Снимак са седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 02.09.2021


Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 2. септембра у 18 сати.
Комисија ће разматрати жалбу организације Пријатељи деце Србије, која се односи на: Курир, Инфоррмер, Ало, Српски телеграф и Вечерње новости, као и на портале Република.рс и Телеграф.рс
Седница ће бити одржана онлајн.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.115
29.7.2021.
Зрењанин
ЗАПИСНИК
Са 114. седнице Комисије за жалбе, одржане 29.7.2021. године у 14 сати у Културном центру Зрењанина
Присутни чланови Комисије: Зорица Вишњић,Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Јелена Спасич, Марија Бабић, Вера Дидановић и Момир Турудић
Одсутни чланови Комисије: Снежана Андрејевић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Бојана Цвејића на текст објављен у дневном листу „Информер“ 2.Разматрање жалбе Јована Ћирића на текст објављен у недељнику „Панчевац“
3.Разматрање друге жалбе Јована Ћирића на текст објављен у недељнику „Панчевац“
4.Разматрање жалбе Градског центра за социјални рад Београд на текстове објављене у дневном листу „Блиц“ и на порталу „Блиц.рс“
5.Разматрање жалбе Коморе социјалне заштите на текст објављен у дневном листу „Блиц“ и на порталу „Блиц.рс
6.Разматрање жалбе Игора Велимировића на текст објављен на порталу „Објектив.рс“
7.Разматрање друге жалбе Игора Велимировића на текст објављен на порталу „Објектив.рс“
8.Разматрање жалбе Игора Велимировића на текст објављен у дневном листу „Објектив“
9.Разматрање жалбе Игора Велимировића на текст објављен на порталу „Република.рс“
10.Разматрање друге жалбе Игора Велимировића на текст објављен на порталу „Република.рс“
11.Разматрање жалбе Игора Велимировића да текст објављен у дневном листу „Српски телеграф“
12.Разматрање друге жалбе Игора Велимировића на текст објављен у дневном листу „Српски телеграф“
13.Разматрање жалбе Игора Велимировића на текст објављен у дневном листу „Информер“
Чланови Комисије су пре седнице обавештени да је Асоцијација медија за заменике на овој седници изабрала Веру Дидановић и Момира Турудића, а НУНС Марију Бабић, уместо одсутних Бојана Цвејића, Златка Чобовића и Тамаре Скрозза, док је УНС за ову седницу одредио Јелену Спасић уместо Љиљане Смајловић, која је у међувремену поднела оставку.
1.Бојан Цвејић, директор листа „Данас“ поднео је жалбу, верујући да је спорним текстом прекршена тачка 1 поглавља Истинитост извештавања, јер је „Информер“ нетачно навео да је „Данас“ под пуном Ђиласовом контролом, као и да је објавио „сраман текст у којем се цео српски народ означава као геноцидна нација“. Из расправе и одлучивања о овој жалби била је изузета Јелка Јовановић, запослена у листу „Данас“. У току расправе, Владо Мареш је указао да оваквих случајева потпуно погрешне интерпретације нечега што је објављено има много, посебно кад је реч о „Информеру“ и да је јасно да наслов уопште не одговара тексту, односно да је прекршен Кодекс новинара. Додао је и да Комисија не би требало да се бави тиме да ли је „Данас“ под Ђиласовом контролом, јер нема никакве информације о томе, а да би на медије требало примењивати „право на претпоставку невиности“ – да нису ни под чијом контролом док се не утврди другачије. Вида Петровић Шкеро се сагласила са тим да је реч о прекршају Кодекса у тачки која се односи на истинитост извештавања, као и да наслов не одговара суштини текста, већ представља чисту злоупотребу, а упитала је и да ли је реч и о узнемиравању јавности, јер се оваквим текстом подстиче атмосфера линча, а садржина текста уопште не проистиче из онога што је „Данас“ објавио. Кад је реч о томе да ли су тачни наводи да је „Данас“ под Ђиласовом контролом, мисли да увек треба поћи од претпоставке да је медиј независан, а да би се утврдило другачије морају да постоје докази, којих нема, као и да Комисија није надлежна да се изјашњава о томе да ли је неки медиј под нечијом контролом. Зато је добар предлог да се Комисија о томе не изјашњава, јер свако има свој мишљење, а доказа нема ни са једне ни са друге стране. Оливера Милошевић је истакла да је „Информер“ објавио острашћену и злонамерну интрепретацију теме којом се „Данас“ бавио, као и да Комисија није меродавна и не треба да се бави тиме ко има утицај у којем медију. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 поглавља 1. и тачка 1 поглавља 2., тачније смерница у оквиру те тачке по којој наслов не сме да се разликује од суштине текста.
2.и 3. Комисија је о две жалбе Јована Ћирића водила обједињену расправу. Адвокат Ћирић је поново указао на то да „Панчевац“, из броја у број, објављује о њему неистине и вређа његову личност и достојанство. Комисија је, у краћој дискусији, подсетила да је реч о текстовима који се објављују већ месецима и да нема никаквих нових детаља, те да би требало донети исте одлуке као и по претходним жалбама. Вера Дидановић је истакла да је кампања која се води мотивисана личним разлогом, али да овакви случајеви указују и на неке проблеме са Кодексом јер их је тешко подвести под неку одређену тачку. Чланови Комисије су једногласно одлучили да су у оба текста прекршене тачке 2 и 5 поглавља 1., тачка 2 поглавља 2. и тачка 1 поглавља 7.
