Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 29.08.2024.
🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 29.08.2024, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka:
🎥Snimak sa javne sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu, održane 29.08.2024, možete pogledati na našem Jutjub kanalu putem sledećeg linka:
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.151
29.8.2024.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 150. седнице Комисије за жалбе, одржане 29.8.2024. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни чланови Комисије: Надежда Будимовић, Јелена Петковић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Родољуб Шабић, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Сања Павловић, Златко Чобовић и Тамара Skrozza
Одсутни чланови Комисије: Милена Васић
Остали присутни: Софија Тодоровић и Миона Јеремић из Иницијативе младих за људска права и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Иницијативе младих за људска права на текст објављен на порталу “Novosti.rs”
2. Разматрање жалбе Иницијативе младих за људска права на текст објављен на порталу “Politika.rs”
3. Разматрање жалбе Иницијативе младих за људска права на други текст објављен на порталу “Politika.rs”
4. Разматрање жалбе Иницијативе младих за људска права на текст објављен на порталу “Alo.rs”
5. Разматрање жалбе Иницијативе младих за људска права на други текст објављен на порталу “Alo.rs”
6. Разматрање жалбе Јеховиних сведока – Хришћанске верске заједнице на текст објављен у дневном листу “Курир” и на порталу “Kurir.rs”
1.-5. Комисија је о жалбама Инцијативе младих за људска права водила обједињену расправу. Из расправе и одлучивања о жалбама на текстове објављене на порталима “Politika.rs” и “Novosti.rs” била је изузета Оливера Милошевић, запослена у “Политици”. Свих пет жалби односи се на то да се спорним текстовима, по мишљењу жалилаца, шире лажни закључци, крши Кодекс и угрожавају права друштвене групе. Текстови се односе на одржавање фестивала „Мирдита, добар дан“, чији је организатор подносилац жалбе, а који је сматрао да су текстовима прекшене бројне тачке из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара и Однос према изворима информација. У току расправе Јелка Јовановић је указала и на то да је реч о оркестрираној кампањи у више медија, вођеној од стране власти са идејом да се фестивал забрани, односно да је реч о злоупотреби медија, додајући да, нажалост, не постоји одредба у Кодексу под коју би то могло да се подведе. Сања Павловић је рекла да верује да је прекршена одредба Кодекса која се односи на изазивање страха, бар неким од ових текстова. Када „Ало“, рецимо, каже да су организатори фестивала хтели да падне крв. Тамара Skrozza се сагласила са њом, додајући да за све текстове важи да је прекршена и тачка Кодекса која забрањује изношење неоснованих оптужби, јер су оне изречене на рачун Инцијативе младих за људска права, на један или други начин. Истакла је и да је веома проблематичан и злокобан тон, односно начин на који су текстови написани и да је то црвена линија коју не треба прећи, будући да ово личи на „ретро партијска саопштења“ и да би и то требало навести у образложењу. Нагласила је да сви текстови превазилазе Кодекс и да у њему просто нема довољно одредаба које би могле да покрују све проблематичне ствари у вези са овим текстовима. Комисија је, потом, у пет одвојених гласања, једногласно одлучила да су свим текстовима прекршене тачке 1, 2 и 5 поглавља I, тачке 1 и 7 поглавља IV и тачка 8 поглавља VI.
