Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 27.05.2021
Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 27.05.2021 можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:
Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 27.05.2021 можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 27. маја у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
2. Далибор Бубњевић (Лист Зрењанин) – Блиц
3. Јован Ћирић – Панчевац – две жалбе, 1,2
4. Славица Кнежевић – Панчевац
5. Владимир Кнежевић – Панчевац
7. Маријана Кнежевић – Панчевац
Због епидемиолошке ситуације, неће бити могуће да седници присуствује било ко сем чланова Комисије.
(Извор: Нови Магазин )Комисије за оцену пројеката производње медијских садржаја независне су у свом раду, али постоји обавеза поштовања усвојене Медијске стратегије и пратећег Акционог плана, изјавила је данас министарка културе и информисања Маја Гојковић.
Гојковић је у писаној изјави навела да то значи да „предност при пројектном суфинансирању производње медијског садржаја под равноправним условима имају медији који поштују законске прописе и Кодекс новинара Србије“, као и медији „који имају мање изречених мера од стране РЕМ-а и донетих одлука и јавних опомена од стране Савета за штампу“.
„Молим, стога, све у комисијама, како на републичком нивоу, укључујући комисије формиране од стране Министарства које водим, тако и комисије које одлучују о финансирању медијских садржаја на покрајинском и локалном нивоу, да поштују препоруке и ставове из Медијске стратегије“, казала је Гојковић.
Она је додала да се као министар културе није мешала ни једног тренутка у одлуке комисија „на свих десет конкурса који су спроведени у области информисања“, али да апелује на све комисије „да посебно обрате пажњу на поштовање етичког стандарда и професионалног поступања новинара и медија“.
https://novimagazin.rs/vesti/246984-gojkovic-prednost-na-konkursima-za-medije-koji-postuju-zakonske-propise-i-kodeks-novinara
1.Саша Живковић – Нови пут, жалба решена прекршај Кодекса
2. Милица Станковић – Телеграф.рс, жалба решена нема прекршаја Кодекса
3.Милица Станковић – Република, жалба решена прекршај Кодекса
4. Милица Станковић– Српски телеграф, жалба решена прекршај Кодекса,
5. Милица Станковић – Информер, жалба решена нема прекршаја Кодекса / Информер.рс, жалба решена прекршај Кодекса
6. Милица Станковић – Пинк.рс, жалба решена прекршај Кодекса
7.Милица Станковић – Курир, жалба решена прекршајКодекса/Курир.рс, жалба решена прекршај Кодекса
8. Милица Станковић – Еспресо.рс, жалба решена прекршај Кодекса
9. Милица Станковић – Новости.рс, жалба решена нема прекршаја Кодекса
10.Милица Станковић – Ало.рс, жалба решена нема прекршаја Кодекса
11.Милица Станковић – Објектив.рс, жалба решена прекршај Кодекса
12.Јован Ћирић – Панчевац – 1, 2, 3, Жалбе решене прекршај Кодекса
13.Ненад Прокић – Курир, жалба решена прекршај Кодекса
14.Небојша Бакарец – Нова.рс, жалба решена прекршај Кодекса
15.Небојша Бакарец – Н1 инфо, жалба решена нема прекршаја Кодекса
16. Небојша Бакарец – Директно.рс, жалба решена прекршај Кодекса
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.112
29.4.2021.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 111. седнице Комисије за жалбе, одржане 29.4.2021. године у 18 сати онлајн.
Присутни сви чланови Комисије: Владо Мареш, Тамара Скрозза, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић, Јелка Јовановић, Бојан Цвејић и Оливера Милошевић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Саше Живковића на текстове објављене у недељнику „Нови пут“
2.Разматрање жалбе Милице Станковић на текстове објављене на порталу „Телеграф.рс“
3. Разматрање жалбе Милице Станковић на текстове објављене на порталу „Република.рс“ и у дневном листу „Српски телеграф“
4. Разматрање жалбе Милице Станковић на текстове објављене на порталу „Информер.рс“ и у дневом листу „Информер“
5. Разматрање жалбе Милице Станковић на текстове објављене на порталу „Пинк.рс“
6. Разматрање жалбе Милице Станковић на текстове објављене на порталу „Курир.рс“ и у дневном листу „Курир“
7. Разматрање жалбе Милице Станковић на текстове објављене на порталу „Еспресо.рс“
8. Разматрање жалбе Милице Станковић на текстове објављене на порталу „Новости.рс“
9. Разматрање жалбе Милице Станковић на текстове објављене на порталу „Ало.рс“
10. Разматрање жалбе Милице Станковић на текстове објављене на порталу „Објектив.рс“
11. Разматрање прве жалбе Јована Ћирића на текст објављен у недељнику „Панчевац“
12. Разматрање друге жалбе Јована Ћирића на текст објављен у недељнику „Панчевац“
13. Разматрање треће жалбе Јована Ћирића на текст објављен у недељнику „Панчевац“
14. Разматрање жалбе Ненада Прокића на текст објављен у дневном листу „Курир“
15. Разматрање жалбе Небојше Бакареца на текст објављен на порталу „Нова.рс“
16.Разматрање жалбе Небојша Бакареца на текст објављен на порталу „Н1 инфо“
17. Разматрање жалбе Небојша Бакареца на текст објављен на порталу „Директно.рс“
Снимак седнице на
1.Саша Живковић поднео је жалбу Савету за штампу због два текста, којима му је, по његовом мишљењу, нарушено право на приватност, као и грађанска права. Он је навео да је, због свог грађанског активизма, изложен притисцима локалне власти у Јагодини и дискредитацији, која подразумева и „медијски линч путем јавног гласила ’Нови пут’“, које износи о њему „најгнусније лажи“ са циљем да га представе као „криминалца, преваранта и човека сумњивих моралних вредности“. У току расправе, Снежана Андрејевић је рекла да су текстови написани аматерски, да је њихов професионални ниво незадовољавајући, као и да је Живковићу несмуњиво повређена приватност, док се у текстовима помиње и његов брат, наводно осумничен за нека дела, а што није ни у каквој вези са оним што пишу о Саши Живковићу. Вида Петровић Шкеро се сагласила са овим и обе су истакле да је нејасно да ли је прекршајна пресуда првноснажна, као и да је вероватно реч о правостепеној пресуди, да се у тексу наводи и да су поднете и неке кривичне пријаве са којима не знамо шта се десило, ништа није проверено пре објављивања, чиме је прекршена обавеза поштовања претпоставке невиности. По мишљењу Тамаре Скрозза посебно је проблематично што се у везу са жалиоцем доводи неко наводно кривично дело које је починио његов брат, а са којом он нема никакве везе, као и да је прекршена претпоставка невиности. Комисија је, потом, једногласно одлучила да су прекршене тачка 3 поглавља 4. и тачка 1 поглавља 7.
