Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 28.10.2021
Снимак са данашње седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане онлине преко апликације Зоом можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:
Снимак са данашње седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане онлине преко апликације Зоом можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:
Редовни мониторинг Савета за штампу показује драстичан пораст броја случајева у којима дневни листови крше одредбе Кодекса новинара Србије.
Током септембра 2021. забележена су 993 текста у којима је прекршена бар једна одредба Кодекса, што је знатно више у односу на септембар прошле године (када их је било 661), септембар 2019. и 2018 (773 и 772), као и у односу на исти месец 2017. године, када су забележена 583 прекршаја.
Већи број прекршаја Кодекса новинара у односу на просечан утврђен је и у јулу и августу 2021. године, а исти тренд је настављен и током октобра, када је неколико пута забележено више од 50 прекршаја дневно.
Највећи број огрешења о професионалне стандарде односи се на одредбе из поглавља Одговорност новинара и Истинитост извештавања, а „рекордер“ по броју прекршаја за сада је лист Ало.
Позивамо колеге да – имајући у виду значај и утицај медија на сваког грађана појединачно, али и на друштво у целини – поведу рачуна о начину извештавања. Посебно апелујемо на уздржавање од објављивања узнемирујућих садржаја, кршења права на претпоставку невиности, отвореног политичког сврставања и таргетирања појединаца и група.
Савет за штампу ће коначне резултате шестомесечног мониторинга десет дневних новина објавити у јануару 2022. године.
Резултате за прва три месеца можете видети на: Резултати
(Извор: UNS ) Управа Удружења новинара Србије изабрала је јуче новинарку Јелену Петковић за нову чланицу Комисије за жалбе Савета за штампу у Србији.
Фото: Јелена Петковић (Фото: Прес центар УНС)
Петковићева је у овом саморегулаторном телу заменила Љиљану Смајловић, која је јула ове године поднела оставку.
Удружење новинара Србије (УНС) у Комисији за жалбе Савета за штампу има два представника. Поред Јелене Петковић, стална чланица је и Оливера Милошевић потпредседница УНС-а и новинарка листа Политика.
Јелена Петковић била је дугогодишња новинарка Франкфуртских вести. Ауторка је УНС-овог истраживања о убијеним и отетим новинарима на Косову у периоду од 1998. до 2005. године. Тренутно ради као слободна новинарка. Добитница је бројних награда и признања.
https://www.uns.org.rs/sr/desk/vesti-iz-medija/122388/jelena-petkovic-nova-clanica-komisije-za-zalbe-saveta-za-stampu.html
Извор: (НУНС) Савет за штампу позива чланове медијске заједнице, пре свих новинаре и уреднике онлајн медија, да у наредних месец дана доставе примедбе и сугестије на предлог допуна Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу.
Текст предлога можете погледати на овом ЛИНКУ, а примедбе шаљите на: [email protected], најкасније до 15. новембра 2021.
Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу, Савет за штампу је израдио 2016.године да би се разјасниле бројне недоумице у вези са применом новинарских стандарда, дефинисаних Кодексом новинара Србије, у онлајн сфери.
Даљи развој интернета и промене у онлајн медијима, као и измене правила приватности у последњих пет година условили су потребу да се Смернице осавремене и да се додатно разјасне дилеме новинара и уредника у вези са: коришћењем вештачке интелигенције и ембедованих садржаја, уклањањем садржаја, правом на заборав, прикривеним оглашавањем, прикупљањем и обрадом личних података читалаца…
Позивамо вас да нам помогнете да нове смернице буду што бољи и кориснији документ за све онлајн медије.
Израда измена и допуна Смерница суфинасирана је из буџета Министарства културе и информисања Републике Србије.
Савет за штампу позива чланове медијске заједнице, пре свих новинаре и уреднике онлајн медија, да у наредних месец дана доставе примедбе и сугестије на предлог допуна Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу.
Текст предлога можете погледати на (ПРЕДЛОГ ДОПУНА СМЕРНИЦА ЗА ПРИМЕНУ КОДЕКСА НОВИНАРА СРБИЈЕ У ОНЛАЈН ОКРУЖЕЊУ), а примедбе шаљите на:
оfficе@savetzastampu.rs, најкасније до 15. новембра 2021.
Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу, Савет за штампу је израдио 2016.године да би се разјасниле бројне недоумице у вези са применом новинарских стандарда, дефинисаних Кодексом новинара Србије, у онлајн сфери.
Даљи развој интернета и промене у онлајн медијима, као и измене правила приватности у последњих пет година условили су потребу да се Смернице осавремене и да се додатно разјасне дилеме новинара и уредника у вези са: коришћењем вештачке интелигенције и ембедованих садржаја, уклањањем садржаја, правом на заборав, прикривеним оглашавањем, прикупљањем и обрадом личних података читалаца…
Позивамо вас да нам помогнете да нове смернице буду што бољи и кориснији документ за све онлајн медије. Израда измена и допуна Смерница суфинасирана је из буџета Министарства културе и информисања Републике Србије.
