1.Игор Вукотић против дневног листа „Блиц“- Жалба решена прекршај Кодекса
2. Гвозден Николић против портала “Озонпресс”- Жалба решена прекршај Кодекса
3. Павле Јелисијевић против портала “Глас Западне Србије”- Жалба решена прекршај Кодекса
4. Наташа Илић против портала “Нова.рс”- Жалба решена прекршај Кодекса
(Извор: Новимагазин) Секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић казала је да је Комисији за жалбе током 2020. године стигло 163 жалбе, што је највећи број жалби до сада.
Новаковић је на видео конференцији рекла данас да су чланови Комисије прегледали 118 жалби и да су у „само 16 случајева“ одлучили да Кодекс новинара Србије није прекршен.
Према њеним речима, 16 жалби решено је медијацијом – што је смањење у односу на претходне године и оценила је да се тиме не показује спремност дневних листова да поштују Кодекс.
Чланица Савета за штампу Тамара Скроза казала је да је осам дневних листова са националном покривеношћу у 3.724 тескта прекршило Кодекс новинара Србије.
Скроза је рекла да је највише кршења било „у првом, четвртом и седмом поглављу односно у поглављима који се тичу истинитости извештавања, дискриминације и претпоставке невиности и заштите приватности“.
Новинарка Вера Дидановић и Скроза сложиле су се да су листови Данас и Политика „добар пример извештавања“ и да су им кршења Кодекса ретка.
Скроза је рекла да је Српски телеграф који је претходних година био „шампион у кршењу Кодекса“ прошле године био „тек на петом месту“.
Како је казала, лист Блиц је имао мали број кршења, али је навела да су Комисији за жалбе током 2020. године стигле две пријаве против писања тог листа.
Прва жалба била је од стране породице погонулог четверогодишњег дечака, јер су новинари Блица „прогањали породицу“ да би добили информације.
Скроза је оценила да је то малтретирање људи који пролазе кроз тешку трагедију.
Друга жалба била је због насловне стране, на коју је стављена фотогарфија особе која „није учесник приче“ са насловне стране.
Она је навела да, иако је Блиц смањио кршење Кодекса претходних година, не може се сматрати да су довољно професионални – због жалби.
https://novimagazin.rs/vesti/239164-savet-za-stampu-u-2020-godini-stigle-163-zalbe-kodeks-prekrsen-u-3724-teksta
(Извор: Н1) Медији су се обрукали и огрешили и о жртве и о осумњиченог за кривично дело, изјавила је данас новинарка Тамара Скрозза о случају злостављања у школи глуме Мирослава Алексића, док је генерална секретарка Савета за штампу Горадана Новаковић рекла да за сада није стигла ниједна жалба на писање медија о том случају.
Скрозза је, истичући да говори у лично име с обзиром да мониторинг Савета за штампу није обухватио извештавање медија о тој теми, јер се радио до 31. децембра, а ово је откривено у јануару, нагласила да су медији ту „да заштите жртве и од себе“.
Ми смо пре неки дан имали ситуацији да имамо текст у коме се наводе подаци из здравственог картона осумњиченог, што је недопустиво, а жртве су препуштене двострукој виктимизацији јавности, оценила је Скрозза на онлајн трибини Савета за штампу.
Дневни лист Ало је најчешће је кршио Кодекс новинара Србије – у протеклих шест месеци 928 пута, док је новинарски кодекс осам дневних новина на територији Србије у протеклих шест месеци прекршило са 3.724 текста.
Новинарке Тамара Скрозза и Вера Дидановић су, на трибини „Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2020. години“, истакле да се бележи пад прекршаја када је реч о кршењу Кодекса, али да је опет реч о високим бројевима.
Према подацима које је представила Скрозза, у протеклих шест месеци било је 265 тектова у којима су прекршена права малолетника, а то су чинили Ало, Вечерње новости и Курир, а пре свега се односи на то да се открива идентитет малолетника.
Листови Данас и Политика скоро да не греше, нагласила је она.
Када је реч о броју садржаја којима се крши новинарски кодекс, ради се о 3.724 текстова, а предњачи Ало са 928, следи Курир са 651, Новости 627, Српски телеграф 594 и Информер са 509 текстова.