4.и 5. Комисија је водила обједињену расправу, будући да се жалба Коморе социјалне заштите односи на један из серије текстова на коју је жалбу поднео и београдски Центар за социјални рад. У обе жалбе је указано да је повређено право на приватност детета, као и да су изнете нетачне и непроверене информације у вези са радом Цента за социјални рад, засноване искључиво на тврдњама мајке. Из расправе и одлучивања била је изузета Вера Дидановић, запослена у компанији Рингиер Аxел Спригер, која је издавач „Блица“. Вида Петровић Шкеро је рекла да је, као грађанка, пратлила овај случај, те да јој се чини интересантним то што је о томе писао само један медиј и то тако да објави 15 текстова о томе, што наводи на помисао да је реч о извештавању у корист нечијих личних интереса, који могу бити и исправни, али је питање да ли је то дозвољено. Рекла је да у овом случају говоримо о томе да, са једне стране, стоји право на слободу говора – да се јавности нешто саопшти, а са друге – право на приватност, о којем се посебно мора водити рачуна кад је реч о детету. Овде су главни актери родитељи, који воде спор око детета, које се третира као „брачна тековина“, што није допуштено, јер се мора водити рачуна о најбољем интересу детета. Могуће је да су неки наводи из текстова тачни, рекла је, али у новинама имамо причу која се прави само на основу навода једног родитеља. Поставила је и питање – шта у овом случају јавност има право да зна? Јавност се укључује у приватан однос двоје одраслих, детета и споредних ликова, попут стрица…У текстовима се чак довољно не објашњавају ни основне ствари: ко је донео одлуку о одузимању детета мајци, да ли је коначна, да ли постоје поступци по жалбама, а посебно треба водити рачуна и о томе да је из оваквих спорова јавност искључена. Зато је, по њеном мишљењу, Кодекс грубо прекршен, јер је новинар о овоме требало да пише на другачији начин, без повреде права на приватност. Јелка Јовановић се сагласила са овим оценама и додала да су наши медији у извештавању давно прешли границу између онога што је приватно и онога што је јавно и у овом случају је то потпуно очигледно. Чини се и да постоји неки лични интерес да се извештава на овакав начин, што је неспојиво са Кодексом. Момир Турудић је рекао да је несумњиво реч о кршењу Кодекса и моралних начела, те да би грубо кршење Кодекса представљало и да је само један текст објављен, а не 15, а да у њима нема основних информација. Зато ово личи и на мини кампању против једне институције, без основних информација о случају. Будући да је реч о детету и посебно осетљивој теми, прекршај је утолико драстичнији, јер може имати озбиљне последице на дете. Сличног мишљења кад је реч о последицама по дете била је и Јелена Спасић, која је навела и да је потпуно прихватљиво да медији указују на лош рад институција, али да то не могу да раде на овакав начин. Уколико постоји јавни интерес, то што Центар за социјални рад не може да се изјашњава не сме бити разлог да се медији одређеном темом не баве, али то треба да раде тако да не прекрше право на приватност детета и да пруже све инфомације о случају, а не да једини извор и саговорник буде мајка. Владо Мареш је, међутим, рекао да „му срце не да да гласа да је Кодекс прекршен“. Рекао је да је сагласан са Весном Станојевић и министарком Зораном Михајловић (чије су изјаве пренете у текстовима) да дете треба да се врати мајци и да, ако има икакве истине у томе што мајка говори, поступак мора да се понови, те да је, у том контексту, прича о прекршајима Кодекса, нагађање о последицама, измишљање секундарне виктимизације „цепање длаке на два дела“ и затварање очију пред злостављањем детета које се сада дешава. Додао је и да новинари, из искуства са социјалним службама, знају да се они, кад год се покрене сличан случај, потруде да ставе до знања да је новинарима „прилично забрањено“ да се баве њиховим радом, те да, имајући то на уму, мисли да новинарка ништа не би постигла и да је непрекидно од њих тражила информације. Оливера Милошевић је нагласила да су симпатије свих у Комисији несумњиво на страни детета и мајке, али да Комисија не одлучује о томе коме треба да припадне дете, већ о новинарском поступању, а јасно је да је Кодекс прекршен и да је детету тиме нанета штета. Марија Бабић је навела да је неспорно да је детету начињена штета и да би то требало да буде кључна ствар. Ако је било доказа, новинари је требало да пишу о овом случају, о раду надлежнх служби, али не само на основу исказа мајке која износи веома озбиљне оптужбе на рачун оца. Драган Ђорђевић је указао на то да је кључни проблем повреда приватности детета и додао да не може да се отме утиску да иза свега стоји нечији лични интерес. Зорица Вишњић је рекла да је реч о тешкој причи, која је свакога у Комисији ганула, али да је њен утисак да је новинарка водила кампању, не против институција, него у корист мајке и да је, желећи да исправи неправду, починила низ нових, пре свега према детету, износећи приватне детаље из живота породице, за које не постоји никакав интерес јавности да зна, што може довести и до трајног погоршавања односа између оца и ћерке. Комисија је, потом, са осам гласова за и једним против одлучила да су прекршене тачке 1 и 4 поглавља 7 и тачке 1 и 2 поглавља 5. Вида Петровић Шкеро је потом истакла да би у образложењу одлуке требало указати подносиоцима жалбе да би било веома добро да су реаговали не текстове и обавестили јавност шта је њихов посао и на који начин раде, шта је њихова надлежност, а шта судска, односно да упознају јавност са законом, јер је то јавни интерес. „Блиц“ то није у текстовима написао, нити је показао жељу да одговори на жалбу и да објасни који је то јавни интерес који их је навео да овако пишу, само о два родитеља и једном детету и ништа даље од тога.