2.-10.Комисија је о свим жалбама које су поднели адвокати Милице Станковић водила обједињену расправу, будући да се све жалбе односе на две ствари – најпре да су у свим спорним текстовима објављене фотографије, односно снимци, детета које малтретира васпитачица, а на основу којих, иако су „блуровани“, дете може бити препознато. Други прекршај на који је указано у жалбама јесте да је у више текстова и више медија наведено да дете има блажи облик аутизма, што је нетачна инфомација. Жалба на „Српски телеграф“ односила се и на чињеницу да новине нису објавиле деманти те инфомације који им је достављен. Бојан Цвејић је у расправи оценио да постоји интерес јавности да се о овом случају пише и да се објаве снимци. Додао је да је могуће да су родитељи друге деце из вртића препознали о ком детету је реч, али да, пре свега, треба имати у виду јавни интерес, као и то да су редакције дале све од себе да сакрију идентитет детета. Вида Петровић Шкеро је, међутим, рекла да је сигурна да су родитељи, а можда и друга деца из вртића препознали које дете је у питању, али да је много већи проблем што је, без провере, објављено да дете има аутизам, те да сматра да је ту изостала новинарска пажња. По њеном мишљењу, та инфомација није смела бити објављена, бар не без провере и договора са родителљима, те да може да замисли како се осећају родитељи који прочитају тако нешто о свом детету и какав би проблем то дете могло имати јер ће да то пратити, пошто ће деца вероватно понављати ту информацију. То је шокантно и за дете и за родитеље и медији су морали да имају обзира према томе, није довољно што је ту инфомацију касније демантовао градски секретар, јер чак нису ни сви медији пренели ту његову изјаву. Она је истакла да верује да су тиме прекршене тачке 1 и 2 одељка Новинарска пажња Кодекса.Снежана Андрејевић је рекла да је Кодекс прекршен самим тим што је објављено да је дете аутистично, јер о томе не би смело уопште да се пише. Она је рекла да би због тога Комисија морала селективно да одлучује и да утврди да је прекршен Кодекс у оним случајевима где је објављена ова информација, док је склона да оцени да прекршаја Кодекса нема тамо где су само објављени снимци, односно фотографије детета, јер оне нису довољне да шира јавност може да утврди о коме је реч, а било је потребе да се о овоме пише и да се реагује на насиље над децом. Љиљана Смајловић се није сагласила са тим да се никако не сме објављивати да је дете аутистично, јер, напротив, постоји потреба да се пише о насиљу над аутистичном и другом децом која имају специфичне проблеме. Она је подсетила на случај од пре неколико година којег се сви сећају са дететом Чедомира Антића, који је узбуркао јавност, упаво због тога што је указао на то какве проблеме имају ова деца и њихови родитељи. Јелка Јовановић је, међутим, рекла да је суштинска разлика што је у том случају то објављено уз сагласност родитеља, те да се о случајевима насиља над аутистичном децом увек мора писати или уз дозволу родитеља или тако да ниједно дете не може да се препозна. У овом случају мисли да није требало да се помиње евентуална дијагноза јер у ужој заједници постоји могућност препознавања. Тамара Скрозза је рекла да овога пута дете није могло бити препознато на основу те инфомације, јер је она нетачна. Да је дете заиста аутистично као што је објављено, гласала би да је прекршен Кодекс, али ако се фокусирамо на то да се жалба мајке базирала на то да је дете препознатљиво, а ово дете нема аутизам и нико га није препознао на основу тога, онда прекршаја нема. Додала је и да не види могућност препознавања детета на основу онога што се појавило у медијима, а Комисија треба да суди на основу тога, а да ли је дете могло бити препознато у локалној заједници – свакако да јесте, јер се у малим срединама све зна, али то нема везе са медијима. Она је, ипак, прихватила да су прекршене одредбе које се односе на новинарску пажњу и слепо веровање изворима. Комисија је на крају једногласно одлучила да Кодекс није прекршен објављивањем фотографија, односно снимака. Одлука да је Кодекс прекршен у оним текстовима у којима је објављено да дете има блажи облик аутизма, и то тачке 1 и 2 поглавља 5., донета је са осам гласова „за“ и три „против“. Једногласно је донета одлука да је „Српски телеграф“ необјављивањем одговора прекршио тачку 6 одељка 4.
11.-13. Комисија је обједињену расправу водила и о три жалбе Јована Ћирића. Он је жалбе поднео због серије текстова које је панчевачки недељник објавио о њему након што је одбио захтев власника једног од локала у згради у којој има адвокатску канцеларију да премести адвокатску таблу. Власник тог локала истовремено је и власник листа „Панчевац“, који је, након тога, почео да из броја у број пише о наводним неправилностима у Ћирићевом раду. Снежана Андрејевић је, у току дискусије, указала на то да је адвокат по закону дужан да на видном месту истакне таблу и да не може да испуњава нечије жеље у вези са тим, а онај ко је незадовљан што је табла на том месту може да покрене управни поступак. Овакав сукоб никако не може да се води кроз медије, без обзира и на то какав углед ужива, или не ужива, адвокат, јер је за његов рад задужена Адвокатска комора. Рекла је да не спори право медија да се баве том темом, али се то мора радити другачије. У спорним текстовима је, без обзира и на поштовање поверљивости извора, превише непроверених информација, те да зато мисли да Кодекс јесте прекршен. Тамара Скрозза је рекла да је, кад је добила материјале за ову тачку дневног реда, мислила да се неко шали, јер је толико све несхватљиво. По њеном мишљену, реч је о флагантном кршењу Кодекса, јер медиј оворено служи свом власнику и то ради његовог најнижег приватног интереса. Рекла је да је, без улажења у пашквиле и наводе које је лист објавио, апсолутно несхватљиво до које је мере најприземнији могући интерес власника у „Панчевцу“ добио приоритет у односу на све професионалне стандарде. Оливера Милошевић се сагласила са тим да је реч о кампањи коју медиј води у интересу власника, те да је на делу нека врста дехуманизације подносиоца жалбе, јер у текстовима, сем непроверених информација, има и негативних вредносних судова. Зорица Вишњић је била сличног мишљења, истичући да у овом случају не постоји јавни интерес, јер „да није било табле, не би било ни текстова“. А табла која ту стоји годинама постала је проблем када је локал поред којег је променио власника. Реч је, по њој, о „школском примеру“ кршења Кодекса због интереса власника листа, те да је недопустиво и то што је у текстовима помињан и отац адвоката Ћирића, који нема никакве везе са причом. Чланови Комисије су, по завршетку дискусије, једногласно одлучили да су у сва три текста прекршене тачка 2 поглавља 2, тачке 2 и 5 поглавља 1, као и тачка 1 поглавља 7.
