(Извор: n1) – Александар Гајовић, државни секретар у Министарству културе и информисања, је гостујући на N1 навео да медији који крше Кодекс новинара не треба да добијају новац из буџета. „Ја мислим да је Кодекс новинара добро написан, врло часно и поштено, и лично мислим да апсолутно сви треба да га поштују. И, уосталом, Министарство подржава и Савет за штампу и Кодекс“. Говорећи о суфинансирању медија на локалу и о случају у Крагујевцу, рекао је да ће упутити опомену градоначелнику Радомиру Николићу – да је у обавези да расписује конкурс.
Проблема на медијској сцени је на претек. Протеклих дана поново је у центру пажње суфинансирање медијских пројеката. Удружење новинара Србије, најавило је да ће се њихови представници повући из владине комисије, јер су у њу именовани људи за које смо од представника УНС чули да, према њиховом мишљењу, нису адекватни за те позиције.
У Крагујевцу већ пет година нема медијских конкурса, медији остају без новца који је намењен њима и неопходан за опстанак.
Гајовић каже да су у среду он и сарадници имали један отворен разговор са директорком недељника Крагујевачке, да су дошли до неких закључака. Она је нама објаснила ситуацију која је доста драматична у Крагујевцу, с обзиром на то да је у питању велики град, и да заслужује добро информисање, каже гост N1. Наводи да се слепо држе закона у том министарству, а да је заиста обавеза сваке локалне самоуправе и сваког града је да расписује конкурсе за финансирање медијског садржаја. Међутим, како каже, мањкавост тог закона јесте у томе што нису предвидели санкције уколико се то не догоди, признајући да је и сам помало крив за тоо. „Е то је једна од ствари коју ћемо сигурно у актуелној реформи медијској водити рачуна – да санкционишемо онога ко не расписује“, навео је.
Сада, каже, нема инструмената којима би тај град био покренут да расписује конкурсе. Гајовић каже да је директорки недељника „Крагујевачке“ обећано да ће се представници тог министарства најпре обратити градоначелнику Крагујевца, додајући да су то веће једном урадили. Он је навео да је помоћница министра имала у Крагујевцу разговоре о тој тему, али да ће сада дати опомену, „жути картон“. Још једном ћемо учинити напор да укажемо градоначелнику да је он у обавези да поштује Закон о инаформисању медијима и да би требало да расписују конкурс, што ће, како каже, урадити у наредних неколико дана.
Додао је да тај недељник има велики дуг према штампарији Борба и да се заложио и заказао у среду састанак са представницима штампарије, како би се видело шта ту може да се уради. Гајовић је додао да веома емотивно доживљава тренутак кад се један медиј гаси, а „овај лист је управо можда на прагу тог жалосног чина“.
Упитан како оцењује медијске конкурсе „на локалу“ а и на нивоу републике, каже да нема потпуне информације, али да примећује да има притужби. Они који сматрају да су на било који начин ускраћени на неко своје право, кад су у питању конкурси са суфинансирање, „нам се обраћају с питањем шта да радимо, овде је био сукоб интереса. Ми их упућујемо да потраје своје право пре свега судским путем. На констатацију да ти управни поступци трају и две, три године, Гајовић каже да трајање судских поступака није питање за њега.
„Када примимо једну такву примедбу, ми контактирамо локалну самоуправу, тражимо неки матереијал да мало погледамо… Ми не можемо, наравно, да изрекнемо никакве санкције, ми немамо те ингеренције над поступком за пројектно суфинасирање медијског садржаја на локалу. Ми можемо само да пратимо, да едукујемо оне који треба да формирају комисије, онога ко спроводи то, да што је могуће мање имамо примедби“, нагласио је гост Дана уживо.
У већини случајева се, сматра, поштује закон, али негде и не.“ Имамо случајева где можда и постоји нека мањкавост, али генерално – функционише“.
На констатацију да удружења упућују на то, уз замерке, да се новац дели „по партијској линији“, нарочито на локалу, гајовић каже: „Свако ко има такву врсту сазнања или тврдње, ја мислим да треба да их докаже. Мало онако се паушално прича, ја не волим да се паушално прича, ја волим да се поштује закон…“
Колико је компликовано утврдити коме иде новац?
Према истраживањима, имали смо примере да су таблоиди блиски власти добијали огроман новац. „Одговорно тврдим да Министарство културе и информисања није ни у једном случају доделило медију код кога је утврђено да Кодекс није испоштован… Што се тиче локала, искрено речено то мора неко да утврди, ја немам доказ ниједан у рукама…“
На констатацију да није то компликовано утврдити, јер се види ко је добио новац, с обзиром на то да су јавни конкурси, гост Н1 каже: „Ја хоћу заиста доказ да ли је био у питању сукоб интереса, да ли је додељено медију који је кршио Кодекс…“
Додаје да Министарство поштује Савет за штампу и да нико није добио средства од тог министарства, ко је прекршио Кодекс.