6.-13. Комисија за жалбе водила је обједињену расправу и о жалбама Игрора Велимировића, главног уредника портала „Директно“, који се жалио због тога што је више медија нетачно навело да је тај портал позивао на убиство сина председника Вучића, као и због тога што су навели да је реч о медију под Ђиласовом контролом. Такође, сем „Републике.рс“, медији нису објавили ни одговор који им је послат. Јелка Јовановић је мислила да Комисија не треба да расправља о томе да ли је портал под Ђиласовом контролом, односно да ли су том тврдњом медији прекршили одредбу која се односи на истинитост извештавања. Указала је на то да је читава медијска сцена таква да су чланови Комсија за жалбе, као медијски професионалци, доведени у ужасну ситуацију да оцењују да ли је неко више или мање у праву када крши Кодекс и законе и да ли је некоме то допуштено, а другоме није и да се, тиме, практично сврстава на једну или другу страну. Случај о којем. Комисија расправља је део, истина блажи, али има везе са актуелном истрагом о Беливуку и свим што је о томе објављено, као и у вези са фотографијама осакаћених лешева, јер ни једно ни друго није смело да буде објављено. Тешко јој је што о овоме уопште мора да одлучује, али нема дилему да је прекршен Кодекс, као и да је дошло и до узнемиравања јавности наводима да неко хоће да убије председниковог сина. Вида Петровић Шкеро је рекла да сада већ морамо да говоримо о појави, као и да се, ни у овом случају, не треба бавити питањем ко је под чијим утицајем, јер је право питање под чијим су утицајем медији на које је поднета жалба, а који су сви објавили скоро идентичне наводе. Зато, не само да Комисија не треба да се бави питањем ко има какав политички утицај, него треба рећи да не жели ни да буде мета за такво поткусуривање.
Уосталом, на чијој год да су новинари страни, требало би да раде као професионалци, што овде уопште није случај, а ови медији су, уз објављивање потпуно нетачних интерпретација, своју непрофесионалност показали и тиме што нису објавили одговоре на текстове. Посебно је истакла да су медији заборавили, не само шта каже Кодекс, него и шта каже закон – неке ствари из неких фаза кривичног поступка не могу се објављивати и претпоставка невиности се не сме кршити. Ако је у овим текстовима мета на чело стављена председниковом сину, чија се претпоставка невиности крши? Кланова, позиција или опозије. То све, како је рекла, потпуно превазилази домен нормалног медијског функцинисања и улази се у домен права, а новинари не смеју да не знају да се не може унапред судити и да се не могу објављивати докази из истражног поступка, јер до суђења јавност мора да буде искључена из тог поступка, Рекла је и да, по њеном мишљењу, писање о томе да неко хоће да убије председниковог сина представаља узнемиравање јавности, мада с обзиром на то шта се све у нашим медијима појављује, ово свакако и није најгоре. У сваком случају, чланови Комисије би требало принципијело да се договоре да ли ће сваки пут да констатују да има узнемиравања јавности у оваквим ситуацијама или ће рећи да тога толико има, да ни не треба о томе одлучивати, те да је њено мишљење да треба сваки пут утврдити такав прекршај Кодекса. Зорица Вишњић је такође рекла да, без обзира на то што насилничко понашање и насилнички говор код нас стичу право грађанства, Комисија мора да штити Кодекс и право пристојног дела грађана Србије, који не пристаје на насилничко понашање. Оливера Милошевић је истакла да, кад се већ говори о цртању мете на нечије чело, треба рећи и да су медији на које се жалбе односе, својом интерпретацијом текста објављеног на порталу „Директно.рс“ нацтрали мету на челу колегама у том медију и додала да овакви ратови медија имају несагледиве последице по медијску сцену. Марија Бабић је додала да се и њој у провм моменту учинило да нема узнемиравања јавности, јер то слушамо сваки дан и да је тек накнадно закључила да то не би смело да буде нормално и да Комисија треба да закључи да ово јесте узнемиравање јавности. Комисија је на крају једногласно одлучила да су прекршене тачке 1,2 и 5 поглавља 1, тачка 8 поглавља 6, а у свим медијима, сем на порталу „Република.рс“ и тачка 6 поглавља 4 због необјављивања одговора.