14.Адвокати Ненада Прокића поднели су жалбу јер је он у спорном тексту, како су навели, означен као особа против које је поднето пет пријава, без икакавих доказа за то, и директно оптужен за сексуално насиље над студенткињама. Тамара Скрозза је закључила да Кодекс јесте прекршен, да је подосилац жалбе оглашен кривим, иако нико заправо није потврдио наводе „Курира“. О овој теми је свакако требало да се пише, али, по њој, лист није смео да излази са именом и фотографијом, јер, без обзира што није написано да је „сексуални напасник“ како се тврди у жалби, све што је објављено указује да је крив, само на основу пријава студенткиња. Бојан Цвејић је рекао да се не слаже са предлогом одлуке да наслов не одговара суштини текста, јер у наслову, сем што је таблоидан и сензационалистички, нема ничега чега нема и у тексту, али да мисли да су текстом прекршене одредбе које се односе на приватност и поштовање претпоставке невиности. Вида Петровић Шкеро је рекла да у извештавању о оваквим темама не могу да се користе имена. Објаснила је да факултет није надлежан за утврђивање кривичне одговорности, него за етичке прекршаје, те да се на основу пријава поднетих на платформи коју је ФДУ отворио не може водити ни дисциплински поступак, него тек ако би се закључило провером пријаве да постоји нечија одговорност. Додала је да наслов не одговара суштини текста, јер се из наслова закључује да је на факултету избио секс скандал пошто је пет студенткиња пријавило Прокића. Љиљана Смајловић се није сагласила са предлогом одлуке да наслов не одговара садржају текста, као ни са оценом да се из опреме текста стиче утисак да је Прокић једини кога су студенткиње пријавиле. Нагласила је да нико није демантовао „Курир“ – ни саговорници у тексту, чак ни адвокат у жалби, који каже да наводи нису доказани. Сам Прокић каже да зна да га је пријавила једна студенткиња, па чак и да је само то тачно, врло је узнемиравајуће и о томе треба писати. Оливера Милошевић је сматрала да је „Курир“ ипак требало да буде обазривији, да је све непотврђено и да је вероватно прекршена претпоставка невиности. Јелка Јовановић је такође оценила да је више него неопрезно да се човек овако означи, утолико пре што се на тој платформи пријављују различите ствари, а не само сексуално злостављање и ми не можемо знати на шта се односе пријаве против Прокића. Уз сво залагање да се сваки случај разреши и разумевање за тежину теме о којој се пише, сматра ипак да је Кодекс прекршен, односно да би текст био сасвим у реду да није извучено једно име и једна слика. Зорица Вишњић је мислила да је текст можда мало преурањен, да је и због жртава и због евентуалних починилаца требало мало сачекати, јер се још не зна ни да ли су пријаве аутентичне, као и да делује мало тенденциозно што се јавности саопштава само Прокићево име, иако има 16 пријава. Није било никакве провере, а могуће је да пријаве уопште нису аутентичне, него да их је, рецимо, написао неко злонамеран. Снежана Андрејевић је рекла да јесте прекршена претпоставка невиности, иако су бомбастични наслови и оштрија реторика у овом случају дозвољени. Нагласила је да новинари нису имали приступ тој платформи на којој су пријављивани професори, могуће је ипак да су некако дошли до тих информација, можда је то што је објављено и истинито, али свакако није довољно проверено, није истражено, декан факултета није тачно цитиран. Рекла је да о овоме мора да се пише, јер је реч о неистраженој појави, али то писање мора да буде ограничено правима оних на које се односи. Љиљана Смајловић је питала како се то крши претпоставка невиности, ако се каже да га је пријавило пет студенткиња, не каже се да је крив, ту информацију нико није демантовао, а трећина од укупно поднетих пријава се односи на њега. Упитала је зар то није довољно да се о томе пише и колико би онда пријава било довољно. Снежана Андрејевић је одговорила да мисли да је прекршај претпоставке невиности свако објављивање имена док се случај не испита, док је Бојан Цвејић рекао да је само откривање идентитета кршење претпоставке невиности, јер шта ако се утврди да тај неко није крив. Љиљана Смајловић је, међутим, рекла да медији сваки дан објављују да је неко поднео пријаву против некога, а да је ова врста пријава гора од пријава за неко друго дело, јер је реч о теми која се језиво тешко пробија у јавност. Златко Чобовић је рекао да је једноставно одговорити на питање да ли је прекршена претпоствака невиности – довољно је прочитати само наслов који представља твдњу да „секс скандал тресе ФДУ“, иако се после објашњава да је реч о пријавама, које ће тек бити испитане да би се утврдило да ли је то истина или није. „Курир“ је веч пресудио да је реч о секс скандалу, а јасно је на кога се односи јер је сем имена, објављена и фотографија, те да је, по њему реч о чистом прекршају претпоставке невиности.Вида Петровић Шкеро је рекла да мисли да нема кршења претпоставке невиности, али да има клевета и гласина, и да би то можда требало објаснити у образложењу одлуке, а да Комисија не гласа о кршењу прва на претпоставку невиности. Снежана Андрејевић се сагласила да се Комисија не изјашњава о тој тачки и повукла свој предлог. Љиљана Смајловић је рекла да не разуме како су чланови Комисије тако хладнокрвни на једну овакву појаву о којој се годинама ћутало и објаснила да се свет променио после после Харвија Вајнстина, са којим се чекало 20 година, јер су редакције говориле да немају доказа, као и после Мике Алексића и да морамо да имамо много више разумевања за овакве приче, јер се свуда у свету однос медија према томе променио. Тамара Скрозза се сагласила са тим да се свет променио и да о овоме не сме да се ћути, али је додала и да баш због значаја теме, медији морају да буду опрезни како на том таласу не би страдали у људи који нису криви. У овом случају, можда само на основу тога што је можда неко злоупотребио платформу коју је ФДУ отворио за пријаве. Једноставно, рекла је, немамо довољно доказа, а може се догодити да на некој платформи неко оптужи било кога и да онда медији о томе пишу о да треба дозволити могућност да човек није крив.Она је предложила да се Комисија уместо о кршењу претпостваке невиности, изјасни о прекршају тачке која се односи на објављивање неоснованих оптужби. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да је прекршена тачка 1 поглавља В, са девет гласова „за“ и два „против“ да је прекршена смерница у тачки 1 поглавља ИИ, а са девет гласова „за“, једним „против“ и једним „уздржаним“ да је прекршена тачка 5 поглавља И. Вида Петровић Шкеро је рекла да је остала уздржана, јер, у овом тренутку не може да каже ни да је реч о клеветама, ни да није, те да ово све, по њој, улази у то да тема није обрађена са довољно професионалне пажње.
