sofija
About sofija
Posts by :
Записник са сто тринаесте седнице одржане 24.06.2021
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.114
24.6.2021.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 113. седнице Комисије за жалбе, одржане 24.6.2021. године у 18 сати онлајн
Присутни сви чланови Комисије:Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Снежана Андрејевић и Бојан Цвејић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Медина Халиловића због необјављивања одговора на текст објављен на порталу „Санапресс“
Чланови Комисије су на почетку седнице обавештени да је Драгани Ђорђевићу истекао шестомесечни мандат председавајућег и да ће у наредних шест месеци седницама председавати Зорица Вишњић.
1.Главни и одговорни уредник портала Сњуз Медин Халиловић поднео је жалбу јер није објављен његов одговор на саопштење издавача агенције САНА на текстове објављене на порталу који уређује, ни након што је, на захтев редакције, преправио првобитни текст одговора.
У току дискусије, Снежана Андрејевић је рекла да су били испуњени услови да деманти буде објављен и да је необјављивањем прекршен Кодекс, иако јој се чини да, сем необјављивања одговора, има и других прекршаја. Нагласила је да није коректно ни то што се редакција „Санапресс“ позива на претходну одлуку Комисије за жалбе, да нису смели да објаве сами део одговора, односно да су сада због тога одлучили да не објаве ништа, иако су били дужни да то ураде. Рекла је да је све што се дешава у вези са овим случајем застрашујуће.Мисли, ипак, да Комисија не треба да проширује расправу ван објављивања одговора, мада је очигледно да постоје и други проблеми, јер се боји могуће ескалације сукоба између два медија. Тамара Скрозза се сагласила са тим да би сукоб могао да екслаира и додала да ће онда бити тешко и Комисији да изађе из тога, те да се боји да би ово могло да се претвори у обрачун са каквим се Савет већ суочио у вези са неким другим локалним медијима, рецимо у Чачку. Зорица Вишњић је рекла да су оптужбе и претње у коментарима на које је „Сњуз“ реаговао застрашујуће и да је, пре свега због тога, требало омогућити Халиловићу да одговори на саопштење, чак и ако можда није потпуно у складу са законом прописаним условима за објављивање одговора. Додала је и да је ситуација између та два медија страшна, али уопште и услови у којима раде медији у Новом Пазару.
Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да је прекршена тачка 6 поглавља 4.
Седница је завршена у 18.15 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Драган Ђорђевић
Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 24.06.2021
Снимак са вечерашње седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане посредством апликације Зоом можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:
Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 24.06.2021
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 24. јуна у 18 сати, онлајн, посредством Зоом платформе.
Комисија ће разматрати жалбу Медина Халиловића на портал агенције САНА.
Новинари са Косова у посети Савету за штампу
Млади новинари из осам косовских медија на албанском и српском језику посетили су данас Савет
за штампу. Осморо младих колега из КТВ, АТВ, Клан Косова, са Канала 10, као из Коссева, са радиија Контакт плус и Телевизије Мост у Београд су дошли у организацији Мисије ОЕБС-а у Приштини.
О медијској саморегулацији и важности поштовања етичких правила професије разговарали су са Горданом Новаковић, генералном секретарком Савета за штампу. Она их је упознала са начином одлучивања о жалбама грађана, искуствима у раду на унапређењу професионалних стандарда у новинарству и најчешчим прекшајима Кодекса новинара Србије.
Новинаре је највише занимало како се борити против лажних вести и дезинфомација, на који начин је
могуће “поправити” рад медија који често крше новинарски кодекс, као и у чему је разлика између саморегулаторних и регулатних медијских тела.
Фото: OEBS
Шеф ОЕБС-а у УНС-у: Имаћете нашу подршку у борби за слободу медија
(Извор: Н1) Шеф мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Србији Јан Брату посетио је Удружење новинара Србије и пренео председнику Живојину Ракочевићу да ће УНС имати подршку те међународне организације у борби за слободу медија и унапређење безбедности новинара.
Брату је истакао да ОЕБС подржава рад Савета за штампу, о чијем раду је са њим разговорала потпредседница УНС Оливера Милошевић, новинарка Политике и чланица Комисије за жалбе Савета, саопштио је УНС.