2. Јеховини сведоци – Хришћанска верска заједница поднела је жалбу, наводећи да су спорним текстом, објављеним и у штампаном и у онлајн издању, прекршене тачке Кодекса из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара и Новинарска пажња. Тамара Skrozza се најпре, у току дискусије, осврнула на притиске којима је, како тврди, била изложена новинарка, наводећи да то, наравно осуђује, али да се тиме отвара и начелно питање да ли у тим околностима уопште треба радити причу, која се ради под притисцима. Рекла је и да, без обира на околности под којима се све ово дешава и то што Јеховине сведоке прате контроверзе, када текст прочита неко ко није много упућен у целу ствар, они ће му деловати као секта у најнегативнијем смислу, због чега то јесте дискриминација чланова једне верске заједнице. Са њом се сагласио и Златко Чобовић, додајући да му се чини да је текст писан са унапред задатим циљем да истакне негативне ствари о овој верској заједници. Нагласио је и да се у тексту понавља нетачан податак да су забрањене трансфузије крви, јер они не примају туђу крв, али могу да приме аутотрансфузију уколико је то могуће, што иначе медицина и препоручује. Додао је и да је „Курир“ хтео да буде добронамеран, могао је да напише текст о томе. Родољуб Шабић је, међутим, рекао да он злу намеру у тексту не види, да му се може замерити само наслов, који би морао боље да коресподнира са текстом, што упућује и на то да није написан са довољно пажње. Skrozza је рекла да не тврди да је било зле намере, дискиминација може да буде и резултат недовољне пажње. Надежда Будимовић је оценила да у тексту има дискриминације, почевши од тога да текст почиње веома неукусним вицем, да је реч о регистровањ верској заједници и да није било потребе наглашавати да је неки сматрају сектом, као и да читав тон текста не подржава идеју да је реч о добронаменом праћењу конгреса, већ о, мало замаскираном, подгревању стереотипа. Филип Шварм се сагласио да текст није ни требало писати, ако је новинарка била под притиском и истакао да ово није извештај са догађаја, већ текст који је могао бити написан и да новинари нису ни били тамо, могли су са Интернета да скину ово што је објављено, те да је цео текст у наговештајима – нисмо ми рекли, али неки тврде. Сања Павловић је рекла да је ово доста необична ситуација, јер су Јеховини сведоци позвали редакцију „Курира“ и очекивали готово ПР текст, а нису добили ни извештај са догађаја и сагласила се са тим да је текст дискриминаторан. Оливера Милошевић је, међутим, истакла да се не слаже ни са тим да новинар мора да напише извештај ако оде на догађај ( може да употреби инфомације за друге форме извештавања), ни са тим да је ово могло да се напише са Интернета, јер је новинарка обавила разговоре са више људи, у чију аутентичност не сумња. Додала је да је текст „на граници“ да, с једне стране не види никакву злу намеру, док, с друге стране, мисли да би се Јеховиним сведоцима допао само ПР текст. Овом жалбом као да се имплицира да ако је неко позван на конгрес мора са њега да извештава онако како се њима свиђа. Ипак, наратив у тексту делује као да је или наручен или да је сама новинарка имала нека предубеђења са којима није успела професионално да се избори, те мисли да је Кодекс прекршен кад је реч о наслову и дужној пажњи. Комисија је, након дискусије, једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 поглавља II и тачка 1 поглавља V. Одлука да је прекршена тачка 1 поглавља IV донета је са седам гласова за и три против.
Седница је завршена у 19 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Јелена Петковић
(Извор: НУНС) Портал Alo.rs је раније ове године писао да удружење грађана „Да се зна“ продаје дрогу. Главни доказ је изјава неименованог извора и саопштење полиције које је погрешно протумачено. Удружење се поводом тога жалило Савету за штампу које је одлучило да је Ало прекршио Кодекс новинара Србије.
Удружење грађана „Да се зна“ одржало је почетком марта ове године протест због, како су навели, бруталног понашања полиције према двоје припадника ЛГБТ+ заједнице. Тврдили су да су полицајци раније, без показивања налога за претрес, упали у стан младића и његове цимерке, брутално се иживљавали над њима и сексуално их понижавали.
Неколико дана након протеста, на порталу Alo.rs објављен је текст под насловом „ОТКРИВАМО! ЛГБТ УДРУЖЕЊЕ „ДА СЕ ЗНА“ ПРОДАЈЕ ДРОГУ У СВОЈИМ КАНЦЕЛАРИЈАМА Борба за права геј особа им је параван за диловање!” у ком су Удружење оптужили да се бави продајом наркотика.
„Наши извори блиски овом случају наводе да се и момак и девојка чији је стан претресен, као и да се сама организација „Да се зна“ чији су они чланови, баве продајом наркотика“, пише, између осталог, у тексту Ало-а.
Удружење „Да се зна“ оштро је демнтовало ове оптужбе и оценило их као покушај застрашивања њихових активиста и активисткиња.
„У спорном тексту наведено је да су пребродитељи чланови нашег Удружења, што није тачно. Пребродитељи су нам се обратили као удружењу које пружа правну и психолошку подршку“, навели су из Удружења за портал Nova.rs.
Поступак пред Саветом за штампу
Удружење је поднело жалбу Савету за штампу због истог текста у којој је наведено да Ало „тенденциозно оптужује удружење ’Да се зна’ да се бави продајом дроге, не пружајући ниједан једини доказ за те тврдње“, желећи да уруше углед и кредибилитет те организације.