Скрозза је рекла да годинама прати Информер и Српски телеграф који су некада били „шампиони“ у кршењу Кодекса, сада их имају мање, али не бих рекла да су се поправили.
Српски телеграф и Информер су, током извештавању о корона вируса и пандемији, форсирали саговорнике чије су изјаве опасне по јавно здравље, додала је она.
Лист Блиц, рекло би се, поправио се по свим параметрима, али што се мене тиче направили су два најозбиљнија инцидента у кршењу кодекса, пре свега у случају погибије дечака (4) у Земуну, указала је Скрозза.
Новинари су прогањали чланове породице, малтретирали људе који пролазе кроз тешку трагедију, истакла је она и навела и други, сада актуелан случај.
Блиц на насловној страни објавио мрежу вођа криминалних кланова и на једној од њих је приказао човека који нема везе са тим групама, а потписан је као вођа од криминалних кланова, упозорила је она.
Дидановић је указала да је дневни лист Ало најчешће кршио одредбе приликом извештавању о трагедијама и кривичним делима, нити је водио рачуна о поштовању претпоставке невиности.
Те новине користе порнографски садржај, рекла је она и додала да у случају Вечерњих новости кршења кодекса се тичу непоштовања претпоставке невиности.
Данас је добар пример поштовања, пропусти се догађају у непрописном означавању комерцијалног садржаја, рекла је Дидановић и нагласила да недостаје друга страна, владајућа странка, као реакција на одређене догађаје.
Курир је други по броју кршења кодекса, али треба рећи да су односу на прошлу годину смањили кршења за 40 одсто, рекла је она.
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић навела је да су им прошле године поднете 163 жалбе, што је дупло више него у 2019. години.
Комисија је одлучивала у 118 жалби, а у 16 случајева је оцењено да Кодекс није прекршен, рекла је Новаковић.
Петар Јеремић је навео да је за Курир радио интерни мониторинг и да се не слажу бројеви када је реч о кршењу Кодекса.
Нама је у интересу да поправимо ситуацију и смањимо број прекршаја. Не споримо да смо имали прекршаје Кодекса новинара, али по мом мониторнгу ми смо далеко испод других у укупном броју, рекао је Јеремић.
Тамара Скрозза је о овој теми говорила и у емисији Дан уживо:
Skrozza: Mediji su se obrukali i ogrešili i o žrtve i o Miroslava Aleksića
Снимак са трибине „Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у периоду од 1.јула до 31.децембра 2020. године“ можете погледати путем следећег линка:
(Извор:Бета) Генерални секретар Савета за штампу Гордана Новаковић изјавила је да је то независно, саморегулаторно тело 2020. године примило 165 жалби, дупло више него годину дана раније, и у највећем броју случајева показало се да је прекршен Кодекс новинара Србије и да су градјани који су му се обратили били у праву.
„Од кад је Савет за штампу почео да ради, жалбе се најчешће односе на кршење првог поглавља Кодекса новинара Србије Истинитост извештавања. То је објављивање дезинформација, нетачних, непроверених информација, из само једног или без извора, неоснованих оптужби, клевета и гласина. Тако је од када је Савет почео да ради, па се и у току 2020. године више од 60 одлука Комисије за жалбе односило на прекршаје ових одредби Кодекса“, рекла је Новаковић за агенцију Бета.
Како је истакла, број жалби је и даље неупоредиво мањи него број прекршаја утврдјених кроз мониторинг који Савет за штампу већ пет година спроводи пратећи осам дневних листова са националном покривеношћу.
„Неки не знају да могу да нам се обрате, или су обесхрабрени, мисле да тиме не могу ништа да постигну и само желе да се што пре заборави да се о њима писало. Из комуникације са некима закључила сам и да се плаше да покрену било какав поступак против медија јер мисле да ће још горе да пишу о њима, да ће у серији текстова бити прозивани из дана у дан“, навела је Новаковић.
Велики број жалби упућених Савету за штампу, рекла је Новаковић, односи се и на необјављивање исправке „што је потпуно несхватљиво посебно кад се има у виду да је то и законска обавеза, а не само по новинарском кодексу, али медији се јако често оглушују на ту обавезу“.
Утисак је у Комисији за жалбе, указала је, да у не малом броју случајева, медији свесно и намерно крше Кодекс, посебно у делу који се односи на истинитост извештавања.
