Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 29.09.2022
🎥Снимак са данашње седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане у просторијама Савета за штампу можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:
🎥Снимак са данашње седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане у просторијама Савета за штампу можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:
(Извор: Цензоловка) Огласила се новинарска удружења и Савет за штампу. Осудиле невладине организације. Протестовали грађани. Згрозиле се јавне личности. Реаговале две министарке Владе Србије – Зорана Михајловић и Татјана Матић.
А где су до данас председник Србије Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић и надлежно Министарство културе и информисања које предводи Маја Гојковић?
Не само да реагују на фрапантан пример сензационалистичког новинарства и грубог кршења Кодекса новинара Србије објављивањем интервјуа са силоватељем у Информеру, већ на све насловне стране и приче у домаћим таблоидима које свакодневно гледамо.
Већина дневних листова у Србији, укључујући и њихове портале, свакодневно направи по више десетина прекршаја етичких и професионалних стандарда, највише извештавајући у оквиру чувених рубрика „црне хронике“. Сваког дана се уништавају људима животи, не поштује правило приватности, достојанство жртава, претпоставка невиности… Малолетници, који би требало да буду посебно заштићени, често се идентификују и стављају у контекст који негативно утиче на њихово одрастање.
На насловним странама се уноси страх, мало мало шири паника, таргетирају се и воде кампање против људи без икаквих основа, шири се политичка и свака друга пропаганда. Јавни интерес за већину тема не постоји.
Последњи пример објављивања интервјуа са вишеструким силоватељем у Информеру, омиљеном таблоиду и пропагандом гласилу актуелне власти, само је последица свега што се у медијима допушта годинама уназад. Овим интервјуом погажено је више одредби Кодекса новинара Србије – достојанство жртава, злоупотребљено психичко стање саговорника, изношење узнемирујућих детаља о кривичним делима, а поврх свега дат простор у једном читаном „медију“ особи да исприча своју животну причу и успут да и „упутство“ за све потенцијалне силоватеље.
А када реагују највиши и ресорни представници власти који се о овом случају још нису огласили?
Премијерка Брнабић сваких неколико дана на приватном профилу на Твитеру коментарише Данас и друге медијие који се макар труде да буду професионални само зато што јој се не свиђа нека тема или чињеница. Да ли се на том истом Твитеру огласила о последњем случају? Није. Да ли је икада коментарисала мрцварење људи и гажење свих моралних принципа у штампи које гледамо свакодневно? Није.
Министарство културе у неколико наврата је реаговало на Данас, поводом наводног „угрожавања безбедности председника“ али и због Кораксових карикатура. Да ли смо видели саопштење поводом интервјуа са силоватељем? Или другим сличним поводима? Нисмо још.
Слично и са председником државе. На свим јавним наступима воли да прича о медијима, ко је и колико професионалан и зашто пишемо како пишемо. Нисмо га никада чули да се успротивио урушавању српске медијске сцене због непоштовања етичких и професионалних стандарда, па тако ни о последњем конкретном случају.
Напротив, од председника смо могли да чујемо како је главни уредник таблоида „частан и пристојан човек“ и „добар новинар“. Чак је истом одлазио, заједно са другим члановима владе, на приватне породичне прославе.
На основу таквих потеза, наш председник, слободно можемо рећи, носи титулу највећег промотера кршења Кодекса новинара Србије.
Свако даље појављивање представника власти, али и оглашавање компанија у оваквим медијима, само ће додатно давати легитимитет кршењу новинарског кодекса.
Zašto je Aleksandar Vučić glavni promoter kršenja Kodeksa novinara?
(Извор: Време) Они који медијима додељују новац из буџета не постављају питање поштовања професионалне етике и стандарда медија, већ искључиво у којој мери и на који начин заступају политику државног врха и то је разлог због кога неко добија или не добија новац.
Према јавно доступним подацима, „Информеру“ је од почетка 2020. године до данас додељено најмање 18,3 милиона динара на медијским конкурсима општина и градова широм Србије, иако му је у том периоду Комисија за жалбе при Савету за штампу изрекла чак 23 јавне опомене, објавио је Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).
Већину тог новца „Информеру“ је уплатио Град Београд – скоро 17 милиона, док су му Нови Сад и Панчево уплатили по пола милиона, Кикинда 200.000, а Оџаци и Сомбор по 100.000 динара. Новац је уплаћиван на фирму Драган Ј. Вучићевићевића Инсајдер тим, која издаје дневни лист „Информер“, али и њеној ћерки фирми Инфо ИТ медиа, наводи ЦИНС.
Кодекс новинара Србије „Информер“ је прекршио и у среду, када је објавио интервју са вишеструким силоватељем, што је изазвало буру у јавности и протест који је одржан у центру Београда.
