и требало је бавити се тиме, али је не на овакав ничин. У објављеним текстовима нема практично ни једног доказа за изнете тврдње, нема саговорника, чини се да је реч о кампањи и зато ће гласати да је Кодекс прекршен. Снежана Андрејевић је указала да је извештавање о трговини утицајем или о корупцији од општег значаја и зато би онај на кога се то односи морао да истрпи и тежи речник од обичног грађанина. У овом случају, постоји извештај ДРИ који указује на неке неправилности, али он није читаоцима представљен и образложен. Све што је написано може бити истина, али начин на који је то презентовано крши одредбе Кодекса. Оне је истакла да на свим факултетима има неправилности, како показују извештаји Државне ревизорске институције, јер факултети имају две врсте прихода – из буџета и од самофинансирајућих студената и често се приходи и трошкови мешају, не троше не онако како је планирано или се користе ненаменски, Све то јесте веома значајна тема, али текст, због оваквог начина писања, губи легитимитет који би могао да има. Златко Чобовић је рекао да је апсолутно неприхватљиво да се не позове ни ректор, ни било ко други са универзитета, те да то сигурно није несмотреност, већ намера или незнање. Такође и наслови су сензационалистички и тенденциозни, јер у наслову пише, рецимо, да се „испитују малверзације“, а заправо тек треба да се испита да ли постоје. Тамара Скрозза је истакла да је штета да је упропашћена добра тема и што је сада и неки други медији који би хтео да се тиме бави у старту онемогућен да то уради због овакве обраде теме. После свих ових текстова, читалац може да верује или да не верује у оно што пише, а то не би смело, јер би морали да буду понуђени докази, овако то стварно делује као кампања. Има доста инфомација за које не знамо ко је извор, нити да ли тај извор има свој интерес. Зорица Вишњић је рекла да је део тектова написан на основу извештаја ДРИ, на који се „Блиц“ позива, а део инфомација је инсајдерске природе, тако да није све паушално и без основа. Оно што текстовима сасвим сигурно недостаје јесте друга страна, јер је недопустииво да се напише и један, а не седам текстова, а да се нико са универзитета ништа не пита. Комисија је, потом, једногласно одлучила да су прекршене тачке 2, 4 и 5 поглавља 1, и тачке 2 и 3 поглавља 5. Иста одлука донета је и за другу жалбу.
4. Жалбу су поднеле супруга и ћерке настрадалог човека, твдећи да је објављена нетачна информација да га је „самлела“ машина, те да је ово изазвало велико узнемирење породице. Јелка Јовановић је, у току дебате, истакла да је Кодекс несумњиво прекршен, али да је посебан проблем одговор адвоката „Курира“ да у тренутку објављивања вести нису знали тачан узрок смрти. Зашто су онда спекулисали, упитала је. Вида Петровић Шкеро је, такође, указала на то да је одговор редакције манипулативан, јер се тврди да је верно пренет тескт из другог медија, а заправо је додато то да је машина „самлела“ човека. Свесно су, како је рекла, то додали да би ставили сензационалистички наслов који ће привући читаоце. Јелена Петковић је навела да јој је увек жао када породице, поред свега што проживе кад дође до несреће, морају да истрпе и овакве медијске написе. Рекла је да је Кодекс прекршен и да све наводи на закључак да су свесно изменили оригинални текст, изостављајући детаље које би жртву учинили препознатљивом, да би могли да ставе овакав наслов. Оливера Милошевић је рекла да је реч о „језивој злоупотреби трагедије“, те да је лист „додатно самлео породицу“ настрадалог човека. Тамара Скрозза је посебно нагласила да је плаши чињеница да неким медијима смрт није довољно страшна, него мора да се „обогати неким хорор детаљима“. Комисија је једногласно одлучила да су текстом прекршене тачка 1 поглавља 1, тачка 1 поглавља 5 и тачка 2 поглавља 7.