Она је навела да су „честе кампање против одредјених људи, па се објављује серија текстова, из дана у дан, понављањем истих недоказаних оптужби и клевета, а да им се ни не омогући да било шта одговоре“.
Говорећи о мониторингу, она је навела да је укупан број прекршаја новинарског кодекса проше године био мањи него претходне године, што ће, уз тумачење, бити саопштено у бројкама наредне седмице за када је планирано представљање резултата.
Како је подсетила, у периоду јул децембар 2019, у којем је радјен мониторинг, укупно је у свим посматраним листовима евидентирано 5.057 текстова којима је прекршен Кодекс новинара Србије.
Она је навела да је најчешћи прекршај, и по најновијем мониторингу, непоштовање претпоставке невиности, па затим кршење права на приватност.
На питање о различитом односу медија према новинарском кодексу, она је истакла да листови Данас и Политика имају најмање прекршаја од кад се ради мониторинг и у поредјењу са осталима њихови прекршаји су суштински на нивоу статистичке грешке.
„Лист Ало је у последње три, четири године неславни шампион, они су стално на првом месту. На наредна три места су се углавном смењивали Курир, Информер и Српски телеграф“, рекла је Новаковић.
Како је додала, утисак је да постоји једно нездраво такмичење медју медијима посебно кад је реч о рубрикама које се баве црном хроником.
Ту је правило ко ће горе, крвавије, са што више одвратних детаља. Та лествица се стално подиже, па практично нема било какве трагедије, убиства, саобраћајне несрећу, било шта слично, а да можете да издвојите пет текстова о томе у којима је поштован кодекс. И то и кад је реч о начину извештавања и о жртвама и о евентуалним починиоцима“, рекла је Новаковић.
Такав приступ, додаје, новинари правдају речима „па сви други имају не могу ја да немам, шта ће уредник да ми каже“, а уредници тиме да њихова публика то најрадије чита.
Такодје је указала и да постоји „стално кршење етике, културе јавне речи тиме што се преносе ријалити програми у новине“.
„Обавезу да објаве одлуку Комисије за жалбе имају сви медији који су прихватили пуну надлежност Савета за штампу. Дешава се да то не ураде, али ако неко пристане да игра по неким правилима коректно је да их се и придржава. Можемо да одлучимо и о жалби на писање медија који нису прихватили нашу надлежност и да им изрекнемо јавне опомене али они немају обавезу да их објаве“, рекла је Новаковић.
На питање како се изборити са кршењем новинарског кодекса, она је навела да је Савет за штампу настојао да се у Медијску стратегију унесу таква решења да „држава престане са финансирањем медија који то непрекидно чине“, да им се не додељује новац на конкурсима за суфинансирање медијских пројеката.
„Јер, медији који објављују дезинформације и не поступају у складу са кодексом, не раде ни у јавном интересу па не би требало да добијају новац градјана“, истакла је Новаковић.
На питање о јачању медијске писмености, она је подсетила да је Савет за штампу укључен у такве пројекте и организовао обуке за младе, пре свега студенте новинарства, али и средњошколце, али и едукације новинара о деловима кодекса који се најчешће крше.
„Објавили смо недавно Лексикон медијске писмености намењен младима са објашњењем појмова, пре свега везаних за интернет, шта је троловање, ботовање, фишинг, али и основних појмова из новинарства као шта је вест, лажна вест, зашто су лажне вести заводљиве, шта су дезинформације, како медији функционишу, које су могућности медијске манипулације“, рекла је Новаковић.
Савет за штампу, рекла је, настоји да едукује и старије. Објашњава им да имају право да му се жале због медијских садржаја, организује трибине због њих, настоји да држи седнице Комисије за жалбе пред градјанима у различитим градовима како би могли да се упознају са новинарским кодексом и са саморегулацијом.
https://beta.rs/su-pro-media/supromedia-srpski/140848-novakovic-kodeks-novinara-se-namerno-krsi-takmicenje-tabloida-u-krvavim-detaljima
Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2020. години
Говориће:
• Тамара Скрозза, чланица Комисије за жалбе Савета за штампу
• Вера Дидановић, новинарка
• Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Време: Уторак, 2. фебруар 2021, 12 сати
Место: Зоом
Како су нас информисали штампани медији током друге половине 2020. године? Шта су трендови у кршењу Кодекса новинара?