Савет за штампу, који прати да ли медији поштују стандарде професије, саопштио је да је тим интервјуом „Информер“ у више наврата прекршио Кодекс новинара Србије. На тај начин је „понизио жртве, узнемирио јавност и застрашио своје читаоце“, наводи се у саопштењу Савета.
Иако је већински власник и уредник „Информера“ Драган Ј. Вучићевић покушавао да интервју оправда новинарством, тај догађај је још једном вратио у први план питање давања новца из буџета онима који константно крше Кодекс новинара Србије.
Анализа ЦИНС-а је показала да се комисије које додељују буџетски новац већ годинама не обазиру на то што „Информер“ крши Кодекс. Тако се на једном од последњих конкурса на коме је овом таблоиду додељен новац у решењу наводи да је пројекат „Информера“ у складу са критеријумима и да пружа „веће гаранције привржености професионалним и етичким медијским стандардима“.
Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Тамара Скозза објашњава да они који додељују новац не постављају питање поштовања професионалне етике и стандарда, већ се поставља питање искључиво у којој мери и на који начин ти медији заступају политику државног врха и то је разлог због кога неко добија или не добија новац.
„Имали смо ситуацију да један таблоид добије новац уз образложење комисије да су они свесни да он стално крши Кодекс, али су му дали новац да би се поправио“, казала је Скрозза.
М.Н./ФоНет
https://www.vreme.com/vesti/budzetski-novac-za-informer-privrzen-profesionalnim-i-etickim-standardima/
Информер понизио жртве и узнемирио јавност
Савет за штампу упозорава да је објављивањем исповести осуђеног силоватеља који је одслужио затворску казну, лист Информер прекршио више тачака Кодекса новинара Србије и – супротно начелу одговорности медија – понизио жртве, узнемирио јавност и застрашио своје читаоце.
Позивамо редакцију Информера да у свом раду почне да поштује професионалне стандарде, људска права људи о којума извештавају и да се, пре свега, води јавним интересом.
Све то изостало је у овом случају, додатно деградирало медијску сцену и углед медија у Србији.
Управни одбор Савета за штампу
У Управном одбору Савета за штампу су представници: Асоцијације медија, Локал преса,
Независног удружења новинара Србије и Удружења новинара Србије.
(Извор: Н1) Савет за штампу је упозорио да је објављивањем исповести осуђеног силоватеља који је одслужио затворску казну, лист Информер прекршио више тачака Кодекса новинара Србије и – супротно начелу одговорности медија – понизио жртве, узнемирио јавност и застрашио своје читаоце. И председник НУНС Жељко Бодрожић је казао да је таблоид Информер објављивањем тог интервјуа „озбиљно“ прекршио Кодекс новинара Србије и да у том тексту нема ниједне информације која је у интересу јавности. УНС је поручио да се тим садржајем поново узнемиравају жртве вишеструког силоватеља, као и све жене које су претрпеле неки облик насиља.
„Позивамо редакцију Информера да у свом раду почне да поштује професионалне стандарде, људска права људи о којума извештавају и да се, пре свега, води јавним интересом“, наводи се у саопштењу Савета за штампу.
Све то је, како каже, изостало у овом случају и „додатно је деградирало медијску сцену и углед медија у Србији“.
Председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељко Бодрожић изјавио је да је таблоид Информер објављивањем интервјуа са осуђеним силоватељем „озбиљно“ прекршио Кодекс новинара Србије и да у том тексту нема ниједне информације која је у интересу јавности.
„Ово је озбиљно кршење кодекса новинара, човек је одслужио казну па по том принципу има право да даје изјаве у медијима, али ту се поставља питање одговорности новинара као и посебне пажње новинара док ради текстове“, изјавио је Бодрожић агенцији Бета.
Додао је да жртве пролазе кроз нову трауму, те да то новинар мора да има на уму кад овакве ствари објављује.
„То загађивање јавног простора је дуго присутно и ово је можда кулминација. Људи не воде рачуна о јавном интересу него о кликовима и тиражима“, рекао је он. Додао је да би тужилац могао да провери да ли је прекршен неки закон.
Удружење новинара Србије (УНС) изразило је протест због објављивања интервјуа у Информеру са вишеструким силоватељем који је у затвору због ових кривичних дела провео скоро три деценије зато што се овим садржајем поново узнемиравају његове жртве као и све жене које су претрпеле неки облик насиља.
Удружење је истакло да тврдња Информера да се „интервјуи попут овог раде свуда у свету – да би народ видео како размишљају злочинци“ није оправдање за објављивање медијског садржаја у коме силоватељ евоцира детаље кривичног дела, јер се тиме жртва поново трауматизује.
У саопштењу се подсећа да разговор са бившим осуђеницима или са онима који су на издржавању казне није забрањен, али да новинаре и медије Кодекс новинара обавезује на дух саосећања са жртвама и упозорава да се тако насталим медијским садржајем не смеју ни на који начин узнемиравати жртве кривичних дела.
