Резултати мониторинга поштовања Кодекса новинара у дневним новинама од јула до децембра 2019
Извештаји
- Извештај мониторинг 2019 (пдф)
(јул- децембар 2019)
Презентације
- Резултати јул-децембар 2019 (пдф)
(јул- децембар 2019)
sofija
About sofija
Posts by :
Извештај о мониторингу поштовања Кодекса новинара у локалним штампаним медијима од 1.августа до 30.новембра 2019.
Мониторингом је обухваћено шест локалних штампаних медија, углавном недељника (Град, Панчевац, Нова наша реч, Крагујевачке, Сремске новине и Лозничке новости), с тим што су неки медији излазили петнаестодневно. Општи је закључак да су локални медији доследни поштоваоци Кодекса новинара Србије, и да су грешке више плод недовољног разумевања нијанси Кодекса, него његовог општег непознавања. Очигледно је да огромна већина забележених прекршаја није напревљена из намере или непознавања, већ управо из вере да то није прекршај. „Њадрастичнији“ пример прекршаја је лист Панчевац, који је објављивао истоветне прекршаје скривеног оглашавања и неоснованог оптуживања једне особе због сукоба издавача и новинара са њом. Општа препорука је да би са новинарима локалних медија требало више радити на детаљима и разрешавању недоумица са којима се новинари и уредници суочавају у свакодневном раду, него непознавања општих правила Кодекса.
Највећи број прекршаја имао је лист Крагујевачке, 72, на другом месту је Панчевац са 34, потом Град са три, Лозничке новости са два, Нова наша реч са једним и Сремске новине које немају ни један прекршај.
Број прекршаја не одражава њихову тежину, и ако је дозвољена процена најтежи прекршаји су у листу Панчевац, док су остали готово занемарљиви. Ипак, и прекршаји у Панчевцу, са обзиром на то колико је медијског садржаја посматрано, далеко су испод просека прекршаја који праве национални штампани медији.У наставку следи опси прекршаја по медијима, и препорука за њхово отклањање.
Сремске новине
Мониторингом су обухваћени бројеви од 3049 до 3065, са изузетком броја 3051 који није испоручен Савету за штампу. Није забележен ни један прекршај Кодекса новинара Србије. Садржај је информативног карактера, преовлађују вести и извештаји са политичких, привредних, културних и спортских дешавања, као и репортаже о људима и догађајима из региона које новине покривају.
Лозничке новости
Мониторингом су обухваћени бројеви од 594 до 611. Забележена су два прекршаја из тачке 4 Поглавља ВИИ (дете угрожено због објављивања детаља који га јасно могу идентифковати) у бројевима 603 и 605. У два тескта, која говоре о различитим догадјајима, објављени су детаљи на основу којих се лако могу идентификовати деца, једно које је жртва уједа пса луталице и деца из социјално угрожене породице која припада ромској националној мањини. Редакција је блуровањем и необјављивањем имена и презимена деце заштитила њихов идентите, али се на основу других јасно објављених детаља лако могу идентификовати, нарочито у мањој средини. Недељник Лозничке новости редовно се бави темама вршњачког насиља, у коме нису забележени прекршаји Кодекса, те би ова два пре требало посматрати као изолован случај, тим пре што је редакција заштитила идентитет деце не откривши их директно.
Препорука: Не откривати било какве детаље који могу упутити на идентитет малолетника
Крагујевачке
Посматрани су бројеви од 529 до 546. Новине садрже углавном аналитичке и истраживачке текстове, велики број интервјуа, али и анализе пренете из других медија уз уредно потписане ауторе и навођење медија из којих се преносе. Забележено је по 36 прекршаја тачака 1 и 2 Поглавља ИX Кодекса новинара Србије у сваком броју у рубрикама Занимљивости и Меридијани, који обавезују новинаре и уреднике да поштују ауторство и наводе медиј из којег су преузети садржаји. Пренет је већи број кратких форми, за које је јасно да су преузети са интернета, без навођења конкретног извора и аутора. Како су Крагујевачке уредно потписивале друге преузете садржаје, наводи се на закључак да поменути прекршаји нису чињени свесно, већ да су плод недовољног разумевања.
