sofija

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.118
28.10.2021.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 117. седнице Комисије за жалбе, одржане 28.10.2021. године у 18 сати онлајн.
Присутни сви чланови Комисије: Зорица Вишњић,Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Бојан Цвејић, Златко Чобовић и Јелена Петковић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Пера Нединића на текстове објављене на порталу „Тпкњуз“
2.Разматрање жалбе Златка Чобовића на текст објављен на порталу „Ало.рс“
3.Разматрање жалбе Војина Ракића на текст објављен на порталу „Информер.рс“

Пре седнице чланови Комисије су обавештени да је УНС изабрао Јелену Петковић за нову чланицу Комисије, уместо Љиљане Смајловић која је поднела оставку.
1.Адвокат Перо Нединић поднео је жалбу због пет текстова у којима су, како тврди, изнете бројне лажи и којима се води хајка против њега, чланова његове породице и приправника у његовој адвокатској канцеларији. Јелка Јовановић је, у току расправе, рекла да је тешко одлучивати о нерегистрованом медију, који функционише као таблоид, као и да је тешко проценити шта је тачно, а шта није, али је јасно да се не може овако водити кампања против некога, а ако је он такав „зликовац“, постоји суд, па ће одговарати за то. Зорица Вишњић је додала да су и она и генерална секретарка проверавале и да адвокат Нединић постоји у именку Адвокатске коморе Пожаревца, односно да се не може закључити да му је, како портал тврди, одузета лиценца.Тамара Скрозза је рекла да нема сумње да је Кодекс прекршен и указала на то да одговор редакције на жалбу, у којем се наводи да „њихова уређивачка политика јесте брутална, али даје резултате“, много говори о природи овог медија и о томе како они себе виде, односно говори да се они не баве новинарством, него се понашају као нека народна полиција. Снежана Андрејевић се сагласила са тим да је овакав начин презентовања догађаја из средине у којој овај портал ради потпуно неприхватљив и противан Кодексу, чак и да је то о чемуј пишу истина. Владо Мареш је, међутим, рекао да има извесну резерву и да му се чини да Комисија греши када одлучује о том медију, јер све што су до сада објавили, а на шта су стизале жалбе Савету, важне су ствари и то што раде је добар начин да се укаже на то. Ни ова жалба, као ни претходне, не садржи неки озбиљнији деманти, нити било шта што би чланове Комисије навело да недвосмислено утврде да што пише није тачно. Због тога, рекао је, има „ружан осећај“ да је Комисија злоупотребљена и увучена у то да помаже неком у не баш чистим стварима: Пошто, ипак, нема никава ближа сазнања о овом случају, прихватиће предлог да је прекршен Кодекс. Зорица Вишњић је истакла да Комисија може да одлучује само на основу текстова, а да су сви о којима је до сада одлучивала били школски пример кршења Кодекса, да ни у једном случају није било никакве дилеме и да ни сада не би требало да се Мареш лоше осећа због тога. Он је подсетио да је портал писао о локалним хулиганима, о злуопотребама у државним службама и сличним темама, које „траже да се о њима пише и траже озбиљан новинарски приступ“, а какав је новинарски израз ове редакције, да ли су они, по оцени Комисије, мање или више вешти у томе, савим је друга ствар.Вида Петровић Шкеро је рекла да има потребу да га убеди да у овом случају дилеме нема. Јер, како је објаснила, посао новинара је да обавести јавност на такав начин да задовољи и закон и кодекс, а све остало је прекршај. Ако се, као код овог медија, понавља исти начин писања – непроверене тврдње које су усмерене само на дисквалификацију личности – не треба да постоји никаква дилема да ли је то добар начин, јер није. Медиј не сме да ради посао полиције, а мора да поштује културу говора, може да буде ироничан, али не сме да буде увредљив и неистинит. Посао Комисије није да утврђује да ли је подносилац жалбе то што у тексту пише, то је посао полиције или адвокатске коморе, али медиј не сме да води хајку, што се овде ради, јер се унапред најављује колико ће текстова писати о њему. Указала је и на то да не сме остати непримећено да се медиј, на исти неприхватљив и непофесионалан начин на који пише текстове, обраћа и Комисији, па тако у одговору указује на неки наводни сукоб интереса чланице Комисије која је власница портала, што, чак и да је тачно, није никакав сукоб интереса. Зорица Вишњић је додала да је и она то указивање на сукоб интереса размела као упозорење – пазите шта радите, имамо ми и о вама материјала, или ћемо да га направимо.