Šef OEBS-a u UNS-u: Imaćete našu podršku u borbi za slobodu medija
Записник са сто дванаесте седнице одржане 27.05.2021
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.113
27.5.2021.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 112. седнице Комисије за жалбе, одржане 27.5.2021. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу
Присутни чланови Комисије: Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић и Марија Бабић
Одсутни чланови Комисије: Снежана Андрејевић и Бојан Цвејић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Ивана Радовановића због необјављивања одговора на текст објављен у дневном листу „Данас“
2.Разматрање жалбе листа „Зрењанин“ на текст објављен на порталу „Блиц.рс“
3. Разматрање жалбе Јована Ћирића на текст објављен у недељнику „Панчевац“
4. Разматрање друге жалбе Јована Ћирића на текст објављен у недељнику „Панчевац“
5. Разматрање жалбе Славице Кнежевић на текстове објављене у недељнику „Панчевац“
6. Разматрање жалбе Владимира Кнежевића на текстове објављене у недељнику „Панчевац“
7. Разматрање жалбе Маријане Кнежевић на текстове објављене у недељнику „Панчевац“
8. Разматрање жалбе Јелене Перовић на текстове објављене у недељнику „Панчевац“
9.Разматрање жалбе Стојана Видеског на текст објављен у недељнику „Панчевац“
Снимак седнице на
Пре седнице чланови Комисије су обавештени да је у НУНС-у одлучено да ће на овој седници, одсутну чланицу Комисије Тамару Скрозза, заменити Марија Бабић.
1.Иван Радовановић је у жалби Савету за штампу навео, између осталог, да није објављен његов одговор на ауторски тескт Јасмине Лукач, односно да је уредник тражио да „упристоји“ одговор који је сексистички и непристојан. Из расправе и одлучивања о жалби била је изузета Јелка Јовановић, која ради у листу „Данас“.У току расправе, Вида Петровић Шкеро је рекла да одговор тако како је написан неприхватљив за објављивање, те је сасвим у реду што је уредник понудио Радовановићу да га, уколико жели, уреди, а ако не, неће га објавити. Додала је и да сматра да је начин на који је написана жалба такође неприхватљив, јер није реч о жалби, већ о одређеном захтеву Савету, пошто он каже „питам и молим вас да ми одговорите“, а посао Комисије је да одлучује о кршењу Кодекса, а не да одговара на питања. Љиљана Смајловић је рекла да она мисли потпуно обрнуто – не можете некога да увредите и да онда кажете „узгред, ово је метафора“, јер тако је и у Руанди, кад су Хуту Тутсе звали бубашвабама и позивали на њихово убиство, била реч о метафори. Недостојно је озбиљног листа, нагласила је, да се каже „метафорички речено“ кад се неко увреди, и онда је све у реду. Неприхватљив је, по њеном мишљењу, и одговор главног уредника Драже Петровића да је Радовановићев одговор непристојан, јер он уређује новине у којим су годинама излазиле Басарине колумне (од којих је свака била крајње непристојна), а не лист који држи до пристојности и не назива људе пацовима у својим политичким колумнама. „Данас“, не само да не поштује високе стандарде о којима говори, већ је код њих опште место да се могу користити увреде и вулгарности и то су увели чак и пре неких таблоида, рекла је и додала је да јој се не свиђа одговор Ивана Радовановића, али да Комисија не може да прихвати принцип – кад ми тебе вређамо то је у реду да објавимо, а кад је онај ко одговара непристојан кажемо – где вам је учтивост и грађанско васпитање. Зато ће гласати да је прекршен Кодекс. Владо Мареш је рекао да мисли да нема кршења Кодекса, већ да је реч о дужној новинарској пажњи, по којој је уредник дужан да не објављује којештарије, а Радовановићев виц је управо којештарија, која има много уличарског у себи. Рекао је и да он никад не би објави виц као одговор на неки текст, нити је пракса да се одговара вицевима на текстове, јер је то „тешко сварити“. „Метафора као таква са моралног становишта је неупитна, то бих рекао и за Радовановићев виц, али је он заиста уличарски и недопустиво је то објавити као одговор на колумну“, нагласио је и додао да нема прекршаја Кодекса. Зорица Вишњић је рекла да сматра да је метафора прејака, али да редакција није прекршила ни Закон ни Кодекс тиме што није објавила одговор. Мисли да је Радовановић све што је хтео да каже тим вицем (а што само наслућујемо шта је) могао да каже исто тако јако и на прихватљивији начин. Оливера Милошевић је рекла да ће бити уздражана, јер су и једна и друга страна поступила неетички. Радовановић је имао прилику да одговори и „одговорио је овако како је одговорио, дакле, није му ускраћен одговор“, али је и метафора у тексту такође прејака и неприхватљива. По мишљењу Златка Чобовића Кодекс није прекршен – јер то што је Радовановић послао није деманти, „јер он ништа не демантује, већ реаговање, те да зато не би требало да буде везано за овај текст, него за рубрике, као што су Лични став, где би он могао да се позове на тај текст и да се то тако објави, као што је „Данас“ и објављивао раније“. Он је рекао да је Љиљана Смајловић у праву кад је реч о Басариним колумнама, биле су проблематичне и „на ивици“, али да се на њих нико није жалио, као и да Комисија треба да расправља о овом конкретном случају. Додао је да мисли да је Радовановић неосновано повезао ову жалбу са својом претходном жалбом, када је Кодекс прекршен тиме што му је објављен само део одговора. Гордана Новаковић је подсетила чланове Комисије да је тада донета одлука да је Кодекс прекршен јер уредник није смео да сам изабере део одговора који ће објавити, већ је требало да га врати Радовановићу и да затражи да га сам скрати или уреди. Чобовић је додао да је у овом случају, реч о непримереном вицу, који није за објављивање, чак ни као лични став. Марија Бабић је такође рекла да мисли да Кодекс није прекршен јер је јасно да је реч о метафори, која јесте „мало јача“, док је одговор, тако како је написан, неприхватљив за објављивање.
