ЋИРИЛИЦА | LATINICA | ENGLISH
Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

Одлуке са 109.седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 25.02.2021

 

  1. Бојан Цвејић против портала „Ало“ – Жалба решена прекршај Кодекса
  2. Бојан Цвејић против портала “Блиц” 1 – Жалба решена прекршај Кодекса
  3. Бојан Цвејић против дневног листа “Блиц”2  – Жалба решена прекршај Кодекса
  4. Бојан Цвејић против портала „Информер“- Жалба решена прекршај кодекса
  5. Бојан Цвејић против дневног листа „Информер“ – Жалба решена прекршај Кодекса
  6. Бојан Цвејић против порталаа „Курир“ 1 – Жалба решена прекршај Кодекса 
  7. Бојан Цвејић против портала „Курир“ 2- Жалба решена прекршај Кодекса 
  8. Бојан Цвејић против портала „Република“- Жалба решена прекршај Кодекса 
  9. Бојан Цвејић против портала „Пинк.рс“ – Жалба решена прекршај Кодекса ,
  10. Пријатељи деце Србије против портала “Ало” – Жалба решена прекршај Кодекса
  11. Пријатељи деце Србије против портала “Курир ” – Жалба решена прекршај Кодекса, 
  12. Пријатељи деце Србије против портала “Република” – Жалба решена прекршај Кодекса
  13. Пријатељи деце Србије против портала „Вечерње новости“-Жалба решена прекршај Кодекса 
  14. Пријатељи деце Србије против портала „Телеграф.рс“ – Жалба решена прекршај Кодекса,
  15. Пријатељи деце Србије против портала „Информер“- Жалба решена прекршај Кодекса 
  16. Медин Халиловић против потрала САНА 1 – Жалба решена нема прекршаја Кодекса
  17. Медин Халиловић против потрала САНА 2 – Жалба решена  прекршај Кодекса
  18. Медин Халиловић против потрала САНА 3 – Жалба решена нема прекршаја 
  19. Медиа центар Исламске заједнице против портала  “SNews”- Жалба решена нема  прекршаја Кодекса 
  20. Милица Ивановић, уредница портала „ЈугПрес“-Комисија није успела да усалгласи одлуку  
  21. Гвозден Николић, власник „Гласа западне Србије“ против портала „ОзонПресс“ – Жалба решена прекршај Кодекса
  22. Никола Милосавић Алексић против дневног листа „Блиц“- Жалба решена прекршај Кодекса ,
  23. Никола Милосавић Алексић против дневног листа „Информер“ – Жалба решена прекршај Кодекса 
  24. Наташа Мијушковић против портала „Информер“- Жалба решена нема прекршаја Кодекса  
  25. Рома ворлд против портала „Ало“ – Жалба решена прекршај Кодекса

 

 

Записник са 109. седнице одржане 25.02.2021

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.110
25.2.2021.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 109. седнице Комисије за жалбе, одржане 25.2.2021. године у 18 сати онлајн.
Присутни сви чланови Комисије: Владо Мареш, Тамара Скрозза, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић, Јелка Јовановић, Бојан Цвејић и Оливера Милошевић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Исламске заједнице у Србији на текст објављен на порталу СНеwс
2.Разматрање жалбе Николе Милосавића Алексића на текстове објављење у дневним листовима „Блиц“ и „Информер“
3.Разматрање жалбе Наташе Мијушковић на текст објављен у онлајн издању дневног листа „Информер“
4.Разматрање прве жалбе Медина Халиловића на текст објављен на порталу „Санапресс“
5.Разматрање друге жалбе Медина Халиловића на портал „Санапресс“ због необјављивања одговора
6.Разматрање треће жалбе Медина Халилиовића због текста објављеног на порталу Санапресс
7.Разматрање жалбе продукације Рома Wорлд и Ромске антидискриминационе мреже на текст објављен на порталу „Ало.рс“
8.Разматрање жалбе Бојана Цвејића на текстове објављене на порталима „Ало.рс“, „Курир.рс“, „Блиц.рс“ и „Информер.рс“
9. Разматрање жалбе Милице Ивановић због коментара објављеног на порталу „ЈУГПресс“
10.Разматрање жалбе Бојана Цвејића због текстова објављених у дневним листовима и на порталима „Блиц“, „Курир“, „Информер“, „Република.рс“ и Пинк.рс
11.Разматрање жалбе организације Пријатељи деце Србије због текстова објављених у дневним листовима и на порталима „Курир“, „Информер“, „Вечерње новости“, „Ало“, „Српски телеграф/Република.рс и Телеграф.рс
12.Разматрање жалбе Гвоздена Николића на коментаре објављене на порталу „ОзонПресс.нет“


Снимак седнице на:

1.Исламска заједница у Србији поднела је жалбу због текста у којем је, како је наведено, аутор текста користио увредљиве изразе за врховног поглавара муслимана у Србији, муфтију др. Мевлуда Дудића, да се ставио на једну страну у спору и да је своје личне фрустрације пренео у текст. У току краће расправе, чланови Комисије су се сагласили да нема прекршаја Кодекса, јер је реч о колумни у којој је изнето мишљење аутора. На ово су указали Бојан Цвејић, Владо Мареш и Јелка Јовановић, која је оценила и да је увек осетљиво питање када постоји спор унутар религије. Додала је и да увек треба имати на уму и кад је реч о колумни да није допуштено користити уличарски речник. Снежана Андрејевић се такође сагласила са тим да није прекршен Кодекс и додала да, без обзира што то није тема, мора да прокоментарише да су претње које је мутфија Дудић изнео на рачун судија које суде у поступцима који се односе на вакуфску имовину, недопуштене и противзаконите. Комисија је, потом, једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.


2. Никола Милосавић Алексић поднео је жалбу јер су листови “Блиц” и “Информер” пренели његову приватну фотографију и статус са приватног, закључаног, Фејсбук профила, „без икаквог питања, сагласности или дозволе. Тамара Скрозза је у току дискусије рекла да је Кодекс прекршен јер су правила јасна и да су медији морали да траже његову дозволу за објављивање, без обира што ништа није измењено и није објављено ван контекат. Јавни интерес постоји, али није толики да би због тога морала да се крше правила. Са овим се сагласио и Златко Чобовић, који је указао да у овом случају постоји јавни интерес, али да није било разлога да се објављује статус и фотографија, који су преузети без његове сагласности. Медији су могли, рецимо, само да наведу његово име међу онима који тврде да су их је Мика Алексић злостављао, а то што су неки други медији објавили исти пост уз његову сагласност не мења чињеницу да је Кодекс прекршен, јер је ствар његове воље коме ће дозволити да објави оно што је написао. Јелка Јовановић је указала да Комисија мора да буде доследна у примени смерница из Кодекса да медиј мора да се тражи сагласност, јер мисли да ће у вези са овим случајем бити још шкакљивијих и изјава и фотографија. Бојан Цвејић је истакао да медији морају да науче да су обавезни да траже сагласност, без обзира што подносиоцу жалбе у овом случају није објављивањем нанета нека штета. Вида Петровић Шкеро је такође рекла да није битно да ли је њему нанета штета или не, јер ако он жели да оствари право на штету треба да се обрати суду, а Комисија утврђује да ли је прекршен Кодекс, што несумњиво јесте јер је, без дозволе, преузет садржај са затвореног Фејсбук профила. Комисија је одлуку да је прекршена тачка 1поглавља 7  донела са десет гласова „за“ и једним „против“.