Слобода изражавања, као слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире информације и идеје, представља темељну вредност коју треба штитити и развијати. Право на слободу изражавања није апсолутно право и може се ограничити ако је то неопходно у демократском друштву а ради заштите основних вредности тог друштва. Како су оснивање и рад медија – сходно Уставу – слободни, намеће се потреба да струка пропише сопствена правила чији је циљ достизање највиших могућих етичких стандарда у новинарској професији. Први корак у остваривању тог циља било је доношење Кодекса новинара Србије 2006. године.
Развој нових канала комуникације у великој мери је променио традиционални једносмерни систем пласирања информација помоћу медија, као и саму организацију медија, те поставио бројне изазове у погледу третирања одређених ситуација. Иако је Кодекс новинара Србије подједнако применљив на све медије, без обзира на начин њиховог пласирања, неопходно је дати одговарајуће тумачење и смернице ради успешне и правилне примене професионалних стандарда и у онлајн окружењу. Овај документ је превасходно намењен новинарима и медијима који су доступни онлајн, али је применљив и на друге форме изражавања на интернету, где се на различитим платформама пласирају уреднички обликовани медијски садржаји. Циљ је да се разјасне бројне недоумице које се односе на примену стандарда дужне новинарске пажње, односа према изворима информација, начина на који се преносе медијски садржаји, поштовања приватности, поштовања ауторства и на друга важна питања уређена Кодексом.
Документ је подељен на поглавља која прате структуру Кодекса новинара Србије. Примењиваће се на медије и канале комуникације у односу на које Савет за штампу у складу са својим Статутом има надлежност, али и на друге субјекте који се баве новинарством у најширем смислу, а који су спремни да прихвате надлежност Савета за штампу.
1. ИСТИНИТОСТ ИЗВЕШТАВАЊА
Основна улога медија као организованих ентитета који пласирају медијске садржаје јесте да помоћу видео записа, фотографије, звука и текста преносе уреднички обликоване информације, идеје и мишљења, као и друге садржаје намењене јавној дистрибуцији и неодређеном броју корисника. Такве информације се пласирају на начин да се правила новинарске професије примењују уз пуно поштовање права грађана да буду истинито, потпуно и благовремено информисани о питањима од јавног значаја.
Са обавезом поштовања права грађана да буду истинито информисани о темама од значаја за јавност у онлајн окружењу, неспојиво је:
· Фабриковање дигиталних трагова. Није дозвољено објављивање измишљене комуникације, као ни измена (и потоње објављивање) комуникације која је таква да промени њено изворно значење, контекст, смисао и приказ (на пример: тенденциозно скраћивање текстова, кроповање фотографија, монтажа видео записа и сл.), као и друга измена комуникације без дозволе учесника у тој комуникацији (помоћу електронске поште, СМС-а, платформи за комуникацију или других канала комуникације).
· Накнадна измена садржаја већ објављеног материјала. Измена објављеног садржаја је прихватљива искључиво уз обавезну назнаку карактера, узрока и времена измена.
· Антидатирање и накнадна измена времена објаве садржаја (бацкдате) није дозвољено.
2. НЕЗАВИСНОСТ ОД ПРИТИСАКА
Полазећи од уставне и законске забране цензуре у Републици Србији и гарантованог права грађана да истинито, потпуно и благовремено буду информисани о питањима од јавног значаја, новинар треба да се супротстави сваком притиску на слободно обављање професије, без обзира на средства којима пласира информације.
Сваки новинар, па и онај који информације пласира користећи онлајн канале комуникације, у потпуности је дужан да примењује Поглавље 2. Кодекса, а нарочито да:
· Наслов и промотивна информација о тексту, видео или аудио садржају, који упућују на тај текст не смеју да доводе у заблуду читаоце у погледу садржаја текста, видео или аудио материјала, што се односи и на тзв. „Кликбајт“или „мамац“ наслове или на промотивне информације које корисника наводе да посети линк ка тексту, аудио или видео садржају који по својој садржини не одговара „мамац“ наслову или промотивној информацији. Такво упућивање ће се сматрати обмањујућим, те самим тим несагласним са Поглављем 2. Кодекса. Препорука је да се медији генерално уздрже од коришћења „мамац“ наслова или промотивних информација и ако нису обмањујуће природе (на пример коришћење наслова који генерално одговарају садржају текста али су претерано наглашени или сензационалистички и имају за циљ да наведу корисника да одговарајући наслов означи).
3. СПРЕЧАВАЊЕ КОРУПЦИЈЕ И СУКОБА ИНТЕРЕСА
Новинар ради у интересу јавности, па је стога неспојиво с новинарском професијом примање или захтевање материјалне или неке друге користи за прикупљање, објављивање, одлагање или спречавање прикупљања или објављивања информација у онлајн окружењу. У том погледу ове смернице реафирмишу обавезу поштовања Поглавља 3. Кодекса.