Аутономни женски центар осудио је објављивање интервјуа са вишеструким осуђиваним силоватељем Игором Милошевићем у дневном листу Информер и на њиховом YоуТубе каналу.
„Објављивање овог интервјуа представља шамар пре свега свим женама које су преживеле сексуално насиље од дотичног, али и свима онима које већ данима улажу енергију у осмишљавање тактика за безбедно ходање улицама Београда, јер системска заштита не постоји и осећају да су препуштене саме себи“, навео АЖЦ у саопштењу.
Како се наводи, тачан је аргумент редакције Информера да многи медији широм света интервјуишу силоватеље и убице како би јавност могла да разуме како они размишљају, али да конкретни интервју у Информеру не служи тој сврси, јер му недостаје контекст и сензибилитет, као и професионалност и да искључиво доприноси не само релативизацији, већ и директној промоцији злочина силовања и осуђеног силоватеља.
Аутономни женски центар ће се због овог случаја у току дана обратити и Савету за штампу и Министарству културе и информисања, а позвао је и повереницу за заштиту равноправности, заштитника грађана, председницу Координационог тела за родну равноправност и новинарску струку и удружења да реагују у својој надлежности како би се умањила учињена штета и како се ово не би поновило.
Истовремено, и Мрежа за демократски дијалог оценила је да се после јучерашњих наслова у новинама Информер још једном „пљунуло у лице свим жртвама насиља, а првенствено женама које су биле жртве силоватеља који је добио свој медијски простор“.
Мрежа за демократски дијалог истиче да оваква промоција насилника „заслужује најоштрију осуду не само шире јавности већ државе која бескомпромисно треба да реагује и забрани свако даље писање и постојање новина Информер“.
„Без обзира на чињеницу да ово није први пут да жртве насиља пролазе додатне кругове пакла због несавесних новинара и новинских кућа у чије име их изнова злостављају, један мора бити пресудан. Нису новине Информер једине које без имало срама и етике брину једино о кликовима, а на рачун жртава, али су сигурно прве које треба да одговарају за штету коју производе“, истиче се у саопштењу.
Коалиција за слободу медија осудила је објављивање интервјуа у листу „Информер“ са осуђеним серијским силоватељем Игором Милошевићем, који је управо изашао из затвора, наводећи да „проблем представља начин на који је урађен интервју у којем Милошевић описује како је вршио различита кривична дела, и како се тада осећао“.
„Коалиција сматра да је у овом тексту прекршен Кодекс новинара Србије јер је давање медијског простора силоватељу на овај начин недопустиво и не постоји никакав јавни интерес који се оваквим приступом може оправдати“, наводи се у саопштењу које је проследила Славко Ћурувија Фондација.
У саопштењу се истиче да „новинар никада не сме да злоупотреби емоције других људи, њихово незнање или недовољну способност расуђивања, што је овде случај“, као и да је „с новинарском професијом неспојива свесна злоупотреба саговорника, али и непажња чија би могућа последица била злоупотреба саговорника.
„Коалиција такође сматра да су овим текстом ретрауматизоване жене, пре свега оне које су преживеле његово насиље, али не само оне, већ и све жене које су доживеле неки облик сексуалног насиља“, наводи се у саопштењу.
Додаје се да је шири проблем то што се Милошевић нашао на слободи без адекватног програма ресоцијализације што је довело до страха грађана који објављују слике његовог кретања, а поједини медији преносе, „што се коси са Законом о заштити података о личности“.
Коалиција је позвала и Министарство културе и информисања, у чијој надлежности је спровођење Закона о јавном информисању и медијима, да искористи своје надлежности јер је спорним текстом и прекршен поменути Закон.
Коалицију за слободу медија чине Асоцијација медија, Асоцијација онлајн медија (АОМ), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Пословно удружење Асоцијација локалних и независних медија „Локал Прес“ и Славко Ћурувија Фондација.
Organizacije osudile intervju sa silovateljem: Pljuvanje u lice i šamar žrtvama
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 29. септембра у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
2.УГ „Лекари родитељи за науку и етику“ – Блиц.рс
Седница је отворена.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.127
25.8.2022.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 126. седнице Комисије за жалбе, одржане 25.8.2022. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни чланови Комисије: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Снежана Андрејевић, Надежда Будимовић, Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Марија Бабић (уместо Тамара Скроззе), Златко Чобовић, Јелена Петковић и Бојан Цвејић
Одсутни чланови Комисије: Вида Петровић Шкеро
Остали присутни: Уна Грекуловић, новинарка „Цензоловке“ и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Цивил Рaјт Дефендерс на текст објављен у магазину „Печат“
2.Разматрање жалбе Златка Чобовића на текстове објављене у листу „Ало“ и на порталима „Објектив.рс“ и „Информер.рс“
3.Разматрање жалбе Јасмине Андрић на текст објављен на порталу „Жиг инфо“
4.Разматрање жалбе Велимира Булатовића на текстове објављене на порталу „Инфоврањске“
Одлуком НУНС-а, на овој седници је, уместо одсутне Тамаре Скроззе, ту организацију представљала Марија Бабић.