Седница је завршена у 15.10 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Зорица Вишњић
Снимак са данашње седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане у Културном центру у Зрењанину можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 29. јула , у 14 сати у Културном центру у Зрењанину.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
2. Јован Ћирић – Панчевац (две жалбе 1,2)
3. Градски центар за социјални рад – Блиц
4. Комора социјалне заштите – Блиц
5. Игор Велимировић – Објектив.рс (две жалбе 1, 2, )
6. Игор Велимировић – Објектив (новине)
7. Игор Велимировић – Република.рс (две жалбе 1, 2)
8. Игор Велимировић – Српски телеграф (две жалбе 1,2 )
9. Игор Велимировић – Информер
Седница је отворена за јавност
Недопустиво oбјављивање узнемирујућих фотографија на насловним странама
Савет за штампу најоштрије осуђује одлуке уредништва више дневних новина да на насловим странама објаве потпуно непримерене и веома узнемирујуће фотографије злочина криминалног клана. Такав поступак у потпуној је супротности са одредбама Кодекса новинара Србије, које забрањују објавјивање садржаја који могу имати штетан утицај, пре свега на децу, али које потресају и застрашују и све остале грађане.
Овакво, крајње непримерено, неетичко и сензационалистичко „извештавање“, не може се правдати јавним интересом, јер ни на који начин не доприноси бољем инфомисању јавности, што је основни задатак медија, већ се, напротив, тиме наноси штета и јавном интересу и новинарској професији.
Ови медији, супоротно Кодексу, не поштују ни права и достојанство жртава злочина, осећања чланова њихових породица, али ни право на претпоставку невиности осумњичених.
Управни одбор Савета за штампу
ИЗВЕШТАЈ О РАДУ САВЕТА ЗА ШТАМПУ У 2020. ГОДИНИ
Рад Комисије за жалбе
Савет за штампу је од јануара до децембра 2020. године примио 163 жалбе, што је знатно више него претходне године, када је стигла 81 жалба. Ово је уједно највећи број жалби у једној години од када је Савет почео да ради. Комисија за жалбе Савета за штампу разматрала је 118 жалби, и само у 16 случајева утврдила да Кодекс новинара није прекршен. Медијацијом је решено само десет жалби, што је мањи број у односу на две претходне године.
Чланови Комисије за жалбе Савета за штампу прошле године су најчешће одлучивали да су медији кршили тачке из првог поглавља Кодекс новинара које се односи на истинитост извештавања – 59 таквих случајева.
Савету за штампу стигло је највише жалби од појединаца – 91, потом 21 жалба од удружења грађана, 19 жалби од медија и новинара, 16 су поднели чланови Комисије за жалбе, 13 државни органи, две фирме, а једну изборна листа.
Рад Комисије за жалбе финансирала је Делегација Европске уније у Београду.
Жалбе поднете од јануара до децембра 2020:
1.Мирко Миловановић –Ало, Информер, Српски телеграф, Курир – Комисија одлучила на основу жалбе родитеља која се односила на исте текстове
8.Вида Петровић Шкеро – Информер – јавна опомена
9.Вида Петровић Шкеро – Република.рс – јавна опомена
10.Вида Петровић Шкеро – Србија данас – прекршен Кодекс – портал је објавио одлуку
11.Аутономни женски центар – Курир – жалба разматрана са жалбом родитеља
12.Аутономни женски центар – Српски телеграф – жалба разматрана са жалбом родитеља
13.Аутономни женски центар – Информер – жалба разматрана са жалбом родитеља
14.Аутономни женски центар – Ало – жалба разматрана са жалбом родитеља
15.Александра и Роберт Каримановић – Српски телеграф – јавна опомена
16.Александра и Роберт Каримановић – Информер – јавна опомена
17.Александра и Роберт Каримановић – Ало – прекршен Кодекс – лист није објавио одлуку
18.Александра и Роберт Каримановић – Курир – прекршен Кодекс – лист је одлуку објавио
19.Мрежа организација за децу Србије – Српски телеграф – јавна опомена
20.Мрежа организација за децу Србије – Курир.рс – прекршен Кодекс – портал је одлуку објавио
21.Мрежа организација за децу Србије – Ало.рс – прекршен Кодекс – портал није објавио одлуку
22.Мрежа организација за децу Србије – Информер.рс – јавна опомена
23.Мрежа организација за децу Србије – Блиц.рс – прекршен Кодекс – портал није објавио одлуку
24.Владица Гавриловић – Озонпресс.нет – Комисија није усагласила одлуку
25.Далиборка Несторовић – Озонпресс.нет – није прекршен Кодекс
26.Јована Пешић – сајт НУНС – жалба решена договором
27.Драгољуб Јанковић – Озонпресс.нет – одбачена жалба – није достављен текст који је предмет жалбе
28.Министарство културе и информисања РС – Српски телеграф – Комисија одлучила на основу жалбе родитеља девојчице
29.Министарство културе и информисања РС – Ало – Комисија одлучила на основу жалбе родитеља девојчице