Комисија није успела да донесе одлуку, јер је за то да Кодекс није прекршен гласлао шест чланова Комисије, једна чланица је била против, а једна уздржана, тако да за одлуку није било потребне већине од седам гласова. Након тога, Јелка Јовановић је рекла да, без обзира на то што нема одлуке, у образложењу треба навести да није у реду да људи који себе сматрају новинарима комуницирају на овакав начин, што се односи и на једне и на друге. Рекла је да зна да то ништа не вреди, али да ипак треба позвати на пристојан речник. Златко Чобовић је рекао да би у записник требало ставити и да је Радовановићев начин обраћања Комисији непримерен. Љиљана Смајловић је рекла да се њој чини да су нека Радовановићева питања ипак валидна, те да би и она волела да јој се одговори на питање – како човек да одговори на то „ти си, метафорички речено, макро“ – можда да напише „нисам макро“. „Да ли наша препорука грађанима да, када те неко назове Хитлером, напишеш нисам Хитлер, кад ти кажу да си курва да напишеш – нисам курва“, на шта је Златко Чобовић одговорио да је боље тако него ово што је написао Радовановић. Смајловић је на то рекла да се оваквим сугестијама да треба само да напише „нисам макро“ потпуно обесмишљава рад Савета и да то показује да питања која је поставио Радовановић имају смисла. Чобовић је на то је одоговорио да није то рекао, већ да је рекао да је начин на који се Радовановић обратио Комисији непримерен, а да о томе како ће да одговори на текст сам одлучује. Љиљана Смајловић је поновила да је цинично и обесмишљава рад Савета да Савет каже – довољно је да кажеш да ниси макро и да Радовановићева питања сматра валидним, јер би заиста волела да зна како се одговара кад неко, као Славиша Лекић, не напише да је жена проститутка, него употреби име познате проститутке, па је тако назове, или када се некоме „метафорички каже да је макро“. И то што је Хитлер Јевреје називао пацовима и то је била метафора, рекла је. Владо Мареш је рекао да не зна ни зашто се неко згражава на реч макро, „кад је то курентно занимање, данас је боље бити главни градски макро, него градски архитетка, те да имамо градске макрое у Јагодини, Брусу…“ Проблем је, како је рекао, у нечем другом. „Иван Радовановић је државни службеник, на платном је списку господара живота и смрти и он ради исто што и сви други – шиканира све оне који су против господара. А он је јавна личност и може мало да истрпи. То што му ј рекла да је макро који оцењује часне сесте – то није ништа“, рекао је Мараш, додајучи да је слати на то виц једна бирократска безобзирност, посебно што је виц сексистички и увредљив за жене, те да не Комисија не може да критикује уредника који није хтео да објави такву будалаштину. Љиљана Смајловћ је рекла да би овакву врсту политичке пристрасности коју је демонстрирао Мареш требало избегавати, бар на седицама Савета, уколико желимо да стварамо слику о Савету као о телу које је у стању да превазиђе личне пристрасности или предрасуде у корист или против људи о којима се пише, на шта је Мараш одговорио да је управо њена непристрасност „на ивици да дође главе Савету“.
2. Далибор Бубњевић, заступник листа „Зрењанин“ поднео је жалбу, тврдећи да је „Блиц.рс“, преузео текст из тог недељника, без навођења извора. Јекла Јовановић је текст оценила као „чист фалсификат“, док је Златко Чобовић рекао да реч о „чистом кршењу и Кодекса и Закона о ауторским правима“. „Блиц.рс“ је преузео текст који је пре четири године објављен у „Зрењанину“, а да у тексту није наведен ни аутор, ни извор одакле је преузет текст. Додао је да, нажалост, многи тако раде и да, некад неко то види, па случај дође на суд или пред Комисију за жалбе, али у већини случајева то прође непримећено. Комисија је, потом, једногласно одлучила да је прекршена тачка 1 поглавља 9.