3. Наташа Мијушковић је у жалби Савету за штампу навела да је „Информер“ прекршио Кодекс објављивањем колумне Небојше Бакареца који је њен документарни филм о 5. октобру оценио и пре него што је емитован, називајући је у тексту „жутим аутошовинистом“, неким ко је „одувек био симпатизер жутих“, као и особом која ће сигурно направити „фалсификат историје“. Љиљана Смајловић је рекла да није недозвољено објављивање колумне у којој се каже – не морам ни да гледам филм, знам да ће бити пристрасан, као што је, рецимо, дозвољено и рећи: „знам да је Дара из Јасеновца је пропагандни пројекат иако нисам гледао“ и да би Комисија заиста ишла против слободе говора ако би се изјаснила да је то у новинарству недозвољено. Додала је да би Савет требало да бори за један други стандард – а то је да је Наташа Мијушковић тражила од „Информера“ да објави њен одговор на колумну и да је лист то одбио, у том случају би требало да одлучи да је прекршен Кодекс. Са њом се сагласио Бојан Цвејић додајући да би другачија одлука била у супротности са ставом Комисије у вези са првом жалбом. Рекао је и да у тексту нема непримереног речника, нити вулгарности, а наглашено је да је написан пре емитовања филма. Оливера Милошевић је оценила да то што је аутор колумне све тврдње изнео унапред, пре емитовања филма, може да се подведе под слободу говора, квалификације је изнео на основу својих ставова о ауторки и њеном раду. Рекла је да има делова текста који нису у реду, посебно онај који се односи на Наташу Јеремић и оцењицање да зато Наташа Мијушковић није кадра да направи добар документарац, али да је реч о вредносним судовима и да зато не мисли да је прекшен Кодекс. Вида Петровић Шкеро је такође рекла да нема прекршаја Кодекса, јер аутор износи само своје вредносне судове, и зато, без обзира да ли је то ружно или лепо речено, није никакав прекршај. Јелка Јовановоћ је, међутим, истакла да је у дилеми, и то не само због садржаја текста са којим не може никако да се сагласи. Бакарец није ни новинар, ни грађанин, већ политичар, народни посланик, што га обавезује да буде опрезнији у изношењу квалификација. Додала је да сматра да представници и власти и опозиције у скупштини морају да воде рачуна о томе какве ставове износе и да у тексту има елемената увреде на рачун Наташе Мијушковић. Љиљана Смајловић је подсетила да се Комисија не изјашњава о томе шта Бакарец пише, већ о уређивачком потезу да се његова колумна објави, уредник би требало да се изјасни чиме се руководио да то објави. Рекла је да она тај текст не би објавила да је главни уредник, али да то што је објављен није прекршај Кодекса. Поновила је да је посао Савета да се изјашњава о уређивачким потезима, а не о садржају текстова и истакла да би волела да Савет мало енергичније затражи од редакција да на жалбе не одговарају адвокати него да се изјасни редакцијски колегијум и главни уредник, да објасне своју уређивачку одлуку и да је бране. Јелка Јовановић је рекла да у светлу тога сматра да је Кодекс прекршен. Владо Мареш је такође сматрао да је реч о прекршају Кодекса. Рекао је да Бакарец можда није имао намеру да вређа, нити да жели да каже да уредници не треба да објављују мишљења, али да мисли да је ова колумна објављена свесно и са лошом намером. Снежана Андрејевић и Зорица Вишњић су рекле да, по њиховом мишљењу, нема кршења Кодекса, док је Вида Петровић Шкеро закључила да, уколико сматра да је Бакарец урадио нешто што није у реду, Наташа Мијушковић може да га тужи суду и да тражи накнаду штете која јој је начињена, али Комисија утврђује да ли је било прекршаја Кодекса и, по њеном мишљењу, није. Комисија је, по завршетку дискусије, са осам гласова „за“ и три „против“ одлучила да није прекршен Кодекс.


4. и 5. Медин Халиловић поднео је жалбу због објављивања саопштења Медиа центра Исламске заједнице у Србији у којем је, по његовом мишљењу, изнето више нетачних, непроверених информација и квалификација. Другу жалбу поднео је верујући да његов одговор на ово саопштење није објављен у складу са Кодексом. Комисија је о ове две жалбе водила обједињену расправу. У току расправе Вида Петровић Шкеро је рекла да објављивањем саопштења није прекршен Кодекс, али да објављивањем одговора јесте, јер, уколико је био предугачак, редакција је могла да тражи од Халиловића да га скрати, а не да то сами раде. Бојан Цвејић је поставио питање да ли су редакције дужне да одговоре увек објављују у целости, на шта је Јелка Јовановић одговорила да нису, да одговор може да се скрати уколико је дужи од текста на који се односи, али да је недопустиво да се у одговор „убацује“ одговор на тај одговор, као у овом случају. Оливера Милошевић је указала и на то да је иста особа директор Медиа центра Исламске зајендице и уредник агенције САНА, која је објавила саопштење и да ту вероватно постоји неки сукоб интереса, кад је реч о давању прилике Исламској заједници да се изјашњава о одговору на текст. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да објављивањем саопштења није прекршен Кодекс, док је објављивањем одговора прекршена тачка 6 поглавља 4.


6.Трећу жалбу Халиловић је поднео због „неовлашћеног преузимања и објављивања туђег садржаја, без уважавања аутора и извора“. Већина чланова Комисије била је сагласна са тим да у овом случају није реч о кршењу ауторских права. Јелка Јовановић је била уздражана, јер је, како је рекла, тема заиста дегутанта, а нема довољно информација на основу којих би могла да се јасно одреди. Ако је портал СНеwс први објавио инфомацију, ако се у веома краткој форми поноваљају неке реченице у вести на другом порталу, онда то јесте кршење неког ауторског права. Рекла је да Комиија мора да води рачуна о томе да у оваквим случајевима не сме да има различите критеријуме и да треба једнако да третира текстове и фотографије. Златко Чобовић је објаснио да вест о актуелном догађају није ауторско дело, ако је њено преношење у јавном интересу. Овде је реч о вести о смрти једне особе и она, као целина, није ауторско дело, па њеним преношењем не може ни да буде повређено ауторско право. Комисија је са десет гласова „за“ и једним „уздржаним“ одлучила да није било прекршаја Кодекса.


7. Жалба је поднета због кршења одредби Кодекса које се односе на забрану дискриминације, јер је наведена национална припадност наводних пљачкаша. Чланови Комисије су се сагласили са оценом подносилаца жалбе, истакавши да национална припадност у овом случају није ни у каквој вези са почињеним делом. Јелка Јовановић је посебно истакла да се националност наводи готово увек када су питању Роми, што није случај код других националности, те да се тако шире стереотипи и предрасуде, против којих морамо да се боримо. Комисија је зато једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 поглавља 4 и тачка 4 поглавља 5.


8.Бојан Цвејић, уредник онлајн издања листа „Данас“, поднео је жалбу Савету за штампу на више портала због непоштовања ауторских права, јер су преузели вест о томе да је Драган Бујошевић поново изабран за директора РТС и потписали је као своју. Бојан Цвејић је био изузет из расправе и одлучивања о овој жалби. Златко Чобовић је, у расправи, истакао да је Кодекс несумњиво прекршен, јер је реч о ауторском делу, чији је повод дневни догађај. Текст има 3685 карактера, од којих је „Блиц“ преузео око хиљаду, а остали медији око 600 карактера. Сви су извукли по један сегмент, објавили то као своју вест, нису навели ни одакле су је преузели ни аутора текста. Додао је да треба сугерисати редакцијама да одговарају на жалбе, а не да то раде адвокати, који не разумеју и шаљу бесмислене одговоре, као адвокати „Курира“, да ово није ауторско дело. Оливера Милошевић је такође рекла да адвокати не разумеју оно што је новинарима у овом случају сасвим јасно – сви знамо колико је важно ко први нешто објави, ово што су други медији објавили је класично преписивање, са којим новинари често имају проблема, јер се, за разлику од фотографије, текст може прекројити тако да није очигледно да је преписан. Љиљана Смајловић је рекла да није сасвим сигурна да ли је овде реч о кршењу ауторских права или о плагијату, али да би волела да се Комисија сагласи око једне ствари и да то буде порука редакцијама. Рекла је да разуме да је ово нека врста ексклузиве до које је „Данас“ дошао тако што им је вест јавио члан редакције који је и члан УО РТС. Могуће је да је и другим медијима неко могао да јави исто то да је Бујошевић изабран, али мора да се назначи ко је први нешто објавио. а не да се наводи „како сазнаје Курир“, кад је „Данас“ то већ први сазнао. Мора се то признати редакцији која је прва нешто објавила и то мора свака следећа да помене, односно треба поштовати стандард који постоји у западном новинарству. Рекла је да је Комисија у претходом периоду, нажалост, имала различите критеријуме у вези са плагирањем текстова и подсетила на случај када није донета одлука да је „Курир“ прекршио Кодекс преписујући читаво истраживање „Пиштаљке“ и да је чак проценила да је „Курир“ могао и сам да дође до истих сазнања девет месеци касније. Снежана Андрејевић је рекла да медији нису преузели цео текст, али колики год део да су преузели требало је да потпишу „Данас“. Она је такође рекла да се не може редакцијама забранити да ангажују адвокате, али да треба инсистирати да не одговарају они на жалбе, јер адвокати не разумеју „новинарски начин“, а новинари не разумеју правнички начин. Адвокати одговарају правничким језиком и онако како су научени да одговарају суду, техником која им је позната. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да су сва четири медија прекршила тачке 1 и 2 поглавља 9.