5. Чланица Комисије за жалбе Јелка Јовановић поднела је жалбу на три медија и четири текста у вези са извештавањем о саобраћајној несрећи у којој је погинуло дете. Јелка Јовановић није учествовала у расправи и одлучивању о овој жалби. Бојан Цвејић је рекао да му веома смета што овакве несреће постају мете таблоида у покушају да дођу до што већег броја кликова. Сличну ситуацију смо, рекао је, имали недавно када се дете утопило у Дунаву и апсолутно је недопустиво да медији искоришћавају породичне трагедије за кликове, а онда Комисији пишу да су хтели да скрену пажњу јавности на проблем. Вида Петровић Шкеро је, такође, указала на, готово увредљиве, наводе редакција које овакво извештавање правдају тиме да су хтели да одају пошту мртвом детету. Снежана Андрејевић је рекла да је обично уздржана када жалбе подносе чланови Комисије, али да ће овога пута направити изузетак је важна суштина, да се заштити јавни интерес. По њеном мишљењу, страшно је приказивати овакве видео снимке, али да то у овом случају мање вређа од одговора редакција, који су на ивици цинизма, а којима се оправдава „језиви сензационализам“. Комисија је једногласно одлучила да су сва три медија прекршила тачке 4 и 5 поглавља 4 и тачке 1 и 3 поглавља 7.
Седница је завршена у 19.15 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић
Оливера Милошевић
Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 24.02.2022
Снимак са данашње седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане онлине преко апликације Зоом можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ САВЕТА ЗА ШТАМПУ У 2021. ГОДИНИ
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ САВЕТА ЗА ШТАМПУ У 2021. ГОДИНИ
Рад Комисије за жалбе
Савет за штампу је од јануара до децембра 2021. године примио 110 жалби, што је мање него претходне године, када су стигле 163 жалбе, али је нешто изнад просечног годишњег броја жалби. Медијацијом је решено само пет жалби, 13 жалби је одбачено јер нису испуњавале формалне услове (најчешће зато што подносилац жалбе није био лично оштећен), а Комисија је у само 12 случајева одлучила да Кодекс новинара није прекршен.
Чланови Комисије за жалбе Савета за штампу прошле године су најчешће одлучивали да су медији кршили тачке из првог поглавља Кодекс новинара које се односи на истинитост извештавања – 40 таквих случајева, затим Одговорност новинара – 35 и из одељка Поштовање приватности – 32 пута. У готово свим случајевима једним текстом прекршено је више тачака Кодекса.
Половину од укупног броја жалби поднели су појединици, 21 жалбу су упутиле навладине организације, 25 представници медијја, пет чланови Комисије за жалбе и четири државни органи.
Жалбе поднете од јануара до децембра 2021:
1.Мешихат исламске заједнице у Србији – Снеwс – није прекршен Кодекс
2.Павле Јелисијевић – Глас западне Србије – јавна опомена
3.Општина Житорађа – Курир.рс – одбачена жалба – није достављен медијски садржај на који се жалба односи
4.Нилола Милосавић Алексић – Блиц – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
5.Никола Милосавић Алексић – Информер – јавна опомена
6.Наташа Мијушковић – Информер – није прекршен Кодекс
7.Никола Радисављевић – Инфроврањске – одбачена жалба – подносилац није лично оштећен
8.Медин Халиловић – САНА – није прекршен Кодекс
9.Медин Халиловић – САНА (2) – јавна опомена
10.Епархија бачка – Аутонимија.инфо – одбачена жалба – подносилац није лично оштећен
11.Медин Халиловић – САНА (3) – није прекршен Кодекс
12. Рома Wорлд – Ало – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
13.Рома Wорлд – Србија данас – жалба решена медијацијом
14.Бојан Цвејић – Блиц – прекршен Кодекс, лист није објавио одлуку
15.Бојан Цвејић – Курир – прекршен Кодекс – објављена одлука