3 – 4. Јован Ћирић је поднео две нове жалбе, које се такође односе на, како трвди, неистине и оптужбе на његов рачун, без икаквих доказа, а све због тога што је у сукобу са власником листа. Комисија је, у обједињеној расправи, оценила да су текстови сличне садржине као и преходни, да је објављена серија од девет текстова у којима се понављају отужбе без доказа и нагађања, због чега је једногласно одлучено да су и овим текстовима прекршене тачке 2 и 5 одељка 1, тачка 2 одељка 2 и тачка 1 одељка 7.
5-9. Комисија је водила обједињену расправу о жалбама Славице Кнежевић и њене породице, које су поднете на укупно седам текстова које је лист објавио у вези са истрагом која се по пријави тог недељника води против Славице Кнежевић. Комисија је одлучила и да о жалбама донесе јединствену одлуку. Владо Мареш је рекао да је тешко и из текстова и из жалбе утврдити шта се заиста догодило, али да чињеница да је објављена серија тексотва у којима се понављају исте страри указује на кампању. Такође, лист се бави самим собом, што није добро и чини се да је у позадини нешто што нису новинарски разлози. Остали чланови Комисије су такође оценили да су прекршаји Кодекса вишеструки, па је Комисија, после краће расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 поглавља 1., тачка 2 поглавља 2, тачке 1 и 3 поглавља 5 и тачка 1 поглавља 7.
Седница је завршена у 18.40 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Драган Ђорђевић
Одлуке са 112.седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 27.05.2021
- Иван Радовановић против листа Данас- Комисија није успела да усагласи одлуку
- Заступник листа Зрењанин, Далибор Бубњевић против портала Блиц- Жалба решена, прекршај Кодекса
- Јован Ћирић против дневног листа Панчевац, две жалбе, 1,2,- Жалбе решене прекршај Кодекса
- Владимир Кнежевић против недељника Панчевац – Жалба решена прекршај Кодекса
- Јелена Перовић против недељника Панчевац – Жалба решена прекршај Кодекса
- Славица Кнежевић против недељника Панчевац – Жалба решена прекршај Кодекса
- Маријана Кнежевић против недељника Панчевац – Жалба решена прекршај Кодекса
- Стојан Видески против недељника Панчевац – Жалба решена прекршај Кодекса
Отворено писмо Комисији за жалбе Савета за штампу, који није гласао о жалби коју сам поднео
На захтев Ивана Радовановића, одлучили смо да направимо изузетак из правила да не објављујемо реаговања на одлуке или рад Комисије и објавимо његово отворено писмо. Писмо објављујемо у целини и без икаквих интервенција.
Зашто мајмун држи…?
Наслов овог обраћања вероватно би био друкчији, да на седници Комисије за жалбе Савета за штампу, одржаној 27.5.2021. године, Златко Чобовић, члан комисије, реагујући на моју жалбу, коју сам поднео јер је лист Данас одбио да ми објави одговор у којем сам се послужио вицом, није рекао, цитирам: „Јесте Данас и раније објављивао вицеве, али на то се нико није жалио, нико одговарао (па ни другим вицом), па немамо ни ми шта о томе да причамо“.
Супер, пошто се нико није жалио на, у Данасу више пута објављен, и доста чувен Басарин виц о мајмуну који држи ону ствар у супи, и пошто о томе нема шта да се прича, ево га у наслову, сасвим легитимно, без икаквих моралних или уредничких проблема.
Поготово што је одговор на питање из вица: Зашто мајмун… исти као и одговор на питање: Зашто већина вас седи у тој Комисији за жалбе. И он гласи – нико жив не зна.
А не зна, због следећих чињеница, наводићу их редом, одмах пошто изразим искрено жаљење што ваша идеолошка шарада, комесарски чин здушног осуђивања неистомишљеника, све уз коришћење флоскула из књижице „Како осудити непријатеља, за комесаре идиоте,“ није успела, те, на крају, после свих литературе достојних будаластих исказа, нисте чак ништа ни одлучили.
И није ту проблем само што ништа није одлучено због недостатка квалификоване већине (неки се нису појавили на седници Комисије за жалбу), него, и у томе је суштина, што, после свега, о мојој жалби нисте чак ни одлучивали!?