О чему је одлучивала Комисија за жалбе Савета за штампу?
На трибини ће бити представљени резултати мониторинга осам дневних новина у периоду јулдецембар 2020.
Поставите питање учесницама. Молимо вас, пошаљите име, презиме и назив редакције на [email protected] d да бисмо вам послали позив.
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 28. јануара у 18 сати.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1. Наташа Илић – Нова.рс
3. Геј лезбејски инфо центар – Данас
4. Гвозден Николић – Озонпресс.нет
5. Павле Јелесијевић – Глас западне Србије
Седница ће, због епидемилошке ситуације, бити одржана онлајн, на платформи Зоом.
(Извор: Данас) Када у медијима доминантну улогу има тзв. жута штампа, склона сензационализму и претеривању, посебно је важно знати које су границе слободе извештавања, односно докле медији могу да задиру у личну сферу појединаца.
Није упитно да би у демократском друштву требало тежити новинарској слободи и идеји да се чује туђе мишљење и став, али та слобода није неограничена.
Не могу се зарад слободе медија, кршити основна људска права као што су право на углед, част, пијетет, приватност и право на претпоставку невиности.
И међународни и домаћи извори права предност дају неотуђивим, основним људским правима, на уштрб слободе медија.
Међутим, упркос обавези медија да поштују ова права и да приликом свог извештавања поступају са дужном новинарском пажњом, у свету тзв. жуте штампе, ситуација је неретко потпуно другачија.
Наравно, нису само жуте новине те које често не поштују правила новинарства, али оне ипак предњаче. Међу њима посебно се истичу штампана издања новина и интернет издања – портали.
Правила која уређују материју медијског права прописана су Законом о јавном информисању и медијима и Кодексом новинара.
Ови акти настоје да пронађу баланс између права грађана да буду информисани и слободе новинарског изражавања, док са друге стране штите лична права појединаца.
Поред традиционалне судске заштите, у нашем систему као надзорно тело, основан је и Савет за штампу.
Савет за штампу је независно, саморегулаторно тело које прати примену и поштовање Кодекса новинара Србије у штампаним и онлајн медијима.
Надлежност савета је спровођење медијације између оштећене стране и редакције, као и изношење јавних опомена редакцији за кршење стандарда који су утврђени кодексом.
Када појединац, односно институција сматра да је објављивањем текста прекршен Кодекс новинара, може Савету изјавити жалбу.
Жалба се подноси у року од 90 дана од дана када је спорни садржај објављен у штампаном издању, а за интернет издања може се поднети све време док је такав садржај и даље јавно доступан.
По пријему жалбе, иста се најпре доставља одговорном уреднику медија на изјашњење.
Ако је подносилац жалбе предложио поравнање, медиј (одговорни уредник) треба да се изјасни о таквом предлогу.
У случају да се медиј не изјасни, или не пристане на поравнање, коначну одлуку поводом жалбе ће донети Комисија за жалбе-орган у склопу Савета за штампу.
Ако је жалба основана, Комисија доноси одлуку којом жалбу усваја или медију за који је утврдила да је прекршио правила Кодекса, изриче јавну опомену.
Медиј који је поступао супротно правилима Кодекса има обавезу да објави одлуку о усвајању жалбе.
Као што се може приметити, санкције Савета за штампу могу се оценити као благе и по природи корективне.
Идеја је да се на исти начин како је повреда права учињена (путем медија), упути јавни прекор медију који није поштовао Кодекс.
Заштита права и интереса пред судом иницира се подношењем тужбе Вишем суду у Београду који је искључиво надлежан у овим поступцима.
Тужилац може да захтева да се утврди да је објављивањем информације повређено његово право или интерес, забрану поновног објављивања информације, те обавезу објављивања одговора на информацију или њене исправке.
Може се тражити и накнада претрпљене материјалне и нематеријалне штете.
Тужени је одговорни уредник, а у случају да се тужба подноси због накнаде штете, могу се тужити издавач медија, одговорни уредник и новинар-аутор спорне информације.
Поступак је хитан, па су због тога рокови за предузимање процесних радни краћи него у уобичајеним грађанско-правним споровима.