4. ОДГОВОРНОСТ НОВИНАРА
Поглавље 4. Кодекса у потпуности се примењује и у онлајн окружењу. Поред постојећих, у онлајн окружењу примењују се и следећа правила:
· Заједничка правила за исправку и одговор на информацију. Исправка и одговор на информацију се објављују на начин на који је објављен и оригинални садржај у смислу позиционирања, видљивости и приступа садржаја корисницима. Медиј одговор на информацију објављује уколико се њиме негира или демантује податак објављен у тексту. Исправка и одговор на информацију обавезно садрже упућивање на оригинални садржај. Ако је оригинални садржај објављен у више издања, односно помоћу више канала комуникације (штампа, веб сајт, друштвене мреже итд.), онлајн медиј или онлајн издање исправку или одговор, односно информацију о њима у случају друштвених мрежа, објављује на сваком од иницијалних издања, тј. канала комуникације. Исправка и одговор на информацију се објављују без одлагања, што конкретно подразумева да између времена пријема исправке или одговора на информацију и њиховог објављивања треба да протекне онолико времена колико је уреднику неопходно да их прегледа и провери да ли испуњавају законске услове.
· Начин објављивања одговора на информацију (демантија) помоћу онлајн медија и онлајн издања. Препоручује се да се одговор на информацију објави као посебна вест, и то тако што ће се назначити на следећи начин: Одговор на информацију (или Деманти) поводом текста _____________ (назив текста) објављеног дана __.__.__ (дан месец и година), заједно са линковањем на текст поводом кога је послат одговор на информацију.
· Начин објављивања исправке информације. Препоручује се да исправка информације буде објављена као посебна вест с јасном назнаком: “ИСПРАВКА информације објављене дана __.__.__. У тексту: _____________ (назив текста)”, која ће, поред линковања на текст који је исправљен, имати и текстуално обавештење о томе која је информација из тог текста неистинита, непотпуна или нетачно пренета.
· Начин означавања измена материјалних чињеница. Ако онлајн медиј и онлајн издање измени материјалне чињенице у објављеном тексту,морато јасно назначити. Препорука је да се то чини на следећи начин: НАПОМЕНА: Аутор _________ (име аутора) је дана __.__.__ у __.__ (датум и време извршене измене), у тексту _________ (назив текста) извршио следеће измене: ___________ (описати измене), с тим да напомена мора да садржи и текстуално објашњење разлога због којих су измене извршене. Напомена о изменама материјалних чињеница објављује сеиспод или изнад текста који је измењен.
· Повлачење садржаја. Онлајн медиј и онлајн издање може да одлучи да у потпуности уклони медијски садржај, с тим што је у том случају дужан да на адреси на којој се налазио тај садржај објави обавештење да је одлуком уредника повучен, да наведе разлог повлачења и основне податке о вести која је повучена (наслов, датум и време објављивања, име аутора, датум и време повлачења). Повучени садржај се чува у архиви медија у складу с његовим интерним правилима. У случају да садржај трећег лица који се налази на другој локацији на интернету а представља део медијског садржаја, односно његов приказ је видљив и у самом медијском садржају, тзв. ембедовани садржај (на пример ембедована објава са друштвене мреже која садржи текст и фотографију или ембедовани видео са платформе за дељење видео записа), постане недоступан на примарној локацији, онлајн медиј или онлајн издање су дужни да читаоцима наведу информацију о недоступности таквог садржаја, а могу одлучити да такав садржај уклоне уз обавештење које садржи исте податке као и у случају уклањања сопственог медијског садржаја.
· Доступност информација о изменама објављеног медијског садржаја. Препоручује се онлајн медијима и онлајн издањима да сваку измену објављеног садржаја и задирање у његов интегритет сачувају и учине доступним корисницима, у зависности од техничких могућности платформе на којој је садржај објављен.
· Прикривено оглашавање. Сваки облик комерцијалног оглашавања мора јасно бити раздвојен од новинарског и кориснички створеног садржаја. Приликом раздвајања мора се водити рачуна о нивоу медијске и дигиталне писмености корисника. Промотивни садржаји се означавају коришћењем одговарајуће ознаке препознатљивости у складу с прописима и саморегулаторним инструментима који уређују оглашавање, тако да буде јасно и недвосмислено препознатљиво да је реч о комерцијалном оглашавању (на пример: “плаћени простор”, “огласна порука”, “промотивни садржај”, “адверторијал” и сл.) без обзира на ниво медијске и дигиталне писмености читалаца. Наведено раздвајање се односи и на сваку врсту спонзорства видео садржаја и пласирања производа или услуге у оквиру видео садржаја, које објављују онлајн медији и онлајн издања, које је дозвољено по прописима из области оглашавања. У случају спонзорства видео садржаја, спонзор се мора назначити на почетку и на крају самог видео садржаја. У случају пласирања производа или услуге у оквиру видео садржаја, читаоци о томе морају да буду адекватно обавештени (на пример путем назнаке да видео садржи пласирање производа). У погледу ембедованих садржаја комерцијалне природе, онлајн медиј и онлајн издање морају да на адекватном месту у оквиру свог медијског садржаја назначе да се ради о промотивном садржају, осим ако целокупни медијски садржај већ није означен као промотивни.