Рекла је и да, колико зна, Оливера Милошевић није власница портала, на шта је Тамара Скозза рекла да чак и да јесте, то нема никаве везе, јер по тој логици, нико од чланова Комисије практично не би могао да одлучује ни о једном медију, пошто готово сви раде у медијима. Поновила је да се не слаже са тезама које је изнео Владо Мареш, посебно кад каже – то је начин на који се ради новинарски посао, јер ово не да није добар начин, него је школски пример како се не ради. Једна ствар је шта ми лично мислимо и шта смо чули у кафани, а сасвим друго јавни простор где постоје правила која морају да се поштују, објаснила је. Додала је да разуме то што је рекао да новинари треба да се боре против неких ствари, али, ако се то ради у јавном интересу, то мора да се ради са јаким доказима и у складу са елементарном културом. Могуће је да овај портал има добру намеру и добру тему, али морају да се поштују стандарди. Мареш је на ово рекао да није добро да се изјашњавамо на основу тога да ли у нечијем раду препознајемо или не препознајемо себе. Неусмњиво је да је јавни интерес да се говори о локалним силеџијама, хулиганима, преварантима, лоповима…а да ли се при томе користи новинарски израз који се некоме допада, то је секундарна ствар, те да нема разлога да Комисија буде тако искључива, јер не сме да спутава слободу говора. Са овим се нису сагласиле Вида Петровић Шкеро, Тамара Скрозза и Јелка Јовановић, које су га подсетиле да се Савет за штампу бави тиме да ли је тема обрађена у складу са Кодексом, а не самом темом и да се мора водити рачуна о слободи и правима људи о којима се пише. Оливера Милошевић је захвалила члановима Комисије што су стали у њену заштиту и објаснила да је ових дана на мети тог портала колега из Пожаревца, те да је због тога и ово што су навели у вези са њом схватила као вид упозорења. Подсетила је да је Савету већ пренела поруке колега из тог краја, који се, управо због рада овог портала, суочавају са проблемом да се сви новинари идентификују са њима, што је веома увредљиво за професиналне новинаре са дугогодишњим стажом, каквих је доста у том делу Србије. Додала је да ће гласати да је Кодекс прекршен и да не може са се сагласи са Владом Марешом да је „Тпкњуз“ „на добром путу“, јер ако некога, без икаквих доказа, називате лажовом и лоповом и не дате му никакву шансу да о томе нешто каже, то никако не може бити добар пут за новинарство. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1,2,4 и 5 поглавља 1, тачке 3 и 6 поглавља 4., тачка 1 поглавља 5 и тачка 1 поглавља 7.
2.Члан Комисије Златко Чобовић поднео је жалбу због текста у којем се преноси твит неке особе и на основу тога, без икаквог објашњења како је то закључено, тврди да „Ђилас и Мариника настављају свој суманити план“. Златко Чобовић је био изузет из расправе и одлучивања о овој жалби. Чланови Комисије су се, у краћој расправи, сагласили са предложеном одлуком. Снежана Андрејевић је рекла да ће бити уздржана приликом гласања, као у увек када је подносилац жалбе члан Комисије, јер није за то решење, без обзира што чланови Комисије на то имају право. Додала је да је то једини разлог да остане уздржана, а не то што мисли да је медиј поступио како треба. По њеном мишљењу, има довољно могућности да се свако ко је повређен сам жали Савету, а да то не раде чланови Комисије, а ако већ желе да се жале, постоје и много драстичнији примери од овог. Комисија је, са девет гласова за и једним уздржаним одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 поглавља 1., смерница у оквиру тачке 1 поглавља 2., тачка 6 поглавља 4.и тачка 1 поглавља 7.
3, Војин Ракић поднео је жалбу због текста у којем су, како тврди, потпуно изврнуте његове речи којима је описао део програма Покрета „Нови 6. октобар“, а који је јавности представљен у Плану ослобађања Србије у 10 тачака, као и због тога што није објављен одговор који је послао. Јелка Јовановић је, у току дискусије, рекла да је Кодекс несумњиво прекршен насловом, који није у складу са одредбом о етици и култури јавне речи, али да има дилему да ли је редакција прекршила Кодекс и тиме што није објавила одговор. Зорица Вишњић је рекла да мисли да овакав деманти нису морали да објаве, јер би то представљало рекламирање његовог програма, а ако идемо и корак даље, објављивањем његовог програма „Информер“ би такође прекршио одредбу о кутури говора, јер тај текст обилује увредљивим ставовима. Такође сматра да лист није променио смисао онога што је написао, пренели су оно што сматрају суштином тачно како је и написано. Бојан Цвејић се сагласио да у том делу нема прекршаја Кодекса, јер то што је Ракић послао није деманти – они су објавили део који су извукли из његовог програма, он тражи да му објаве све, јер је њему све важно, а редакција нема никакву обавезу да то уради. Снежана Андрејевић је рекла да је згранута Ракићевим програмом и да би можда употребила и неки тежи термин од онога који је медиј употребио у наслову. Никако, истакла је, не може да подржи некога ко се „из мирољубих разлога“ зала же за изгнанство из градова, специјалну полицију која би имала јурисдикцију над судовима и неке специјалне судове и заиста би било неприхватљиво да медиј објави линк ка томе. Редакција тог медија би тиме прекршила Кодекс. И без обзира на наслов, неће пружити заштиту подносиоцу жалбе, јер је згрожена оним за шта се залаже. Комисија је, после расправе, са десет гласова за и једним против одлучила да је прекршена тачка 6 поглавља 4., али не и остале тачке које су наведене у жалби.
Седница је завршена у 18.45 сати.

Записник водила Председавајућа

Гордана Новаковић Зорица Вишњић