Председавајућа Јелка Јовановић је на почетку седнице рекла да су пред Комисијом не баш лаке одлуке, нарочито о друге две жалбе, будући да је реч о медијима који су прогоњени на политичкој основи, али који су се, овога пута вероватно огрешили о Кодекс новинара.
1.Заступник ЦРД Горан Милетић поднео је жалбу због текста којим се, како је навео, шири дискриминација и крше основна људска права припадника ЛГБТ заједнице, јер се у тексту имплицира да ће они ширити заразу, тачније мајмунске богиње. Драган Ђорђевић се изузео из расправе и одлучивања, због, како је рекао, потенцијалног сукоба интереса, јер организација у којој ради има уговорни однос са Цивил Рајт Дефендерс. У току расправе, Јелка Јовановић је рекла да је текст усмерен против ЛГБТ особа и да је пристрасан и једностран, а аутор се није потрудио да позове организаторе, односно да чује другу страну. Златко Чобовић је указао да се већ самим насловни блоком сугерише закључак да ће скуп бити здравствено погубан и већ тиме, како је интониран, представља прекршај Кодекса. Рекао је да је то што се жалилац није претходно обратио редакцији, како истиче аутор текста, није обавеза него право, које може да искористи, а и не мора, као и да не сматра да се развијању дебате доприноси тако што прво некога увредите, а онда чекате да он одговори, уместо да ступите са њим у контакт пре објављивања текста. Владо Мареш је оценио да је реч о анти- ЛГБТ садржају, који одражава егизбиционизам, иначе јако распрострањен међу новинарима – да имају потребу да се изјасне о нечему. Аутор текста трпа у исти кош „бабе и жабе“ и параду поноса доводи у везу и са евентуалном заразом и са америчком агресијом, износи низ бесмислица и крши Кодекс. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 поглавља 1, тачка 1 поглавља 4 и тачка 4 поглавља 5, као и тачка 8 поглавља 6.
2. Члан Комисије за жалбе Златко Чобовић поднео је жалбу због текстова у којима се, због тога што нису дозволили Александру Вучићу да посети Јасеновац, хрватски државни званичници вређају и називају усташама. Златко Чобовић је био искључен из расправе и одлучивања. Снежана Андрејевић је рекла да ће и овога пута остати уздржана и да неће учествовати у расправи, као и у ранијим случајевима када су подносиоци жалбе били чланови Комисије. Владо Мареш је оценио да је добро што је поднета жалба на ове текстове, као и да се сагласан да је њима прекршен Кодекс. По његовом мишљењу, ово су глупости, форсирање преко медија нечега што навијачи вичу једни другима. То довикивање „усташе“ и „четници“ видљиво је и у политичким играма између Београда и Загреба и забавља народ. Али је срамота да медији у томе учествују и да паушално називају некога четницима или усташама. Надежда Будимовић је закључила да уреднику листа „Ало“ очигледно нија јасно шта је посао Савета за штампу и да је неприхватљиво да се кршење Кодекса правда тиме „зашто они могу, а ми не можемо“. Оливера Милошевић је, међутим, истакла да у овом случају стиче утисак да није реч о томе да неко не разуме шта је чији посао и надлежност, већ да, у најмању руку, постоји зла намера, јер је ваљда и онима који се не баве новинарством јасно да не може Савет за штампу који је у Србији да одлучује о хрватским медијима. Рекла је и да је пракса да се јавно, кроз објаву у новинама одговара Савету са циљем да се дискредитује пре одлучивања, недопустива. Кад је реч о текстовима у сва ти медија, подсећају на ратно хушкачко новинарство, без обзира што долази и са друге стране. Указала је и на то да уредник листа „Ало“ каже да новине уређују по мери своје публике и поставила питање колико су сами они креирали и створили такву публику управо оваквим текстовима. Јелена Петковић је навела да је ова расправа у Савету огледало наше медијске заједнице, а то каква ће бити реакција у Загребу је огледало хрватске медијске заједнице. Додала је да разуме емотивну реакцију уредника, али да су медији морали да воде и рачуна о томе какве последице овакво писање и подизање тензија може имати по Србе у Хрватској. И упитала да ли се и ти читаоци рачунају када се говори о писању по мери читалаца. Јелка Јовановић је истакла да је овде реч о класичној политичкој пропаганди, која није заснована на чињеницама, већ је то говор срачунат на подизање тензија, који изазива последице по мањине у обе државе. После дискусије, Комисија је, у три одвојена гласања, са девет гласова „за“ и једним „уздржаним“ одлучила да су „Ало“, „Информер“ и „Објектив“ прекршили тачку 1 поглавља 1 и тачке 1 и 6 поглавља 4.