У циљу хитности, Закон предлаже и да се све радње – саслушање странака, испитивање сведока итд. предузму на једном рочишту.
У овим споровима, неформално названим „штампаркама“, најчешће су тужени медији жуте штампе, као издавачи дневних новина и интернет портала, а тужиоци углавном захтевају накнаду нематеријалне штете.
Као основ за накнаду нематеријалне штете наводи се повреда угледа и части – када се објављују неистините информације, односно повреда права на приватност – у случају да су без пристанка тужиоца, објављене информације из његовог приватног живота.
Такође, чест основ је и повреда претпоставке невиности, будући да медији неретко пресуде – окриве потенцијалног учиниоца кривичног дела и пре него што је започет или довршен кривични поступак.
Дакле, када медији објављују информације којима некога приказују у лажном светлу или ако превише задиру у личну сферу појединца (рецимо објављују фотографије особе без њеног пристанка и информације из породичног живота), као и када неког пре окончања кривичног поступка етикетирају као учиониоца кривичног дела, грађани могу захтевати накнаду нематеријалне штете.
У пракси наших судова, досуђена накнада креће се од 30.000 динара до стотину-две хиљада динара.
Најбројније су усвајајуће пресуде ближе доњој граници износа.
Приликом одлучивања у сваком конкретном случају, судови цене начин на који је учињена спорна објава, њену садржину – изразе и појмове који су коришћени.
Кроз саслушање тужиоца утврђује се какве последице је утужени садржај по њега оставио, односно по његов приватни, професионални живот и њему блиска лица.
Посебно се узима у обзир да ли је тужилац јавна личност и носилац јавне функције, јер ако јесте, од њега се на писања медија захтева већи степен толеранције.
Приликом одлучивања о висини накнаде, судови утврђују да ли је тужилац предузео одређене радње не би ли утицао да причињена штета буде мања.
Стога се тужилац пита да ли је поводом утужене информације тражио да одговорни уредник издавача објави његов одговор или исправку – деманти.
Поставља се питање сврсисходности захтева за демантијем када се недозвољене информације могу данима и изнова објављивати.
У том случају појам демантија потпуно је обесмишљен.
Због искључиве надлежности Вишег суда у Београду суђења за накнаду штете у просеку трају око три године.
Имајући у виду симболичне вредности досуђених износа, као и дужину трајања поступка, ефикасност заштите права и сатисфакција тужиоца није задовољена.
Са друге стране медиј који објављује недозвољене информације није мотивисан да престане са њиховом објавом.
Ипак, за овакво стање ствари нису одговорни само судови, јер постоје и други ентитети чији је примарни задатак контрола медија и медијског садржаја, те предузимање одговарајућих мера у случају да се Закон и остали прописи не поштују.
Стога би се, рецимо, пре теме судске интервенције, требало позабавити одговором на питање која је улога Регулаторног тела за електронске медије, која су његова овлашћења и да ли и на који начин те своје функције остварује.
Ако би вансудска контрола медија радила свој посао како треба, судска контрола не би ни била потребна.
Зато, пре него што се уопште приступи вредновању рада суда у медијским споровима, нужно је имати у виду да ли су нека друга тела исправно и ефикасно вршила своја овлашћења.
Ауторка је адвокатица и сарадница Центра за правосудна истраживања ЦЕПРИС
https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/sloboda-medija-i-zastita-gradjana-gde-je-granica/
(Извор: Данас) Лист Курир, портал листа Српски телеграф република.рс и Медиа портал прекршили су Кодекс новинара Србије, одлучили су чланови Комисије за жалбе Савета за штампу, саопштило је Удружење новинара Србије (УНС).
Како се наводи, на последњој онлајн седници, 30. децембра 2020. године чланови Комисије разматрали су жалбу адвокатице познате водитељке Ане Грубин на текст у Куриру у којем је, како је навела, откривен идентитет жртве силовања јер се открива да је реч о сестри водитељке.
Чланови Комисије једногласно су одлучили да је тај медији повредио право на приватност жртве, као и водитељке.
„Кодекс новинара јасно прописује у којим ситуацијама је право на приватност јавних личности сужено, али ништа од тога није примењиво у овом случају. Не постоји никакав јавни интерес да се зна да је жртва силовања сестра Ане Грубин, нити да се она уопште помиње у контексту тог догађаја“, закључак је Комисије.