Препорука: Уредно наводити извор и аутора сваког пренетог садржаја са интернета
Панчевац
Посматрани су бројеви од 4825 до 4842, са изузетком броја 4839, који није достављен Савету за штампу. Забележено је 28 кршења тачке 7 Поглавља ИВ Кодекса новинара Србије, која забрањује комерцијално оглашавање у новинарској форми. Овај прекршај забележен је у сваком броју, на страни 3, а у већини бројева и на насловној. У једном случају забележен је на страни 5, а сви случајеви кршења ове тачке Кодекса новинара Србије, осим у случају када је он забележен на страни 5, односе се на једну здравствену установу, чије су комерцијалне услге представљене у новинарској форми. Заблежена су и два случаја кршења тачака 2 и 5 Поглавља И (коментари представљени као чињенице и неосноване оптужбе и клевете), и два случаја кршења тачке 2 Поглавља ИИ (економкси и политички интетреси издавача утичу на уређивачку политику). Ови прекршаји односе се на два тескта о локалном адвокату.
Препорука: Јасно обележити пропагандни садржај који је представљен у новинарској форми, и избегавати оптужбе и коментаре на рачун личности инспирисане личним сукобима новинара и издавача са поменутим особама.
Град
Посматрани су бројеви од 696 до 703. Забележена су три прекршаја тачке 7 Поглавља ИВ Кодекса новинара Србије која прописује да се комерцијлани садржаји не смеју представљати у новинарској форми. Иако се ради о граничним случајевима, ипак су ПР садржаји представљени као новинарски текст, без јасне ознаке.
Препорука: Саопштења која су по својој форми ПР одрешене компаније или асоцијације, јасно обележити као такве, без обзира да ли су наплаћени или не.
Нова наша реч
Посматрани су бројеви од 29 до 44. забележен је један прекршај тачке 7, Поглавља ИВ, која прописује да је забрањено комерцијално оглашавање у новинарској форми. У Новој нашој речи није забележен нити један други прекршај кодекса, а и представљени текст је гранични случај. Ипак, наслов недвосмислено указује да је реч о ПР тексту.
Препорука: Јасно оуначити ПР садржај, без обзира да ли је наплаћен
Статут
У складу са одредбама Закона о удружењима („Службени гласник РС“, бр. 51/2009 и 99/2011 – др. закони), као и на основу чланова 11, 12, 17 и 26 Статута Удружења „Савет за штампу“, Управни одбор удружења, као највиши орган Удружења који обавља оне послове које према Закону о удружењима обавља скупштина, на седници, одржаној дана 27.11.2023. године у Београду, доноси:
СТАТУТ УДРУЖЕЊА „САВЕТ ЗА ШТАМПУ“
(Пречишћен текст)
I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Савет за штампу (у даљем тексту Савет) је добровољна, ванстраначка, невладина и самостална организација заснована на слободи удруживања више физичких или правних лица, основана ради остваривања и унапређења циљева описаних у овом статуту.
Савет за штампу у свом раду је независан.
Савет за штампу ради у складу са Законом о удружењима, Статутом Савета и одредбама Кодекса новинара Србије.
Члан 2.
Пун назив Савета је: САВЕТ ЗА ШТАМПУ.
Седиште Савета је у Београду, Ул. Краљице Наталије 28/II
Печат Савета је округао, пречника 2,5 цм на коме пише: Савет за штампу – Београд.
Савет има свој знак препознавања (у даљем тексту: лого) који се дефинише посебном одлуком Управног одбора.
Савет има својство правног лица, заступа га и представља председник Управног одбора, који је уједно и председник Савета.
Савет не обавља привредну делатност.
Члан 3.
Рад Савета је јаван.
Одлуке које доносе органи Савета су јавне.
Сваки члан и представник члана Савета има право увида у све записнике и опште акте и одлуке органа Савета.
Органи Савета предају Управном одбору извештаје о раду, у складу са Статутом.
Члан 4.
Управни одбор Савета чине представници медијске индустрије и професионалних новинарских удружења.
Комисију за жалбе Савета чине представници медијске индустрије, професионалних новинарских удружења и представници јавности.
II ЦИЉЕВИ САВЕТА
Члан 5.
Циљеви Савета су:
- Примена Кодекса новинара Србије у штампаним медијима и њиховим издањима на свим платформама, информативним порталима и новинским агенцијама
- Решавање по жалбама овлашћених подносилаца поводом конкретних садржаја у штампаним медијима и њиховим издањима на свим платформама, информативним порталима и новинским агенцијама, у складу са Статутом и Пословником о раду Комисије за жалбе
- Медијација у циљу решавања спорова између овлашћених подносилаца жалбе и медија
- Едукација за поступање у складу са Кодексом новинара Србије и јачање угледа медија
Савет остварује циљеве у области јавног информисања и на очувању угледа новинарске професије.