16.Бојан Цвејић – Ало – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
17.Бојан Цвејић – Информер – јавна опомена
18.Милица Ивановић . ЈУГПресс – Комисија није усагласила одлуку
19.Никола Радосављевић – Курир – одбачена жалба – подносилац није лично оштећен
20.Бојан Цвејић – Курир – прекршен Кодекс, објављена одлука
21.Бојан Цвејић – Пинк.рс -јавна опомена
22.Бојан Цвејић – Република.рс – јавна опомена
23.Бојан Цвејић – Блиц – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
24.Бојан Цвејић – Информер- јавна опомена
25.Пријатељи деце Србије – Курир – прекршен Кодекс, објављена одлука
26.Пријатељи деце Србије – Информер – јавна опомена
27.Пријатељи деце Србије – Вечерње новости – прекршен Кодекс, објављена одлука
28.Пријатељи деце Србије – Ало – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
29.Пријатељи деце Србије – Српски телеграф/Република.рс – јавна опомена
30.Пријатељи деце Србије – Телеграф.рс – прекршен Кодекс, објављена одлука
31.Гвозден Николић – Озонпресс – прекршен Кодекс, објављена одлука
32.Геј лезбејски инфо центар – Српски телеграф – јавна опомена
33.Игор Велимировић – Информер – јавна опомена
34.Друштво за заштиту животиња „Стич“ – ТПКНеwс – јавна опомена
35.Саша Живковић – Нови пут – јавна опомена
36.Милица Станковић – Телеграф.рс – није прекршен Кодекс
37.Милица Станковић – Република.рс – јавна опомена
38.Милица Станковић – Информер.рс . јавна опомена
39.Дубравка Ђорђевић – Време – одбачена жалба – односи се на текст објављен пре него што је Савет за штампу почео да ради
40.Милица Станковић – Српки телеграф – јавна опомена
41.Милица Станковић – Пинк.рс – јавна опомена
42.Милица Станковић – Курир.рс – прекршен Кодекс, објављена одлука
43.Милица Станковић – Еспресо.рс – прекршен Кодекс, објављена одлука
44.Милица Станковић – Новости.рс – није прекршен Кодекс
45.Милица Станковић – Ало.рс – није прекршен Кодекс
46.Јован Ћирић – Панчевац – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
47.Милица Станковић – Инфомер – није прекршен Кодекс
48.Јован Ћирић – Панчевац (2) – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
49.Ненад Прокић – Курир – прекршен Кодекс, објављена одлука
50.Милица Станкмовић – Курир – прекршен Кодекс, објављена одлука
51.Милица Станковић – Објектив.рс – јавна опомена
52.Небојша Бакарец – Н1 инфо – није прекршен Кодекс
53.Небојша Бакарец – Нова.рс – јавна опомена
54.Небојша Бакарец – Директно.рс – прекршен Кодекс, објављена одлука
55.Небојша Вучинић – Курир.рс – одбачена жалба- подносилац није лично оштећен
56.Иван Радовановић – Данас – Комисија није усагласила одлуку
57. Лист Зрењанин – Блиц – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
58.Јован Ћирић – Панчевац (3)- прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
59.Славица Кнежевић – Панчевац – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
60.Владимир Кнежевић – Панчевац – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
61.Јован Ћирић – Панчевац (ИВ) – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
62.Сројан Видески – Панчевац – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
63.Маријана Кнежевић – Панчевац – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
64.Јелена Перовић – Панчевац – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
65.Јован Ћирић – Панчевац (5) – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
66.Арон Вујић – Ивана Солтић – одбачена жалба – не односи се на медијски садржај
67.Медин Халиловић – Санапресс – јавна опомена
68.Сања Ђорђевић – Новости.рс – одбачена жалба – подносилац није лично оштећен
69.Комора социјалне заштите – Блиц – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
70.Јован Ћирић – Панчевац (6) – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