9. Милица Ивановић, уредница портала „Југ медиа“ жалила се Савету јер се препознала у коментару читаоца објављеном на порталу „ЈУГПресс“ у којем је, између осталог, наведено да уредница једног медија доставља ИП адресе читалаца градоначелнику. Генерална секретарка је обавестила чланове Комисије да су и она и председавајући били у дилеми да ли ова жалба испуњава формалне услове јер у коментару није наведено име Милице Ивановић, али да су одлучили да жалбу ипак доставе Комисији, с обзиром да сама тврди да се препознала у коментару, с тим што Комсија може одлучити да жалбу одбаци. Љиљана Смајловић је рекла да мисли да је добро да Комисија о овоме разговара, без обзира на то да ли ће успети да донесе одлуку, као и да се диви храбрости жене која се усудила да каже да се препознала и да поднесе жалбу због тога. Додала је да мање симпатија има за то што није хтела да се обрати редакцији, односно да пошаље деманти, јер мисли да би то требало да буде услов за обраћање Савету. Вида Петровић Шкеро је рекла да не би требало да се разговара о томе да ли је она имала право да се жали или не, него да ли је у реду објавити коментар којим се неко оптужује да доставља градоначелнику идентитете особа које пишу коментаре. Имајући у виду садржину коментара, свака од уредница пет портала из Лесковца је могла да се препозна и сваку од њих такав коментар може да дискредитује и зато није важно ко је поднео жалбу, јер је свака могла да се жали, него оно што је садржина жалбе – а то је да је изостала новинарска пажња пошто је објављено нешто што је чисто нагађање и што представља озбиљну оптужбу која се односи без икаквог доказа. Тамара Скрозза је рекла да је она не би објавила окакав коментар да је уредница, али да има дилему јер Комисија сада треба да одлучи да ли је Кодекс прекршен у односу на Милицу Ивановић, а она у коментару није поменута и формално – правно нема основа да се одлучи да је њој нанета штета. С друге стране, реч је о малој средини и сасвим је сигурно да се не само она препознала, него да су и многи други повезали тај коментар са њом. Додала је да јој је због свега тога јако тешко да пресуди и да ће вероватно бити уздржана. Оливера Милошевић је рекла да је делимично сагласна са Тамаром и да и сама има дилему да ли је реч о Милици Ивановић, али да је, с друге стране, потпуно сагласна са Видом и да зна да има пет колегиница које могу да се осете прозваним никада не би објавила овакав коментар, јер није спорно да је реч о недоказаној оптужби. Питање је само да ли је Милица Ивановић особа на коју се он односи. Додала је и да је ово оголело слику стања у локалним медијима, у којима се годинама води нелојална борба и да јој је јако жао због тога. Снежана Андрејевић је нагласила да претерени формализам није допуштен у оваквом одлучивању и да Комисија не може да одбије да расправља о овој жалби само зато што неко није поменут именом и презименом, већ треба ствари сагледати из другог угла – да се њој чини да уредница ЈУГПресса, на чијем порталу је објављен коментар, није у сукобу са свим уредницама, већ само са Милицом Ивановић, а осим тога није наведно ни да су друге уреднице у добрим односима са градоначелником, према томе, подноситељка жалбе није у истој позицији као остале уреднице, како то представаља уредница „ЈУГПресса“. У коментару је изнета веома озбиљна оптужба, која не само да изазива неповерење у тај медиј суштинске природе, већ тај медиј може да због тога буде угашен, јер је главни уредник урадио нешто што је неморално и што је кривично дело. Зато мисли да Кодекс јесте прекршен. Владо Мареш је рекао да ће бити уздржан, јер иначе мисли да не треба уопште да се разговара о жалбама једног медија на други. У овом случају добро познаје обе уреднице и не разуме шта им ово треба. Не жели, рекао је, да се сврста ни на једну страну, а мисли да у наступу и једне и друге има мало злобе и малициозности, можда и подметања, па чак и прекршаја Кодекса, али да не жели да у томе учествује и да их обе „моли да седну и да ово реше“. Зорица Вишњић је рекла да је то посматрала из другог угла – ако има храбрости у томе да неко каже да се препознао у коментару, храбро је и да се остави коментар у којем су неки препознали и уредницу „ЈУГПресса“. Можда је она мислила да се односи на њу, па га је зато оставила. Навела је да је ово веома „клизав терен“ и да Комисија треба сада да нагађа на кога се коментар односи, у кавим су њих две односима, у каквим је односима са осталим колегиницама …и да је Комисја доведена у ситуацију да бира коме ће да верује. Додала да је уредница показала доста добре воље да се проблем реши и да се на најбољи начин изађе из тога, понудила и да уклони коментар, док је Милица Ивановић инсистирала да се открије аутор коментара, а својим читаоцима се заклиње да никада неће открити њихов идентитет.. Златко Чобовић је рекао да је легитимно право да се неко препозна, али да из жалбе не може да се закључи да се то заиста односи на Милицу Ивановић и да он не може да је препозна у коментару. Истакао је да не воли да буде уздржан, али овога пута не зна како да се изјасни. Да не може да је повеже са коментаром и да зато не може да одлучи рекао је и Драган Ђорђевић. Љиљана Смајловић је рекла да није тачно да је Комисија доведена у ситуацију да одлучује коме ће да верује, већ да треба да се изјашњава о томе да ли је ово професионалан поступак уредника да четири особе доведе у ситуацију да могу бити отужене без доказа. То је, како је истакла, уреднички пропуст. Јелка Јовановић је навела да познаје и обе уредница и прилике у Лесковцу и да мисли да је коментар могао да буде објављен и због техничког пропуста, а уредница је понудила и да објави одговор и да скине коментар, тако да је Милица Ивановић имала могућност да уопште не дође до расправе пред Комисијом за жалбе. Додала је да она не би објавила такав коментар, али да мисли да је јако незахвално одлучивати, посебно што је Милица имала могућности да избегне расправу пред Саветом и да се случај реши медијацијом, Снежана Андрејевић и Љиљана Смајловић су рекле да то није од утицаја на заштиту, односно да се не губи право на заштиту тиме што неко није прихватио предлог редакције. Љиљана Смајловић је рекла да је из понуде јасно да су и у редакцији свесни да су погрешили, али није јасно зашто нису уклонили коментар, уместо што преговарају о томе.Вида Петровић Шкеро је упитала да ли је професионално објавити тај коментар, ако је свако у Комисији рекао – ја то не бих пустио? Комисија је, по завршетку дискусије, најпре одлучивала о томе да ли ће одбацити жалбу из формалних разлога. Жалба није одбачена, јер је за то да се о жалби одлучује гласало седам чланова Комисије, док су четири члана била за то да се одбаци. Комисија, међутим, није успела да донесе одлуку о томе да ли је прекршен Кодекс, јер је „за“ такву одлуку гласало пет чланова Комисије, „против“ није био нико, али је шест чланова остало уздржано, па за одлуку није било потребне већине од седам гласова.