III ЧЛАНОВИ САВЕТА ЗА ШТАМПУ
Члан 6.
Оснивачи Савета су и чланови Савета.
О пријему нових чланова у Савет одлучује Управни одбор Савета консензусом.
Управни одбор приликом гласања о пријему кандидата у чланство Савета посебно води рачуна о томе да ли би кандидат као члан битно допринео остваривању циљева овог статута.
Ако је кандидат правно лице, циљеви утврђени статутом кандидата обавезно морају бити у складу са циљевима утврђеним овим статутом.
Представници јавности у Комисији за жалбе нису чланови Савета.
Члан 7.
Права и обавезе чланова су да активно учествују у раду органа у које су изабрани.
Чланство члану престаје смрћу или престанком постојања на други начин, сопственим иступањем или искључењем.
Даљи услови и начин учлањивања и престанка чланства регулишу се посебном одлуком Управног одбора.
IV ЗНАЧЕЊЕ ИЗРАЗА У ОВОМ СТАТУТУ
Члан 8.
Надлежност Савета подразумева право и обавезу Савета да одлучује о поднетој жалби овлашћеног подносиоца поводом конкретног садржаја у медијима, у складу са овим Статутом и Пословником о раду Комисије за жалбе.
Пуна надлежност Савета подразумева право и обавезу Савета да доноси одлуке којима усваја или одбија жалбу, у складу са овим статутом и Пословником о раду Комисије за жалбе. Пуна надлежност Савета за штампу простире се на све чланове Асоцијације медија и Локал преса, осим ако се поједини медији писменим путем изричито не изјасне да не желе да прихвате пуну надлежност Савета за штампу, као и на оне медије који су поднели захтев и којима је одобрен захтев ради прихватања пуне надлежности Савета.
Ограничена надлежност Савета подразумева да Савет може доносити одлуке и јавне опомене, у складу са овим статутом и Пословником о раду Комисије за жалбе. Ограничена надлежност Савета за штампу подразумева да је Савет надлежан да одлучује и о објављеној садржини медија који нису чланови Асоцијације медија и Локал преса нити су прихватили пуну надлежност Савета поднетим и одобреним захтевом.
Израз медији, у смислу овог статута, подразумева штампане медије и њихова издања на свим платформама, новинске агенције и информативне портале.
V НАДЛЕЖНОСТ САВЕТА
Члан 9.
Медији који нису чланови Асоцијације медија и Локал преса, а који > имају намеру да прихвате пуну надлежност Савета, обраћају се Савету са захтевом да се надлежност Савета односи и на објављени садржај тих медија.
Изјаву о неприхватању пуне надлежности Савета или подношење захтева за прихватање пуне надлежности Савета подноси овлашћено лице оснивача медија које је регистровано код надлежног органа као заступник.
Овлашћени подносилац захтева из овог члана је сваки штампани медиј и његова издања на свим платформама, информативни портал и новинска агенција.
Издања штампаних медија на свим платформама и информативни портали на другим платформама осим штампаним, морају кумулативно испуњавати и следеће додатне услове да би могли да поднесу захтев из овог члана:
– морају имати импресум
– морају имати одговорног уредника
Ако медиј, подносилац захтева за прихватање пуне надлежности Савета, не испуњава услове прописане овим чланом, што утврђује генерални секретар, захтев се одбацује.
Управни одбор Савета за штампу констатује да је медији испунио услове за приватање пуне надлежности Савета у року од 30 дана од дана подношења захтева.
VI ОРГАНИ САВЕТА
Члан 10.
Органи Савета су:
– Управни одбор
– Комисија за жалбе и
– Генерални секретар Савета
- УПРАВНИ ОДБОР
Члан 11.
Управни одбор је највиши орган Савета и обавља оне послове које према Закону о удружењима обавља скупштина.
Управни одбор сачињавају представници свих чланова Савета.
Управни одбор има пет чланова и то су председници Асоцијације новинских издавача и електронских медија, Асоцијације независних локалних медија “Локал прес”, Независног удружења новинара Србије и Удружења новинара Србије, као и једно лице које одлуком именује Асоцијација медија.
Мандат представника чланова Савета за штампу траје четири године.
У случају спречености представника члана Савета може мењати лице које он овласти писаним пуномоћјем.