· Прикривено политичко оглашавање. Сваки облик представљања политичких субјеката и њихових активности, као и представљање активности функционера у форми медијског садржаја са намером оглашавања, који може да доведе јавност у заблуду у погледу његове стварне природе, а која нема уредничко оправдање, мора да буде јасно одвојен од новинарског и кориснички генерисаног садржаја. Сматраће се да уредничко оправдање не постоји, уколико није реч о активностима о којима јавност има оправдан интерес да зна, а нарочито ако:
Политичко оглашавање, када је дозвољено по прописима који уређују изборе, мора да буде јасно означено ознаком препознатљивости (на пример: политички маркетинг, политичко оглашавање, политички промотивни садржај итд.).
· Кориснички створен садржај (User Generated Content). Садржај који стварају сами корисници (коментари), а који се објављује на каналима комуникације онлајн медија и онлајн издања, такође је предмет брижљиве процене медија, а у зависности од система модерације који конкретни онлајн медиј или онлајн издање примењује. Препоручује се онлајн медијима и онлајн издањима, без обзира на врсту модерације коју користе, да израде правила објављивања кориснички створеног садржаја, у којима ће јасно навести које врсте садржаја (понашања) на својим каналима комуникације не дозвољавају и објаснити како имфункционише систем модерације. Препоручује се онлајн медијима и онлајн издањима да, у складу са својим техничким могућностима, развију систем обавештавања корисника о томе зашто одређени кориснички садржај није објављен (претходна модерација), односно зашто је одређени кориснички садржај уклоњен (накнадна модерација).
5. НОВИНАРСКА ПАЖЊА
У онлајн окружењу ће се стандард дужне новинарске пажње, поред правила из Кодекса, примењивати и у складу са следећим правилима:
6. ОДНОС ПРЕМА ИЗВОРИМА ИНФОРМИСАЊА
Поред правила из Кодекса која уређују однос према изворима информисања, у онлајн окружењу примењују се и следећа правила:
· Обавеза идентификације новинара и забрана злоупотребе недостатка дигиталне писмености. Приликом прикупљања информација преко дигиталних платформи током комуникације са извором информација, новинар увек мора да нагласи да у тој конкретној комуникацији учествује у својству новинара. С новинарском професијом је неспојива свесна или нехатна злоупотреба недостатка дигиталне писмености саговорника који представља извор информације.
7. ПОШТОВАЊЕ ПРИВАТНОСТИ
Поред правила Кодекса која се односе на поштовање приватности, у онлајн окружењу се примењују и следећа правила:
· Третман приватних записа и фотографија објављених на друштвеним мрежама и платформама. Приватни подаци и записи, укључујући ту и приватне фотографије, видео и друге записе које је приватна особа објавила на друштвеној мрежи или другој платформи могуће је објављивати само уз претходну сагласност те особе, осим у случајевима када интерес јавности претеже над правом на приватност, и то у мери у којој је то неопходно да се оствари сврха извештавања.
· Приватни подаци и записи намењени објављивању. Приватни подаци и записи могу се објављивати без претходне сагласности особе на које се ти подаци односе ако је та особа такве податке наменила јавности, односно доставила медију ради објављивања, (на пример, коришћењем хеш тагова и других сличних начина који за циљ имају преношење таквих података).
· Приватни подаци и записи у оквиру комуникације намењене широј јавности. Садржаји које објављују приватне особе у оквиру комуникације намењене широј јавности могу се објављивати без пристанка особе на коју се тај запис односи.
· Приватни подаци и записи који садрже приватне податке и записе других особа. Ако се у оквиру приватних података и записа једне особе помињу или налазе приватни подаци или записи других особа (на пример, тагови на друштвеним мрежама), новинар и медиј су дужни да такве особе учине непрепознатљивим, осим у случају да и за те особе интерес јавности претеже над правом на приватност.
· Право на заборав. Уредник онлајн медија и онлајн издања може да одлучи да уклони садржај или податке о личности у оквиру садржаја по захтеву особе чија су лична права угрожена уколико објављивање података о личности не представља јавни интерес или ако из било ког разлога право јавности да буде информисана о питањима од јавног значаја не претеже над заштитом права на приватност. Приликом одлучивања о захтеву особе чији су подаци објављени у оквиру медијског садржаја, уредник онлајн медија и онлајн издања ће нарочито узети у обзир: природу и актуелност теме о којој се извештава (односно да ли је медијски садржај објављен у јавном интересу и да ли је тема и даље актуелна, односно да ли протоком времена јавни интерес и даље претеже над правом лица на које се подаци односе), као и карактер особе чији су лични подаци објављени у оквиру медијског садржаја о којем се извештава а које захтева уклањање садржаја (функционер, бивши функционер, друга јавна личност за коју постоји оправдани интерес јавности да буде информисана, лице за које не постоји оправдани интерес јавности да буде препознатљива итд.). Ако објављени подаци о личности више нису неопходни за остваривање јавног интереса или нису неопходни у обиму у ком су објављени, а постоји јавни интерес да сам медијски садржај буде и даље доступан, уредник онлајн медија и онлајн издања може, у складу са техничким могућностима, да одлучи да уклони поједине или све податке о личности или да их анонимизује без уклањања комплетног медијског садржаја. У случају уклањања текста или делова текста услед захтева за брисање података о личности, примењују се правила ових Смерница која се односе на повлачење садржаја.