3. Јасмина Андрић, мајка детета које тренира борилачке вештине, жалила се на то да аутор текста изједначава децу из одређених клубова са „Хитлерјугендом“. Бојан Цвејић је рекао да мисли да Кодекс јесте прекршен, реч је о нечему што је „мало више од метафоре“ и потпуно је непримерено поређење. Нагласио је да уз текст објављена и фотографија на којој се види кукасти крст што је посебно неприхватливо. Надежда Будимовић је текст оценила као резултат недостатка доброг укуса, који личи на политички памфлет. Рекла је да је била запрепашћена да се проблем с власницима клуба пребацује на децу. Додала је да је страшно то што су претрпели новинари овог портала, за шта имају подршку читаве медијске заједнице, али није добро да овако пишу, јер су потпуно промашили и идеју и мету и све професионалне стандарде. Драган Ђорђевић је такође рекао да је промашај стављати децу у овакав контекст и да му је жао што је медиј који ради веома важан посао у тој локалној заједници, овако промашио и прекршио Кодекс.Владо Мареш се, међутим, није сагласио са овим, рекао је да су термини попут „хитлерјугенд“ „толико изанђали да више не изазивају ни трептај код читалаца“ и да је овде само реч о покушају (не најсрећнијем) да се текст учини живописнијим. По његовом мишљењу, текстом није прекршен Кодекс, а остало је ствар укуса. Додао је и да је јасно да је реч о политичком обрачуну и вероватно једном у серији текстова, којима аутор указује на покушај политичке манипулације у вези са учешчем на турниру. Оливера Милошевић је истакла да се „дубоко не слаже“ са овим оценама и да не зна како је аутор уопште дошао на идеју да један политички сукоб ставља у контекст Другог светског рата и нацизма, само да би објаснио да је на такмичењу у борилачким вештинама требало да учествују и нерегистровани спортски клубови.Нагласила је да је реч о новинарима који су претрпели нападе и на живот и на имовину, да медијска зајендица то нити заборавља, нити минимизира, али то не сме да буде разлог да овако крше Кодекс. Златко Чобовић је рекао да је „један мали повод искоришћен за безвезни текст“ и да је поређење које је направљено потпуно непотребно, те да је реч је о „професионалном силовању теме“. У чему је проблем Комисија је више сазнала из одговора аутора на жалбу, него из текста, у којем ништа није објашњено. Јелена Петковић се сагласила са овим, додајући да ће читаоци памтити текст и фотографију и неће се ни сећати шта је био повод за текст. Додала је да је у својој новинарској каријери обавила доста разговора са породицама жртава Другог светског рата и да јој је апсолутно неприхватиљиво да се то овако багателише. Нагласила је да је страшно све што се догодило новинарима „Жиг инфа“, али „и кад су љут мораш да бираш речник, јер ћеш промашити мету, а повредићеш неке људе“. Бојан Цвејић је одговорио на твдњу Влада Мареша да на текст читаоци неће ни трепнути, објаснивши да је некога очигледно повредио чим је поднета жалба Савету. Снежана Андрејевић је истакла де је текст, уз све што је речено, непрофесионалан, јер би се очекивало да ће се медиј, који је био жртва политичких обрачуна, издићи изнад тога ко је власник клуба и објаснити читаоцима зашто на такмичењу не може да учествује нерегистрован клуб. Ако је новинар професионалац, требало је да зове организаторе да се распита како је могуће да се такви клубови такмиче са професионалним клубовима, а не да се све сведе на то да је власник у сродству са председником општине. Да је све објашњено, не би било разлога за незадовољство у вези са тим ко може, а ко не може, да се такмичи и тиме би смирио тензије и родитељима објаснио у чему је проблем. Јелка Јовановић је рекла да јој вишедеценијско новинарско искуство не дозвољава да се изјасни као Мареш, упркос свим претњама и нападима које су доживели новинари „Жиг инфа“, те да заиста не разуме како је аутор текста нашао везу између борилачких клубова, Пионира и Хитлерјугенда. Централна тема је злоупотреба јавних средстава, а тога у тексту уопште нема. Да је у тексту спојено неспојиво, као и да је Кодекс прекршен мислила је и Марија Бабић. Додала је и да се у одговору на жалбу говори о неким личним односима, који, и ако постоје, не смеју да доведу до прекршаја Кодекса. Након расправе, Комисија је са девет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да су прекршене тачка 1 поглавља 5 и тачка 6 поглавља 4.
