Резултати рада Комисије за жалбе и нове Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу 2.0.

(представљени 24.децембра 2021.године посредством ЗООМ апликације)

Савету за штампу је од почетка марта до половине децембра марта стигло укупно 77 жалби на медије, у 27 случајева Комисија за жалбе утврдила је да је било прекршаја Кодекса новинара Србије, у 26 су изречене јавне опомене медијима који не прихватају надлежност Савета, четири случаја су решена медијацијом и само у седам је одлучено да Кодекс није прекршен.
Према речима генералне секретарке Савета за штампу Гордане Новаковић то је у складу са трендом последњих година – по правилу су они који се жале у праву и у готово 90 одсто случајева Комисија утврди да Кодекс јесте прекршен. “Шампион у прекршајима у овом периоду је лист Панчевац на који је било 13 жалби и у свих 13 случајева Комисија је утврдила да је Кодекс прекршен, а лист ниједну одлуку није објавио”, рекла је Новаковић.
Председавајућа Комисији за жалбе Зорица Вишњић истакла је да се најчешће крше одредбе поглавља Истинитост извештавања, Независност од притисака, Одговорност новинара и Новинарска пажња, као и Поштовање приватности, што су управо поглавља на којима етика професије почива. Осим тога, како је истакла, и злоупотребе емоција других људи и уношење неоправданог страха међу људе су све чешћи прекршаји, они који тек узимају замах и о којима ће се верује, нажалост, све чешће говорити.

Говорећи о случајевима које је Комисија размарала у протеклом периоду, навела је да је организација Пријатељи деце Србије поднела жалбу због текстова и фотографија објављених од 18. јула до 16. августа у осам медија који су извештавали о злочинима Беливуковог клана, због приказивања експлицитног насиља и мучења до смрти, а све је било праћено и .језивим насловима, чиме се отишло у најприземнији сензационализам. Комисија је у овом случају, како је рекла, констатовала да је подносилац био у праву јер, иако је само извештавање о овом случају, истакла је она, било у јавном интересу, начин на који се извештавало није.
“У одговору медија је речено да такви садржаји нису доступни деци, али родитељи не могу да контролишу сав медијски садржај, таблоиди на киосцима имају најбоља, најуочљивија места, тако да и дете то може да види. Овај пример показује и да ниједна жртва није заштићена, чак ни постхумно”, напоменула је Вишњић и подсетила и на случај недавно преминуле јутјуберке Кике, где поједини медији не престају да пишу на који начин је трпела насиље на мрежама, шта стоји иза њене смрти и поред апела породице да се о томе не говори.

Локални “ратови” и злоупотреба Савета

Зорица Вишњић је издвојила још један, за њу, ко је рекла, алармантан пример где би морало да се обрати више пажње. “Поједини медији, у овом случају два локална, воде хајку против људи које нису јавне личности, нити су на јавним функцијама. Овде је реч о људима који су се на неки начин приватно замерили власнику медија. У једном случају је то благајница, у другом адвокат који није желео да уклони таблу са пословне зграде. Из броја у број најприземније оптужбе се преносе, улази се у појединости приватног живота, измишљају судске пресуде”, нагласила је Вишњић.
Вишњић је рекла да расте број жалби медија против медија и углавном се то користи за политизацију, додатну дискредитацију, неки покушавају да злоупотребе Савет, тим пре што су неки од тих медија рекордери у кршењу Кодекса, а притом не признају надлежност Савета за штампу. “Приметили смо да број жалби расте у време пред расписивање конкурса за финансирање медијских садржаја, вероватно се то онда користи као начин за елиминисање конкуренције”, нагласила је она.
Говорећи о жалбама које су стигле на адресу Комисије од марта ове године Зорица Вишњић је издвојила и пример када чланови нису могли да се усагласе. “Жалио нам се човек који је сматрао да му је повређено право на приватност, јер је медијски текст о корони илустрован његовом сликом у колицима у тријажном центру. Редакција је уклонила фотографију, извинила се, иако је сматрала да нема прекршаја јер се не види јасно лице тог човека, подносилац жалбе то није прихватио то, остао је доследан својој жалби, сматрајући да би то имало поучно дејство на све медије. Део чланова Комисије је сматрао да је прекршај учињен зато што лице човека није блуровано, док су други оценили да је то у јавном интересу да се пише о пандемији и да то није стигматизација јер је реч о вирусу од кога су милиони људи у свету оболели”, рекла је председавајућа Комисији Зорица Вишњић.
На трибини су представљене су и нове Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу 2.0, а један од аутора, доцент Факултета организационих наука Универзитета у Београду, Ђорђе Кривокапић рекао је да су оне од изузетног значаја јер показују однос медија према променама на тржишту. “Значајно је да медијска заједница може да држи корак са променама и да развије принципе за решавање конфликата. У регулаторном смислу тиме заједница показује капацитете да се суочи са дилемама које настају, а увек је боље када професионалци могу сами да регулишу одређена питања, јер је пуно ризика ако не дође до саморегулације и онда држава преузме то на себе”, истакао је Кривокапић.

Смернице за традиционалне медије, портале и инфлуенсере

Смернице су, иначе, израђене пре пет година и сада се указала потреба да се осавремене. У Србији постоји више од хиљаду онлајн медија и за њих су смернице од изузетног значаја, али су такође важне и за оне делове редакција који су задужени за друштвене мреже, као и све оне грађане који преко друштвених мрежа прикупљају одређену публику и објављују садржај, а оне које називамо инфлуенсерима. Смерници нису само за новинаре, нагласио је Кривокапић, већ и за техничка лица и уреднике, а битно је да их сви проучавају континуирано како би свој рад на тај начин усаглашавали са смерницама, што би довело до смањења ризичних ситуација.
Адвокат Милош Стојковић, такође аутор Смерница, објаснио је да су оне заправо препоруке како примењивати поједине одредбе Кодекса. “Прва ставка која је допуњена је у оквиру Независности од притисака и бави се проблемом тзв. кликбејтова, јер је, иако се у Европи таква пракса напушта, код нас је има много и сматрали смо да постоји потреба да се корисници заштите од тога, да је то важно етичко питање и да кликбејт треба да буде санкционисан као повреда Кодекса”, рекао је Стојковић.