10 . и 11. Комисија је водила обједињену расправу о жалбама члана Комисије Бојана Цвејића и Пријатеља деце Србије, у којој Цвејић није учествовао. Жалбе се односе на укупно 30 текстова о истом догађају – самоубиству дечака у Панчеву. Тамара Скрозза је оценила да су сви текстови који су предмет жалбе „брука и срамота“ и да не може да се опорави од тога шта је све објављено и „трансфера блама због тога“, као и да је ово један од већих скандала у нашим медијима. Она је истакла да је образложење адвоката „Курира“ да мајку нису ништа питали, већ су новинари седели са њом и бележили шта је говорила, заиста поразно, јер указује на недостатак било какве емпатије и свести о поседицама тога што објављују. Вида Петровић Шкеро је истакла да блуровано лице мртвог детета није никаква заштита, јер се деца нису штитила уопште – све што је објављено је потпуно страшно. Позивање на јавни интерес је такође потпуно неприхватљиво, јер је јавни интерес да надлежне службе раде на томе да се овакви случајеви не дешавају, а извештавање медија на овакав начин да се од тога први сензација која ће продати новине превазилази јавни интерес. Истакла је да не постоји никакав јавни интерес да се, рецимо, сазна да се дечак убио због девојчице или зато што је сазнао да неће бити примљен у школу, па да се ту уплићу и родитељи – ништа од тога није јавни интерес кад је реч о заштити деце. Она ја нагласила и да је страшно да пуномоћник „Курира“, који се дуго бави медијским правом, злоупотребљава процесна овлашћења на овакав начин, када је реч о извештавању које превазилази сваку границу пристојности. Љиљана Смајловић је рекла да редакцијама Комисија треба да објасни да то што њихове читаоце нешто интересује, не значи да је то јавни интерес и да је наш посао да стално тражимо баланс између слободе изражавања и приватности. Снежана Андрејевић је рекла да, нажалост, не постоји дефиниција јавног интереса, али у неким пресудама Европског суда постоји одређење да се јавним интересом не може сматрати нешто што је неморално, небулозно и сл. Навела је да јој је било јако тешко да чита ове текстове и да не зна на који начин да изрази своје гнушање због таквог „информисања“. Ово је пример шта никако не треба радити и Комисија мора, у образложењу, врло строго да то осуди. Комисија је потом, у два одвојена гласања, једногласно одлучила да су сви медији на које се жалбе односе прекршили тачке 4 и 5 поглавља 4, тачку 7 поглавља 6 и тачке 1 и 2 поглавља 7.
12. Гвозден Николић поднео је жалбу због коментара читалаца за које је сматрао да су увредљиви и да садрже неосноване оптужбе и клевете. Бојан Цвејић је рекао да мисли да нема потребе да се о овоме посебно расправља, већ је више пута било речи о оваквим коментарима, неспорно су увредљиви и Комисија треба да донесе одлуку као и у претходним сличним случајевима. Јелка Јовановић је, међутим, рекла да ће она бити уздржана, јер је овде реч о злоупотреби Комисије, односно о нечему што превазилази њене капацитете. Са њом се сагласио и Владо Мареш, а Тамара Скрозза је рекла да је она „традиционално“ уздржана у овом случају. Подсетила је да се много пута већ дискутовало о сукобу два портала, да је реч о злоупотреби Савета, која постаје све гора и да не види могућност да својом одлуком може да допринесе да се нешто поправи и додала да би било занимљиво направити анализу колико је било жалби са једне и са друге стране. Зорица Вишњић је рекла да ће и она бити уздржана из истих разлога. Комисија је након тога са седам гласова „за“ и четири „уздржана“ одлучила да су прекршене тачка 5 поглавља 1  и тачка 6 поглавља 4.

Седница је завршена у 20.15 сати.


Записник водила Председавајући

Гордана Новаковић Драган Ђорђевић

 

 

 

Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 25.02.2021

 

Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 25.02.2021 можете погледати на нашем Yоутубе каналу, путем следећег линка:

Најава седнице Комисије за жалбе 25.02.2021

 

 

 

 

Седница Комисије за жалбе биће одржана у четвртак, 25.фебруара 2021.године у 18 сати.

Комисија ће разматрати следеће жалбе:

  1. Исламска заједница у Србији- SNews
  2. Никола Милосавић Алексић  – Блиц,Информер
  3. Наташа Мијушковић  – Информер
  4. Медин Халиловић  – СAНA – три жалбе , 1, 2 , 3 
  5. Roma World – Ало
  6. Бојан Цвејић– Ало,Курир, Блиц, Информер
  7. Милица Ивановић  – JUGPress
  8. Бојан Цвејић  – Блиц,  Информер,Република.рс, Pink.rs
  9. Пријатељи деце Србије – Курир, Информер, Вечерње новости , Aло, Српски телеграф /Пепублика.rs, Tелеграф.rs
  10. Гвозден Николић – OzonPress

Седница ће, због епидемилошке ситуације, бити одржана на плафторми Зоом

 

 

Скупштина слободне Србије компанијама: Престаните да се рекламирате у медијима који крше кодекс


(Извор: Данас) Скупштина слободне Србије позвала је домаће и стране компаније које држе до концепта друштвене одговорности, да хитно престану да се рекламирају у медијима који континуирано и свакодневно крше новинарски кодекс.
„Поручујемо компанијама да намерно кршење новинарског кодекса, односно пропагандна злоупотреба медија, не представљају само акт непрофесионалног понашања, већ остављају и веома озбиљне последице“, пише у саопштењу.

„Медији попут режимских таблоида и телевизија дубински разарају наше друштво, уништавају људске животе бавећи се примитивном политичком пропагандом, обмањују грађане, промовишу мржњу и насиље и поништавају моралне вредности цивилизованог друштва“, навела је Скупштина слободне Србије.

Та група личности је указала да истраживања показују да је у Србији све више кршења новинарског кодекса, за шта одговорност сносе и компаније које својим плаћеним огласима подржавају и медије који то чине.

Компаније које је на било који начин власт у Србији „уценила да морају да се оглашавају у режимским медијима“, Скупштина слободне Србије је позвала да о томе обавесте јавност.

https://www.danas.rs/drustvo/skupstina-slobodne-srbije-kompanijama-prestanite-da-se-reklamirate-u-medijima-koji-krse-kodeks/

Истраживање: Свака шеста вест са насловница дневних листова у Србији лажна


(Извор: Данас) На насловним странама српских дневника готово сваки шести наслов објављен током 2020. године био је лажна вест, показало је истраживање „Спољнополитичке последице ковид-19 кризе по Србију” које је спровео Савет за стратешке политике (ЦФСП) уз подршку амбасаде САД.

Истраживање које ће бити представљено вечерас на онлајн конференцији „Епидемија лажних вести“ показало је да су на насловним странама као главна тема најзаступљеније биле вести везане за корона вирус – укупно 26,9 одсто и дневна политика – 17,5 одсто, а од великих спољнополитичких партнера најзаступљеније су биле САД (170 пута), Русија (84 пута) и ЕУ (50 пута).

Циљ истраживања била је анализа начина на који су током прошле године на насловним странама домаће штампе представљани са једне стране западни партнери Србије (САД, ЕУ и НАТО) а са друге Кина и Русија.

Анализом су обухваћене 2.673 насловне стране пет дневних новина (Вечерње новости, Данас, Блиц, Курир, Политика, Информер, Ало и Српски телеграф) од 1. јануара до 31. децембра 2020.

Од укупно 2.673 главне теме, лажне вести чине 16,8 одсто.

Сразмерно укупном броју највише лажних вести на насловним странама српске штампе објављено је о Западу и НАТО, а најмање о ЕУ и Кини.

Најнегативније се извештавало о Западу уопштено и о НАТО, а најпозитивније о Русији и Кини.

Од укупно 463 наслова који су током прошле године на првим странама биле посвећене САД, 28,7 одсто биле су лажне вести. Више од половине – 51,1 одсто вести о САД имало је неутралну конотацију, 29,3 одсто било је позитивне конотације, док је најмањи проценат наслова имао негативну конотацију – 19,6 одсто.