4.Велимир Булатовић поднео је жалбу због пет текстова, указујући на то да је прекршено више тачака Кодекса, јер су објављење неистините информације, као и увреде на његов рачун. Владо Мареш је, у току дискусије, рекао да Кодекс није прекршен. Начињена је само једна грешка, али је она могла да се исправи да је жалилац доставио деманти редакцији, уместо што се обратио одмах Савету. И овом, као и у претходном случају, постоји политичка позадина, међу политичарима постоји нескривена жеља да се новинарима запуше уста да се не баве њиховим „приватно-јавним партнерствима“. Додао је да Савет мора да поради и на исправљају погрешног уверења да деманти не служе ничему и да од тога нема никакве користи, што није тачно. То је такође политикантски манир да би се медији наружили, а насупрот томе странци увек у две, три реченице напишу деманти, те би Савет требало да институт демантија и исправке промовише и да се указује да је то добро и за медије и за жалиоце. Златко Чобовић је навео да је жалба конфузна и да је сагласан са Владом да постоји једна грешка, али да је због тога прекршен Кодекс. У осталим текстовима, није пронашао никакав прекршај. Написали су цену по којој је наводно купљен плац, на основу нечије изјаве, нису ништа проверили, немају документ, а чињеница да у одговору на жалбу нису то ни поменули, говори о томе да су свесни своје грешке. Могуће је да је ту грешку било лако исправити, али то нису урадили. Надежда Будимовић је истакла да није поента у томе да позивамо саговорнике да исправљају новинаре, него да се текстови пишу одговорно и онако како то налаже Кодекс, што се у овом случају није догодило. Текст је написан површно и паушало и без навођења извора, што је такође нека врста прекршаја. Указала је на то да и медији који одговорно и добро раде и свакоднено се боре са притисцима власти, морају да воде рачуна о професионалним стандардима и да раде темељито. Јелена Петковић је навела да постоји и проблем са коментарима, који су веома непримерени. Рекла је да проблем и то што се води и поступак због фалсификата и да би новинари можда и у идеалној ситуацији, објавили фалсификован документ, али да је овде дефинитивно направљена грешка, која није исправљена. Оливера Милошевић је рекла да је у Врању армосфера веома узаврела због свега што се дешава и у вези са „ОК радиом“ и са „Инфоврањским“, који су прогањани, али да то не сме да буде оправдање за кршење Кодекса. Нема, наравно, оправдања ни за вређање новинара, али се текст не може писати тако површно, без докумената, доказа и валидних саговорника, нарочито ако хоћете да се бавите истраживачким новинарством. Бојан Цвејић се осврнуо на Марешову тврдњу да грешка може лако да се исправи. Рекао је да највећи број људи текст прочита у првим сатима по објављивању, тако да одговор касније многи неће видети, па, нажалост, није баш ни лако исправити грешку. Такође је указао да одговор редакције у вези са коментарима читалаца да „то није њихово мишљење, него грађани тако мисле“ говори да онај ко је писао тај одговор није баш упознат са Кодексом, као ни са смерницама за онлајн медије. Са тим да је Кодекс прекршен сагласили су се и Марија Бабић и Драган Ђорђевић, који су такође указали и на специфичну ситуацију у којој тај медиј ради у Врању, као и на чињеницу да покреће неке озбиљне теме од значаја за локалну средину. Снежана Андрејевић је објаснила да је купопродајну уговор документ који је јавно достуипан и проверљив и да би и то требало нагласити у образложењу одлуке. Комисија је, по окончању дискусије, са девет гласова „за“ и једним „против“ одлучала да су прекршене тачка 1 поглавља 1 и тачка 6 поглавља 4.
Седница је завршена у 19.30 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Јелка Јовановић
(Извор: НУНС) Комисија за жалбе Савета за штампу одржала је јуче седницу на којој ја разматрала жалбе које су пристигле на рад магазина „Печат“, дневних новина Ало! и портала Информер.рс, Објектив.рс, Жиг Инфо и ИнфоВрањске. Сви медији су прекршили Кодекс новинара Србије.
У сусрет Еуропрајду „Печат“ неоправдано плаши читаоце мајмунским богињама
Горан Милетић је у име невладине организације Civil Right Defenders поднео жалбу Савету за штампу против магазина „Печат“ јер је 28. јула објављена насловна страна са насловом „У сусрет Еуропрајду 2022: Мајмунске богиње у Београду“, а унутар магазина и текст под насловом „Парада мајмунских богиња“ аутора Николе Врзића.
Из Организације сматрају да се у тексту „шире идеје, информације и мишљења којима се позива на дискриминацију и кршење основних људских права припадника и припадница ЛГБТ заједнице“ и упозоравају на то да се у тексту вирус „мајмунских богиња“ повезује са геј заједницом те да ће учесници скупа ширити заразу.
У жалби је наведено да је у тексту прекршен Закон о забрани дискриминације, Закон о јавном информисању, као и више одредаба Кодека новинара Србије.