71.Данас – Информер – јавна опомена
72.Медијска мрежа Инфо 24 – Цензоловка – одбачена жалба – није допунњена на захтев ген.екретара
73.Јован Ћирић – Панчевац (7) – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
74.Центар за социјлани рад Београд – Блиц – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
75.Анонимна жалба – Новости.рс – одбачена жалба – није наведен подносилац
76.Марко Ленс – Глас јавности – подносилац одустао од жалбе
77.Игор Велимировић – Објекив.рс – јавна опомена
78.Игор Велимировић – Република.рс – јавна опомена
79.Игор Велимировић – Српски телеграф – јавна опомена
80.Игор Велимировић – Српски телеграф (2) – јавна опомена
81.Игор Велимировић – Република.рс (2) – јавна опомена
82.Игор Велимировић – Информер.рс – јавна опомена
83.Игор Велимировић – Објектив- јавна опомена
84.Игор Велимировић – Објеkтив (2) – јавна опомена
85.Инфоврањске.рс – Тањуг – подносилац одустао од жалбе
86.Инфоврањске.рс – Нова економија – подносилац одустао од жалбе
87.Инфоврањске.рс – СЕЕБИЗ – одбачена жалба – медиј није у надлежности Савета
88.Пријатељи деце Србије – Курир – прекршен Кодекс, објављена одлука
89.Пријатељи деце Србије – Информер – јавна опомена
90.Пријатељи деце Србије – Ало – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
91.Пријатељи деце Србије – Српски телеграф – није прекршен Кодекс
92.Пријатељи деце Србије – Република.рс – јавна опомена
93.Пријатељи деце Србије – Телеграф.рс – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
94.Пријатељи деце Србије – Новости.рс – није прекршен Кодекс
95.Пријатељи деце Србије – Србија данас – жалба решена медијацијом
96.Славица, Владимир и Маријана Кнежевић и Јелена Перовић – Панчевац – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
97.Центар за социјални рад Мало Црниће – ТПКЊузс – јавна опомена
98.Перо Нединић – ТПКЊуз – јавна опомена
99.Златко Чобовић – Ало.рс – прекршен Кодекс, портал одлуку није објавио
100.Војин Ракић – Информер.рс – јавна опомена
101.Драгољуб Патровић – Информер – јавна опомена
102.Александар Арсенијевић – Медиа портал – јавна опомена
103.Кровна органозација младих Србије – Блиц – прекршен Кодекс, лист одлуку није објавио
104.Бранко Жујовић – Суботица.цом – одбачена жалба – подносилац није лично оштећен
105.Џејхун Булић – Индексонлине – Комисија није усагласила одлуку
106.Слађана Филиповић – ТПКЊуз – јавна опомена
107.Љубица Здравковић Џонов – Инфоврањске.рс – прекршен Кодекс, одлука није објављена одлуком Комисије за жалбе
108.Зоран Јевтић – Данас – прекршен Кодекс, објављена одлука
109. Гвозден Николић – Озонпресс – није прекршен Кодекс
110.Саша Живковић – ТВ Хаппy – одбачена жалба – медиј није у надлежности Савета
Због епидемије ковида- 19 седнице Комисије одржаване су углавном онлајн. Комисија је у току године одржала једну јавну седницу ван седишта Савета – у јулу у Културном центру у Зрењанину.
Да би се постигла већа јавност рада Комисије интегрални снимци свиих седница су објављени на интернету. Најинтересантнији случајеви које је Комисија разламтрала представљени су на онлајн трибинама у фебруару и децембру.
ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ
Мониторинг дневних новина
Савет за штампу је, уз подршку Делегације Европске уније, пратио поштовање Кодекса новинара Србије у десет дневних новина са националном покривеношћу у периоду од почетка јула до краја децембра. Резултати су представљени на онлајн трибини почетком фербуара 2021. године. Према тим резултатима, Кодекс је прекршен укупно 5715 текстова у 2021. години, што је знатно више него претходне године (3724 текста), чак и ако се не узму у обзир резултати који се односе на две нове дневне новине – Објектив и Нову, које су први пут праћене 2021. године.