У жалби пише и да је уз текст објављена фотографија заплењене дроге УП Црне Горе, чиме се читаоци доводе у заблуду да је реч о дроги којом тргује „Да се зна“.
У одговору на жалбу, Виктор Петровић, одгворни уредник Ало-а тврдио је да нема ничег спорног у тексту.
„У тексту смо изнели сазнања наше редакције која нам је предочио извор близак удружењу ’Да се зна’, чије речи се и цитирају у тексту, да се то двоје људи, који се жале на полицијску бруталност, бави шверцом наркотика и да су у том стану држали дрогу која је и пронађена током претреса“, наводи се у одговору, између осталог.
У одговору на жалбу цитирано је и саопштење МУП-а, међутим, нигде не пише да се удружење „Да се зна“ бави продајом дроге.
„Полиција је током претреса стана и других просторија пронашла око 70 грама биљне материје, за коју се сумња да је марихуана, као и мању количину прашкасте материје беле боје, за коју се сумња да је опојна дрога ’спид’. Такође, испред улаза у стамбену зграду затечена је разбијена тегла с мањом количином биљне материје за коју се сумња да је марихуана, коју је, како се сумња, избацила кроз прозор двадесетпетогодишња жена приликом уласка полицијских службеника у стан“, цитат је из саопштења МУП-а, а додаје се и да је Прво основно јавно тужилаштво наложило да се након вештачења пронађених материја против двоје младих поднесу кривичне пријаве за неовлашћено држање опојних дрога.
Из Ало-а сматрају да је управо то доказ за тврдњу о препродаји дроге.
Расправа на седници Комисије за жалбе
Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Тамара Skrozza рекла је на седници овог тела, на којој се расправљало о жалби удружења „Да се зна“, да новинари Ало-а нису могли из саопштења МУП-а да изведу закључак да се ради о продаји дроге.
„Чак ни сама полиција не говори о томе. Ако су се ослонили на МУП, нису смели изнети овако озбиљне оптужбе“, навела је Skrozza.
Други члан Комисије, Филип Шварм осврнуо на акцију коју је спровела полиција.
„То је заиста била брутална акција. Ја ово саопштење видим као прикривање и заташкавање. Овде постоји намера да се ови људи криминализују. Они нису смели написати да је то био пункт за продају дроге“, рекао је Шварм.
И Родољуб Шабић се сложио са њима.
„У саопштењу не пише да је Удружење трговало дрогом… Тај текст нема везе са МУП-овм саопштењем“, рекао је он.
Чланови Комисије за жалбе једногласно су донели одлуку да је Ало прекршио Кодекс новинара Србије у одредбама које се односе на истинитост извештавања, односно, да су у тексту изнете неосноване оптужбе и да није консултовано више извора пре изношења става. Прекршена је и претпоставка невиности, а фотографија коју је Ало користио за илустрацију у тексту није адекватно назначена.
Образложење одлуке Комсије за жалбе Савета за штампу
У одлуци Комисије која је доступна на сајту Савета за штампу наводи се и образложење у ком пише да је текст „заснован искључиво на тврдњама ’извора блиског Удуржењу’, који чак и не тврди да је он сведок, него говори о томе ’да се прича по граду’ и ’да цео град то зна’, додајући и да су неки донатори због тога прекинули сарадњу са њима. Портал за ово не нуди никакав други извор, нити покушава да то провери“.
У одлуци такође пише да је редакција Ало-а требала читаоцима да понуди неке доказе с обзиром на то да је цела организација оптужена за продају наркотика.
„Осим овога, фотографија која је употребљена као илустрација за текст, морала је бити означена као архивска да би било јасно да није настала на догађају, те да није реч о дроги која је заплењена приликом претреса стана“, додаје се у образложењу одлуке Комисије за жалбе Савета за штампу.
Напади у медијима се настављају, али до сада није било тужби против медија
Иако су медији најављивали тужбу Удружења против Ало-а, то се ипак није догодило.
„Против „Ало“ нисмо поднели тужбу, већ жалбу Савету за штампу против поменутог текста, а Савет је донео одлуку да је тим текстом прекршен Кодекс новинара Србије“, наводе из удуржења „Да се зна“ за НУНС.