30.Министарство културе и информисања РС – Курир – Комисија одлучила на основу жалбе родитеља девојчице
31.Министарство културе и информисања РС – Информер – Комисија одлучила на основу жалбе родитеља девојчице
32.Ђуро Мечанин – Озонпресс.нет – није прекршен Кодекс
33.Министарство културе и инфомисања РС – Курир – прекршен Кодекс – лист није објавио одлуку
34.Министарство културе и инфомисања РС – Српски телеграф – јавна опомена
35.Константин Љубомировић – Тпњуз.ком – јавна опомена
36.Министарство културе и информисања РС – Курир – прекршен Кодекс – лист није објавио одлуку
37.Синиша Јаснић – Блиц – прекршен Кодекс – лист није објавио одлуку
38.Игор Петровић – Топпрес – одбачена жалба – не односи се на медијски садржај
39.Далибор Тешић – Разбибрига – одбачена жалба – не односи се на медијски садржај
40.Удружење А11 – Вечерње новости – прекршен Кодекс- лист је одлуку објавио
41.Владан Влајковић – Нови Палеж – јавна опомена
42.Златко Чобовић – Политика – није прекршен Кодекс
43.Златко Чобовић – Курир (1) – прекршен Кодекс – лист није објавио одлуку
44.Златко Чобовић – Курир (2) – Комисија није усагласила одлуку
45.Златко Чобовић – Курир (3) – Комисија није усагласила одлуку
46.Златко Чобовић – Курир (4) – Комисија није усагласила одлуку
47.Златко Чобовћ – Курир (5) – прекршен Кодекс – лист није објавио одлуку
48.Бранко Вујковић – Подринске (2) – прекршен Кодекс – лист је одлуку објавио
49.Бранко Вујковић – Подринске (2) –прекршен Кодекс – лист је одлуку објавио
50.Бобан Бирмбанчевић – Подринске – прекршен Кодекс – лист је одлуку објавио
51.Златко Чобовић – Информер (1) – јавна опомена
53.Бранко Вујковић – Подринске (3) – није прекршен Кодекс
54.Горан Гаврић – Данас – одбачена жалба – није допуњена на захтев секретара
55.Златко Чобовић – Информер (2) – није прекршен Кодекс
56.Златко Чобовић – Република.рс – није прекршен Кодекс
58.Сања Вујовић – Еспресо – одбачена жалба – подносилац није лично оштећен
59.Еневер Гаши – Курир – одбачена жалба – подносилац жалбе није могао да докаже да је аутор текста који је преузет
60.Бранко Вујковић – РТВ Шабац – одбачена жалба – медиј није у надлежности Савета
61.Весна Лакићевић – Таблоид – јавна опомена
62.Н1 – Курир – прекршен Кодекс – лист није објавио одлуку
63.ГМ Инфо – ГМ Пресс (1) – јавна опомена
64.Златко Чобовић – Курир (7) – прекршен Кодекс – лист није објавио одлуку
65.Београдски центар за људска права – Блиц.рс (1) – прекршен Кодекс- портал није објавио одлуку
66.Београдски центар за људска права – Курир (1) – жалба решена договором
67.Београдски центар за људска права – Курир (2)- жалба решена договором
68.Београдски центар за људска права – Блиц.рс (2) –прекршај Кодекса- портал није објавио одлуку
69.Београдски центар за људска права – Блиц.рс (3) – прекршен Кодекс – портал није објаво одлуку
70.Београдски центар за људска права – Блиц.рс (4)- портал није објавио одлуку
71.Београдски центар за људска права – Србија данас – прекршен Кодекс- портал је одлуку објавио
72.ГМ Инфо – ГМ Пресс (2) – јавна опомена
73.Снежана Милетивћ – Блиц.рс – прекршен Кодекс – портал није објавио одлуку
74.Новосадска бициклистичка иницијатива – САТ плус – није прекршен Кодекс
75.ГГ „Марио Спасић- увек за родни крај“ – РТВ Трстеник – одбачена жалба – медиј није у надлежности Савета
76.Министарство културе и информисања РС – Блиц – није прекршен Кодекс
77.Национална авангарда – Данас – није прекршен Кодекс
78.Милош Милошевић – РТВ Шабац – одбачена жалба – медиј није у надлежности Савета
79.Михаела Бојић – Блиц – подносилац одлустао од жалбе
80.Зоран Кесић/Иван Ивановић – Српски телеграф/Република.рс – јавна опомена
81.Даница Поповић- Политика – прекршен Кодекс – лист није објавио одлуку
82.Заштитник грађана – Нова.рс – комисија није усагласила одлуку
83.Виолета Степановић – Инфоцентрала – јавна опомена
84.Никола Миновић – Нова.рс – подносилац одустао од жалбе
85.Никола Миновић – Озонпресс.нет – није прекршен Кодекс
86.Курир- Н1 инфо (1) – комисија није усагласила одлуку
87.Димитрије Војнов – Вечерње новости – жалба решена договором
88.Курир – Н1 инфо (2) – комисија није усагласила одлуку
89.Аутономни женски центар – Еспресо – жалба решена договором
90.Војин Ракић – Информер (1) – јавна опомена
91.Војин Ракић – Политика (1) – комисија није усагласила одлуку
92.Предраг Аздејковић – На длану – жалба решена договором
93.Војин Ракић – Ало.рс – прекршен Кодекс – портал одлуку није објавио
94.Војин Ракић – Дневник – јавна опомена
95.Војин Ракић – Б92.нет – јава опомена
96.Војин Ракић – Пинк.рс (1) – јавна опомена
97.Војин Ракић – Блиц.рс – комисија није усагласила одлуку
98.Војин Ракић – Тањуг (1) – јавна опомена
99.Војин ракић – Курир (1) – комисија није усагласила одлуку