Свака чланица је дужна да у разумном року обавести Савет о изабраним представницима.
Представници чланица Савета за штампу имају право на накнаду за обављени рад и покриће материјалних трошкова. О висини накнаде и структури материјалних трошкова који се алиментирају одлучује Управни одбор Савета за штампу.
Управни одбор ће донети посебну Одлуку којима ће уредити ближа питања рада и организовања Управног одбора.
У органе Савета не могу бити бирани као представници чланица представници оних медија који не прихватају надлежност Савета.
Члан 12.
У надлежности Управног одбора је:
- разматрање извештаја о раду Комисије за жалбе и одлучивање о њему
- усвајање годишњих финансијских извештаја Савета
- припремање измена и допуна Статута, усвајање Статута и његових измена и допуна
- праћење поштовања Кодекса новинара Србије у штампаним медијима који су у надлежности Савета
- усвајање плана рада Савета
- избор представника цивилног друштва – јавности, у Комисији за жалбе
- избор председника и заменика председника Управног одбора Савета
- избор генералног секретара Савета
- едукација медија за поступање у складу са Кодексом новинара Србије и јачање угледа медија
- управљање и располагање покретном и непокретном имовином и новчаним средствима Савета, осим располагања новчаним средствима која се троше на текуће активности, којима управља и располаже председник Савета или лице које он овласти
- сарадња са новинарским асоцијацијама и организацијама
- изражавање ставова Савета у јавности
- доношење пословника о раду Комисије за жалбе, његових измена и допуна као и пречишћеног текста
- одлучивање консензусом о статусним променама, престанку рада Савета и учлањену у савезе у земљи и иностранству
- разматрање и других питања из делокруга рада Савета и одлучивање о њима, а која не спадају у посебну надлежност Комисије за жалбе или генералног секретара
Члан 13.
Седнице управног одбора сазива и заказује, и њима председава, председник Управног одбора.
Председник Управног одбора потписује акте које усваја Управни одбор.
Кандидате за председника Управног одбора Савета може предложити сваки члан Савета.
Председника и заменика председника Управног одбора Савета бирају сви чланови Управног одбора.
У случају да ниједан кандидат не буде изабран консензусом, гласање се понавља, а онда је изабран кандидат са највећим бројем гласова.
Председник Управног одбора не може бити реизабран на ту функцију.
У одсуству председника Управног одбора, заменик председника Управног одбора ће председавати седницама Управног одбора.
У случају да током трајања мандата, председнику Управног одбора Савета буде опозвано овлашћење да представља чланицу у Савету, мандат му престаје даном обавештавања Управног одбора о опозиву председника, бира се нови председник Савета, а до избора га замењује најстарији члан Управног одбора.
Члан 14.
Управни одбор има најмање једну седницу на свака три месеца.
Уколико оцени да је располагање имовином и средствима супротно Статуту, ставовима и смерницама Управног одбора или ако неко питање захтева хитно сазивање седнице Управног одбора, одржавање седнице Управног одбора може тражити било која чланица Савета или њен представник.
Уколико председник Управног одбора по овом захтеву не сазове Скупштину у року од 30 дана, било која чланица Савета може сазвати седницу Управног одбора
Члан 15.
Позиви за седницу Управног одбора са предлогом дневног реда упућују се представницима чланица Савета најмање три дана пре одржавања скупштине.
У изузетним случајевима тај рок може бити и краћи.
И позив послат електронском поштом сматра се уредним позивом, ако садржи време и место одржавања седнице Управног одбора и дневни ред седнице и ако је послат представницима чланица Савета.
Члан 16.
Управни одбор ради према Пословнику који се утврђује на самој седници на почетку његовог рада.
Члан 17.
Управни одбор пуноправно ради и одлучује ако седници присуствује најмање троје чланова Управног одбора .
Управни одбор Савета за штампу доноси одлуке ако за усвајање гласају најмање три члана Управног одбора, осим ако овим статутом није другачије одређено.
Пословник о раду Комисије за жалбе се доноси једногласно.
Управни одбор одлуку о избору представника јавности у Комисији за жалбе доноси једногласно.
Измене и допуне Статута и нови статут се усвајају једногласно.
Члан 18.
Шест месеци пре истека мандата представника чланица, генерални секретар Савета упућује писани позив који шаље на адресу регистрованог седишта чланица Савета, или електронски позив чланицама да изаберу нове представнике за чланове органа Савета за наредни мандат.