И пажљиво сам погледао, више пута, снимак седнице, и она се, када је о мојој жалби реч, завршава овако:
Гласањем о томе да ли је у тексту Јасмине Лукач прекршен Кодекс новинара!?
По том питању није одлучено због недовољног броја присутних, а после никоме није пало на памет да на гласање стави и моју жалбу, једину коју сам поднео, жалбу због необјављивања мог одговора Јасмини Лукач у Данасу.
Па, браво! Не само да нема одлуке о мојој жалби, него нема ни гласања, о мојој жалби. Како сте то успели?
При том, никада се, нигде, нисам жалио на сам текст Јасмине Лукач. Њој одговорим сваки пут, и то уз бескрајно уживање, тако да ми на памет не би пало да се жалим на то што она пише. Па то ми је инспирација! Доживљавам је као неку смешну музу, отелотворење. Похвале лудости, она ми је доказ да не морам, за разлику од Диониса, да будем забринут за судбину трагедије, њен сам верни насмејани читалац, и жалио бих се само када би престала да пише, не бих имао с чим да се спрдам више, пошто су остали ликови на тој несрећној сцени много мање занимљиви, јер се труде, попут Славише Лекића, или Георгиева, да буду озбиљно схваћени, и као аутори и као карактери(новински и политички и књижевни, јер они разлику и не знају), те бављење њима води у тупу досаду. Са Јасмином је друкчије, она је иста само у недостатку талента, све остало је код ње променљиво, од лудих тема до суманутих идеја, просто лепрша њено незнање, њена несварена реченица скакуће около,као оне гумене лоптице које лете на све стране, не можеш да ухватиш то еластично ништа, и ја је, ево, подржавам. И никада се нећу вама жалити, на њу.
Зашто сте онда, о њеном тексту, уопште гласали?
Зашто нисте гласали о мојој жалби? Оној која је поднета јер Данас није објавио мој одговор.
Зашто сте, да поновим, у Комисији за жалбе и у Савету за штампу?
Зашто, када сте некомпетентни, до нивоа да не умете ни жалбу да прочитате? И показала је, ту лагодну некомпетентност, ту омразу према сопственом послу која се приказује кроз лењост, пре свега духа, и свако одсуство концентрације, већ на самом почетку седнице Гордана Новаковић, говорећи о мојој жалби.
Да ли је, госпођа, уопште прочитала? Како је прочитала? Било шта разумела?
Нисам сигуран, нарочито када неко успе да устврди нешто што нигде нисам написао – да тражим да се Комисија изјасни о Јасминином тексту. Ни у једној реченици, у мојој жалби, ништа, бар слично, не пише, није ни наговештено, а камоли експлицитно тражено.
Но, како госпођа Новаковић, оптерећена том тешком дужношћу, то и да зна, када, на седници, о мојој жалби изговори, цитирам:
„Радовановић се отприлике бави тиме“!?
Стварно? Отприлике? До Ивањице? Упутиш жалбу, а неко је онда, у представљању, скарабуџи, јер му је тешко да и проба да се удуби, да се посвети, да одради свој посао како треба, и сведе је на „отприлике“?
А „отприлике“ сам се бавио питањима која су за професију не „отприлике“ важна, него изузетно важна, ако хоће да буде професија, а не бувља пијаца на којој купујеш „отприлике“ кило стандарда, и „отприлике“ пола киле правила, и још, „отприлике“ двеста грама Кодекса. Па шта ти продају, то ти је. Отприлике.
И питао сам шта Комисија за жалбе, Савет за штампу, препоручују као одбрану од етикета; и питао сам да ли одлуке Савета важе од случаја до случаја, или постоје и увек важе она правила која одређују елементарне ствари попут права на одговор; питао сам и да ли се медијска сцена заиста дели по том идеолошком кључу, да ли је неко за власт, или за опозицију, и да ли су, због идеологије, од сада Кодекс и сва правила, стандарди, и неупотребљиви и непотребни; питао сам и да ли новинари запослени у Јунајтед медији имају радну обавезу или сами одлучују да вређају људе који критички пишу о раду медија који су део ове велике групације…
И све то је, „отприлике“?
За чланове Комисије очигледно јесте, уопште нису хтели да се тиме баве, него су се, пази сада, још и наљутили што их ја ту нешто питам.
И прва је то урадила Вида Петровић Шкеро, некадашња председница Врховног суда, ево овако, цитирам:
„Начин на који је написана жалба је прилично неприхватљив…“
(Прилично? Да ли је то исто што и „отприлике“? И Вида Петровић не воли баш што је ту, што мора да се смара разним жалбама, па опали неписмену и нејасну флоскулу, „прилично неприхватљив“. Какве још неприхватљивости постоје, пошто је ова „прилична“. Неприличне?)