100.Војин Ракић – Информер (2) – јавна опомена
101.Војин Ракић – Република.рс – јавна опомена
102.Марко Ленс – Курир.рс – прекршен Кодекс – портал је одлуку објавио
103.Марко Ленс – Србија данас – жалба решена договором
104.Марко Ленс- Ало.рс – прекршен Кодекс – портал није објавио одлуку
105.Предраг Аздејковић – Директно.рс – жалба решена договором
106.Војин Ракић – Пинк.рс (2) – јавна опомена
107.Војин Ракић – Курир (3) – комисија није усагласила одлуку
108.Војин Ракић – Информер (3) – јавна опомена
109.Мирко Поледица – Глас западне Србије – јавна опомена
110.Војин Ракић – Сајт СНС – одбачена жалба – не односи се на медиј
111.Марко Ленс – Новости.рс – прекршен Кодекс – портал није објавио одлуку
112.Војин Ракић – Тањуг (2) – није прекршен Кодекс
113.Војин Ракић – Политика (2) – није прекршен Кодекс
114.Виолета Марковић – Глас западне Србије – јавна опомена
115.Марко Петровић – Курир – одбачена жалба- подносилац није лично оштећен
116.Војин Ракић – Информер (4) – јавна опомена
117.Павле Јелесијевић – Глас западне Србије – јавна опомена
118.Милена Маслаћевић/Слободан Бус Вукајловић – Глас западне Србије – јавна опомена
119.Жељко Дамјановић – Глас западне Србије – јавна опомена
120.Данас – Српски телеграф/Република.рс – комисија није усагласила одлуку
121.Биљана Јованић – Глас западне Србије – јавна опомена
122.Божидар Митровић – Политика – одбачена жалба – подносилац није лично оштећен
123.Миљан Миленковић – Јужне вести (1) – прекршен Кодекс- портал је одлуку објавио
124.Миљан Миленковић – Јужне вести (2) – прекршен Кодекс – портал је одлуку објавио
125.Миљан Миленковић – Нова.рс – јавна опомена
126.Миљан Миленковић – Данас- жалба решена договором
127.Миљан Миленковић – Н1 инфо – јавна опомена
128.Миљан Миленковић – Глас јавности – јавна опомена
129.Министарство културе и информисања РС – Курир – прекршен Кодекс – лист није објавио одлуку
130.Игор Жежељ – Н1 инфо – није прекршен Кодекс
131.Павле Јелесијевић – Медиа портал (1) – јавна опомена
132.Миљан Миленковић – Ало.рс – прекршен Кодекс – портал није објавио одлуку
133.Миљан Миленковић – Директно.рс (1) – јавна опомена
134.Миљан Миленковић – Директно.рс (2) – комисија није усагласила одлуку
135.Министарство културе и инфомисања РС – Курир –прекршен Кодекс – лист није објавио одлуку
136.Министарство културе и информисања РС – Нова.рс – јавна опомена
137.Небојша Петровић – Еспресо – одбачена жалба – подносилац није лично оштећен
138.Инфо врањске – Подпржарпресс – јавна опомена
139.Инфо врањске – Врањскаплуств.рс – јавна опомена
140.Инфо врањске – РТВ-Врање.рс – јавна опомена
141.Давор Лукач – Информер.рс – јавна опомена
142.Давор Лукач – Ало.рс – прекршен Кодекс – портал није објавио одлуку
143.Ана Грубин – Српски телеграф – јавна опомена
144.Министарство културе и информисања РС – Нова.рс – није прекршен Кодекс
145.Минеко ЛТД – КРИК – прекршрен Кодекс – портал није објавио одлуку
146.Ивана Јованов – Н1 инфо – одбачена жалба – подносилац није лично ошећен
147.Викторија Боројевић – Н1 инфо – одбачена жалба – подносилац није лично оштећен
148.Катарина Ружичић – Н1 инфо – одбачена жалба – подносилац није лично ошећен
149.Биљана Илић – Н1 инфо – одбачена жалба – подносилац није лично оштећен
150.Ана Грубин – Курир – прекршен Кодекс – лист је одлуку објавио
151.Марко Ленс – Неwсбеезер.цом – одбачена жалба – медиј није у надлежности Савета
152.Јелена Јоловић – Н1 инфо – одбачена жалба – подносилац није лично оштећен
153.Милан Зељак – Н1 инфо – одбачена жалба – подносилац није лично оштећен
154.Жељко Мијушковић – Република.рс (1) – јавна опомена
155.Жељко Мијушковић – Република.рс (2) – јавна опомена
156.Лидија Кандолф Секуловић – Република.рс – јавна опомена
157.Жељко Мијушковић – Република.рс (3) – јавна опомена
158.Жељко Мијушковић – Република.рс (4) – јавна опомена
159.Павле Јелесијевић – Медиа портал (2) – јавна опомена
160.Наташа Илић – Нова.рс – јавна опомена
161.Игор Вукотић – Блиц – прекршен Кодекс – лист није објавио одлуку
162.Геј лезбејски инфо центар – Данас – није прекршен Кодекс
Због епидемије ковида- 19 седнице Комисије одржаване су углавном онлајн. Комисија је у току године одржала четири јавне седнице ван седишта Савета – у Прес центру УНС-а у јануару, јуну, септембу и октобру, уз финансијску подршку Мисије Оебса у Србији. Да би се постигла већа јавност рада Комисије интегрални снимци ових седница су објављени на интернету. Четири седнице Комисије, које су одржане посредством Зоом видео платформе. Такође су снимљене и емитоване на интернету. Током 2020. на интернету је било укупно 1.508 прегледа активности Савета, што је половина укупног броја свих прегледа активности Савета за штампу од његовог оснивања.
ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ
Мониторинг дневних новина
Савет за штампу је, уз подршку Делегације Европске уније, пратио поштовање Кодекса новинара Србије у осам дневних новина са националном покривеношћу у периоду од почетка јула до краја децембра. Резултати су представљени на онлајн конференцији за новинаре почетком фербуара 2021. године. Према тим резултатима, Кодекс је прекршен у укупно 4999 пута у 2020. години, што је нешто мањи број него свих претходних година. У осам дневних листова у другој половини године евидентирано је укупно 3.724 текстова у којима је прекршен Кодекс, од чега највише у листу Ало (928), следе – Курир (651), Вечерње новости (627), Српски телеграф (594), Информер (509), као и Блиц у којем је било 240 таквих случајева. Најмање су професионалне стандарде кршили Политика (32 текста) и Данас (35).
Пракса, али и бројеви показују да медији и даље не воде рачуна о правима деце, па је, тако, по резултатима мониторинга, лист Ало у 84 таква текста прекршио Кодекс новинара, Вечерње новости у 55 у 52 Курир, у 19 Информер, у 11 Српски телеграф, а у Блицу је било седам таквих случајева.
У другој половини прошле године таквих случајева није било ни у Политици, нити у листу Данас. Пројекат је реализован уз финансијску подршку Делегације ЕУ.
Мониторинг онлајн медија
Шест најпосећенијих онлајн медија у Србији прекршило је Кодекс новинара за само три месеца чак 2829 пута, показали су резултати мониторнига, који је спроведен од почетка априла до краја јуна. Овај период се поклапа са најтежим ударом корона вируса и забраном кретања, када је велики број грађана информације добијао готово искључиво посредством онлајн медија. Истраживачи су сваког дана по 12 сати пратили вести на шест информативних портала – Србија Данас, Телеграф, Еспресо, Б92, Мондо и 021. Праћене су вести објављене на порталима у периоду од 8 до 20 сати и бележено је непоштовање Кодекса новинара Србије и Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу. Највећи број прекршаја забележен је у поглављу које се односи на истинитост извештавања, затим на приватност, достојанство и интегритету особа о којима се извештава и у поглављу о новинарској одговорности. Пројект је подржао Унеско.
Додатно, мониторинг ових онлајн медија је настављен у периоду од 1. априла.2020. до 7.9.2020. године, у смањеном обиму, сваке прве недеље у месецу. Резултати овог мониторинга су показали наставак тренда кршења Кодекса са 328 идентификованих прекршаја Кодекса новинара у текстовима који се односе на извештвање о ковиду-19. Овај пројекат је реалзован уз подршка Балканског форнда за демократију и Амбасаде краљевине Норвешке.
Измене Статута
До почетка октобра 2020.у чак 13 случајева Комисија за жалбе није успела да донесе одлуку, због чега је закључено да је потребно променити неке од правила рада. Након састанка чланова Комисије и Управног одбора 7. октобра, на којем су разматране могућности за унапређење рада Комисије, УО је на седници 30. октобра одлучио да измени Статут Савета и Пословник о раду Комисије за жалбе тако што ће убудуће за доношење одлуке бити потребни гласови седам, уместо осам чланова Комисије, док је кворум за одржавање седнице остао осам. Промењена је и тачка Пословника по којој је било обавезно заменити за целу седницу члана Комисије који не може да одлучује о жалби на медиј у којем ради. По новом решењу, тај члан ће бити искључен из расправе и одлучивања о тој жалби, а замене ће се одређивати по потреби, уколико се процени да неће бити кворума.
Нови чланови
Надлежност Савета за штампу у току 2020. године прихватило је 13 медија: Месечник Бизнис и финансије, новине Перспектива и портали: Луфтика.рс, Круг, Пресхевапресс, Машина, Воис, Зелена страна, Е-стварност, Плус онлајн, Боом 93, Биз лајф и Е-Браничево.
Семинари и обуке
У оквиру пројеката који је подржла Америчка амбасада је одржан ин-хаус тренинг за новог члана Савета, портал Боом93 из Пожаревца.