- КОМИСИЈА ЗА ЖАЛБЕ
Члан 19.
Комисија за жалбе решава жалбе овлашћених подносилаца поводом садржаја објављених у штампаним медијима и њиховим издањима на свим платформама, информативним порталима и новинским агенцијама, за који сматрају да нису у складу са одредбама Кодекса новинара Србије.
Комисија за жалбе доноси одлуку о поднетој жалби најкасније у року од 45 дана од дана пријема жалбе у Савету.
Члан 20.
Комисија за жалбе има укупно једанаест чланова.
Чланови Комисије се бирају на следећи начин:
– Удружење новинара Србије бира два члана;
– Независно удружење новинара Србија бира два члана;
– Асоцијација медија бира три члана,
– Локал прес бира једног члана.
– Три члана Комисије су представници јавности и бирају се на начин предвиђен овим статутом.
Мандат чланова Комисије за жалбе траје четири године.
Представници чланица делегирани у Управни одбор Савета могу бити и чланови Комисије за жалбе.
Члан 21.
Комисија за жалбе усваја одлуке и јавне опомене већином ако за њих гласа најмање седам чланова Комисије за жалбе.
Одлуке и јавне опомене Комисије за жалбе морају бити образложене са посебном назнаком радње којом се врши повреда Кодекса новинара Србије и одредбе Кодекса новинара Србије која је повређена конкретном радњом.
Члан 22.
Кандидате за представнике цивилног друштва у Комисији за жалбе Савета могу предлагати:
– чланице Савета за штампу и
– друга удружења, невладине, струковне и образовне организације чији се циљеви прописани Статутом остварују у области медија, слободе говора и изражавања мишљења, заштите људских, мањинских, дечјих права и родне равноправности, заштите законитости и владавине права, промовисању транспарентности рада носилаца јавне власти и вршилаца јавних функција, борби против корупције и монопола.
Приликом избора чланова који представљају јавност у Комисији за жалбе, чланови Управног одбора дужни су да узму у разматрање и одлуче о сваком предлогу.
Кандидати за представнике цивилног друштва, то јест јавности, у Комисији за жалбе Савета предлажу се након расписаног јавног конкурса.
Јавни конкурс за предлагање представника цивилног друштва, односно јавности, у Комисији за жалбе Савета Управни одбор објављује месец дана пре избора.
Чланови Управног одбора Савета обавезни су да избор представника цивилног друштва, то јест јавности, у Комисији за жалбе Савета изврше у року од 15 дана по истеку конкурса.
- ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР САВЕТА
Члан 23.
Савет има генералног секретара Савета (у даљем тексту: Секретар) који врши функцију заступника друштва.
Одлуку о избору Секретара доноси Управни одбор на основу спроведеног јавног конкурса.
Секретар се уводи на дужност уговором који потписује председник Управног одбора.
У надлежности секретара је следеће:
– проверавање формалне уредности и благовремености поднете жалбе
– одбацивање жалбе, ако не садржи све обавезне елементе или је неблаговремена
– проверавање формалне испуњености услова медија као подносиоца захтева за прихватање пуне надлежности Савета и обавештавање Управног одбора о томе
– медијација између подносиоца жалбе и медија на који се жалба односи у циљу решавања спора између подносиоца жалбе и медија пре одлучивања Комисије, у складу са Пословником о раду Комисије
– припремање предлога одлука за Комисију за жалбе, у складу са овим статутом и Пословником о раду Комисије за жалбе
– Информисање Управног одбора о пројектима и активностима које се спроводе или су планиране, као и о резултатима спроведених активности
– обављање других послова које му повери председник Управног одбора
VII ИМОВИНА
Члан 24.
Савет стиче имовину путем:
– доприноса чланица
– донација
– поклона и завештања
– банкарских камата на орочена средства и
– других извора
Члан 25.
О средствима која ће се утрошити на текуће активности одлучује Секретар.
VIII ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ СТАТУТА
Члан 26.
Измене и допуне Статута, као и доношење новог статута и пречишћеног текста Статута, у искључивој су надлежности Управног одбора Савета.
Члан 27.
Образложене предлога измена и допуна Статута, као и новог текста Статута Управном одбору Савета могу доставити органи чланица Савета, као и појединци који су чланови чланица Савета, најкасније два месеца пре одржавања седнице на којој ће се одлучивати о предлозима измена или допуна или усвајању новог текста Статута.