„Будући да лажи на рачун нашег удружења не престају, мораћемо да предузмемо и неке радикалније мере. Проблем је што нови текстови долазе са портала Vaseljenska.net, који нигде није регистрован, што онемогућава било какве тужбе. Наш правни тим тренутно разматра какве су нам могућности“, додаје се у одговору. |
Ауторка: Ивана Крагуљ
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 29. августа у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Иницијатива младих за људска права – Novosti.rs
2.Иницијатива младих за људска права – Politika.rs (Жалба I, Жалба II)
3.Иницијатива младих за људска права – Alo.rs (Жалба I, Жалба II)
4.Јеховини сведоци – Хришћанска верска заједница – Kurir/Kurir.rs
Седница је отворена за јавност.
Председник Удружења новинара Србије Живојин Ракочевић нови је председник Управног одбора Савета за штампу. Он је на том месту заменио председника Независног удружења новинара Србије Жељка Бодрожића, коме је истекао мандат.
Управни одбор је за заменицу председника изабрао председницу УО Локал преса Марију Обреновић.
Њих двоје ће ове функције обављати наредне две године.
Управни одбор Савета за штампу има пет чланова, од којих су четири представници организација оснивача овог саморегулаторног тела – Асоцијације медија, Удружења новинара Србије, Независног удружења новинара Србије и Локал преса, док је пети члан такође представник Асоцијације медија.
Београд, 26. 8. 2024.
1. Марко Видојковић – Политика.рс – Жалба решена, прекршај Кодекса
2.Марко Видојковић – Новости.рс – Жалба решена, прекршај Кодекса
3.Ненад Кулачин – Српски телеграф – Жалба решена, прекршај Кодекса
4.Ненад Кулачин – Ало – Жалба решена, прекршај Кодекса
5.Ненад Кулачин – Информер – Жалба решена, прекршај Кодекса
Савет за штампу најоштрије протестује због бруталне кампање клеветања и таргетирања дугогодишње чланице наше Комисије за жалбе Тамаре Скроззе. Кампања опасних напада креирана је серијом лажи које су у понедељак и данас објављене најпре у Информеру, који је Тамару директно оптужио да прети смрћу председнику државе, а потом и у другим медијима.
Приватне телевизије и таболиди, по већ познатом сценарију, оркестрираног напада, злоупотребили су део њене изјаве из телевизијске емисије “Да сам ја неко”, емитоване почетком јуна, а у којој је говорила о догађајима 5. и 6. октобра 2000 године. Тамара тада није поменула ни једно име, нити је позвала на било какво насиље.
Њене речи су са јасном намером истргнуте из контекста, како би је, злоупотребљавајући страх јавности, након што је читав свет сведочио покушају убиства председничког кандидата Доналда Трампа, јавно обележили, претворили у мету и изложили новом таласу напада.
Досадашње искуство јасно указује да Савет за штампу има разлога да верује да би Тамари Скроззи оваквим лажима могао бити угрожен и живот, јер ово није први пут да се нашла на мети таблоида.
Тамара Скрозза је од оснивања Савета за штампу чланица Комисије за жалбу и њен допринос раду и развоју тог тела је немерљив. Како у Комисији за жалбе, тако и у ширим новинарским круговима Тамара Скрозза слови за новинарку изузетне етичности и правичности у раду и животу.
Управни одбор и Комисија за жалбе Савета за штампу
Београд, 30. 7. 2024.
(Извор: ФоНет) БЕОГРАД – Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић изјавила је данас да ове године није повећан број захтева државних и органа локалне самоуправе који расписују медијске конкурсе за информацијама о мерама које је то саморегулаторно тело изрекло медијима у претходној години, нити се битно променио број жалби упућених Савета за штампу.
Гордана Новаковић је додала да од државних органа, односно органа локалне самоуправе који расписују конкурсе за пројектно суфинансирање производње медијских садржаја, последњих неколико година Савет за штампу добија између 70 и 90 захтева годишње.
Ауторка: Весна Милосављевић
🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 25.07.2024, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.150
25.7.2024.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 149. седнице Комисије за жалбе, одржане 25.7.2024. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни чланови Комисије: Надежда Будимовић, Јелена Петковић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Родољуб Шабић, Јелка Јовановић, Милена Васић, Оливера Милошевић, Сања Павловић и Бојан Цвејић (уместо Златка Чобовића)
Одсутни чланови Комисије: Тамара Скрозза
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Марка Видојковића на текст објављен на порталу “Политика.рс”
На почетку седнице чланови Комисије су обавештени да је Асоцијација медија одлучила да на овој седници одсутног Златка Чобовића замени Бојан Цвејић.