У новембру су чланови Комисије за жалбе учествовали у онлајн обуци о примени Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу.
Део планираних активности у овом сегменту, које финансира Амбасада САД у Београду, није реализован због епидемија и одложен је за наредну годину.
Друге активности
Крајем маја Савет за штампу се преселио у нове канцеларију у Краљице Наталије 28.
Током маја је спроведена десетодневна онлајн кампања против ширења дезинформација о ковиду-19 у сарадњи са Унеском.
Током јесени штампан је приручник „У јавном интересу – Приручник за новинаре, уреднике и студенте новинарства о најчешће кршеним одредбама Кодекса новинара Србије“. Приручник, који садржи преглед и образложење одлука Комисије за жалбе у вези са најчешће кршеним поглављима Кодекса, послат је медијима, новинарским удружењима и факултетима који школују новинаре. Активност је подржало Министарство културе и инфомисања Републике Србије.
Током јесени је преуређен и интернет сајт Савета да би се олакшало уношење података.
Направљена је путујућа изложба “Лажне вести” која је намењена младима и у току 2021.би требало да буде организована у неколико средњих школа у Србији.
У оквиру истог пројекта, који је подржао Унеско, Савет за штампу је објавио „Лексикон медијске писмености“, такође намењем младима, који садржи појмове као што су факе њуз, сеxтинг, троловање, новинарска патка и друге, али представља и основне концепте медијске писмености.
У првој половини године је направљена и нова андроид апликација “Локални медији”, као одговор на потребе новинара у локалним медијима. Апликација је доступна посредством сервиса Ап сторе, а пројекат је реализован уз подршку Амбасаде САД.
Извештај “Суфинансирање медија који крше етичке стандарде”, израђен је уз подршку Делегације ЕУ, а садржи анализу података о томе који су медији и колико пута у току 2019. године, одлуком Комисије за жалбе, прекршили Кодекс новинара, а добијали су новац на конкурсима за суфинансирање медијских пројеката.
Током 2020. Савет за штампу је одговорио на 77 упита локалних самоуправа и државних органа за укупно 1.492 медија који су учествовали на конкурсима за суфинансирање медијског садржаја од јавног интереса. У више случајева новац је додељен медијима за које је Комисија за жалбе више пута у току једне године одлучила да су прекршили Кодекс новинара. Број упита је скоро 30 одсто мањи него претходне година, када их је било 99.
У марту је Алф Бјарне Јохнсен, председавајући Норвешког независног савета за штампу, посетио Савет за штампу, док је шест представника Савета учествовала на трибини „Улога регулаторних и саморегулаторних тела у предизборном извештавању – Норвешка искуства“ у Београду.
У мају је представник Савета учествовао у вебинару о утицају корона вируса на рад европских савета за штампу у оквиру сарадње са Алијансе независних савета за штампу Европе.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.114
24.6.2021.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 113. седнице Комисије за жалбе, одржане 24.6.2021. године у 18 сати онлајн
Присутни сви чланови Комисије:Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Тамара Скрозза, Снежана Андрејевић и Бојан Цвејић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Медина Халиловића због необјављивања одговора на текст објављен на порталу „Санапресс“
Чланови Комисије су на почетку седнице обавештени да је Драгани Ђорђевићу истекао шестомесечни мандат председавајућег и да ће у наредних шест месеци седницама председавати Зорица Вишњић.
1.Главни и одговорни уредник портала Сњуз Медин Халиловић поднео је жалбу јер није објављен његов одговор на саопштење издавача агенције САНА на текстове објављене на порталу који уређује, ни након што је, на захтев редакције, преправио првобитни текст одговора.
У току дискусије, Снежана Андрејевић је рекла да су били испуњени услови да деманти буде објављен и да је необјављивањем прекршен Кодекс, иако јој се чини да, сем необјављивања одговора, има и других прекршаја. Нагласила је да није коректно ни то што се редакција „Санапресс“ позива на претходну одлуку Комисије за жалбе, да нису смели да објаве сами део одговора, односно да су сада због тога одлучили да не објаве ништа, иако су били дужни да то ураде. Рекла је да је све што се дешава у вези са овим случајем застрашујуће.Мисли, ипак, да Комисија не треба да проширује расправу ван објављивања одговора, мада је очигледно да постоје и други проблеми, јер се боји могуће ескалације сукоба између два медија. Тамара Скрозза се сагласила са тим да би сукоб могао да екслаира и додала да ће онда бити тешко и Комисији да изађе из тога, те да се боји да би ово могло да се претвори у обрачун са каквим се Савет већ суочио у вези са неким другим локалним медијима, рецимо у Чачку. Зорица Вишњић је рекла да су оптужбе и претње у коментарима на које је „Сњуз“ реаговао застрашујуће и да је, пре свега због тога, требало омогућити Халиловићу да одговори на саопштење, чак и ако можда није потпуно у складу са законом прописаним условима за објављивање одговора. Додала је и да је ситуација између та два медија страшна, али уопште и услови у којима раде медији у Новом Пазару.
Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да је прекршена тачка 6 поглавља 4.
Седница је завршена у 18.15 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Драган Ђорђевић