По жалби лекара Лидије Кандолф Секуловић и Жељка Мијушковића на серију текстова на порталу листа република.рс у којима су, како су навели, изнете бројне нетачне информације, без икакве провере и доказа, чланови Комисије изрекли су јавну опомену том медију.
„Портал република.рс прекршио је Кодекс у деловима који се односе на истинитост извештавања и новинарску пажњу“, одлучено је.
Комисија је водила обједињену расправу о жалби Кандолф Секуловић и четири жалбе Мијушковића јер се односе на исте текстове на порталу република.рс.
Оцена чланова је да су повређена права лекара, зато што су месецима изложени кампањи коју портал води против њих.
Комисије је оценила и да је тај портал текстовима повредио и јавни интерес јер се и пацијенти, који су учествовали у клиничком испитивању, позивају да туже лекаре због тога што су се наводно лажно представљали као субспецијалисти онкологије.
„Клиничка испитивања су веома важна за оболеле и често су им последња нада за оздрављење и због тога је посебно опасно на овакав начин нарушавати њихово поверење и у лекаре који спроводе испитивање и у установу у којој се то ради“, образложење је Комисије.
Комисија је по жалби Павла Јелесијевића изрекла јавну опомену Медиа порталу, који је прекршио Кодекс новинара у одељку који се односи на истинитост извештавања.
Јелесијевић се жалио на текст у том медију у којем је, навео је, на његов рачун изнето „низ неистинитих тврдњи, оптужби и неоснованих квалификација“.
У одговору на жалбу редакција Медиа портала навела је да је жалба поднета да се „искористи за лични пропагандни обрачун, тако што ће се Јелесијевић јавно хвалити и покушати да портал спречи да конкурише за средства на јавним конкурсима“.
Текст је, навели су, написан као одговор на низ „увреда и лажи“ Јелесијевића на Фејсбуку на рачун власника тог медија.
Редакција је истакла и да Савет за штампу, стајући на страну „појединца који клевеће, обележава и излаже опасности власника једног од најчитанијих медија у Чачку“, сноси одговорност за то што подржава стварање атмосфере линча према новинарима.
Оцена Комисије је да се у спорном тексту Медиа портала не прави никаква разлика између чињеница, претпоставки и нагасјања, те да се износе неосноване оптужбе и гласине, као и да жалиоцу није пружена могућност да на било коју тврдњу одговори, а читав тон текста је увредљив.
https://www.danas.rs/drustvo/savet-za-stampu-kurir-republika-rs-i-media-portal-prekrsili-kodeks/
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.108
30.12.2020.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 107. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.12.2020. године у 16 сати онлајн.
Присутни сви чланови Комисије: Владо Мареш, Тамара Скрозза, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић, Јелка Јовановић, Бојан Цвејић и Оливера Милошевић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Ане Грубин на текст објављен у дневном листу „Курир“
2. Разматрање жалбе Лидије Кандолф Секуловић на текстове објављене на порталу „Република.рс“
3. Разматрање четири жалбе Жељка Мијушковића на текстове објављене на порталу „Република.рс“
4. Разматрање жалбе Павла Јелесијевића на текст објављен на „Медиа порталу“
Снимак седнице на:
1.Адвокатица Ане Грубин (Михајловски) поднела је жалбу због текста у којем је, како је навела, откривен идентитет жртве силовања, иако је она означена иницијалима, јер је откривено да је реч о сестри познате водитељке, као и да је „сензационалистичким насловом и помињањем имена Ане Михајловски повређено и њено право на приватност, достојанство и интегритет. С обзиром на то да је Комисија на претходној седници разматрала жалбу сличног садржаја на текстове објављене у „Српском телеграфу“, чланови Комисије за жалбе остали су при оценама које су тада изнели, па је и овога пута, после краће расправе, једногласно одлучено да је прекршена тачка 1 поглавља 7.