1.-2. Комисија је о два жалбе Марка Видојковића водила обједињену расправу. Из расправе и одлучивања била је изузета Оливера Милошевић, запослена у “Политици”. Видојковић је у жалбама навео да су у спорнин текстовима нетачно интерпретирани, односно извучени из контекста, наводи из његове колумне, те да је тиме прекршен Кодекс и угрожена његова безбедност. Чланови Комисије су се у току расправе сагласили да су жалбе основане, с тим што је Милена Васић указала да би, бар новинари који се жале, требало да наведу у жалби које су одредбе Кодекса прекршене, односно да се мало више потруде приликом образлагања жалбе. Родољуб Шабић се са овим није сагласио, истичући да Савету могу да се обрате и некомпетентни људи, који не морају да познају Кодекс, те да је у овом случају жалиоцу било потпуно очигледно да је Кодекс прекршен, и без позивања на конкретне одредбе. Надежда Будимовић је рекла да је недопустиво да се људима на овакав начин лепе етикете. По њеном мишљењу, кључна је реченица да „аутошовинисти жале што и сами нису били учесници нацистичких оргија“. Истакла је да је дозвољено полемисати са аутором колумне, која, како је рекла, и има доста недостатака, али се то не сме радити злонамерно и посебно се не сме злоупотребљавати наслов, као што је то урађено у „Политици“. Чланови Комисије су, после расправе, једногласно одлучили да је портал „Politika.rs“ прекршио тачке 1 и 2 поглавља I, тачку 1 поглавља II, као и тачку 3 поглавља V. Комисија је, такође једногласно, одлучила и да је портал „Novosti.rs“ прекршио тачке 1 и 2 поглавља I и тачку 3 поглавља V:
3.-5. Комисија је обједињену расправу водила и о три жалбе Ненада Кулачина, које су поднете због, како је навео, насловних страна на којима је уз његову фотографију објавјено нешто што никада није рекао или написао. Ови наслови се, као и у случају Марка Видојковића, односе на његову колумну. У току дискусије, Филип Шварм је нагласио да је највећи проблем са овим насловним странама што се уз овакве наслове објављују и фотографије људи који се на тај начин таргетирају и доводе у опасност и они и медији у којима објављују своје текстове. Рекао је да није успео да пронађе у Кодексу обредбу под коју би то могло да се подведе, али да би свакако у образложењу одлуке требало навести да је реч о неприхватљивој и опасној пракси. Родољуб Шабић је, међутим, оценио да је реч о веома деликатној ствари. По његовом мишљењу, ово јесте озбиљна повреда угледа и части, али је питање шта се подразумева под тагретирањем. Уколико је то нешто што угрожава нечију безбедност, ово у кривично-правном смислу то није, иако је непристојно, ружно, брутално клеветање и потенцијално је опасно. Милена Васић се сагласила да то у кривично-правном смислу није угожавање сигурности, али да је у социолошком смислу ово кампања која води стању угрожене сигурности и додала да је вођење кампања ширењем лажних информација и клеветањем апсолутно недозвољено. Филип Шварм је истакао да је веома важно то што овакве претње долазе са позиција моћи, да је то режимска порука, а да већ имамо искуство до чега могу да доведу медијски прилози који имају за циљ да дехуманизују људе. Комисија зато мора да укаже на ту опасност. Он је подсетио на случај Оливера Ивановића, али и колега из редакције “Времена” Дејана Анастасијевића, коме је постављена бомба и Теофила Панчића, који је претучен и додао да је и у овом случају реч о застрашивању које може имати последице. Оливера Милошевић је рекла да посао Комисије није да утврђује да ли постоји кривично-правна одговорност, него да ли је прекршен Кодрекс, који мора да важи за све једнако, те да су чланови Комисије дужни да укажу на свако таргетирање које некога може довесит у опасност. Надежда Будимовић је такође рекла да Комисија утврђује одговорност новинара и шта они не смеју да раде, а та одговорност у овом случају несумњиво постоји. Навела је да је овакво писање релативно нова појава у нашем новинарству, а реч је о прогону људи, континуираној кампањи која води уништавању њихове личности. Јелена Петковић је указала на то да не можемо ни да предвидимо последице порука које су послате текстовима и фотографијама на овим насловним странама. Комисија је потом у три одвојена гласања једногласно одлучила да су „Српски телеграф“, „Ало“ и „Информер“ прекршили тачке 1, 2 и 5 поглавља I, тачку 1 поглавља V и тачку 1 поглавља VII.
Седница је завршена у 18.55 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Јелена Петковић