Но, да наставим са цитатом:
„Ово није жалба, ово је одређени захтев у односу на Савет, у којем Радовановић каже – Питам и молим вас да ми одговорите. А ми смо ту да утврдимо да ли је прекршен Кодекс, а не да одговарамо на питања“.
Дивно! Да је Вида Петровић Шкеро, бивша председница Врховног суда(!), интелигентна бар трећину онога колико је безразложно арогантна, приметила би да је успела (бивши судија Врховног суда! Председница тог суда!), да, усред жалбеног поступка о нечијем Праву на Одговор,ономе ко то Право тражи, исто то Право одмах и ускрати.
Шта имам ја да питам? И то када тражим Право на одговор, о којем баш она треба да одлучи.
Питања забрањена, за жену која је била на самом врху судске власти у овој земљи. Питања је узнемиравају, мора превише да се труди да на њих одговори, а и какве везе питања, о Праву на Одговор, имају са Правом на Одговор, о којем она одлучује, врло ефикасно, додуше, тако што ти то право, Право на Одговор, промптно, онако судијски, са пуни ауторитетом, не судије, него праведника самог, одмах одузме.
Чланица тела које ради под мотом: Брзо, бесплатно, правично. Осим када нешто питаш. Тада, ваљда, неће баш брзо да буде, одговор се, претпостављам плаћа, а о правичности ионако Бог одлучује, шта има Савет тиме да се бави.
Тако мисли бивша председница Врховног суда. А зашто је она и то била, на тој функцији, зна онај који зна одговор на питања о мајмуну и супи и Савету и папазјанији.
Госпођа, довољно бахата и лења, лења у својој бахатости, да јој није чак пало на памет да погледа мало акте истог тог тела, или бар Кодекс новинара, Закон о информисању, и пронађе тај члан, став, одредбу, правило, у којем пише да члановима Комисије за жалбе нико не сме ништа да пита.
Ја сам погледао, и нисам, али нигде, видео такву одредбу, и то не зато што нисам добро гледао, него зато што она заиста не постоји, јер би била бесмислена, глупа и неправична. Савет, Комисија су ваљда и створени, формирани, да би одговарали на питања, да би, у одговорима, на питања, формулисали нека правила понашања, стандарде, који, затим, читаву медијску сцену чине бољом.
Плашим се да су ми очекивања, ипак, погрешна. Савет је, Комисија, и доказали су њени драги чланови то, само једна мала умазана кухиња, у којој некомпетентни, незаинтересовани и надасве набеђени комесари – несрећни, о парадокса, због прљавог посла којим морају да се (а као чистунци су) баве – с досадом и крајње мрзовољно кувају чорбу идеолошких фраза, бахатих пресуда пре самог суђења, клин чорбу подметања, папазјанију интелектуалне смушености и бедног просека са тенденцијом на доле, коју зачињавају незнањем и на брзину склепаним одлукама, које никакве везе са Кодексом, законима и правилима немају.
Златко Чобовић. Шта рећи о члану Комисије чија се бит, суштина, читав проседе садрже у само пар речи – Ignoramus et ignorabimus..
И стварно, нити зна, нити ће икада знати. Чобовић. Како друкчије описати онога који изговара, цитирам, уз наду да ће и ови цитати, баш као и његов први који сам навео, завршити у уџбеницима:
„Није ово одговор, јер ништа није демантовао (нисам демантовао да сам макро)“.
„Ово је реаговање, више је за рубрику Лични став“. Како то Чобовић замишља! Немаш ти шта да одговараш на текст у којим си назван макроом, него напишеш реаговање, Лични став,за рубрику Лични став, која можда постоји, можда не, и у којој се твоји Лични ставови можда објављују, а можда не, поготову када Личним ставом одговараш не неки текст. Можете ли да се не насмејете? На Чобовићеву верзију слободне штампе и Права на Одговор.
„Зашто се позива на претходну жалбу (жалио сам се јер ми Данас већ једном није објавио одговор, пардон, цензурисао га је, избацивши четири петине текста), када је једина подударност, необјављивање одговора“. Па стварно зашто би се неко, коме не објаве одговор, позвао на ту чињеницу, када му поново не објаве одговор. Урнебес.
„Хајде сви да пишемо масне вицеве и да шаљемо новинама као наше мишљење… онда се спуштамо у подземље“.