Као и претходних година, најчешће су кршене тачке поглавља 4 (2727 пута): пре свега, тачка 3 која се односи на кршење права на претпоставку невиности тачка 6 која прописује обавезу поштовања културе и етике јавне речи, као и тачка 7 која се тиче прикривеног (необележеног) рекламирања, затим тачке поглавља 7, којим се гарантује поштовање приватности (2129 пута). У односу на претходни мониторинг, забележен је значајан раст броја прекршаја у поглављу 1 (чак 2101 прекршај), најчешће приликом извештавања о политичким темама, где се веома често износе неистините информације, нагађања и претпоставке се представљају као чињенице и не консултује се више извора информација. Кодекс је, као и претходних година, најчешче кршио лист Ало, затим Српски телеграф и Информер. Најмање прекршаја, као и до сада, забележно је у листовима Данас и Политика.
Допуна Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу
Употреба ембедованих садржаја и вештачке интелигенције, прикупљање и обрада података корисника, “кликбејтови”, део су упутстава која нуде допуњење Смернице. Смерницама је прецизирано и шта се подразумева под скривеним оглашавањем (економским или политичким) и шта медији треба да раде када се од њих тражи „брисање архиве“ због права на заборав. Готово свакодневно промене у онлајн сфери условиле су потребу да пет година након усвајања првих Смерница израдимо додатна објашњења за неке нове етичке дилеме са којима би се редакције могле суочити. Предложене измене биле су на јавној расправи месец дана и коначно су представљене крајем децембра. Ажурирање Смерница предвиђено је и Акционим планом за примену Медијске стратегије, па је овај пројекат реализован уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Србије. Снимак трибуне на којој су предстваљене нове смернице постављен је на сајт Савета и на друштвеме мреже.
Истраживање „Да ли су медији спремни за интерне етичке кодексе“
Истраживања о томе да ли медији у Србији имају интерне етичке новинарске кодексе, колико су им они важни и да ли су спремни да их усвоје и примењују, спроведено је уз финансијску подршку Мисије Оебса у Србији. Реч је о још једној од активности предвиђених Акционим планом за спровођење медијске стратегије.
За потребе анкетног истраживања креиран је упитник, а испитивање спроведено је на доступном узорку од 85 власника, директора и главних уредника медија из телевизија, дневних новина, периодичне штампе, радија и онлине медија. Одговорило је укупно 28 медија од свих којима је послат упитник и то у највећем броју портали (75%). Охрабрује налаз да 95.8% испитаних медија каже да се у свом послу води Кодексом новинара Србије, као и податак да сви испитаници сматрају да је поштовање Кодекса важно. Такође, значајно је да више од пола испитаних сматра да медиј у коме раде има капацитета да сам изради интерни етички кодекс, али би велики део медија (87.5%) прихватило подршку и помоћ (обуке, експерте…) за израду тог акта. Забрињава податак да преко 83% испитаних медија нема програм обуке за етично поступање новинара и уредника, али би 80% њих прихватило помоћ у изради таквог програма. Резултати и закључци истраживања представљени су на онлајн трибини крајем јануара 2022. а биће коришћени и за наредне пројекте, јер су идентифииковани медији који желе да са Саветом за штампу раде на доношењу интерних правила.
Изложба “Лажне вести“
Изложба намењена младима припремљена је 2020. године, а у току 2021. била је постављена у четири школе у Нишу и Лозници где ју је видело 2,950 ученика. Наставници су били задовољни што имају несвакидашње наставно средство које су одмах искористили у раду са децом, новинари су разговарали са младима, а деца су показала интересовање за изложбу.