15.-17. Небојша Бакарец, посланик у Народној скупштини, поднео је жабле против портала „Нова.рс“ и „Директно.рс“ због тога што су нетачно интерпретирали део његовог посланичког питања као претњу, односно позив на ликвидацију Драгана Ђиласа и Саше Вукадиновића, док се жалба на портал „Н1 инфо“ односила на ауторски текст Љубодрага Стојадиновића, у којем је навео да Бакарец „предлаже ликвидацију“ политичких неистомишљеника. Комисија је водила обједињену расправу о овим жалбама. Владо Мареш је истакао да ниједним од ових текстова није прекршен Кодекс, јер не види како би медији могли другачије да реагују на оно што је Бакарец рекао и како би успели да не препознају поруку. Он каже – ја имам право да кажем шта хоћу, а ви имате право да се бојите и да држите језик за зубима – рекао је и додао да би Комисија направила грешку ако би рекла да не треба реаговати на овакве изјаве посланика. Златко Чобовић је рекао да су, по њему, све три жалбе писане у маниру правила које политичари на власти упорно натурају грађанима – оно што сте чули, нисте чули, оно што сте видели, нисте видели, исправно је једино оно што они кажу, а они могу да лажу, демантују …. Оно што је Бакарец рекао, директно упућује, сматра Чобовић, на закључак из наслова на порталу „Нова.рс“, тако да наслов одговора ономе што је рекао. Само што он, за разлику од других посланика, упућује софистицираније претње. Кодекс није прекршен ни колумном на порталу Н1, док на порталу „Директно“ наслов није добар, тако да мисли да не одговара садржају текста, јер у наслову пише да је позвао на убиство целе опозиције, али да није сагласан са предлогом одлуке да је реч о неразликовању чињеница од претпоставки и нагађања. Бојан Цвејић је рекао да су и „Нова.рс“ и „Директно.рс“ прекршили Кодекс, јер без обзира шта смо разумели да је Бакарец рекао, као новинари у дневном, фактографском извештавању, имамо обавезу да тачно пренесемо оно што је рекао, што овде није случај.Оно што је наведено као цитат сасвим је другачије од онога што је он заиста изговорио. Кад је реч о Н1, објављена је колумна у којој је дозвољено да аутор изнесе свој став. Сличног мишљења била је и Тамара Скрозза, која је рекла да су наслови на ова два портала претерени и да новинари не могу тако да пренесу оно што је рекао, док Стојадиновић има право да у својој ауторској колумни доживи Бакарецову изјаву на тај начин да предлаже убиство. Љиљана Смајловић се сагласила са предлозима у вези са текстовима на порталима „Нова“ и „Директно“, али не и кад је реч о тексту на порталу Н1, којим је, по њеном мишљењу, такође прекршен Кодекс. Подсетила је да је Комисија на претходној седници донела одлуку да је прекршен Кодекс објављивањем колумне Небојше Бакареца, те да не види у чему је разлика између та два текста, односно да мисли да је ово још горе јер Бакарец није новинар, а Стојадиновић јесте, као и да је његов говор још жешћи и увредљивији. Не види зашто Бакарец нема право да неког прогласи за мафију, а Љуба Стојадиновић може да лаже да је Бакарец предложио ликвидацију, те да је требало прво да цитира Бакареца, а онда да каже да то може да се тумачи овако, а не да стави деклараторно да је „позвао на ликвидацију“, додајући да Комисија не сме да има различите стандарде. Тамара Скрозза је подсетила да је на једној од претходних седница Комисија одлучила и да Бакарец није колумном прекршио Кодекс, те да су одлуке различите, јер је и оно што у тим колумнама пише различито, док је Љиљана Смајловић поновила да су ове две о којима она прича потпуно исте. Јелка Јовановић је рекла да Бакарец заправо јесте рекао све што пише, али не директно, него имплицитно. У оваквим случајевима, ипак, новинари у извештајима морају да посебно воде рачуна о прецизном цитирању. Рекла је да то важи за „Нову“ и „Директно“, док се у случају Н1 двоуми да ли да буде уздржана. Вида Петровић Шкеро је рекла да ћемо се сви сагласити да се скупштинска говорница често злоупотребљава и да се са ње чује свашта, али да новинари треба да све што је изговорено ставе под наводнике. Кад је реч о колумни, аутор има право да изнесе своје мишљење, те да она лично мисли да може да се констатује ово што је написано да је посланик рекао и додала да посланик мора имати већу одговорност него грађанин за оно што говори у парламенту и да истовремено мора више да истрпи. Комисија је са девет гласова „за“ и два „против“ одлучила да је „Нова.рс“ прекршила смерницу у тачки 1 поглавља 2. Одлука да је „Директно.рс“ прекршио исту тачку донета је са десет гласова „за“ и једним „против“, док је одлука да је тај портал прекршио тачку 2 поглавља И донета са девет гласова „за“ и два „против“. За одлуку да портал Н1 није прекршио Кодекс гласало је девет чланова Комисије, док су две чланице биле против.