2-3. Комисија је водила обједињену расправу о жалби Лидије Каднолф Секуловић и четири жалбе Жељка Мијушковића, јер се односе на исте текстове. Двоје лекара са ВМА жалило се због серије текстова у којима су о њима и њиховом раду изнете бројне нетачне информације, без икакве провере и доказа. У току расправе, Снежана Андрејевић је оценила да за оптужбе које су изнете против двоје лекара нису понуђени никакви докази, а оптужени су за озбиљне злоупотребе, између осталог и за то да су узимали новац од специјализаната за истраживање. Додала је да је она увек за то да медији укажу ако постоји нека злоупотреба и да о таквим стварима треба писати, али да у овом случају ниједна чињеница није доказана. Тамара Скрозза је рекла да су сви текстови објављени и у „Српском телеграфу“, а не само на порталу тог листа, да је то редовно пратила и да јој је тек сада јасно шта значи прогон – јер никакви докази нису понуђени ни за шта што се у серији текстова тврди. Додала је и да мисли да је текстовима прекршена и тачка 2 поглавља Новинарска пажња, пошто редакција верује на реч лекарки која износи оптужбе против њих иако је јасно да она у томе има свој интерес, и ни не покушава да било шта стварно провери и утврди како заиста стоје ствари. Оливера Милошевић се сагласила са њима да је реч о личном сукобу, да нема доказа за изнете тврдње и да су оптужбе непоткрепљене. Истакла је и да је, оваквим извештавањем угрожен, не само интегритет ово двоје људи, већ и јавни интерес. „Република.рс“ позива пацијенте који су учествовали у клиничким испитивањима да их туже, чиме је нанета штета великом броју пацијената, којима често живот зависи од таквих студија и оне су им последња сламка за спас. Зато је на овај начин нарушено поверење пацијената, чиме је угрожен и јавни интерес, али и углед установе у којој се спроводе испитивања. Зорица Вишњић је рекла да је сагласна са Оливером Милошевић да је пацијентима послата веома опасна порука. Додала је да је обратила пажњу и на питања која је новинарка слала жалиоцима и да су та питања веома манипулатвна. Двоје лекара, због процедура, не могу да одговоре, што новинарка зна, али она ни не очекује одговоре, јер има унапред формирано мишљење. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да су преркшене тачке 2 и 5 поглавља 1 и тачке 1 и 2 Поглавља 5.
4. Павле Јелесијевић поднео је жалбу Савету за штампу, верујући да је „Медиа портал“ прекршио више тачака Кодекса новинара из поглавља: Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Поштовање приватности и Коришћење часних средстава, тиме што је, како је навео, „на његов рачун изнео низ неистинитих трвдњи, оптужби и неоснованих квалификација“. Бојан Цвејић је, у току диксусије, рекао да је Кодекс прекршен, а да то што је редакција навела да је била испровоцирана Јелесијевићевим објавама на Фејсбуку, не може да буде оправдање. Да је реч о злоупотреби медија мислила је и Вида Петровић Шкеро, која је истакла да позивање на то што неко пише на Фејсбуку није од утицаја на одлуку Комисије, јер нити је посао Савета да штити било кога од написа или напада на друштвеним мрежама, нити се медиј може злоупотребљавати за неку врсту личног окршаја. Тамара Скрозза је нагласила да ће она бити уздржана, јер одбија да се изјашњава у свакој ситуацији када се вређају чланови Комисије и тако ће наставити и убудуће. Рекла је да зна да се Комисија не изјашњава о одговорима на жалбе, али да је ово што је редакција Медиа портала написала деградација сваког од чланова Комисије и недопустив притисак на њу, јер су изнете отворене претње.Она, под тим условима, не може да се изјашњава, нити може да донесе ваљану одлуку. Снежана Андрејевић је нагаласила да Кодекс јесте прекршен, без обзира на „гадости које су презентоване као општење на друштвеним мрежама“. То је недопустиво, али није оправдање за овакав текст којим се вређа жалилац. Додала је да Комисија мора да се изјашњава о ономе за шта је надлежна и без обзира на претње, јер не може да не заштити подносиоца жалбе, зато што неко прети члановима Комисије. Рекла је да чланови Комисије треба да раде свој посао и да је она давно огуглала на претње и коментаре. Лиљана Смајловић је, међутим, рекла да она не сматра да је Комисији прећено, а да мисли и да није небитно што је и говор поносиоца жалбе неетичан. Комисија је, на крају, са десет гласова за и једним уздржаним одлучила да су прекршене тачке 2,4 и 5 поглавља 5 Кодекса новинара.
Седница је завршена у 16.40 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Владо Мареш