Доста измена било је у и поглављу Одговорности новинара. Стојковић је рекао да је постојала потреба да се неке ствари појединачно нагласе, да се конкретизују, попут питања ембедованих садржаја, конкретно везано за повлачење. “У оригиналној верзији смо навели да повлачење садржаја увек мора буде транспарентно, да корисници треба да се обавесте да је постојао садржај и да је он из неког разлога уклоњен. Желели смо и да ово правило пренесемо и на ембедовани садржај, чак смо мислили да треба да ово буде на нивоу обавезе, али смо после јавне расправе схватили да је ово за медије често технички неизводљиво”, истакао је Стојковић.
Њихова жеља, како је рекао, није била да преузму улогу законодавца и да на смернице треба да се гледа као на примере добре праксе, који се ослања на неке европске документе, тако да кажњавање није функција овог документа, већ помоћ медијима. “Када се ради о прикривеном оглашавању ту смо имали одређене допуне, када су прављење оригиналне смернице таргетирани су промотивни текстови Али одређени ниво транспарентности мора да постоји и у другим видовима промо садржаја. Инсититирам да се промотивни садржај јасно означи”, нагласио је Стојковић. Прикривено политичко оглашавање, такође, треба да представља вид повреде етичких правила, напоменуо је он, јер и у Кодексу постоје бројна правила која се односе на начин преношења огласа политичких субјеката.
Стојковић је истакао како су у овим Смерницама мало допуњена правила која се тичу кориснички генерисаних садржаја, како би се адресирао проблем који постоји на налозима медија на друштвеним мрежама. “Основна идеја смернице је да су и они под уредничком одговорношћу медија. У смислу прописа уредничка одговорност и еx пост модерација су у колизији. Правило дужне новинарске пажње увек је више усмерено на то да се садржај провери пре објављивања, док је еx пост либералнији систем који полази од тога да ви не морате као друштвена мрежа да радите мониторинг већ радите по пријави”, истакао је Стојковић. Када знамо за ту колизију, објаснио је, сама правила су морала да буду јасна. “Не изјашањавамо се да смо за еx пост модерацију иако је то адекватније средство, али сматрамо да је било згодно препоручити онлајн медијима да повремено раде скрининг, нарочито коментара, јер су они најчешће генератор проблематичних изјава. За то постоји потреба да се ради скрининг друштвених мрежа, уз правило да медиј није одговоран док неко није нотификовао садржај као проблематичан”, нагласио је Милош Стојковић, одговрајући на једно од питања из публике о томе ко је одговоран за садржај медија на друштевним мрежама и каква правила тамо важе.
Део препорука у Смерницама односи се и на прикупљање података о личности где је дат низ њих, а значајна унапређења су учињена и са правом на заборав. Адвокат Милош Стојковић нагласио је да је у пракси све више захтева који се позивају на право на заборав, да медији све чешће добијају такве дописе. “Суштина је да се направи разлика између повлачења текста и повлачења података о личности. Да медији пробају да оптимизују податке, и да ако постоји јавни интерес да је текст доступан да он остане доступан, али ако је могуће да се уклоне подаци о личности”, нагласио је Милош Стојковић.
Одговарајући на питања, Ђорђе Кривокапић рекао је да новинари приликом објављивања на друштвеним мрежама, било да то чине као новинари или у своје име, имају веће дужности јер их јавност посматра другачије. “И када наступају у свом приватном капацитету све дужности професије се и даље на њих примењују. Без обзира да ли наступају у име медија или у своје. Сва правила везана за новинарску етику се односе на новинаре и у приватном животу, они немају луксуз да као анонимни грађани пишу шта желе, већ да се понашају у складу са својом професијом, јер јавност те две ствари не може да разликује”, истакао је Кривокапић. Рекао је, такође и зна да велики број онлајн медија има ограничене ресурсе, али да утицај који медији имају повлачи за собом и велику одговорност, те да су због тога сви медији у обавезу да поштују Кодекс новинара Србије, па самим тим и Смернице за примену Кодекса у онлајн окружењу.

Закључци:

• Већина грађана који се жале Савету за штампу је у праву, Комисије за жалбе у око 90 одсто случајева узврди да је Кодекс новинара прекршен
• Најчешће се крше одредбе Кодекса из поглавља, Истинитост извештавања и Новинарска пажњаодговорност новинара, као и Поштовање приватности, а све чешћи прекршаји су и злоупотреба емоција других људи и уношење неоправданог страха међу људе.
• Измењене Смернице за примену Кодекса новинара у онлајн окружењу могу да се примењују на традиционалне медије и њихове портале, али и на око хиљаду онлајн медија у Србији и све грађане који објављују неки садржај, као нпр. “инфлуенсери”.
• У новим смерницама истиче се неопходност заштите корисника од тзв. кликбејтова, објашњава коришћење ембедованих садржаја, подвлачи важност јасног обележавања промо садржаја.
• Једна од важних допуна Смерница тиче се и права на заборав, јер је неопходно је да се направи разлика између повлачења текста и повлачења података о личности. Ако постоји јавни интерес текст остаје, а повлаче се подаци о личности.
• Новинари су увек дужни да поштују етичке стандарде професије када наступају на друштвеним мрежама, без обзира на то да ли говоре у име медија или своје име.

Видео: Трибина