Аутор текста новинар „Печат-а“ Никола Врзић одбацио је оптужбе и у свом одговору на жалбу навео да их сматра притиском на новинарске слободе, те се позвао на слободу мисли и изражавања.
Он је објаснио да је у тексту цитирао директора Светске здравствене организације и нагласио да се противи одржавању Еуропрајда у Београду јер представља „део спољнополитичке агенде Сједињених Америчких Држава“, а организацију Циви Ригхт Дефендерс оптужио да је агресор, јер се финансира из иностраних фондова.
Члан Комисије за жалбе и представник Асоцијације медија Златко Чобовић рекао је да насловни блок јасно упућује на закључак да ће скуп у Београду бити здравствено погубан. Он је подсетио и на обавезу аутора да контактира тзв. другу страну и затражи коментар на тему о којој пише.
Након краће дискусије Комисија је донела једногласну одлуку да је у овом случају прекршен Кодекс и то у деловима који кажу да је обавеза новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије. Затим, прекршене су одредбе о забрани дискриминације и забране уношења неоправданог страха међу људима.
Таблоиди ратнохушкачким језиком подижу тензије у региону
Члан Комисије за жалбе Савета за штампу Златко Чобовић поднео је Савету за штампу жалбе против дневног листа Ало! и портала Информер.рс и Објектив.рс због текстова насталих поводом одбијања Хрватске да дозволи приватну посету председника Републике Србије Александра Вучића меморијалном центру Јасеновац. У спорним текстовима актуелна власт у Хрватској, али и народ (који је изабрао ту власт) означени су као усташки, навео је Чобовић.
„СКАНДАЛОЗНА ОДЛУКА ЗАГРЕБА ПРОВОЦИРА НОВИ СУКОБ У РЕГИОНУ! Усташе забраниле Вучићу да оде у Јасеновац!“, „НАПАД УСТАША НА ВУЧИЋА: Бране му да оде у Јасеновац јер би подсетио свет на све злочине тамо почињене“ И „УСТАШЕ НАС ОПЕТ ПРОВОЦИРАЈУ Пленковићев режим не да Вучићу да оде у Јасеновац“-неки су од наслова текстова у овим медијима.
Чобовић сматра да су прекршене одредбе које се односе на истинитост извештавања и новинарске одговорности.
Одговорни уредник дневних новина Ало! Виктор Петровић једини је послао одговор на жалбу у ком је наставио са реториком из спорног текста и навео да „Редакција Ало! нема намеру да се брани, нити правда икоме, зато што новине правимо и уређујемо по мери наших читалаца” и оптужио људе из Савета за штампу да им “не смета када српског председника Александра Вучића, који је легитимно изабрани председник свих држављана Србије… хрватски медији називају четником”.
Оливера Милошевић из УНС-а сложила се да је Кодекс прекршен и да текстови подсећају на „ратнохушчако новинарство“.
Јелка Јовановић из Асоцијације медија додала је да текстови спадају у класичну политичку прораганду.
„Текстови нису засновани на чињеницама и изазивају велике последице по српску мањину у Хрватској, као што ни хрватској мањини у Србији није пријатно кад се објављују овакве ствари“, казала је Јелка Јовановић.
Она се осврнула и на одговор Ало!-а за који је рекла да је јасно да је срачунат и усмерен на дискредитацију Савета за штампу.
Представница Локал преса Надежда Будимировић у дискусији се такође осврнула на одговор Ало!-а.
„Очигледно је да посао Савета за штампу није јасан уреднику и зашто се стално провлачи та теза ’како они могу, а ми не можемо’? Јако лоша пракса је што се нешто лоше што се овде уради правда тиме што је исто урађено негде другде“, рекла је Будимировић.
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић подсетила је да је Савет надлежан само за медије у Србији и да не може да одлучује о кршењу новинарског кодекса у другим државама.
На гласању је већином гласова чланова Комисије за жалбе одлучено да су Ало!, Информер и Објектив прекршили одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања и забрану дискриминације.
Жиг инфо и непримерене метафоре
Јасмина Андрић се жалила на текст под насловом „ШТО СЕ ТИЧЕ ОРГАНИЗАТОРА ГРОЧАНСКИХ СВЕЧАНОСТИ, „ХИТЛЕРЈУГЕНД“ И „ТИТОВИ ПИОНИРИ“ ИМАЈУ ЈЕДНАКА ПРАВА“ који је објављен на порталу Жиг инфо (зигинфо.рс) и подељен на фејсбуку.
Она је у жалби поставила питање: „Да ли у слободу медија спада делити децу из два разлицита спортска клуба и поредити их са нацистима или пионирима, без обзира на то ко кога тренира?“ и додала да је мајка детета које је учествовало на манифестацији о којој је реч у спорном тексту.