Седница је завршена у 20 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Драган Ђорђевић
Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 29.04.2021 можете погледати на нашем Јутјуб каналу, путем следећег линка:
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 29. априла у 18. сати. Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1.Саша Живковић – Нови пут
2. Милица Станковић – Телеграф.рс
3.Милица Станковић – Република / Српски телеграф
4. Милица Станковић – Информер / Информер.рс
5. Милица Станковић – Пинк.рс
6.Милица Станковић – Курир/ Курир.рс
7. Милица Станковић – Еспресо.рс
8. Милица Станковић – Новости.рс
9.Милица Станковић – Ало.рс
10.Милица Станковић – Објектив.рс
11.Јован Ћирић – Панчевац – 1, 2, 3
12.Ненад Прокић – Курир
13.Небојша Бакарец – Нова.рс
14.Небојша Бакарец – Н1 инфо
15. Небојша Бакарец – Директно.рс
Седница ће, због епидемиолошке ситуације, бити одржана онлајн, посредством платформе ЗООМ
(Извор: Југпресс) На седници Градског већа у Врању, усвојен је Предлог Комисије о расподели средстава за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2021. години.
Састав комисије није јавно објављен, иако је то обавеза по позитивним прописима који се односе на медијску сферу.
На конкурс је стигло 37 пријава, а прихваћено је 18 пројеката. За ове намене из градског бужета предвиђена су средства у износу од 18 милиона динара. Од тога 14 милиона динара опредељено је за суфинансирање телевизијских пројеката и 4 милиона за пројекте осталих медија.
Четири пројекта нису разматрана због одлуке Савета за штампу, којом им је изречена мера опомене, рекла је на конференцији за новинаре, заменица градоначелника Зорица Јовић Зорица Јовић.
Највише пара су добиле два локална електронска медија.
Радио телевизија Врање за два медија у свом саставу укупно 6 милиона и 600 хиљада динара, колико и Телевизија Врањска плус.
Телевизија Бујановац коју држи исти власник као и РТВ Врање добила је 450 хиљада динара.
ТВ Инфо пулс 500 хиљада и ТВ Ритам 800 хиљада динара.
Дакле пет телевизија од којих четири у Врању и једна у Бујановцу укупно су из градског буџета добиле 14 милиона динара колико је и предвиђено.
Шест радио станица је добило укупно милион и 650 хиљада динара.
Радио Врање добио је 950 хиљада, ОК радио је подржан са 400 хиљада, Радио Ритам са 200 хиљада и Радио Скаy са 100 хиљада динара.
Међу медијима који су добили паре је и седам интернет портала.
Портал Врањенеwс добио је 400 хиљада, ВОМ 350 хиљада,
Врањски портал из Врањске Бање и Пчињски 017 портал, два нова интернет медија, добили су по 300 хиљада, Југмедија из Лесковца 200 хиљада, док су Инфо пулс и и Владичин Хан подржани са по 100 хиљада динара.
Средства из буџета је добио и један штампани медиј. То је Српски венац из Бујановца чији ће пројекат бити финансирана са 100 хиљада динара.
И тако поделише паре. По ком критеријуму тешко је рећи а јавности није познато ни ко је паре делио.
Ко су чланови комисије није званично објављено, па се намеће питање да ли је уопште формирана и ако јесте да ли је заседала?
Да ли су то исти људи који годинама одлучују о судбини појединих медија?
Зашто се крију њихова имена?
Уосталом то није ништа чудно, с обзиром да се наставља пракса претходних година. Чињеница је да медији који имају критички однос према власти немају шансе да прођу.
Градско руководство одлучује о парама свих грађана Врања као да их дају из сопственог џепа.
Очигледно да могу тако, с обзиром да за свој рад не одговарају никоме. То најбоље сведоче и радови на две капиталне инвестиције у Врању чији се крај не назире, иако су почели још 2019. године, када је дато обећање да ће бити завршене за неколико месеци.
Али су зато подржани пројекти медија који на ову и друге чињенице не подсећају .
Очекивано ни ове године пројекат Регионалне информативне агенције ЈУГпресс није подржан.
U Vranju komisija čiji sastav nije javno objavljen, odobrila 18 medijskih projekata sa 18 miliona dinara
Мониторинг Савета за штампу спроведен од почетка априла до почетка сепетембра 2020. године показао је да је број прекршаја Кодекса новинара Србије у шест најпосећенијих онлајн медија без штампаног издања пратио раст и пад броја оболелих. Број забележних повреда Кодекса био је већи када је растао и број заражених и оболелих. Тако је у априлу, када је, по речима епидемиолога, био први пик првог таласа пандемије ковида-19, било и највише прекршаја Кодекса новинара Србије на готово свим праћеним порталима. Опадање броја заражених у мају, сви портали пратили су „пропратили“ смањеним броја вести у којима је забележено кршење Кодекса.
Резултате мониторинга кршења Кодекса новинара Србије и Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу на информативним порталима у Србији током пандемије ковида-19 можете погледати овде.
Савету за штампу је од почетка епидемије до краја 2020. године упућено 19 жалби које су се одосиле на текстове у вези са ководом-19, што је нешто мање од 15 одсто укупно приљеним жалби у том периоду. Комисија је одлуке да је прекршен Кодекс новинара донела у 11 случајева. Међутим, прекршаји у време пандемије, који су начињени сензационалистичким насловима, манипулативним информацијама и непоштовањем приватности људи о којима се пише, још су тежи и неодговорнији.
Анализу жалби на извештавање штампе и онлајн медија о ковиду-19 можете преузети овде.
Мониторинг медија и анализа жалби су реализовани у оквиру пројекта „Подршка медијима у периоду након ковид-19 пандемије: унапређење професионалних стандарда“ који финансира Балкански фонд за демократију, Немачког маршаловог фонда Сједињених Држава и Амбасада Краљевине Норвешке у Београду.
Mišljenja izneta u ovom izveštaju ne predstavljaju nužno mišljenja Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog maršalovog fonda Sjedinjenih Država ili njihovih partnera.