Готово половина наслова о САД – 46,9 одсто били су сензационалистички.

Руска Федерација током 2020. на насловним странама у дневној штампи у Србији нашла се укупно 209 пута. У две трећине случајева о Русији се у извештавало позитивно – 66 одсто наслова, а негативних наслова било је 8,1 одсто.

Лажне вести чине 24,4 одсто од укупног броја наслова повезаних са Русијом, а елементи сензационализма уочени су у 48,3 одсто вести.

ЕУ је прошле године посвећено 200 текстова на насловним странама српске штампе, а свака пета вест (20 одсто) била је лажна.

О ЕУ се у највише случајева извештавало неутрално – 47 одсто од укупног броја наслова, 36,5 одсто биле су вести у негативној конотацији, а само 16,5 одсто наслова има позитивну конотацију. Елементе сензационализма имало је 30 одсто вести о ЕУ.

Кини су током прошле године на насловним странама посвећене 102 вести, од тог броја 21,6 одсто чине лажне вести, а 45 одсто биле су сензационалистичке.

О Кини је највећи број наслова имао позитивну конотацију – 61,8 одсто, док је само 6,8 одсто наслова о Кини имало негативну конотацију.

НАТО се на насловним странама током 2020. помиње укупно 43 пута, а од тог броја 41,9 одсто биле су лажне вести. Више од две трећине наслова (67,4 одсто) било је негативне конотације, а 62,8 одсто вести повезаних са НАТО биле су у сензационалистичке.

Само два наслова о НАТО имали су углавном позитивну конотацију од којих је један означен као лажна вест.

Од укупно 35 наслова у којима се говори о Западу уопштено, 15 (око 43 одсто) су биле лажне вести. Више од две трећине (71,4 одсто) наслова о Западу имало је негативну конотацију, а више од половине наслова (57,2 одсто) били су сензационалистички.

Поред анализе насловних страна дневне штампе, други део истраживања обрадјује ставове студената Факултета политичких наука о темама у вези са спољном политиком Србије у току пандемије.

Аутори истраживања које ће бити представљено на вечерашњој онлајн конференцији „Епидемија лажних вести“ су Дајана Остојић и Милош Михајилица.

https://www.danas.rs/drustvo/istrazivanje-svaka-sesta-vest-sa-naslovnica-dnevnih-listova-u-srbiji-lazna/

УНС: Листовима који предњаче у кршењу Кодекса новинара око 220.000 евра на медијским конкурсима

 

(Извор: Данас) Издавачи листова Ало, Курир, Српски телеграф и Информер добили су током прошле године око 220.000 евра на медијским конкурсима иако су предњачили у кршењу Кодекса новинара, пренело је данас Удружење новинара Србије (УНС).
По шестомесечном мониторингу Савета за штампу за 2020. годину, у 928 текстова објављених у листу Ало прекршен је Кодекс новинара, док је на другом месту по броју прекршаја Курир са 651 текстом.

То по наводима УНС-а није била препрека да буџетом Новог Пазара за 2021. годину буде планирано да пројекти издавача листова Ало и Курир буду суфинансирани са 600.000, односно 300.000 динара иако правилник прописује да комисија приликом доделе новца мора да води рачуна да ли су медији који конкуришу, у претходној години кршили закон и новинарски кодекс.

https://www.danas.rs/drustvo/uns-listovima-koji-prednjace-u-krsenju-kodeksa-novinara-oko-220-000-evra-na-medijskim-konkursima/

Самоубиство професије

(Извор: Цензоловка) Пре извесног времена се овдашња медијска групација похвалила да је прва у Србији која има менаџера за етичке стандарде чије ће искуство из Савета за штампу и новинарског удружења помоћи у поштовању професионалних стандарда.

Звучало је добро

 И охрабрујуће, поготово што је у питању професионалац који је дугогодишњим преданим радом у Савету за штампу допринео неспорном расту угледа овог саморегулаторног тела. Деловало је да су и поједини таблоиди схватили да морају да се мењају и пазе шта објављују.

Прекјуче се десила трагедија у којој је преминуло малолетно лице чије је тело пронађено у реци Тамиш. Акција проналажења претворена је у ријалити програм у којем су својим писањем и снимањем Етички кодекс новинара Србије, према наводима НУНС-а, прекршили следећи медији: РТС, Нова.рс, Курир, Еспресо, Телеграф, Вечерње новости, Блиц, Информер, Република/Српски телеграф, Објектив, Директно, Ало, Б92, Пинк и Прва.

Прекршена су правила о поштовању приватности, одговорности новинара и новинарској пажњи. Оваквим извештавањем је прекршено дословно све…

Трагично у овој трагедији је да се на прсте једне руке могу набројати медији који се нису приклонили великој већини која је у исти блок прекршитеља сврстала јавни медијски сервис, таблоиде, провладине и опозиционе сајтове… Зато је ово за мене речит пример самоубиства професије које не може бити правдано интересом јавности.

 

Изузев саопштења новинарских удружења, о овом нико не пише нити говори. Зато што су ваљда сада скоро сви на истој, срамотној страни. Ујединила их је трагична смрт малолетника и неописив бол његове мајке у којем као да сладострасно уживају.

Једина је глас подигла новинарка Анне Мари Ћурчић, која је са неколико потресних објава на твитеру указала колико је све то погрешно. Не знам шта боље и више могу да кажем и напишем него да цитирам њене твитове у којима је сублимирана неописива бол некога ко је искусио губитак, а ко са друге стране зна како треба да функционишу медији.

 

Више пута сам био  у ситуацији да будем део реакција на покушај самоубиства, подршке здравствене, психолошке, психијатријске и, наравно, не могу да уђем у ципеле родитеља, или саме особе која је доведена у стање да покуша самоубиство, али морао сам да се суочим са чињеницама: да немамо никакав озбиљан систем за ефикасније суочавање са овим проблемима, ситуацијама, одговором.

 

И то је системски проблем који је тема за други текст.

 

***

 

Недавно ми се обратила Ан Мари Ћурчић  испред неформалне грађанске иницијативе „За Тебе #ВАЖНОЈЕ“, која има за циљ промоцију заштите и унапређења менталног здравља, а Ан Мари је овако описује:

 

„Иницијатива је покренута у децембру 2018. године, а њене активности, путем истоименог Фацебоок и Инстаграм налога, тренутно прати око 18 хиљада људи из целог региона. Трудимо се да делећи пре свега едукативне садржаје из проверених извора, односно кредибилних извора, као и кроз охрабривање појединаца да отворено говоре о изазовима менталног здравља с којима се суочавају, дамо допринос како у едукацији шире јавности, тако и у дестигматизацији особа које се носе са менталним, односно психолошким потешкоћама или поремећајима.

 

Прошле године смо, уз подршку Фондације Дивац, Балканског фонда за демократију и Амбасаде Краљевине Норвешке у Београду покренули и нашу wеб страницу www.вазноје.орг за коју се надамо да ће, временом, како је надаље будемо градили, постати један од релевантних извора информисања на тему заштите и унапређења менталног здравља. Уједно смо, на Светски дан менталног здравља (10. октобар) организовали и нашу прву, у надамо се, низу трибина посвећених овој важној теми, а крајем прошле године, покренули смо и успешно остварили иницијативу да Национални СОС линија за превенцију суицида буде бесплатна са фиксних и свих мобилних мрежа. Неке од акција/кампања које смо у претходном периоду реализовали можете наћи и на нашој wеб страници.

 

Обраћамо Вам се са молбом да нам, ако је могуће, помогнете у реализацији једне донаторске акције. Наиме, издавачка кућа „Креативни центар“, недавно нам је донирала 450 примерака књиге „Моћ да се спречи самоубиство“, аутора Ричарда Нелсона и Џудит Гелас. Књига је драгоцени водич за тинејџере који и те како могу одиграти важну улогу у превенцији суицида – феномену који је, на шта упозорава и Светска здравствена организација, све присутнији у популацији адолесцената (суицид је други узрок смрти у популацији младих од 15-29 година).