Изложба је организована у ОШ „Бранко Миљковиц́“, гимназијама „Стеван Сремац“ и „Бора Станковиц́“ у Нишу и у гимназији „Вук Караџиц́“ у Лозници. У циљу унапређења интеракције са грађанима, наставницима и ученицима направљен је и Инстаграм профил под називом Изложба Лажне вести. О изложби су известиле Јужне вести, Данас и Лозничке новости. Активност је финансијки подржао Унеско.
Едукативни спотови
Савет за штампу наставља да користи видео садржаје за едукацију и подизање свести о медијској етици и значају одговорних медија. У току 2021. године, снимљено је пет едукативних видео записа на следеће теме: Саморегулација и Савет за штампу, Новац из буџета и Савет за штампу, Законски оквир и Савет за штампу, Етика у онлајн окружењу и Кодекс новинара Србије. Трајање спотова је између пет и десет минута, а учествовало је деветоро чланова Управног одбора и бивших и садашњих чланова Комисије за жалбе.
Пројекат је такође финансирао Унеско, а реализован је у продукцији агенције Фонет.
Остале активности
Током септембра организован је Ин-хоусе тренинг за уреднике и новинаре Сремских новина.
Генерална секретарка је одржала обуку о медијској етици за младе новинаре Фонетове школе новинарства и УНС-ове школа новинарства.
Генерална секретрка је учествовала на конференцији „Етика и вредности у дигиталном добу“, у организацији Министарства културе и информисања, као и на регионалном састанку савета за штампу југоисточне Европе у органозацији Унеска у Сарајеву на којем је усвојена Регионална декларација савета за штампу у југоисточној Европи у вези са етиком у дигиталним екосистемима.
Представник Савета је учествовао на Регионалној конференција о медијској и информационој писмености у организацији Унеска, а представници Савета учествовали на скупу Алијансе независних савета за штампу Европе (АИПЦЕ) одржаном у Бечу. Ове године је конференција одржана онлајн.
Савет је посетио и нови амбасадор Оебса Јан Браатху.
Савет за штампу је организовао онлајн вебинар „Медијска етика, саморегулација и државне субвенције“ за представнике шест савета за штампу у региону.
Током 2021. Савет за штампу је одговорио на 81 упит локалних самоуправа за укупно 1,122 медија који су учествовали на конкурсима за суфинансирање медијског садржаја од јавног интереса. У више случајева новац је додељен медијима за које је Комисија за жалбе више пута у току једне године одлучила да су прекршили Кодекс новинара. Број упита је већи него претходне година, када их је било 75.
Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 24.02.2022
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 24. фебруара у 18 сати. Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Наташа Стојковић – Решетка.рс
2. Проф. др Драган Антић – Блиц (две жалбе)
3. Јелка Јовановић – Новости.рс, Курир.рс, Блиц.рс
4.Славица Стојановић, Ивана Николић, Марија Хрњаз – Курир.рс
Седница ће, због епидемијске ситуације, бити одржана посредством платфоме Зоом.
Како власт новцем грађана плаћа таблоидне лажи
(Извор: Данас) Таблоиди који најчешће крше Кодекс и плаћају највише накнада штета у судским споровима које због тога губе, истовремено су они чији издавачи добијају највише новца на медијским конкурсима у Србији. С друге стране, чак 63, 3 одсто редакција према чијим новинарима су учињена кривична дела су истраживачки или медији критички оријентисани према власти.
Наведени подаци су налаз истраживања “Слобода говора у правосудном систему Србије” које су радили Фондација Славко Ћурувија и Центар за правна истраживања (ЦЕПРИС), а које је обухватило период 2018. и 2019. године.
Суме додељиване на медијским конкурсима управо таквим медијима, супротно правилима пројектног суфинансирања, некада су, као у случају Српског телеграфа, чак 25 пута веће него оне које ти медији исплаћују као казну за изгубљени судски спор. Тако, уместо да истински буду кажњени, власт новцем грађана награђује те, по правилу провладине таблоиде.