Uvod
Predmet posmatranja i praćenja bile su rubrike koje se tiču izveštavanja o koronavirusu. Ovaj monitoring sproveden je u periodu od 01.07.2020. do 07.09.2020. godine, svake prve nedelje u mesecu. Prilikom analize korišćeni su podaci monitoringa za period 01.04.2020. do 30.06.2020. godine koji su objavljeni ovde https://savetzastampu.rs/lat/monitoring/rezultati-monitoringa-postovanja-kodeksa-novinara-u-aprilu-maju-i-junu-2020/, tako da je predmet analize period
01.04.2020. do 07.09.2020 (takođe svaka prva nedelja u mesecu). Rezultati su objedinjeni radi lakšeg i jasnijeg uvida u pristup i način izveštavanja portala o pandemiji. Za predmet posmatranja uzeto je 6 online infomativnih portala, sa najvećom posećenošću u Republici Srbiji koji nemaju svoja štampana i elektronska izdanja (SrbijaDanas, Telegraf, Espreso, B92, Mondo, 021), a koji na osnovu ranking-a uživaju najveće poverenje čitalaca, pri čemu komentari na platformi nisu uzimani u obzir tokom posmatranja, a istraživanje je fokusirano na format vesti.
Istovremeno, portale su pratile dve istraživačice: Anđela Išić, diplomirani novinar i Aleksandra Grigorov, MA komunikologije, dok je generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković bila rukovodilac istraživanja.
Vesti objavljene na portalima praćene su u periodu od 08:00h do 20:00h svakog dana prvih nedelja u mesecu (i vikendima i danima praznika), a izdvajane su one vesti za koje je istraživački tim utvrdio da nesporno predstavljaju povredu Kodeksa novinara Srbije i Smernica za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju, uz objašnjenje koji član Kodeksa ili Smernica je povređen.
Istraživački tim je monitoring vršio na sledeći način:
Aleksandra Grigorov, MA komunikologije
|
Espreso, Mondo, 021 |
Anđela Išić, dipl. novinar
|
Telegraf, Srbija Danas, B92 |
Pregled zabeleženih vesti i povreda:
Naziv medija
|
Srbija Danas |
Telegraf
|
Espreso |
B92 |
Mondo |
021 |
UKUPNO |
Broj vesti s registrovanim povredama
|
68 |
45 |
42 |
13 |
12 |
0 |
181 |
Ukupan broj povreda
|
119 |
64 |
97 |
21 |
29 |
0 |
330 |
Tokom monitoringa primene Kodeksa novinara Srbije i Smernica za primenu Kodeksa u onlajn okruženju u rubrici Koronavirus, a koji je trajao od aprila do septembra 2020. godine, ukupno je zabeleženo 181 vesti u kojima je došlo do povrede profesionalnih standarda na portalima Srbija Danas, Telegraf, B92, Espreso, Mondo i 021. Obzirom da je često višestruko kršenje Kodeksa u jednoj vesti, ukupan broj povreda je skoro dupliran i iznosi 330 zabeleženih pojedinačnih članova poglavlja u odnosu na ukupan broj zabeleženih vesti.
Uzevši u obzir objedinjene rezultate, može se zaključiti da su najproblematičnija poglavlja:
Grafikon 1: Povreda Kodeksa tokom prvih nedelja aprila, maja, juna, jula, avgusta i septembra na svih 6 portala u odnosu na broj slučajeva zaraženih koronavirusom
Mondo |
Espreso |
021 |
B92 |
Srbija Danas |
Telegraf |
|
1.-7. april |
8 |
30 |
0 |
6 |
43 |
26 |
1.-7. maj |
0 |
19 |
0 |
2 |
14 |
10 |
1.-7. jun |
0 |
0 |
0 |
2 |
2 |
2 |
1.-7. jul |
7 |
7 |
0 |
9 |
21 |
8 |
1.-7. avgust |
12 |
20 |
0 |
0 |
30 |
8 |
1.-7. septembar |
2 |
21 |
0 |
2 |
9 |
10 |
Tabela 1: Broj povreda Kodeksa po portalima u prvim nedeljama od aprila do septembra
Tokom prve nedelje aprila, kada se broj aktivnih slučajeva zaraženih koronavirusom za dati datum[1] kretao od 648 (1. april) do 1394 (7. april) najveći broj povreda Kodeksa zabeležen je na portalima Srbija Danas (43), Espreso (30) i Telegraf (26). Znatno manje povreda imali su Mondo (8) i B92 (6). Na portalu 021 nije došlo do povrede Kodeksa novinara tokom celog perioda praćenja.
U prvoj nedelji maja, sa brojem aktivnih slučajeva od 2375 (1. maj) do 1710 (7. maj) dolazi do znatnog opadanja broja povrede Kodeksa na svim portalima.
Prva nedelja juna prati ovu praksu, te sa brojem aktivnih slučajeva od 516 (1. jun) do 475 (7. jun), na portalima Espreso, Mondo i 021 nije došlo do povrede Kodeksa, dok je na portalima B92, Telegraf i Srbija Danas Kodeks prekršen po 2 puta na svakom pojedinačnom portalu.
U periodu 1. jul – 7. jul (broj aktivnih slučajeva od 1783 do 2942) uočava se rast broja povreda Kodeksa, i to najviše na portalu Srbija Danas – 21. Portali Mondo i Espreso imali su po 7, portal Telegraf 8, dok je B92 imao 9 povreda Kodeksa novinara.
Tokom prve nedelje avgusta sa brojem aktivnih slučajeva zaraženih Koronavirusom od 4256 (1. avgust) do 3154 (7. avgust) na portalima Mondo (12), Espreso (20) i Srbija Danas (30) došlo je do povećanja u broju kršenja, na portalu Telegraf (8) uočava se stagnacija u odnosu na mesec jul, dok na portalu B92 nije zabeležen nijedan primer povrede Kodeksa.
U septembru je značajno opao broj aktivnih slučajeva za dati datum, pa je u periodu od 1. septembra (579 slučajeva) do 7. septembra (479), opao i broj povreda Kodeksa na portalima Mondo (2) i Srbija Danas (9). Portal Espreso imao je neznatno povećanje u odnosu na avgust – 21, kao i Telegraf – 10 i B92 – 2.