На наш позив да нам се заинтересовани за примерке књиге јаве, одговорило је више од 20 школа и организација, као и више појединаца из целе Србије, као и Босне и Херцеговине.

Како као неформална и непрофитна иницијатива не располажемо новчаним средствима, молимо Вас да нам изађете у сусрет и помогнете у реализацији ове донаторске акције кроз покривање поштанских трошкова испоруке примерака књиге….“

Фонд Б92 ће помоћи ову иницијативу, али то је само мрва у мору нерегулисаних проблема. Можда на првом месту можемо учинити нешто да овакве књиге буду доступне свим родитељима и деци потпуно бесплатно. За почетак.

А исто тако, за почетак бисмо могли и само да поштујемо законе и кодексе.

Samoubistvo profesije

Резултати рада Комисије за жалбе и поштовања Кодекса новинара у дневним новинама од јула до децембра 2020. године

 

 

 

 

(представљени 2. фебруара 2021. на онлајн трибини преко апликације Зум)

У текстовима осам дневних листова у другој половини прошле године забележено је укупно 3.724 прекршаја Кодексa новинара Србије, показује мониторинг Савета за штампу, што представља пад прекршаја у овим медијима у односу на 2019. годину.

Савет је лане, међутим, добио значајно већи број жалби у поређењу са претходним годинама.

На онлајн конференцији Савета за штампу под називом „Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2020. години“ у уторак, 2. фебруара представљени су резултати мониторинга осам штампаних медија са националном покривенишћу, од јула до децембра прошле године, у којима је у 3.643 тексту забележен прекршај бар једне тачке Кодекса новинара Србије.

Уколико се ова статистика саморегулаторног тела пореди са налазима из претходних година, уочава се благи пад броја прекршаја, али учеснице трибине новинарке Тамара Скрозза и Вера Дидановић упозоравају да се не може начелно закључити да су се медији „поправили“ у погледу етике.

Скрозза је као пример за то навела да годинама прати листове Информер и Српски телеграф који су били „шампиони“ у кршењу Кодекса, те да су 2020. године имали мањи број прекршаја, али да не сматра да су се „поправили“ у погледу етике. Оба листа су у текстовима о епидемији ковида 19  „форсирали“ саговорнике чије су изјаве опасне по јавно здравље, појаснила је она.

Током друге половине прошле године посматрани су листови Ало, Блиц, Вечерње новости, Данас, Информер, Курир, Српски телеграф и Политика. Прво место на листи по броју прекршаја новинарског кодекса заузео је Ало, док се у самом зачељу те листе налазе Политика и Данас.

У шестомесечном мониторингу Савета, у листу Ало забележен је рекордан број текстова (928) у којима је прекршен Кодекс, следе – Курир (651), Вечерње новости (627), Српски телеграф (594), Информер (509), као и Блиц у којем је било 240 таквих случајева. Најмање су професионалне стандарде кршили Политика (32) и Данас (35), речено је на трибини.

Анализа је показала да штампаним медијима „велики проблем“ и даље представља извештавање о малолетницима, а примећена је и изражена политичка острашћеност посебно на првим странама тих листова. Новинарке Скрозза и Дидановић објасниле су да је посебан осврт ове шестомесечне анализе посматраних дневника био на текстовима о малолетницима, као и да се примећује да медији опет нису штитили идентитет деце.

„С изузетком Данаса и Политике, сви посматрани медији праве исте грешке – откривају идентитет малолетника или уколико је дете жртва откривају идентитет особе осумњичене да је вршила некакве кривичне радње над дететом, а тако се открива идентитет малолетника“, подвукла је Скрозза.

Пракса, али и бројеви показују да медији не воде рачуна о правима деце, па тако анализа Савета показује да је лист Ало у 84 таква текста прекршио Кодекс новинара, у 55 Вечерње новости, у 52 Курир, у 19 Информер, у 11 Српски телеграф, а у Блицу је било седам таквих случајева.

У другој половини прошле године таквих случајева није било ни у Политици нити у Данасу. Учеснице трибине, које су, иначе, радиле овај мониторинг, закључиле су да ће се у пракси право побољшање медијске слике у погледу новинарског кодекса показати управо у начину на који се извештава о малолетницима, а када се деси неки јавни скандал.

Присутне новинаре занимало је и колико су медији показали професионалност извештавајући о актуелном случају злостављања у школи глуме Мирослава Алексића. „Медији су се обрукали и огрешили и о жртве и о осумњиченог за кривично дело“, сматра новинарка Скрозза, док је генерална секретарка Савета Гордана Новаковић рекла да за сада није стигла нити једна жалба на писање медија о том случају. Извештавање медија о овој теми, иначе, није било обухваћено овим мониторингом, јер се то догодило након посматраног периода.

Проблематичнa поглављa

Штампани медији су у посматраном периоду најчешће кршили тачке из четвртог поглавља Кодекса новинара (Одговорност новинара), затим из седмог (Поштовање приватности), као и првог поглавља новинарског кодекса (Истинитост извештавања).

У медијима који су били фокус анализе, прекршаји из ова три поглавља највише се бележе још од 2016. године, али мониторинг из прошле године показује благи пад прекршаја из првог и четвртог поглавља Кодекса новинара, док се скок бележи у седмом поглављу, речено је на трибини.

У осам дневних листова, ипак, за шест месеци прошле године највише прекршаја забележено је у четвртом поглављу – укупно 2.185 прекршаја у посматраним листовима, затим у седмом – 1.170, док је у првом поглављу било 873 прекршаја.

Раст броја жалби

Чланови Комисије за жалбе Савета за штампу прошле године у највећој мери су доносили одлуке да су медији кршили тачке из првог поглавља Кодекс новинара које се односи на истинитост извештавања – 59 таквих случајева, истакла је на трибини генерална секретарка Савета Гордана Новаковић.

На адресу Савет за штампу у 2020. години стигле су 163 жалбе на медијске садржаје, што је двоструко више него 2019, и значајно више у односу на све претходне године, навела је она и објаснила да се пораст жалби не може повезати са пандемијом ковида-19, јер се тек двадесетак њих односило на извештавање у вези са вирусом.

„Од 163 жалби, Комисија за жалбе Савета за штампу разматрала је 118. Утврђено је да, нажалост, у само 16 случајева Кодекс новинара није прекршен“, рекла је Новаковићева, која је додала и да је само десет жалби решено медијацијом, што је смањење у односу на претходне године.

Савету за штампу стигло је највише жалби од појединаца – 91, потом 21 жалба од удружења грађана, 19 жалби од медија и новинара, 16 су поднели чланови Комисије за жалбе, 13 државни органи, две фирме, а једну изборна листа.

Како су листови кршили етику у 2020.

Новинарке Тамара Скрозза и Вера Дидановић детаљно су анализирале текстове дневника у којима је прошле године немилице кршен новинарски кодекс.

Тако је лист Ало, рекордер у кршењу новинарске етике, најчешће кршио одредбе које се односе на извештавање о трагедијама и кривичним делима, а примећено је и учестало непоштовање културе јавне речи и објављивање порнографских садржаја.

„У текстовима који се односе на опозицију, често се лист ослања на анонимни извор и избегава да те наводе провери консултујући више извора, а нарочито особу или групацију на коју се текст односи. Често извештава у интересу власти, тако што не преноси потпуну информацију и прећуткује чињенице, а повремено користи и наслов који није подржан самим текстом“, рекла је Дидановићева.

Дневник Курир је и ове године на другом месту по броју прекршаја Кодекса новинара али је у поређењу са 2019, за око 40 процената смањио број прекршаја. То „побољшање“ се пре свега односи на означавање промотивних текстова, као и на поштовање културе и етике јавне речи.

„Овај лист, међутим, правио је готово идентичне прекршаје као и лист Ало, а забележена је и серија текстова у којима је очигледно заступао интересе издавача“, рекла је новинарка Вера Дидановић.

Петар Јеремић је на трбини, међутим, изнео да је за Курир радио интерни мониторинг и да се не слажу бројеви када је реч о кршењу Кодекса. „Нама је у интересу да поправимо ситуацију и смањимо број прекршаја. Не споримо да смо имали прекршаје Кодекса, али по мом мониторингу ми смо далеко испод других у укупном броју“, рекао је он.