Како каже, Министарство културе и информисања није задужено за спровођење конкурса за суфинансирање, „нити су посматрачи или надзорни одбор“.
На констатацију да у свему томе, ипак, имају помоћ новинарских удружења, па је, на пример УНС утврдио да су 27,5 милиона динара добили медији који крше Кодекс – Ало, Информер, Гајовић пита зашто се удружења тиме баве. „Зашто се не баве они који су оштећени у том поступку“, одговорио је на то Гајовић. На констатацију да се ради о члановима удружења, каже да „не иде тако“ да се неко жали удружењу, па да удружење достави материјал Министарству.
На питање шта Министарство може да учини да се такве ствари не дешавају, да медији који не поштују професионалне стаданрде, добију новац свих грађана, каже да, с обзиром на то да је реч о конкурсима на локалу, не могу ништа, да је све на оштећеном појединцу и у надлежности судија.
Упитан да ли мисли да Министарство информисања треба да има, законом одређен, алат да утиче на овакве ствари, Гајовић наводи да „мисли да је то тешко да се спроведе“.“… Али не кажем и немогуће… Врло је тешко да министарство интеревенише и надгледа свуда тамо где неко помисли да нешто није урађено како треба, кад је у питању тај поступак“.
Упитан да ли мисли да медији који крше Кодекс новинара треба да добијају новац из буџета, каже: „Не. Ја мислим да је Кодекс новинара добро написан, врло часно и поштено, и лично мислим да апсолутно сви треба да га поштују. И, уосталом, Министарство подржава и Савет за штампу и Кодекс“, нагласио је.
Гајовић каже да је „наша судбина“ да на сваком конкурсу увек буде незадовољних, оних који ће јаче или слабије да стварају буку због тога, и да зато треба опрезно приступити сваком таквом случају. Имам поверење у државне структуре, да могу сваки случај да доведу до краја, каже државни секретар, додајући да је потребно да то буде, ипак, у једном разумном року, да се не чека дуго.
Упитан о примедби УНС-а да седе у комисијама људи који нису довољно компетенти да одлучују о пројектима, каже да то не може да коментарише, додајући: „Случај напуштања чланова УНС-а комисија не постоји. Свако има добру вољу да ли ће да учествује или неће у нечем… Уз све ово – да ли ће се повући или неће, ми ћемо по закону спровести конкурсе за финансирање медијског садржаја… Моје лично мишљење је да у једном дијалогу можемо да пронађемо решење… Не кажемо да смо ја и Министарство безгрешни, могуће је да смо направили неки пропуст“, каже Гајовић, додајући да се тај дијалог већ одржао и да мисли да ће све бити у реду, и да представници УНС-а неће напустити комисије.
Наводи да чланове комисија предлажу удружења, па да питање да ли су компетентни, није за њега. Каже да су оцене о компетентности паушали, да су удружења дала листе, а Министарство је са њих узело кандадате, наводећи да је његова идеја била да се мало пажње поклони удружењима ван Београда. „Јер је унутрашњост потпуно угрожена медијски, кад је у питању економски тренутак“. Додао је да заиста мисли да УНС треба да има представнике у комисијама, јер има највише чланова, иако, како каже није репрезентативно удружење.
Већина локалних штампаних медија ради у тешким условима и са великим финансијским ограничењима, а многи од њих су у процесу преласка са штампаног на онлајн издања. У том процесу сусрећу се са низом питања и дилема, а новинари тих медија су, у току сарадње са Саветом за штампу, често указивали да им је потребна помоћ да би боље извештавали за онлајн издања својих медија.
Да би помогао локалним медијима, Савет за штампу је израдио андроид апликацију “Локални медији”, која је бесплатна за кориснике. Апликација садржи професионална правила, дефинисана Кодексом новинара Србије, као и препоруке за примену ових правила у ситуацијама специфичним за онлајн окружење – Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу. Новинарима нуди и кратку обуку, која би требало да им олакша прелазак из рада у штампаним на онлајн медије. Обука може бити корисна и за друге медијске професионалце – који често нису новинари – а воде неки од више од 1100 регистрованих онлајн медија у Србији (према бази http://onlajnmediji.rs/).