Rezultati
Srbija Danas
Najzastupljenija poglavlja u kojima su prekršeni etički principi novinarske profesije su Poglavlje I o objektivnom i istinitom izveštavanju (60 puta) od kojih najčešće stav 2 prilikom prenošenja nagađanja, komentara i pretpostavki kao i stav 4 kada novinar ne konsultuje dva izvora što je “posebno poželjno u slučaju postojanja indicije da zvaničan izvor daje nepotpunu i/ ili netačnu informaciju”*. Zatim Poglavlje VI o izvorima informacija stav 8 (21 put) pri čemu zbog postizanja atraktivnosti teksta naslova ujedno podstiče neosnovan strah ili neutemeljen optimizam čitalaca. Principi profesionalnog izveštavanja narušavani su 13 puta slepim verovanjem izvoru informacije (Poglavlje V o novinarskoj pažnji), u deset prilika neusklađenim tekstom naslova sa suštinom tela teksta (Poglavlje II) i neadekvatno navođenim izvorom i parafraziranjem istraživanja koje novinari navode u svom tekstu (Poglavlje IX o autorstvu).
U zabeleženim tekstovima novinar/ urednik dozvoljava pogrešne ili neutemeljene interpretacije sagovornika, preuveličavanje ili umanjenje činjeničnog stanja kao u vesti: „OVDE VIŠE NIJE REČ O MEDICINI, NA KRAJU PRIČE JE UVEK BIL GEJTS“: Nestorović obelodanio sve o lekovima i vakcini”, ili kao u vesti „Ne smeju se primati žive vakcine“: Danica Grujičić otkriva zbog čega su Srbi zaštićeni od korona virusa“, gde novinar u daljem tekstu citira doktorku neurohirurga Grujičić: „Sloveni su izgleda svojom genetikom zaštićeni. “, pritom ne navodeći naučnu utemeljenost takvih tvrnji što čitaoce može dovesti u zabludu. Čak i kada izvor daje informaciju za čiju verodostojnost snosi odgovornost, novinar/ urednik je dužan da ponudi drugu stranu i alternativni sud, potkrepi izjavu naučnim istraživanjem ili fact check-uje u okviru svoje redakcije informaciju koju izvor plasira pre njenog objavljivanja.* pogotovo kada je u pitanju situacija izuzetne vanrednosti i opasnosti po najšire svetsko društvo kao što je slučaj s kovid-19 pandemijom.
Tako u težnji da što intenzivnije targetira pažnju ciljne grupe, novinari uzimaju izjave javnih ličnosti iz show biznisa ili politike kao relevantne za kovid-19 informisanje, a koje najčešće nisu stručne da savetuju/ budu izvori, a time pospešuju širenje dezinformacija ili poluinformacija kao u naslovu “VIP: NE DAM, TO JE ČIPOVANJE!“ Toni Cetinski izneo jasan stav: On i njegova porodica neće se vakcinisati! (VIDEO)”.
Najčešće korišćene reči u naslovima koje narušavaju objektivnost izveštavanja i mogu se smatrati indikatorom klikbejt novinarstva su: eksplozija, hara, divlja, najcrnji dan, najsmrtonosniji dan, katastrofa, jezivo, alarmatno, leglo zaraze; Najveći broj zabeleženih spornih tekstova bilo je u prvoj nedelji aprila i to 30 sadržaja, dok je najmanje u prvoj nedelji meseca juna- dve vesti.
Telegraf
Najveći broj zabeleženih vesti na ovom portalu odnosi se na Poglavlje I o istinitosti i objektivnom izveštavanju koje je dovedeno u pitanje 41 put, od kojih se 24 puta odnosilo na stav 3 o nedostajanju izvora informacije. U tekstovima je primećen nedostatak novinarske pažnje prilikom izveštavanja (Poglavlje V, stav 1) kao i pet puta neosnovano podsticanje straha/ optimizma zarad postizanja atraktivnosti naslova teksta (stav 8 Poglavlje VI). Tako su u jednom danu (02.08.) u razmaku od nekoliko sati bile plasirane dve vesti čiji se naslovi protivstavljaju i mogu zbuniti čitaoce: „Testiranje na koronu na lični zahtev moguće je i u Torlaku bez zakazivanja, rezultati su istog dana“, i druga vest: “Navala za testiranje na koronu na lični zahtev: U Beogradu je to nemoguća misija sve do 20. Avgusta”, pri čemu ni jasan izvor informacija nije naveden.
Najveći broj zabeleženih sadržaja bio je u prvoj nedelji aprila meseca (19 vesti), a samo jedna u prvoj nedelji juna meseca, što je najmanji broj spornih vesti.
Espreso
Na portalu Espreso ima ukupno 97 kršenja u 42 vesti tokom ovog monitoringa. Najčešće je prekršeno Poglavlje I (27 puta) i to tačke koje se odnose na pretpostavke i nagađanja predstavljena kao činjenice, ali i objavljivanje neproverenih informacija i izostavljanje izvora. U vestima dolazi do prikazivanja netačnih informacija u naslovu, samim tim i mnogi naslovi nisu u skladu sa tekstom (što je povreda Poglavlja II, stav 1 koja je zabeležena 23 puta). Ovim načinom izveštavanja, čitaoci su dovedeni u zabludu. Još jedna povreda koja je česta u rubrici Koronavirus je povreda Poglavlja VI (25 puta), najčešće tačke 8 koja se odnosi na buđenje neopravdanih nada ili unošenje straha u svrhu kreiranja atraktivnog teksta/ naslova. Često su u naslovima korišćene reči – „strašno, žrtva, zastrašujuće, umiranje/mrtvi, jezivo, stravičan, zabrinjavajuće, potresno, loše vesti“ uz naglašavanje reči ili rečenica velikim slovima ili znakovima interpunkcije („!“, „?!“). Primeri: JEZIVI PODACI NAJNOVIJEG ISTRAŽIVANJA: Korona promenila funkciju mozga OVOJ GRUPI LJUDI!; ISPLIVAO STRAVIČAN PODATAK KOJI SE KRIO OD JAVNOSTI: Skoro 2 hiljade mrtvih u staračkim domovima od koronavirusa!; DRAMATIČNO UPOZORENJE SRPSKOG STRUČNJAKA! Danas ne izlazite iz kuće, aktivnost koronavirusa je EKSTREMNA; Koronavirus; DARIJA KISIĆ TEPAVČEVIĆ JE SAOPŠTILA NEŠTO ZAISTA ZASTRAŠUJUĆE: Posle ovog, NIKO NORMALAN neće napolje, ako ne mora. Tokom svih 6 meseci praćenja zabeležene su situacije koje mogu uticati zbunjujuće za čitaoce, i to na način da su jedna za drugom objavljene vesti (koje ne moraju u sebi sadržati jasnu povredu Kodeksa) u kojima se iznose suprotstavljeni stavovi, informacije ili preporuke.