Током две истражене године, први на листи је Информер, који је на конкурсима однео више од 35 милиона динара, док је одштете платио у износу нешто већем од пет милиона. Следи Српски Телеграф, који је на пројектима добио скоро 25 милиона динара, а на одштетама изгубио свега милион.
Трећи је таблоид Ало, са 17,9 милиона добијених на медијским конкурсима, док је на досуђене трошкове исплатио 3,8 милиона динара. Курир је добио нешто мање на конкурсима, а за одштете је исплатио више од осам милиона динара.
Блиц је за пројекте награђен са два милиона динара, а за трошкове услед изгубљених парница платипо је готово четвороструко више, чак 7,2 милиона динара.
Новинарка Тамара Скроза, узимајући у обзир природу медијских конкурса у Србији, који су се претворили у механизам финансирања пропаганде подобних медија окренутих власти, каже да ова појава није нова.
– Медији који су у врху ове листе, не само да најчешће крше Кодекс, већ су и отворени „навијачи“ актуелне власти и њено најубојитије оружје против оних који се усуде да ту власт критикују. Новац који добијају, посматрам као награду за све оно чиме се свакодневно баве и „медијске услуге“ које пружају. Трагично је, наравно, што тај новац потиче из џепова грађана, као и то што се њиме не помажу професионални медији који су на измаку снаге. Али, тако очигледно мора да буде у држави у којој се буџетом располаже као личном имовином, а већина новинараје већ заборавила шта им је заправо посао, закључује Скроза.
Адвокатица Круна Савовић, која је и једна од аутора истраживања, напомиње да је већина судских поступака која је вођена због заштите безбедности новинара окончана ефикасно, али да је та ефикасност била условна.
– Она је најдиректније зависила од чињенице да окривљени, у највећем броју случајева, извршење кривичног дела које им је стављено на терет, нису оспорили. Од укупно 20 правноснажно окончаних судских поступака обухваћених анализом, девет је решено тако што је суд прихватио споразум о признању кривичног дела (у питању је споразум који окривљени закључује са тужилаштвом), док су три предмета решена тако што су окривљени, током судског поступка, признали извршење кривичног дел, наводи податке Савовић.
Она додаје да је анализа правноснажних одлука показала тенденцију да се приликом доношења одлука о кривичним санкцијама успоставио одређени аутоматизам, “а он је такав да се инклинира блажој казненој политици”.
Како Савовић сматра, у поступку заштите медијских радника (ова препорука односи се на све органе у систему њихове заштите), било би неопходно детаљно размотрити све специфичности конкретног случаја.
– Од квалификација дела и прикупљања доказа, преко утврђивања свих чињеница релевантних за доношење правилне и законите одлуке; до навода који ће се наћи у одлукама надлежних органа који одлучују о заштити њихових права. На тај начин, избегао би се аутоматизам у поступању, као и све негативне последице истог, наводи Савовић за Данас.
Председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељко Бодрожић подсећа да се последњих година кроз пројектно суфинансирање новац прелива из буџета у џепове партијских гласила.
– Ово, одлично истраживање Фондације “Славко Ћурувија” и ЦЕПРИС-а потврђује наше извештаје и коментаре из последњих неколико година да је пројектно суфинансирање великим делом криминална и коруптивна работа, односно, да се систематски државни новац прелива на рачуне партијских фирми и гласила. Зато смо ми из новинарских удружења и медијских асоцијација све мање власни да се бавимо том темом, а све више је то посао за Јавно тужилаштво и Службу за борбу против организанованог криминала. Надам се да ће се ускоро државни органи коначно бавити тим питањем и сугуран сам да ће у том случају имати пуне руке посла, каже Бодрожић за наш лист.