· Прикупљање података о личности од читалаца и/или регистрованих корисника. Онлајн медији и онлајн издања су дужни да у потпуности поступају у складу са прописима који уређују заштиту података о личности (ако такве податке прикупљају) и информациону безбедност. Посебна дужност се тиче обавештавања читалаца/корисника на транспарентан, разумљив и погодан начин о обиму, сврси и правном основу обраде података о личности, року чувања података, о томе да ли се подаци деле или уступају, односно да ли се подаци износе изван територије Републике Србије, као и о њиховим правима у вези са обрадом података о личности (приступ, брисање, измена, допуна, итд), те начину остваривања тих права. Онлајн медији и онлајн издања ће се уздржавати од прикупљања података о личности који нису у сразмери са сврхом прикупљања. Препоручује се онлајн медијима и онлајн издањима да израде и објаве на својој интернет страници правила којима ће уредити сва битна питања од значаја за прикупљање података о личности.. Препоручује се да колачићи и трекери на интернет страницама онлајн медија и онлајн издањима не буду активни без изричите сагласности, а уколико су ипак активни неопходно је да постоји једноставан и свима видљив начин да се искључе. Препорука се не односи на тзв. „неопходне“ колачиће и/или трекере, који омогућавају да интернет страница буде употребљива, односно да буду доступне основне функције, као што су навигација на страници и приступ безбедним областима веб сајта. Број и врста колачића и трекера би требало да буде у сразмери са потребама онлајн медија и онлајн издања. Препоручује се да интернет странице онлајн медија и онлајн издања прибаве сертификат за сигуран протокол повезивања уређаја и сајта (ХТТПС), као и да те интернет странице буду хостоване (складиштене) у Републици Србији или у оквиру држава са високим стандардима заштите података о личности, у складу са релевантним одлукама надлежних органа који утврђују листу држава са примереним нивоом заштите података о личности . Препоручује се да мобилне апликације медија обрађују само оне податке који су неопходни за функционисање апликације. У сваком случају таква обрада би требало да буде транспарентна и у складу са правилима која су горе наведена. Препорука је да онлајн медиј и онлајн издање не обрађују посебно осетљиве податке о личности (попут локације, листе контаката и сл.)
8. КОРИШЋЕЊЕ ЧАСНИХ СРЕДСТАВА
Поглавље 8. Кодекса се у потпуности примењује и на онлајн окружење.
9. ПОШТОВАЊЕ АУТОРСТВА
Полазећи од основног принципа да би медији и новинари требало да поштују ауторе медијских садржаја и да те садржаје користе на начин који и сами очекују од других за своје садржаје, укључујући и поштовање за сопствени рад, у онлајн окружењу се примењују следећа правила поштовања ауторства:
· Претходна сагласност носиоца ауторског права или самог аутора. Приликом објављивања туђег медијског материјала – укључујући, али се не ограничавајући на новинарске текстове, фотографије и видео записе – медиј и новинар који жели да објави такве информације по правилу је дужан да прибави претходну сагласност носиоца ауторског права или самог аутора. Препоручује се медију да о захтеву за давање сагласности и самој сагласности обезбеди писани траг.
· Обавезно назначење аутора. Приликом преузимања садржаја од других медија (укључујући и агенције), под условом да постоји сагласност медија као носиоца (имовинског) ауторског права, треба имати у виду да ти медији често нису и аутори таквих садржаја, па је неопходно, поред назначења медија као извора, назначити и самог аутора и испоштовати друге изворе и захтеве који се односе на морални аспект искоришћавања ауторског дела.
· Случај непознатог аутора. Ако аутор медијског садржаја није познат или је до њега немогуће доћи, препоручује се медију да се уздржи од објављивања тог садржаја или да у том случају користи друге сличне садржаје који представљају јавно добро (public domain ), или се могу по другом основу слободно користити (попут режима „Creative Commons“). У случају дела која су у режиму слободног коришћења (Creative Commons), неопходно је проверити за свако појединачно дело који је ниво овлашћења (атрибуције) за коришћење одређеног дела омогућен.
· Интегритет преузетог садржаја. Аутор је сходно важећим прописима овлашћен да штити интегритет свог дела. Новинар и медиј би требало увек да имају у виду да је обим искоришћавања датог дела одређен сагласношћу аутора или носиоца ауторског права. По правилу би требало да се уздржавају од било какве интервенције у преузетом медијском садржају која је у супротности са датом сагласношћу. Нарочито треба бити опрезан код интервенција попут скраћивања, кроповања и сличних измена којима може да се наруши интегритет дела, а самим тим и морална права аутора.