Svake prve nedelje u mesecu je na ovom portalu u proseku Kodeks prekršen u 9-10 vesti. Odstupanja ima samo u prvoj nedelji juna, kada nije pronađeno nijedno kršenje (zastupljenije su bile vesti iz rubrike Hronika), i u prvoj nedelji jula gde je do povrede Kodeksa došlo u 5 vesti.
B92
Na portalu B92 je u 13 spornih vesti novinar/ urednik jedanaest puta narušio objektivnost svog izveštavanja (Poglavlje I) tako što je propustio da navede izvor informacije, preneo komentar/ nagađanje ili jednostrano izvestio o kovid-19 tematici. Osim toga, beleženo je po jedno kršenje Poglavlja VI o izvorima, VII o poštovanju privatnosti i Poglavlja IX o autorstvu. Vesti s naslovima: “Hongkong: Masovno testiranje ili skupljanje DNK stanovništva?”, kao i: “Za septembar se sprema više scenarija” kreirane su s nedovoljnom novinarskom pažnjom (Poglavlje V). U jednoj vesti nije uzeto u obzir da izvor može da sledi svoje interese/ interese društvenih grupa prilikom plasiranja ili preuzimanja digitalnog sadržaja sa njihovih društvenih profila (isto Poglavlje V, stav 2): “Kolašinac pisao ministru: U Sjenici je gore nego u Novom Pazaru”, pri čemu se fejsbuk objava sportiste uzima kao relevantna za procenu stanja u jednom od kovid centara.
Mondo
Na portalu Mondo ima 29 kršenja u 12 vesti. Najčešće je prekršeno Poglavlje I (12), gde imamo gotovo podjednako kršenje tačaka 1, 2, 3 i 4 ovog poglavlja, a u pet vesti došlo je i do povrede Poglavlja II i to tačke 1 u kojoj se navodi da naslov teksta ne sme biti u suprotnosti sa suštinom teksta. 5 puta zabeleženo je i nepoštovanje Poglavlja VI o odnosu prema izvorima informisanja i to smernice 7 o izostavljenom upućivanju na izvor (linkovanje ka internetskoj stranici sa koje je informacija preuzeta) i tačke 8 koja upućuje na unošenje neopravdanih strahova i ulivanja lažnih nada. Nepoštovanje Poglavlja V takođe je zabeleženo 5 puta i to tačke 1 koja se odnosi na novinarsku pažnju i tačke 2 – slepo verovanje izvoru. Primeri: U državnim domovima za stare nema korona virusa; Pojavio se NOVI OBLIK KORONE! 9 puta je OPASNIJI, postaje dominantan oblik!; „OD SVIH PROKLETIH MESTA DOŠAO SAM U SRBIJU“: Ovo je KONTROVERZNI KANADSKI PROFESOR koji se u Srbiji zarazio KORONOM!.
021
Portal 021 je tokom praćenja u julu, avgustu i septembru izveštavao o Covidu19 bez kršenja Kodeksa. Najčešće je izveštavano o trenutnoj epidemiološkoj situaciji, broju novoobolelih i preminulih, a u septembru i o preporukama koje se odnose na novu školsku godinu, bez prepoznatih povreda.
Zaključci
Tokom praćenja izveštavanja, primećeno je da svaki portal ima svoje principe obrade vesti i svoju uređivačku politiku, pa se samim tim ne može izvesti sveobuhvatan zaključak, zbog povremenih odstupanja. Opšti utisak je da je rast ili opadanje u broju vesti o koronavirusu, ali i povreda Kodeska novinara Srbije ili Smernica u većoj meri pratio rast i pad broja obolelih. U aprilu mesecu, kada je, po rečima epidemiologa, na snazi bio prvi pik prvog talasa pandemije kovid-19 bilo i najviše kršenja Kodeksa novinara Srbije na portalima sa tabloidnom strukturom – Srbija Danas, Espreso, Telegraf. Sa opadanjem broja zaraženih u maju, svi portali pratili su i trend opadanja broja vesti u kojima je pronađen bilo kakav primer kršenja Kodeksa. Tada je uočena silazna putanja prvog talasa koja se nastavila sve do juna gde je, sa naglim i najuočljivijim padom u broju zaraženih na dan, zabeleženo i najmanje povreda neke od tačaka Kodeksa ili Smernica. Jul mesec karakteriše rast u broju obolelih, u ovom periodu nastupio je drugi pik prvog talasa koronavirusa koji je obuhvatio i avgust, u skladu sa tim došlo je do povećanja u broju povreda Kodeksa na svakom od portala. Još jedan značajan pad u broju obolelih na dan desio se u septembru. Sa još jednim slabljenjem pandemije u Srbiji, smanjio se i broj kršenja na svim portalima osim portala Espreso i Telegraf.
Obzirom na kompleksnu društvenu i zdravstvenu situaciju u kojoj se nalazi svetski sistem, svi akteri u procesu komuniciranja moraju s dužnom odgovornošću da pristupaju nemerljivoj količini informacija koje svakodnevno budu plasirane u digitalni prostor. Pod pritiskom neizvesnosti i mehanizama straha korisnici informacionih platformi olako učestvuju u širenju dezinformacija ili delimično tačnih podataka/saveta koji mogu imati negativne posledice na veliki broj ljudi. Zato je pred novinarima kao profesionalnim komunikatorima izazov i dužnost da iskoriste sve mehanizme smanjenja šansi da netačna, neobjektivna, manipulativna informacija ili narativ dospe u širu javnost: insistirati na drugom mišljenju, za osnov izjava uzimati stručnjake potvrđene ekspertize, izbegavati prenošenje saveta javnih ličnosti koje mogu biti pogrešni ili ostaviti negativne posledice na čitaoce, kao i pojačati saradnju sa redakcijskim fact checker- ima ili fake news agencijama i webportalima. U skladu sa tim, u prisustvu nedoumica, konsultovati Savet za štampu, kao i Kodeks i Smernice, u cilju dobijanja jasnije slike o načinu izveštavanja koje će biti okarakterisano kao tačno, objektivno, korektno.
[1] Podaci preuzeti sa https://covid19.data.gov.rs/ 04.02.2021.