Па ви сте већ у подземљу Чобовићу, и то масном. У оном подземљу, у којем госпођа Новаковић још једном бриљира, истим атрибутима као и на почетку седнице, нехајним незнањем дакле, па на Чобовићеву гротеску додаје, да су, прошли пут када сам се жалио на Данас због необјављивања одговора: „упутили уредника Данаса да ми каже да сам скратим, или, не знам (ово ‘не знам’, на сред седнице изговара госпођа Новаковић), изменим одговор“.
Савет за штампу, Комисија за жалбе, упућује уреднике да онима чије одговоре неће да објаве кажу да „сами измене одговор“.
Заиста? Шта је следеће? Да замолим уредника Данаса да ми он напише одговор? Можда и Јасмина да ми напише одговор?
Осим што ни уредник ни она не би то умели, извините, чланови Комисије, где сте, у ком Кодексу, Закону, нашли то? Да уредник некоме тражи да измени одговор? Право на Одговор, по вама, подразумева Право уредника да тражи да Одговор буде измењен?!
Па какво је онда то моје Право када неко може да ми га уређује, захтева да одговор изменим? Шта сте тачно побркали, пошто у Закону јасно пише, у члану 97: „Одговор, односно исправка, објављују се без измена, изостављања и допуна“.
Одмах затим:
„Дозвољене су најнеопходније лекторске измене које не мењају смисао“.
А једина дозвољена интервенција уредника, далеко од сваке помисли да од мене тражи да изменим одговор (Закон му забрањује да то тражи), јесте она из члана 98, која говори о оправданим разлозима необјављивања одговора:
„Ако је одговор непримерено дужи од информације, а подносилац га не скрати у року за подношење одговора“.
Треба ли вам превод, госпође и господо из Комисије? Ово значи да уредник може само да тражи да скратим одговор, а не да га Изменим!
А ви упућујете уредника, да од подносиоца жалбе (!?), тражи да „одговор измени“. И, ако га не изменим, онда, шта, он не мора да га објави?!
Тако тумачите и примењујете Закон и Кодекс?!
Тако радите свој посао? Као да сте на њега натерани, као најдосаднију ствар на свету, коју само што пре треба завршити, није битно како, као лоше плаћена спремачица која обрише само сто, а не и испод стола, и само тамо где би неко могао да јој замери, неко важан.
Па за тог неког онда у убрљаној кухињици, док мућкате зачине за бућкуриш, још, од досаде, изигравате и жири. Баш тако, јер нико од вас није пропустио да примети да му се мој одговор не свиђа, да је непримерен, сексистички, да није за објављивање…
Одмах да вас обавестим. Нисам се ја пријавио за такмичење Најбољи одговор, па да оцењујете квалитет или естетску вредност онога што сам писао. За то ем нисте квалификовани (Чобовић и Мареш и Оља Милошевић и Гордана Новаковић и остали, који не умеју пристојну реченицу да изговоре, нису ти који би, у било ком, па и замишљеном свету, могли да оцењују како ја пишем), ем вам то није посао.
Посао вам је моја жалба! О којој нисте гласали!
Уместо тога, неупућени у чињенице, не знајући чак ништа о теми, о подносиоцу жалбе, мирно сте пустили једног од чланова „жирија“, да лаже.
Владо Мареш је, између осталог, рекао:
„Иван Радовановић је државни службеник, јавни службеник. Он је на платном списку господара живота и смрти и шиканира оне који су противници господара. Може, зато, мало и да истрпи. И када каже неко да је он макро који оцењује часне сестре, то није страшно, али слати, као одговор на то, један виц, то показује једну бирократску безобзирност“.
Бирократска безобзирност јавног службеника? Тачно, али је овде реч о Марешу и осталим члановима Савета, јер су они много више јавни службеници, него ја. И пошто смо кренули од мојих незгодних питања, стигли смо и до одговора. Овде, захваљујући оваквом Савету за штампу, овакво бирократски, идеолошки безобзирној Комисији за жалбе, нема никакве одбране од етикета и лажи, а ја, наиван, питао њих – да ли има.
Све што је Влада Мареш изговорио јесте лаж, и он то најбоље зна, био је запослен у мојој агенцији. Никада нисам био, нити сам, ни државни службеник, ни јавни службеник, нити сам на било ком платном списку. Власник сам ПР агенције, последњих 19 година, и тренутно, чак ни међу њеним клијентима, нема политичара, странака, нити било кога ко има везе са државом. Никога, колико се сећам, у животу нисам ни шиканирао (шиканирати значи – злонамерно понижавати, злостављати, кињити…), пошто никакву злу намеру немам, чак ни када Јасмини одговарам. Управо супротно, и у тим одговорима се, као што се види, шалим, и причам чак и вицеве. И огромна је разлика између тих вицева, у којима ничег експлицитног нема о часним сестрама, нити о Јасмини, а што Данас, и ви му то одобравате, неће да објави, и оних текстова које Данас објављује, а ви се не буните, у којима, на пример, Славиша Лекић пише, на исту тему (морал), овако:
„Зашто свака проститутка носи крст“.
Али, није то више ни важно.
Него нешто друго.
Шта ћемо сада, када се цео подухват тражења Права на Одговор (на лаж), завршио тако што се они од којих сам тај одговор тражио,најпре љуте што их питам, затим се стровале у провалију бесмислица, незнања и кршења закона, па изигравају жири, и, на крају, и сами лажу, о мени.
Пардон, крај је био после, када се о мојој жалби није одлучивало, него о оној непостојећој, да ни о њој, јадној, ништа не буде одлучено.
Свеједно, папазјанија је папазјанија, неразумна, и бљутава, тако да остаје исто питање, на згражавање Виде Петровић Шкеро.
Шта ћемо сада?
Искрено, не знам шта ћете ви, тако лењи, безобзирни, бахати, празни, мрзовољни, недовољно упознати чак и са Кодексом и Законом; не знам ни шта ће јадна професија коју ви, такви,штитите, пазећи на стандарде и правила која и не познајете; не знам ни шта ће они јадни грађани који се вама, некомпетентним, арогантним и лењим попут свих незналица, обрате.
Једино знам шта ћу ја.
Прецртаћу вас, као адресу, пошто, суштински, и не постојите.
Нећу вам се више обраћати, а своје одговоре, и своја питања, свакако ћу да објавим, није Данас, хвала Богу, једини лист на овом свету.
Опет, неки од тих одговора, на нека питања, заувек ће остати мистерија. Они с почетка. Зашто мајмун држи…
И зашто сте ви у Савету и у Комисији.
Нико то не зна. Па ни ви.
С поштовањем (што је, у овом случају, погрешна реч),
Иван Радовановић
П.С. Захваљујем се Љиљи Смајловић, јер се једина, у читавој овој причи, бавила принципима. Осталима се захваљујем јер су ми показали какви су.
Професионални и етички стандарди у српском новинарству
(Извор: РТВ ) НОВИ САД – Представници Друштва новинара Војводине, Савета за штампу и медија, на округлом столу на тему “Професионални и етички стандарди у српском новинарству”, отворили су питања медијске писмености, етичких стандарда и економског статуса новинара. Скуп је одржан у Медија центру Радио-телевизије Војводине у организацији Балкан медија тима.
Искуство Савета за штампу показује да се драстично повећава број кршења кодекса у штампаним медијима. Најчешће се крши прво поглавље – истинитост извештавања.
“Реч је о томе да се објављују информације које или немају извора или нема више извора или није потврђен, да се не разликује спекулација и нагађање од чињеница да се износе неосноване оптужбе, клевете итд., али у последњој години на основу мониторинга који радимо, дневних новина конкретно, ми имамо повећање онога што се односи на заштиту приватности”, рекла је Гордана Новаковић, генерални секретар Савета за штампу.
Иако поштовање новинарског кодекса представља горући проблем, отварала су се и питања трендова у новинарству и дискутовало се о економском положају медијских радника.
“Можда нама у Новом Саду и Београду када говоримо о том материјалном аспекту није то толико, па не могу да кажем лоше, али није толико страшно. Зађите по унутрашњости Војводине или Србије и видећете да се колеге итекако боре пре свега за материјални опстанак”, рекла је Ержика Пап Рељин, председница Друштва новинара Војводине – УНС.
Уредник политичке рубрике у дневним новинама “Политика” , Бојан Билбија, каже да наде за боље сутра има, али да се морамо што стриктније придржавати етичких кодекса.
“Наравно ту негде и држава и сви ти надлежни да буду активнији и да пропишу јаснија правила и да контролишу како се то спроводи. Али не треба заборавити да не могу други све да ураде, мора један природни процес сазревања да прође, он је временски, траје и онда ће све то да дође на своје место”, рекао је Бојан Библија, уредник у дневном листу “Политика”.
Не треба одустајати од напора да се брже прикључимо европским стандардима, јер су они у свету највиши и то је образац којем треба да тежимо. Ми томе стремимо и увек ће бити изузетака, али не треба од тога извлачити правило, подвукао је Билбија.
https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/profesionalni-i-eticki-standardi-u-srpskom-novinarstvu_1243485.html?fbclid=IwAR2RhAE1rSCw8R6Q0vLL5yu46tGAyJOr2AJtT3g9TFGFiMGcNm2Jo3lkAiU