Лист Блиц у два наврата је током периода посматрања на најгрубљи начин прегазио професионалне стандарде, иако статистика показује да овај дневник у највећој мери поштује етику.

„Овај лист, рекло би се, поправио се по свим параметрима, али су направили два најозбиљнија инцидента у кршењу Кодекса, пре свега у случају погибије дечака у Земуну“, указала је Скрозза. Други пример, навела је, био је када је Блиц на насловници објавио фотографије вођа криминалних кланова и на једној од њих приказао човека који нема везе са тим групама, а потписан је као један од вођа криминалног клана.

У Вечерњим новостима забележен је раст броја прекршаја Кодекса, за скоро 80 одсто, у односу на исти период годину раније. Прекршаји у највећем делу долазе из рубрике Хроника, где се крши претпоставка невиности и угрожава приватност жртава или починилаца.

„Примећен је и повећан број текстова у којима се у политичком извештавању крше одредбе Кодекса на штету представника опозиције и критичара власти“, рекла је Дидановићева и додала да Вечерње новости праве прекршаје и када је реч о обележавању комерцијалног оглашавања, како би се такви текстови разликовали од новинарских. „Лист има свој начин ‘обележавања’ једног броја таквих текстова, али реч је о нумеричкој шифри која није довољно јасна за читаоце“, нагласила је она.

Када је реч о Информеру, из статистике се закључује да овај лист има мање неозначених ПР текстова него раније, као и да се понекад труди да поштује правило претпоставке невиности, рекла је Скрозза. Истакла је, међутим, да се на првим страницама овог листа које су посвећене политици „најгрубље крше одредбе Кодекса које се тичу неоснованих оптужби, непроверених тврдњи, отвореног политичког сврставања, па и потпиривања међунационалне нетрпељивости“.

Српски телеграф остао је доследан да у наставцима извештава о наводним кршењима закона у различитим предузећима и институцијама, не поштујући притом основне одредбе Кодекса, предочено је на трибини.  

Политика са листом Данас дели шампионску позицију када је у питању поштовање Кодекса новинара. „Иако Политика важи за лист наклоњен власти, а Данас за лист наклоњен опозицији, ови медији ипак успевају да одрже какав-такав баланс и објављују текстове у складу са професионалним стандардима“, закључено је.  

Закључци:

– Број прекршаја Кодекса новинара у штампаним медијима опада, али то није показатељ да су се медији поправили у погледу поштовања профе

сионалних стандарда – Штампани медији и даље крше права деце, најчешће откривањем идентитета малолетних жртава

– Листови настављају да у великој мери крше претпоставку невиности

– Број жалби Савету за штампу расте и у највећој мери их подносе грађани појединци

– Жалбе упућене Савету показују да медији и даље највише крше тачке из првог поглавља Кодекса које се односи на истинитост извештавања

– Корона вирус није утицао на увећање броја жалби Савету

ВИДЕО: „Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2020. години“/2.2.2021.

 

Записник са сто осме седнице одржане 28.01.2021

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.109
28.1.2021.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 108. седнице Комисије за жалбе, одржане 28.1.2021. године у 18 сати онлајн.
Присутни сви чланови Комисије: Владо Мареш, Тамара Скрозза, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић, Јелка Јовановић, Бојан Цвејић и Оливера Милошевић
Остали присутни: Предраг Поповић, адвокат Наташе Илић и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Наташе Илић на текст објављен на порталу „Нова.рс“
2. Разматрање жалбе екс Игора Вукотића на фотографију објављену у дневном листу „Блиц“
3. Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст објављен у дневном листу „Данас“

4. Разматрање жалбе Гвоздена Николића на текст објављен на порталу „Озонпресс.нет“


5. Разматрање жалбе Павла Јелесијевића на фотографију објављену на порталу „Глас западне Србије“


Снимак седнице на:

https://www.youtube.com/watch?fbclid=IwAR2ReJe7-cLyaOgFPHGfZV6ukCAkTyaSOrMQvT5DPei2uTtmbk_MCq6-Yg8&v=uFsD7G4bf1g&feature=youtu.be