· Правила коришћења медијских садржаја. Препоручује се медијима да израде сопствена правила у којима ће навести начин и обим коришћења својих медијских садржаја. Ова правила најчешће садрже: начин назначења извора одакле је садржај пренет (по правилу, линковање и назначење назива медија и његове интернетске странице), формат у коме се такви садржаји преносе, назнаку о томе да ли се могу преносити целокупни садржаји или њихови делови, евентуалну накнаду за преношење садржаја и правила о вишеструком преносу садржаја. Ако су новинари и медији консултовали и поштовали та правила коришћења, сматраће се да су прибавили претходну сагласност за објављивање. И у том случају се мора водити рачуна о моралним правима аутора.
· Ограничење ауторског права у сврхе карикатуре или пародије. Пародија и карикатура представљају основ слободног изражавања на интернету. Важећи прописи такође дозвољавају слободну прераду ауторског дела за сврхе карикатуре или пародије. У том случају неопходно је да карикатурални приказ не ствара забуну у погледу извора дела, односно у приказу карикатуре треба да буде јасно да је извор дела нечије туђе ауторско дело.
· Право цитирања. Кратки одломци објављеног ауторског дела могу се слободно објављивати ако су интегрисани у оригинално дело, уз јасну назнаку да се ради о цитату, као и назнаку медија који је објавио ауторско дело (по правилу, линковањем на конкретно ауторско дело, назнаком имена медија и његове интернетске странице) и аутора дела које се цитира.
· Објављивање примерака објављених ауторских дела која се јављају као саставни део текућег догађаја. У оквиру извештавања јавности о текућем догађају, у обиму који одговара сврси и начину извештавања о текућем догађају, дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде објављивање ауторских дела која су саставни део текућег догађаја о коме се извештава.. Ово ограничење односи се, по правилу, само на ситуацију када се ауторско дело узгредно нађе у медијском извештају у контексту извештавања, на пример, у медијском извештају о пожару када се у кадру нађе лого неке компаније, или када се јавност извештава о изложби уметничке фотографије. И у овој ситуацији треба обавезно назначити аутора и поштовати друга морална права аутора.
· Слободно коришћење дневних информација и вести које имају природу новинског извештаја. Фактографски извештаји којима се јавност информише о дневним догађајима не подлежу обавези прибављања претходне сагласности и плаћања ауторске накнаде. У објављивању оваквих извештаја треба правити јасну разлику између дневних фактографских извештаја (на које се овај изузетак односи) и других текстова (који не потпадају под ограничење ауторског права). На пример, извештај о посети високог страног званичника који преноси само чињенице (кад је допутовао, с ким треба да се састане, која је сврха посете и сл.) може се слободно преносити, док аналитички приказ посете страног званичника не потпада под овај изузетак (за његово преношење је неопходно тражити сагласност медија или консултовање Правила коришћења медијских садржаја, ако их конкретни медиј има). У примени овог изузетка такође треба обавезно назначити аутора и поштовати друга морална права аутора.
· Коришћење кратких извода или сажетака из новинских и других сличних чланака у прегледима вести. Онлајн прегледи штампе (њуз агрегатори) могу да користе кратке изводе или сажетке из медијских садржаја без претходне сагласности и плаћања ауторске накнаде, а уз поштовање моралних права (нарочито назначавање медија који је објавио информацију, његове интернетске странице и директно линковање на вест). Препорука је да пре објаве одређених извода из других медија њуз агрегатори консултују правила коришћења медијских садржаја одређеног медија, као и да не објављују целе текстове, већ заиста кратке изводе или сажетке.
· Коришћење емедованих садржаја. У случају да онлајн медиј и онлајн издање у свом медијском садржају користе садржај трећег лица који се налази на другој локацији на интернету а чији је приказ доступан и у самом медијском садржају, тзв. ембедовани садржај (на пример ембедована објава са друштвене мреже која садржи текст и фотографију или ембедовани видео са платформе за дељење видео записа), онлајн медиј и онлајн издање су дужни да и у тој ситуацији такође поштују захтеве ауторства који су прописани овим поглављем, а у мери у којој је ембедовани садржај или део тог садржаја под опсегом заштите ауторског права. У сваком случају онлајн медиј и онлајн издање ће на пригодном месту у тексту/медијском садржају ставити назнаку извора ембедованог садржаја, као и, ако је применљиво, назнаку имена и презимена и/или назива налога који је такав садржај примарно објавио.
10. ЗАШТИТА НОВИНАРА
Поглавље 10. Кодекса се у потпуности примењује и на онлајн окружење.
Пише: Веран Матић
Заштита приватности је релативно нов концепт у Србији који потврђује да већина овдашњих медија не поседује знања нити има развијене процедуре у вези са испуњавањем стандарда које прописује Закон о заштити података о личности. Промене у области поштовања приватности корисника дешавају се у ходу и практично усклађивање са стандардима одвија се током медијске и технолошке транзиције. У том смислу, методологија истраживања СХАРЕ фондације базирана је на неколико параметара: стандардима глобалне техничке и грађанске заједнице, обавезама Закона о заштити података о личности, као и етичким начелима новинарске професије у домену заштите приватности.