Просечна казна 80 хиљада динара
Истраживање је показало и да, када је у питању ефикасност суђења, због повреде угледа и части, заштите малолетника и говора мржње у медијима, просечно трајање читавог судског поступка је две године. Рочишта се у просеку заказују на 3,8 месеци, а просечно досуђена накнада штете износи 82.600 динара.
https://www.danas.rs/vesti/drustvo/kako-vlast-novcem-gradjana-placa-tabloidne-lazi/
Савет за штампу: Новине све чешће крше претпоставку невиности
(Извор: Нова економија) Штампани медији у Србији током 2021. године чешће су кршили Кодекс новинара Србије него годину дана пре тога, показује истраживање Савета за штампу спроведено од 31. јула до краја децембра. У српским дневним листовима новинари су најчешће кршили обавезу претпоставке невиности, а број забележених прекришаја је повећан за 1.200.
Не рачунајући два нова дневна листа која су почела да излазе прошле године кодекс је лане прекршен 4.977 пута, док је 2020. године забележено 3.724 таквих случајева, каже чланица Савета за штампу новинарка Тамара Скрозза.
Укупан број прекршили су Кодекса новинара у Србији, са два нова листа која су почела да излазе претходне године (листови Нова и Објектив) био је 5.715 пута, ако се рачунају Објектив и лист Нова,.
Како наглашава, посматрани су дневни листови Ало, Блиц, Курир, Политика, Нова, Данас, Српски телеграф, Вечерње новости, Објектив, Нова, Информер, од 1. јула до краја децембра.
Највећи пораст броја прекршаја у првом поглављу кодекса, где се не поштује истинитост извештавања. Савет за штампу, како додаје Скрозза, претпоставља да је број прекршаја скочио због избора.
Убедљиво највише прекршаја направио је дневни лист Ало (1.278 прекршаја), после кога следи лист Информер (949 прекршаја). Најмање прекршаја, како се додаје, традиционално су правили листови Данас, Политика и Нова.
Крши се, пре свега забрана да се у новинарском извештавању нека претпоставка не сме пласирати као неспорна чињеница. Како објашњава, то је традиционално најчешћи прекршај међу дневним листовима у Србији. Често се крши и препорука да води рачуна о култури јавно изговорене речи.
Како додаје, доста се крши и обавеза да се означе ПР садржаји, али се прошле године ситуација у вези са тим делимично поправила, чак и код таблоида који су почели да је поштују прописно означавајући комерцијалне текстове и огласе.
Такође бележи се константан раст кршења претпоставке невиности, која би требало да се поштује тако што се све до правоснажости неке пресуде не објављује се име починиоца.
Скрозза додаје да је у порасту и кршење тачке кодекса која забрањује пласирање порнографских и узнемирујућих садржаја. То се десило, како наглашава због слика на насловним странама новина које су приказивале призоре мучења и убијања жртаја једног криминалног клана у Србији.
„Када се на насловним странама новина појави информација о млевењу жртава, деца од тога не могу да се одбране. Доста се крши и право на приватност јавних личности, то је у порасту, без обзира што је то код њих донекле ограничено“, наглашава представница Савета за штампу.
Како додаје, константно се прате бракоразводне парнице јавних личности, па често може да се уочи како се чак и навија за једну или другу страну у тим судским споровима.
„Медији су чак и у том смислу поларизовани, то је недопустиво, нарочито ако се у медијима појављују њихова деца. Разматрају колика је помоћ додељена детету, код ког родитеља му је боље, жигошемо ту децу за сва времена“, каже Скрозза.
Она подсећа да се крши и право на приватност људи који се не појављују у јавности, као и да се то пре свега односи на извршење неког злочина, као и на људе који су трагично страдали.
„Ми пратимо неспорне прекршаје, али увек постоји могућност различитог тумачења. Идеја није да се медији посраме и критикују, већ да се ствари посматртају онакве какве јесу“, објашњава Скрозза.
Чедомир Савковић
https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/savet-za-%C5%A1tampu-novine-sve-%C4%8De%C5%A1%C4%87e-kr%C5%A1e-pretpostavku-nevinosti