На претходној седници договорено је да у наредних шест месеци седницама председава Драган Ђорђевић
1.Адвокат Наташе Илић поднео је жалбу због кршења ауторских права, јер је „Нова.рс“ преузела текст са њеног блога и није навела извор, док је као аутора потписала другу особу. У краћој расправи, чланови Комисије за жалбе су оценили да је реч о несумњивој повреди ауторских права, односно прекршају Кодекса. Јелка Јовановић је рекла и да би оњалн медијима требало можда дати неко додатно упуство да треба да јасно и у врху текста назначе ко је изворни аутор, како не би било никакве дилеме, као и да је још боље да се унапред добије сагласност аутора за објављивање. Комисија је, затим, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 поглавља 9.као и смерница за примену у онлајн окружењу из истог поглавља, која се односи на обавезно назначење аутора.
2. Особа која се, по сопственој тврдњи, до пре годину дана звала Игор Вукотић, а која је затражила да се не објављује њено ново име, поднела је жалбу јер је лист „Блиц“ на насловној страни штампаног издања, као и у онлајн издању, објавио његову фотографију означивши га као једног од припадника шкаљарског криминалног клана. Пре одлучивања о самој жалби, Снежана Андрејевић је истакла да је неопходно утврдити ко је заправо жалилац у овом случају, будући да Игор Вукотић не постоји, јер та особа сада има друго име и ово не може бити жалба Игора Вукотића. Генерална секретарка је објаснила да је он, због лоших претходних искустава, затражио да се његов нови идентитет не објављује, на шта је Снежана Андрејевић рекла да је сагласна са његовом анонимизацијом, али да лице у потупку формално-правно није Игор Вукотић и зато би требало да Комисија прво утврди да је прихватила његов захтев. Јелка Јовановић је предложила да се подносилац жалбе означи као „еx Игор Вукотић“ и додала да би, с обзиром на то да се може очекивати да оваквих случајева ускоро буде још, посебно због актуелне приче о злостављају девојака и девојчица у глумачкој школи, Управни одбор Савета требало да усвоји измене Пословника о раду Комисије у том делу, јер Комисија има обавезу и право да штити идентитет тих особа. Снежана Андрејевић је објаснила да Комисија нема посебан правиник о томе, али се може користити пракса Европског суда за људска права, која такве особе означава са „X“, а па тако и Комисија не мора да подносиоце жалби чији је захтев за анонимизацију прихваћен означава иницијалима, као и да би можда требало и да се донесе пропис којим би се регулисале овакве ситуације. У сваком случају, требало би да се сада утврди да је Комисија прихватила оправдан предлог жалиоца да му се не наводи име. Вида Петровић Шкеро се сагласила са тим да је означавање са еx врста амонимизације, те да се то, по међународним правилима, може урадити када неко не жели да му се помиње име. Рекла је да је објављивање фотографија без претходне провере идентитета особа које су на њима, постало готово редовна појава и да на суду сваког месеца има по неколико, а понекад и више десетина таквих случајева, јер медији често преузимају са друштвених мрежа фотографије само на основу нечијег имена, не водећи рачуна о томе колико особа може имати исто име и презиме. Рекла је да је до тог закључка дошла на основу истраживања око 600 пресуда које је недавно радила и да медијима мора да се нагласи да треба да обрате нарочиту пажњу и провере идентитет особа приликом преузимања фотографија са друштвеним мрежа. То је посебно опасно у оваквим случајевима, када може некоме да се уништи живот, јер није реч само о непоштовању личности, већ је постало опасност јер свако збоог имена може да буде означен као припадник клана, силоватељ, педофил. Све три су се сагласиле да је Кодекс несумњиво прекршен објављивањем ове фотографије, са чиме се сложио и Златко Чобовић. Он је истакао и да би Комисија у образложењу одлуке посебно требало да укаже на скандалозно понашање заступника „Блица“, чији покушај склапања „нагодбе“ је најблаже речено безобразлук, јер он каже „урадићу оно што сам иначе дужан да урадим, али под условом да ме не тужиш“. Зорица Вишњић је такође рекла да то треба истаћи у образложењу, јер је реч о класичној уцени. Рекла је и да цео случај личи на „неки хорор филм“ и да је просто невероватно шта некоме може да се догоди. Посебно је указала на то да је лист објавио фотографију из личне карте, а не са друштвене мреже. Комисија је, након дискусије, једногласно одлучила да су прекршене тачка 6 поглавља 4, тачка 1 поглавља 5 и тачка 1 поглавља 7.
3.Геј лезбејски инфо центар жалбу је поднео због ауторског текста потпредседника Двери о најављеном закону о истополним заједницама, који, како је наведено у жалби, дискриминише ЛГБТ особе. Из расправе и одлучивања о овој жалби били су искључени Јелка Јовановић и Бојан Цвејић, који раде у листу „Данас“. У току расправе, Снежана Андрејевић је рекла да је ово типична реакција представника ЛГБТ заједнице на свако противљење доношењу посебног закона о истополним заједницама и да се са тиме сусретала и у току рада радне групе за његову израду, чијим седницама су присуствовали. Нагласила је да она мисли да се дебата мора дозволити и то чак и оштрији начин изражавања од овога. Мишљења о том закону су толико супротстављена да не можемо да захтевамо неки фер плеј када се страсти тако подгреју Рекла је да је она лично за усвајање закона о истополним заједницама, али да мисли да медији треба да дозоволе полемику о томе, као у овом случају и то на странама које су јасно означене да се у њима објављују лични ставови. Новинари ту немају шта да проверавају, да исказују новинарску пажњу и било шта друго, већ је само питање да ли медиј жели да отвори простор за овакву дебату, а да она свакако мисли да треба. Зорица Вишњић је такође мислила да се о овом веома озбиљном и осетљивом закону мора водити дебата, да је то у јавном интересу и додала да јој је жао што подносилац жалбе није послао редакцији реаговање на текст и тако допринео покретању дебате. Тамара Скрозза је, међутим, била супротног мишљења. Навела је да су, без обзира на слободу говора и право да се изрази свој став, употребљене квалификације које су супротне одредбама о култури и етици јавне речи, као и о забрани дискриминације. Свако, истакла је, може да има свој став, али не би требало да људе који су на неки начин „другачији“ квалификује овако како су припадници ЛГБТ заједнице означени у овом тексту. Комисија је зато, одлуку да Кодекс није прекршен донела са осам гласова „за“ и једним „против“.
4. Гвозден Николић је у жалби Савету за штампу навео да је преношењем твита Мирка Поледице који садржи нетачне тврдње, „ОзонПресс“ дезинформисао јавност на његову штету као и на штету „Гласа западне Србије“, чији је власник. Јелка Јовановић је рекла да је начелно сагласна са Тамариним ставом да не треба одлучивати у оваквим сукобима две зараћене „локалне стране“, али да, иако јој је тешко да у томе учествује, овога пута неће бити уздржана, јер мсили да Кодекс јесте прекршен у начину на који се говори о Гвоздену Николићу. Златко Чобовић се није сагласио са тим да је реч о прекршају Кодекса, јер је у питању извештај са дневног догађаја, у оквиру којег је објављен твит човека који је непосредан актер тог догађаја и да зато није било нужно да редакција позове за коментар особу на коју се твит односи. Као илустрацију за такав случај навео је протест просветних радника који су незадовољни висином својих плата Рецимо да редакција извештава са тог актуелног, дневног догађаја и у оквиру тога објављује пост председника једног синдиката који није присуствовао догађају, а твит се односи на догађај и у њему се каже да је министар добио задатак да пљује по учесницима протеста. У том случају, рекао је, редакција не би била дужна да зове министра за коментар. Зато би и редакција ОзонПресса била дужна да зове Николића да су правили неку анализу случаја, али не и приликом извештавања са текућег догађаја. Додао је и да тврдња да је неко добио задатак да „пљује по деци“ не представља оптужби ни клевету због које би био прекршен Кодекс. Снежана Андрејевић је мислила сасвим супротно, јер, по њеном мишљењу, није проблем само у твиту или дневом догађају, него и у тврдњама да су Николићеве фирме добила новац, да би се у одговору на жалбу дало објашњење да то нису фирме које се воде на њега, него на лица која су му блиска. Ове тврдње нису поткрепљене и већ због тога треба утврдити да је прекршен Кодекс. Зорица Вишњић је рекла да не би могла мирне савести да гласа да је прекршен Кодекс, јер је прочитала и текст на порталу „Глас западне Србије“ и да мисли да је објављени твит реаговање на тај текст портала који није ни присутвовао догађају, а извештавао је са њега из туђу фотографију и уз обиље дисквалификација и људи који су у догађају учествовали и медија који су са тог догађаја извештавали. Оливера Милошевић је истакла да је легитимно право ОзонПреса да се бави расподелом средстава на конкурсу за пројектно суфинасирање у Чачку и да је сасвим у реду да се тиме баве. Али, уметање твита у извештај о дневном догађају је нелогочно, а још нелогичније да редакција каже да нема потребе да се зове друга страна, јер је све јасно. По њеном мишљењу, постојао је свакако професионални разлог да се, ако не провере тврдње из твита, бар да прилика другој страни да на њих одговори. Љиљана Смајловић је истакла да је поражена тиме да чланови Комисије још расправљају о томе да ли човека треба позвати пре него што се о њему објаве „најразличитије гадости“ и да су јој несхватљива „натезања“ да постоје неке околности у којима не мора да му се пружи прилика да се брани. Рекла је да зато има потребу да изрази протест, не само због понашања провинцијских медија над којима се „ми као згражавамо“, него и због тога како дискутују чланови Комисије. Додала је да нема никакав спор са провинцијским медијима и да јој се гаде и они који се буне и неће да одлучују о провинцијским медијима, те да није битно да ли су медији провинцијски и да ли се они међусобно свађају, али да Комисија мора да се држи принципа. Зорица Вишњић је рекла да би било добро да је Љиљана Смајловић прочитала и објаву на „Гласу западне Србије“ , због које она не може мирне душе да гласа да је „ОзонПресс“ прекршио Кодекс, када је твит само реакција на тај текст. Смајловић се сагласила да је и тај текст на порталу ГЗС „одвратан“. Бојан Цвејић је рекао да је начелно сагласан са Чобовићем да када медији извештава са догађаја не мора да зове другу страну, али да је у овом тексту споран само твит, који уопште није морао да буде објављен, јер не представља илустрацију догађаја. Рекао је да мисли да је његово објављивање било непотребно, а ако је већ објављен, требало је позвати другу страну. То што Зорица Вишњић каже да је твит реакција на други текст није битно за одлучивање о прекршају Кодекса, навео је и додао да је сам извештај са догађаја коректан.Тамара Скрозза је рекла да је у овом „вишегодисњем рату традиционално и принципијелно уздржана, па ће тако бити и овога пута. Рекла је и да мисли да је то једини начин да се та драма заврши и да зараћене стране нађу неки други начин комуникације, што је, уосталом, и у интересу њихових читалаца и гледалаца. Комисија је, након дискусије, са седам гласова „за“, два „против“ и два „уздржана“ одлучила да је прекршена тачка 4 поглавља 1.
5. Павле Јелесијевић поднео је жалбу Савету за штампу јер је портал „Глас западне Србије“, без дозволе преузео његову фотографију и потписао је као своју. У краћој расправи, чланови Комисије су навели да нема дилеме да је реч о кршењу ауторских права и посебно указали да је бесмислено тумачење уредника портала да сликањем екрана са фотографијом настаје ново ауторско дело и да би у образложењу одлуке требало посебно указати на то. Одлука да су прекршене тачке 1 и 2 поглавља 9. донета је једногласно.


Седница је завршена у 18.50 сати.


Записник водила Председавајући

Гордана Новаковић Драган Ђорђевић

 

«‹ 42 43 44 45›»