Сензационалистичко извештавање уочљиво је када су у питању осетљиве теме међу којима се издваја суицид. Уместо да се фокусирају на превентиву, жеља за већим рејтинзима, читаношћу, тиражима и профитом утиче да медијска пажња постоји само онда када се десе трагедије. Тада је већ касно. Нажалост, и даље се теме о превенцији самоубистава означавају у смислу да су „незанимљиве, неће то нико гледати, треба одржати рејтинг да би се емисија одржала…“.
Овакав приступ није добар и он мора да се мења. Да би се променио, нужан је другачији третман одлука Савета за штампу као и доследна примена Закона о електронским медијима од стране РЕМ-а. Нажалост, није једно ни друго није на видику. Томе доприноси подељена медијска сцена у којој чак ни медији који се „труде да поштују све професионалне стандарде не могу до краја да испуне ту мисију, јер нема „друге стране“, података из државних служби, изјава, реакција и одговора државних званичника када се пише о њима или њиховом ресору“.
На ово се надовезује уређивачка политика таблоида, који су се током лета просто утркивали ко ће у већој мери прекршити новинарски Кодекс објављујући фотографије жртава. Савет за штампу је једногласно осудио овакве уређивачке потезе. Ове одлуке нису објављење у поменутим таблоидима, јер они не признају надлежност Савета за штампу. Слична врста оспоравања постоји и код оних медија који се противе наводима из Медијске стратегије који Савет за штампу треба да учине утицајнијим.
Ако је Кодекс новинара Србије неспоран, право питање је чему оспоравање одлука Савета за штампу базираних на непоштовању Кодекса? Разумео бих ове интенције ако би неки нови Савет за штампу свој рад заснивао на новокомпонованом новинарском Кодексу. Знајући да нема ничега новог што би могло да се измисли у домену новинарске етике, сигуран сам да нам не требају нови Кодекс и нови Савет за штампу. Као што нам не треба ни државни Савет за штампу који би доживео судбину Савета за борбу против корупције.
Дуго времена уназад саплићемо се на саморегулаторним медијским механизмима који у свету постижу неупоредиво бољи ефекат у односу на наметнуте професионалне обавезе. Потребно нам је да искористимо искуства саморегулаторних тела, интерних медијских кодекса, органа за реаговања по притужбама јавности, као и заштитника гледалаца и слушалаца.
Све то већ постоји у свету и може да се преслика код нас под условом да за то постоји искрена политичка воља. Пошто за сада то није случај, и даље ћемо се вртети у круг оспоравајући постојећи Савет за штампу, уз оправдану критику због недовољне регулације електронских медија. Докле и зашто? Немам одговор.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.117
30.9.2021.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 116. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.9.2021. године у 18 сати онлајн.
Присутни чланови Комисије: Зорица Вишњић,Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Бојан Цвејић, Зоран Станојевић и Златко Чобовић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Славице, Владимира и Маријане Кнежевић и Јелене Перовић на текстове објављене у недељнику „Панчевац“
2.Разматрање жалбе Центра за социјални рад Мало Црниће на текст објављен на порталу „Тпкнеwс“
Пре седнице Комисија је обавештена да ће УНС на овој седници представљати заменик члана Комисије Зоран Станојевић.
1.Славица Кнежевић, њен супруг и две ћерке поднели су жалбу због три текста, која, како су навели у жалби, представљају наставак континуираног објављивања неистинитих, непотпуних и нетачно пренетих информација, којима се повређују њихова права. Комисија за жалбе је већ одлучивала о сличним текстовима, али је лист наставио да их објављује. У току расправе, Оливера Милошевић је подсетила да Комисија већ има искуства са овим медијем и да је и овога пута судски процес измештен из суда у новине. Породици Кнежевић се суди, погоне се без икаквог уважавања препоставке невиности, објављују се инфомације за које лист мора да зна да су неистините, попут оних да је наложена забрана располагањем имовином, или да је вештачењем утврђена штета, тако да се стиче утисак да је реч о намерном и свесном извртању чиненица, како би се Кнежевићи представили као лопови. То се може разумети и као вид пририска на суд, а ако се томе додају и спекулације које се понављају из текста у текст, може се закључити да све то служи само томе да хајка има неки континуитет. Златко Чобовић је рекао да нема никакве дилеме да је прекршен Кодекс и додао да је занимљив „кумовски обрачун у каубојском стилу“, а да је реч о обрачуну види се и из тога што се у сваком тексту понови трећина претходног текста, и што све време пишу „не бисмо да спекулишемо или инсинуирамо, али…“, а заправо су сви текстови чисте спекулације, које немају везе са професионалним новинарством. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 поглавља 1., тачка 2 поглавља 2., тачка 3 поглавља 4., тачка 1 поглавља 5. и тачка 1 поглавља 7.