Треćи део апликације може помоćи онлајн медијима у решавању два важна проблема. Мали медији често немају дефинисана правила за коментаре читалаца, нити прецизиране услове под којима други медије могу да преузимају њихов садржај. Савет за штампу нуди медијима резултате свог истраживања на узорку од 70 српских онлајн медија, као и предлоге решења за ова два проблема.
Израду апликације “Локални медији” је подржала Амбасада САД у Београду, а можете је преузети на Google Play.
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу 25.06.2020
Поштовање Кодекса новинара није услов за доделу буџетског новца
Медијима за које је Комисија за жалбе Савета за штампу утврдила да су кршили Кодекс новинара Србије додељен је у прошлој години новац за укупно 56 пројеката, иако су локалне самоуправе биле обавештене о тим прекршајима. Само у три случаја постоји јасно објашњење комисија да су пројекти одбијени због мера које је изрекао Савет за штампу. Ово су неки од налаза из извештаја о томе колико су локалне самоуправе у поступку пројектног суфинансирања узимале у обзир и критеријум да медиј поштује етичке стандарде професије, који је израдио Савет за штампу.
Извештај “Суфинансирање медија који крше етичке стандарде”, показује, између осталог, да 55 локалних самоуправа, које су током 2019. године спровеле медијске конкурсе, од Савета за штампу није ни тражило податке о прекршајима Кодекса новинара Србије, док је један број њих потпуно игнорисао добијене податке. Тако су од свих медија којима је Савет прошле године изрекао мере највише новца добио управо медиј са највише јавних опомена (чак девет) еПанчево.
Нови извештај Савета за штампу, који заснива на укрштеним подацима из две базе података о суфинансирању медија, садржи и примере лоше, али добре праксе, а припремљен је уз финансијску помоћ Европске уније.
Стеван Ристић, директор недељника “Време” и председник Управног одбора Асоцијације медија нови је председник Управног одбора Савета за штампу, одлучио је на јучерашњој седници Управни одбор Савета за штампу. Он је на том месту заменио Драгана Ђорђевића, директора “Сремских новина” и председника УО Локал преса, коме је истекао мандат, Председник УО Савета за штампу бира се на две године.
Управни одбор Савета за штампу има пет чланова, од којих су четири представници организација оснивача тог саморегулаторног тела – Асоцијације медија, Удружења новинара Србије, Независног удружења новинара Србије и Локал преса, док је пети члан такође представник Асоцијације медија. Чланови актуелног сазива УО Савета су, сем Стевана Ристића, Зоран Секулић (Асоцијација медија), Владимир Радомировић (УНС), Жељко Бодрожић (НУНС) и Драган Ђорђевић (Локал прес).
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу 28.05.2020
(Извор: ало) – Серија текстова у којима су у медијима блиским Душану Петровићу и Небојши Зеленовићу на најбруталнији начин нападани функционери Српске напредне странке у Шапцу Бобан Бирманчевић и Бранко Вујковић добила је свој епилог у одлукама Савета за штампу.
Ово независно тело које окупља издаваче, власнике штампаних, онлајн медија и новинских агенција, као и професионалне новинаре на седници одржаној 30.4.2020. године, већином гласова донело је одлуку да су „Подринске“ текстовима „50 инфицираних у Мачванском округу! Већина заражених из Шапца“ и „Да ли су покушаји заташкавања заразе довели Шабац у озбиљну ситуацију?“ објављеним 11. априла 2020. године у онлајн издању, прекршиле истинитост извештавања и Кодекса новинара Србије, о обавези новинара да прави јасну разлику између чињеница, које преноси, коментара, претпоставки и нагађања и да, кад је неопходно, консултује што више извора.
Одлучујући о жалби др Бранка Вујковића, в.д.директора Завода за јавно здравље у Шапцу, чланови Комисије за жалбе оценили су да се у оба текста износе спекулације о томе да Вујковић, као директор Завода и други функционери локалног СНС лажу о броју позитивних на корона вирус и покушавају да заташкају размере епидемије. О томе шта су све у стању да измисле у „Подринским“ сведочи и одлука Савета за штампу да су текстом „Завод за јавно здравље није Српска напредна странка“, објављеним 12. марта 2020. године, „Подринске“ прекршиле Кодекс новинара Србије и то обавезу новинара да поштује етику и културу јавне речи, али и да поштује приватност.
Савет наводи да су поједини делови текстова на ивици пристојности. Текст садржи увредљиве квалификације које излазе из оквира дозвољене критике рада и понашања јавног функционера и предстваљају личне увреде. Тиме су прекршене одредбе Кодекса које се односе на обавезу поштовања етике и културе јавне речи, као и поштовања достојанства и интегритета особе о којој се пише.