Главни и одговорни уредник портала Жиг инфо Жељко Маторчевић у одговору на жалбу навео је да је идентитет деце и спортских клубова који су учествовали на манифестацији заштићени и да су они писали о „злоупотреби малолетника у политичке сврхе“ јер је Славко Симоновић, брат Драгољуба Симоновића (бившег председника општине Гроцка коме се суди за паљење куће новинара Милана Јовановића) желео да на „Грочанским свечаностима“ промовише свој „нелегитимни“ спортски клуб.
Дискусију у вези спорног текста започео је Бојан Цвејић из Асцијације медија који сматра да је Кодекс прекршен.
„Мислим да је ово мало више од метафоре и да нема смисла децу поредити са тим, поготово када видимо и фотографију у тексту на којој се види кукасти крст. Милслим да је непримерено тако нешто радити“, рекао је Цвејић.
Надежда Будимировић из Локал преса је рекла су о овом случају сви професионални стандарди промашени.
„Ово је један од текстова са недостатком мере доброг укуса. Потпуно је ирелевантно која су деца у којим клубовима, они тамо тренирају. Заправо је поента у власницима клубова и заиста је неукусно на овај начин писати о деци и све личи на политички памфлет“, указала је Будимировић.
Комисија је завршила расправу тако што је већином гласова одлучено да је Жиг инфо прекршио Кодекс новинара Србије у деловима који се односе на етику и културу јавне речи и обавезе поступања са дужном професионалном пажњом.
Новинари морају објективно, истинито и темељно да извештавају
Против портала ИнфоВрањске.рс Велимир Булатовић, отац посланика и председника Градског одбора СНС у Врању Славише Булатовића, поднео је жалбу због серије текстова које је портал ИнфоВрањске објавио о њему и његовој породици.
“Када Булатовић гради: Берлински зид у Врањској Бањи”, “Веран Матић: Уби ме прејака реч”, “Када ПОСЛАНИК купује: Цена за БУЛАТОВИЋА 2,5 – за ГРАЂАНЕ и до 50 ЕВРА”, “СВЕ ЈЕ ЛАКО КАД СИ ПОСЛАНИК: Булатовићева мајка по ДРУГИ ПУТ У Бањи” и “УНС реаговао поводом напада на Костића” су текстови на које се Булатовић жалио.
„С обзиром да се не налазим ни на једној јавној или државној функцији, нити сам се некада налазио (изузев на функцији директора школе у Врањској Бањи, у периоду 1993-2000. године) врло је занимљиво објаснити како сам се нашао у вртлогу поменутих новинара, портала и удружења новинара“, навео је у жалби Булатовић.
Такође, он сматра да је у текстовима изнесен низ „претњи, увреда, мржњи оптужби и лажи, а што је изазвало лавину непримерених и увредљивих коментара“, све са циљем дискредитације његове личности.
Главни уредник портала ИнфоВрањске Михајло Стојковић одбацио је оптужбе Булатовића и у одговору на жалбу, између осталог написао: „Чврсто верујемо да нисмо толико моћни, да текстовима о нелегалној градњи, како тврди наша саговорница у тексту можемо изазвати коментаре и променити мишљење људи о Велимиру Булатовићу. Коментаре смо модерирали и не видимо ниједан увредљив коментар за господина Булатовића. На крају крајева није портал ИнфоВрањске.рс крив што све то мисле грађани о понашању и деловању професора у пензији”.
Представник НУНС-а Владо Мареш није се сложо да је у овом случају прекршен кодекс. Он је навео да постоји грешка медија који је објавио погрешан податак, али да се Булатовић није обратио медију за исправку, која би вероватно била објављена.
„Ја мислим да је овде опет политичка позадина. Види се нескривена жеља да се те приватно-јавне комбинације учине недоступним за јавност и да се забрани медијима да пишу о таквим стварима“, образложио је Мареш.
Златко Чобовић из Асоцијације медија је у свом излагању рекао да је једина повреда кодекса настала у тексту у ком је наведена погрешна цифра по којој је Булатовић платио плац, а да притом није објављена исправка тог податка.
Надежда Будимировић из Локал преса Будимировић је истакла да је поента да новинари раде одговорно, свеобухватно, темељно и благовременено сто се у овом случају није догодило. Према њеној оцени ИнфоВрањске су овог пута паушално и површно писале и на тај начин прекршиле Кодекс новинара Србије.
Последња дискусија Комисије завршена је одлуком већине да је портал ИнфоВрањске прекршио Кодекс новинара Србије у деловим који се односе на истинитост извештавања и обавезу новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, као у делу о етици и култури јавне речи, због непримерених коментара читалаца.
Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу
Savet za štampu: Istinitost izveštavanja najčešći prekršaj medija
🎥 Снимак са данашње седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане у просторијама Савета за штампу можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка: