sofija

Мишљења изнета у овом извештају не представљају нужно мишљења Амбасаде Краљевине Норвешке, Балканског фонда за демократију, Немачког маршаловог фонда Сједињених Држава или њихових партнера.

Увод

Предмет посматрања и праћења биле су рубрике које се тичу извештавања о коронавирусу. Овај мониторинг спроведен је у периоду од 01.07.2020. до 07.09.2020. године, сваке прве недеље у месецу. Приликом анализе коришћени су подаци мониторинга за период 01.04.2020. до 30.06.2020. године који су објављени овде

https://savetzastampu.rs/lat/monitoring/rezultati-monitoringa-postovanja-kodeksa-novinara-u-aprilu-maju-i-junu-2020/,тако да је предмет анализе период 01.04.2020. до 07.09.2020 (такође свака прва недеља у месецу). Резултати су обједињени ради лакшег и јаснијег увида у приступ и начин извештавања портала о пандемији. За предмет посматрања узето је 6 онлине инфомативних портала, са највећом посећеношћу у Републици Србији који немају своја штампана и електронска издања (СрбијаДанас, Телеграф, Еспресо, Б92, Мондо, 021), а који на основу ранкинг-а уживају највеће поверење читалаца, при чему коментари на платформи нису узимани у обзир током посматрања, а истраживање је фокусирано на формат вести.

Истовремено, портале су пратиле две истраживачице: Анђела Ишић, дипломирани новинар и Александра Григоров, МА комуникологије, док је генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић била руководилац истраживања.

Вести објављене на порталима праћене су у периоду од 08:00х до 20:00х сваког дана првих недеља у месецу (и викендима и данима празника), а издвајане су оне вести за које је истраживачки тим утврдио да неспорно представљају повреду Кодекса новинара Србије и Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу, уз објашњење који члан Кодекса или Смерница је повређен.
Истраживачки тим је мониторинг вршио на следећи начин:

Током мониторинга примене Кодекса новинара Србије и Смерница за примену Кодекса у онлајн окружењу у рубрици Коронавирус, а који је трајао од априла до септембра 2020. године, укупно је забележено 181 вести у којима је дошло до повреде професионалних стандарда на порталима Србија Данас, Телеграф, Б92, Еспресо, Мондо и 021. Обзиром да је често вишеструко кршење Кодекса у једној вести, укупан број повреда је скоро дуплиран и износи 330 забележених појединачних чланова поглавља у односу на укупан број забележених вести.
Узевши у обзир обједињене резултате, може се закључити да су најпроблематичнија поглавља:
1. Поглавље 1. о истинитости извештавања (чијим је нарушавањем доведена у питање истинитост, објективност извештавања, често се не прави разлика између чињеница нагађања и претпоставки, ненавођење извора, или се изоставља консултовање више извора);
2. Поглавље 5. о новинарској пажњи (уз често слепо веровање извору – тачка 2 овог Поглавља);
3. Поглавље 6.  које се тиче односа према изворима информација (најчешће тачка 8 буђење неоправданих нада или уношење страха у сврху креирања атрактивног текста/ наслова);
4. Поглавље 2. о независности новинара од притисака (и то тачка 1 која се односи на неслагање наслова са текстом и довођење читалаца у заблуду).

Графикон 1: Повреда Кодекса током првих недеља априла, маја, јуна, јула, августа и септембра на свих 6 портала у односу на број случајева заражених коронавирусом

Табела 1: Број повреда Кодекса по порталима у првим недељама од априла до септембра

Током прве недеље априла, када се број активних случајева заражених коронавирусом за дати датум кретао од 648 (1. април) до 1394 (7. април) највећи број повреда Кодекса забележен је на порталима Србија Данас (43), Еспресо (30) и Телеграф (26). Знатно мање повреда имали су Мондо (8) и Б92 (6). На порталу 021 није дошло до повреде Кодекса новинара током целог периода праћења.
У првој недељи маја, са бројем активних случајева од 2375 (1. мај) до 1710 (7. мај) долази до знатног опадања броја повреде Кодекса на свим порталима.
Прва недеља јуна прати ову праксу, те са бројем активних случајева од 516 (1. јун) до 475 (7. јун), на порталима Еспресо, Мондо и 021 није дошло до повреде Кодекса, док је на порталима Б92, Телеграф и Србија Данас Кодекс прекршен по 2 пута на сваком појединачном порталу.
У периоду 1. јул – 7. јул (број активних случајева од 1783 до 2942) уочава се раст броја повреда Кодекса, и то највише на порталу Србија Данас – 21. Портали Мондо и Еспресо имали су по 7, портал Телеграф 8, док је Б92 имао 9 повреда Кодекса новинара.
Током прве недеље августа са бројем активних случајева заражених Коронавирусом од 4256 (1. август) до 3154 (7. август) на порталима Мондо (12), Еспресо (20) и Србија Данас (30) дошло је до повећања у броју кршења, на порталу Телеграф (8) уочава се стагнација у односу на месец јул, док на порталу Б92 није забележен ниједан пример повреде Кодекса.
У септембру је значајно опао број активних случајева за дати датум, па је у периоду од 1. септембра (579 случајева) до 7. септембра (479), опао и број повреда Кодекса на порталима Мондо (2) и Србија Данас (9). Портал Еспресо имао је незнатно повећање у односу на август – 21, као и Телеграф – 10 и Б92 – 2.

Резултати

Србија Данас

Најзаступљенија поглавља у којима су прекршени етички принципи новинарске професије су Поглавље 1. о објективном и истинитом извештавању (60 пута) од којих најчешће став 2 приликом преношења нагађања, коментара и претпоставки као и став 4 када новинар не консултује два извора што је “посебно пожељно у случају постојања индиције да званичан извор даје непотпуну и/ или нетачну информацију”*. Затим Поглавље 6. о изворима информација став 8 (21 пут) при чему због постизања атрактивности текста наслова уједно подстиче неоснован страх или неутемељен оптимизам читалаца. Принципи професионалног извештавања нарушавани су 13 пута слепим веровањем извору информације (Поглавље 5. о новинарској пажњи), у десет прилика неусклађеним текстом наслова са суштином тела текста (Поглавље 2.) и неадекватно навођеним извором и парафразирањем истраживања које новинари наводе у свом тексту (Поглавље 9. о ауторству).
У забележеним текстовима новинар/ уредник дозвољава погрешне или неутемељене интерпретације саговорника, преувеличавање или умањење чињеничног стања као у вести: „ОВДЕ ВИШЕ НИЈЕ РЕЧ О МЕДИЦИНИ, НА КРАЈУ ПРИЧЕ ЈЕ УВЕК БИЛ ГЕЈТС“: Несторовић обелоданио све о лековима и вакцини”, или као у вести „Не смеју се примати живе вакцине“: Даница Грујичић открива због чега су Срби заштићени од корона вируса“, где новинар у даљем тексту цитира докторку неурохирурга Грујичић: „Словени су изгледа својом генетиком заштићени. “, притом не наводећи научну утемељеност таквих тврњи што читаоце може довести у заблуду. Чак и када извор даје информацију за чију веродостојност сноси одговорност, новинар/ уредник је дужан да понуди другу страну и алтернативни суд, поткрепи изјаву научним истраживањем или фацт цхецк-ује у оквиру своје редакције информацију коју извор пласира пре њеног објављивања.* поготово када је у питању ситуација изузетне ванредности и опасности по најшире светско друштво као што је случај с ковид-19 пандемијом.
Тако у тежњи да што интензивније таргетира пажњу циљне групе, новинари узимају изјаве јавних личности из шоу бизниса или политике као релевантне за ковид-19 информисање, а које најчешће нису стручне да саветују/ буду извори, а тиме поспешују ширење дезинформација или полуинформација као у наслову “ВИП: НЕ ДАМ, ТО ЈЕ ЧИПОВАЊЕ!“ Тони Цетински изнео јасан став: Он и његова породица неће се вакцинисати! (ВИДЕО)”.
Најчешће коришћене речи у насловима које нарушавају објективност извештавања и могу се сматрати индикатором кликбејт новинарства су: експлозија, хара, дивља, најцрњи дан, најсмртоноснији дан, катастрофа, језиво, аларматно, легло заразе; Највећи број забележених спорних текстова било је у првој недељи априла и то 30 садржаја, док је најмање у првој недељи месеца јуна- две вести.

Телеграф

Највећи број забележених вести на овом порталу односи се на Поглавље 1.  о истинитости и објективном извештавању које је доведено у питање 41 пут, од којих се 24 пута односило на став 3 о недостајању извора информације. У текстовима је примећен недостатак новинарске пажње приликом извештавања (Поглавље 5., став 1) као и пет пута неосновано подстицање страха/ оптимизма зарад постизања атрактивности наслова текста (став 8 Поглавље 6.). Тако су у једном дану (02.08.) у размаку од неколико сати биле пласиране две вести чији се наслови противстављају и могу збунити читаоце: „Тестирање на корону на лични захтев могуће је и у Торлаку без заказивања, резултати су истог дана“, и друга вест: “Навала за тестирање на корону на лични захтев: У Београду је то немогућа мисија све до 20. Августа”, при чему ни јасан извор информација није наведен.
Највећи број забележених садржаја био је у првој недељи априла месеца (19 вести), а само једна у првој недељи јуна месеца, што је најмањи број спорних вести.

Еспресо

На порталу Еспресо има укупно 97 кршења у 42 вести током овог мониторинга. Најчешће је прекршено Поглавље 1. (27 пута) и то тачке које се односе на претпоставке и нагађања представљена као чињенице, али и објављивање непроверених информација и изостављање извора. У вестима долази до приказивања нетачних информација у наслову, самим тим и многи наслови нису у складу са текстом (што је повреда Поглавља 2., став 1 која је забележена 23 пута). Овим начином извештавања, читаоци су доведени у заблуду. Још једна повреда која је честа у рубрици Коронавирус је повреда Поглавља 6 (25 пута), најчешће тачке 8 која се односи на буђење неоправданих нада или уношење страха у сврху креирања атрактивног текста/ наслова. Често су у насловима коришћене речи – „страшно, жртва, застрашујуће, умирање/мртви, језиво, стравичан, забрињавајуће, потресно, лоше вести“ уз наглашавање речи или реченица великим словима или знаковима интерпункције („!“, „?!“). Примери: ЈЕЗИВИ ПОДАЦИ НАЈНОВИЈЕГ ИСТРАЖИВАЊА: Корона променила функцију мозга ОВОЈ ГРУПИ ЉУДИ!; ИСПЛИВАО СТРАВИЧАН ПОДАТАК КОЈИ СЕ КРИО ОД ЈАВНОСТИ: Скоро 2 хиљаде мртвих у старачким домовима од коронавируса!; ДРАМАТИЧНО УПОЗОРЕЊЕ СРПСКОГ СТРУЧЊАКА! Данас не излазите из куће, активност коронавируса је ЕКСТРЕМНА; Коронавирус; ДАРИЈА КИСИЋ ТЕПАВЧЕВИЋ ЈЕ САОПШТИЛА НЕШТО ЗАИСТА ЗАСТРАШУЈУЋЕ: После овог, НИКО НОРМАЛАН неће напоље, ако не мора. Током свих 6 месеци праћења забележене су ситуације које могу утицати збуњујуће за читаоце, и то на начин да су једна за другом објављене вести (које не морају у себи садржати јасну повреду Кодекса) у којима се износе супротстављени ставови, информације или препоруке.

Сваке прве недеље у месецу је на овом порталу у просеку Кодекс прекршен у 9-10 вести. Одступања има само у првој недељи јуна, када није пронађено ниједно кршење (заступљеније су биле вести из рубрике Хроника), и у првој недељи јула где је до повреде Кодекса дошло у 5 вести.

Б92

На порталу Б92 је у 13 спорних вести новинар/ уредник једанаест пута нарушио објективност свог извештавања (Поглавље 1.) тако што је пропустио да наведе извор информације, пренео коментар/ нагађање или једнострано известио о ковид-19 тематици. Осим тога, бележено је по једно кршење Поглавља 6. о изворима, 7. о поштовању приватности и Поглавља 9. о ауторству. Вести с насловима: “Хонгконг: Масовно тестирање или скупљање ДНК становништва?”, као и: “За септембар се спрема више сценарија” креиране су с недовољном новинарском пажњом (Поглавље 5.). У једној вести није узето у обзир да извор може да следи своје интересе/ интересе друштвених група приликом пласирања или преузимања дигиталног садржаја са њихових друштвених профила (исто Поглавље 5., став 2): “Колашинац писао министру: У Сјеници је горе него у Новом Пазару”, при чему се фејсбук објава спортисте узима као релевантна за процену стања у једном од ковид центара.

Мондо

На порталу Мондо има 29 кршења у 12 вести. Најчешће је прекршено Поглавље 1.  (12), где имамо готово подједнако кршење тачака 1, 2, 3 и 4 овог поглавља, а у пет вести дошло је и до повреде Поглавља 2. и то тачке 1 у којој се наводи да наслов текста не сме бити у супротности са суштином текста. 5 пута забележено је и непоштовање Поглавља 6. о односу према изворима информисања и то смернице 7 о изостављеном упућивању на извор (линковање ка интернетској страници са које је информација преузета) и тачке 8 која упућује на уношење неоправданих страхова и уливања лажних нада. Непоштовање Поглавља 5. такође је забележено 5 пута и то тачке 1 која се односи на новинарску пажњу и тачке 2 – слепо веровање извору. Примери: У државним домовима за старе нема корона вируса; Појавио се НОВИ ОБЛИК КОРОНЕ! 9 пута је ОПАСНИЈИ, постаје доминантан облик!; „ОД СВИХ ПРОКЛЕТИХ МЕСТА ДОШАО САМ У СРБИЈУ“: Ово је КОНТРОВЕРЗНИ КАНАДСКИ ПРОФЕСОР који се у Србији заразио КОРОНОМ!.

021

Портал 021 је током праћења у јулу, августу и септембру извештавао о Ковиду19 без кршења Кодекса. Најчешће је извештавано о тренутној епидемиолошкој ситуацији, броју новооболелих и преминулих, а у септембру и о препорукама које се односе на нову школску годину, без препознатих повреда.

Закључци

Током праћења извештавања, примећено је да сваки портал има своје принципе обраде вести и своју уређивачку политику, па се самим тим не може извести свеобухватан закључак, због повремених одступања. Општи утисак је да је раст или опадање у броју вести о коронавирусу, али и повреда Кодеска новинара Србије или Смерница у већој мери пратио раст и пад броја оболелих. У априлу месецу, када је, по речима епидемиолога, на снази био први пик првог таласа пандемије ковид-19 било и највише кршења Кодекса новинара Србије на порталима са таблоидном структуром – Србија Данас, Еспресо, Телеграф. Са опадањем броја заражених у мају, сви портали пратили су и тренд опадања броја вести у којима је пронађен било какав пример кршења Кодекса. Тада је уочена силазна путања првог таласа која се наставила све до јуна где је, са наглим и најуочљивијим падом у броју заражених на дан, забележено и најмање повреда неке од тачака Кодекса или Смерница. Јул месец карактерише раст у броју оболелих, у овом периоду наступио је други пик првог таласа коронавируса који је обухватио и август, у складу са тим дошло је до повећања у броју повреда Кодекса на сваком од портала. Још један значајан пад у броју оболелих на дан десио се у септембру. Са још једним слабљењем пандемије у Србији, смањио се и број кршења на свим порталима осим портала Еспресо и Телеграф.
Обзиром на комплексну друштвену и здравствену ситуацију у којој се налази светски систем, сви актери у процесу комуницирања морају с дужном одговорношћу да приступају немерљивој количини информација које свакодневно буду пласиране у дигитални простор. Под притиском неизвесности и механизама страха корисници информационих платформи олако учествују у ширењу дезинформација или делимично тачних података/савета који могу имати негативне последице на велики број људи. Зато је пред новинарима као професионалним комуникаторима изазов и дужност да искористе све механизме смањења шанси да нетачна, необјективна, манипулативна информација или наратив доспе у ширу јавност: инсистирати на другом мишљењу, за основ изјава узимати стручњаке потврђене експертизе, избегавати преношење савета јавних личности које могу бити погрешни или оставити негативне последице на читаоце, као и појачати сарадњу са редакцијским фацт цхецкер- има или факе неwс агенцијама и wебпорталима. У складу са тим, у присуству недоумица, консултовати Савет за штампу, као и Кодекс и Смернице, у циљу добијања јасније слике о начину извештавања које ће бити окарактерисано као тачно, објективно, коректно.

[1] Подаци преузети са: https://covid19.data.gov.rs/ 04.02.2021.