2. Центар за социјални рад Мало Црниће жалбу је поднео због, како је наведено, кршења више поглавља Кодекса, а као најспорније су издвојили тврдње да је Центар „отео“ дете и „продао га за органе“, „да се детету губи сваки траг“, да„није искључена могућност продаје страним усвојитељима или продаје због органа“. Чланови Комисије су оценили да се никада до сада нису сусрели са оваквим текстом. Снежана Андрејевић је рекла да је оваквим текстом посебно иритирана због тога што смо ми, као друшво, нарочито осетљиви на сваку информацију о нестанку малолетног детета, због догађаја од пре неколико деценија, који се помињу и у пресуди Јовановић против Србије Европског суда за људска права, због које смо морали да донесемо и посебан закон о несталим бебама и да постоји удружење родитеља које одмах реагује. Зато овакви текстови о раду Центра за социјални рад, са том стално присутном позадиним да се и даље не зна шта се са том несталом децом догодило, могу да доведу до узнемирења јавности, које можда није ни жељено. Указала је да новинари зато морају да посебно пажљиво обрађују овако осетљиве теме и да добро провере све што објављују. Додала је да не памти да је ико икада објавио овакав текст о Центру за социјални рад, без обзира на могуће пропусте и грешке у њиховом раду и да мисли да је прекршен цео Кодекс, Вида Петровић Шкеро се сагласила са овим и додала да су центри за социјлани рад веома битне институције, које не раде сјајно, али да је у последње време све присутнија појава да се неки породични поремећени односи решавају тако што се користе медији да се за све оптужују центри за социјални рад, чиме се те институције потпуно урушавају. Нагласила је да се на такав начин никада неће поправити рад центра, већ се само ствара ужасно неповерење и паника код родитеља. Посебно је указала на то да се у оваквим случајевима, кад је реч о деци, медији користе било да се уруше центри, било један од родитеља и да медији не би смели на тај начин да злоупотребљавају своју моћ. Тамара Скрозза је рекла да овај случај превазилази надлежност Савета, Кодекс, закон, границе било чега прихватљивог у новинарству и медијима, те да никада није прочитала сличан текст. Додала је да не зна шта људима који су ово написали уопште може да се каже у одлуци, када на овакав начин конструишу „надреалну причу“ и поновила да је потпуно шокирана. Оливера Милошевић је рекла да не можемо ни да се питамо да ли је ово уопште новинарство, кад је јасно да није. Она је рекла и да је посебан проблем што у том малом месту сви познају те социјалне раднице, па би то могло да угрози и њихову безбедност, уколико неко поверује у овакав текст, а сигурно има и таквих. Због тога би Комисија требало посебно да укаже и на то. Владо Мареш је рекао да је истина да су текст и наслов „брутални“ и да се слаже са свим што је речено, али да мисли и да постоји озбиљан проблем у вези са тим што Центар за социјални рад ни „прстом није мрднуо“ да умањи нелагоду коју овај текст изазива. Истакао је да су морали и Комисији у жалби да објасне шта се дешава са тим дететом, портал пише о једној отмици, па о другој, а они ништа не објашњавају. Подсетио је и на недавни случај у Загребу где је директорка Центра забранима медијима да се баве случајем, па је, под притиском јавности, морала да оде са тог места и додао да је ова жалба такође порука медијима – немојте да пишете о нашим случајевима. Снежана Андрејевић и Вида Петровић Шкеро су указале да они не смеју да говоре о случајевима из којих је искључена јавност, али је Мареш рекао да је случај већ изашао у јавност и да морају да учине нешто да „релаксирају ситуацију“. Зоран Станојевић је подсетио да Комисија не одлучује о томе да ли је Центар за социјални рад у праву, могуће је да је правио грешке, али ми ни о томе ништа не сазнајемо из текста. Навео је да му се чини да је текст писао неко ко нема никакве везе са новинарством, јер да је хтео да буде злонамеран урадио би то на интелигентнији начин, као што то раде таблоиди. Ово је писао неко ко ништа не зна о новинарству, ништа није урађено како треба, нема никакве потврде, чак не знамо ни ко је извор ове приче. Рекао је да би у одлуци требало нагласити да ово није став Савета о самом проблему, већ став о начину на који је текст направљен. Златко Чобовић се сагласио са Владом Марешом да је у жалби бар једна реченица требало да буде о томе шта је истина и додао да је, уз све тачке које су прекршене, а наведене у жалби, прекршена и тачка 4 поглавља И, јер нема више извора. Зорица Вишњић је истакла да је случај такав да би требало „измислити неко ново поглавље Кодекса“, пошто нико, када је писан, није могао да претпостави шта се све може појавити у медијима. Комисија је, после дискусије, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 4 и 5 поглавља 1., така 5 поглавља 4., тачка 2 поглавља 5., тачке 7 и 8 поглавља 6. и тачка 4 поглавља 7.
Седница је завршена у 18.45 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Зорица Вишњић