Предлози који се подносе у електронској форми достављају се у једном примерку.
Предлози који се подносе у писаном облику достављају се у четири примерка.
Управни одбор је дужан да све предлоге, достави на мишљење чланицама Савета, било да је реч о мењању Статута у целини, било само неких чланова Статута, или његових одредаба или формулација текста Статута, најкасније 45 дана пре одржавања седнице на којој ће се одлучивати о предлозима измена или допуна или усвајању новог текста Статута.
IX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 28.
У случају престанка рада Савета и његовог брисања из регистра код Агенције за привредне регистре или другог надлежног државног органа, сва његова имовина прелази у једнаким деловима Асоцијацији медија, Локал пресу, Независном удружењу новинара Србије и Удружењу новинара Србије, као домаћим и недобитним правним лицима, основаним ради истих или блиских циљева.
На званичној интернет презентацији Савета стално стоји објављен пречишћен текст Статута.
Овај Статут ступа на снагу даном доношења, а примењује се од дана уписа у регистар удружења код надлежног органа.
Овај пречишћен текст Статута у потпуности мења текст Статута од 30. 10. 2020. године.
Председник Управног одбора
Жељко Бодрожић
Резултати рада Комисије за жалбе и мониторинга поштовања Кодекса новинара у онлајн медијима од априла до јуна 2020.
Резултати рада Комисије за жалбе и мониторинга поштовања Кодекса новинара у онлајн медијима од априла до јуна 2020.представљени су на трибини 30. септембра 2020. у Прес центру Удружења новинара Србије.
Анализом шест онлајн медија Савет за штампу забележио је да је за три месеца Кодекс новинара Србије прекршен 2.829 пута. Овом телу је од почетка година стигла 131 жалба за кршење етичких стандарда у штампаним и онлајн медијима, што је двоструко више жалби које је ово саморегулаторно тело добило од појединаца, институција и редакција, него лане.
Праћењем шест најпосећенијих информативних портала у Србији – Србија Данас, Телеграф, Еспресо, Б92, Мондо и 021, у периоду од априла до јуна ове године, у 1.564 текстa забележено је скоро дупло више појединачних прекршаја Кодекса, 2.829, речено је на трибини Савета за штампу која је у среду, 30. септембра одржана у Прес центру УНС-а.
Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, оценила је да број жалби које су за првих шест месеци ове године стигле у Савет за штампу у односу на број прекршаја из мониторинга изгледа занемарљив, али да је чињеница да је то повећање за више од сто одсто у односу на број жалби у истом периоду претходне године.
„Охрабрујуће је што се чини да све више људи зна да може да нам се обрати и да очекује да преко Савета за штампу може да оствари права која су им угрожена“, рекла је Новаковићева, која је предочила да је Комисија за жалбе Савета за штампу од 131 жалбе разматрала 94, од чега је у само 12 случајева утврђено да Кодекс новинара није прекршен.
Бојан Цвејић, члан Комисије за жалбе Савета за штампу, оценио је да ипак мали број жалби пристиже Савету за штампу, с обзиром да свакодневно у медијима постоје бројни прекршаји Кодекса новинара Србији, посебно у медијима таблоидног формата.
„Вести у којима има највише прекршаја су у рубрикама хроника, које се баве несрећама, трагедијама. Немамо много таквих жалби Савету. Углавном их не подносе жртве таквог медијског извештавања, већ у њихово име организације које се баве заштитом људских права“, указао је Цвејић.
Портал Србија данас у априлу, мају и јуну имао је рекордан број прекршаја Кодекса новинара Србије и Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу, у односу на остале посматране портале. Истраживачи Савета за штампу су у 606 вести на том сајту забележили 1.268 повреда етичких стандарда.
Следе портали Телеграф (856 повреда у 490 текстова), Б92 (495 повреда у 332 текста) и Еспресо (116 повреда у 67 текстова). Најмање прекршаја било је на порталима Мондо (35 прекршаја у 56 текстова) и 021 (38 прекршаја у 34 текста).
Честа професионална омашка, предочила је на трибина новинарка Александра Григоров, јесте откривање „попут слагалице“ информација у текстовима, чиме се крши право на приватност.
„У једној вести се открије име, у другој адреса, у трећој фотографија… Када сложимо те вести добијемо комплетну слику о особи која је предмет вести“, рекла је Григоров, која је са новинарком Анђелом Ишић и др доц Смиљаном Милинковић бележила кршење етике у ових шест онлајн медијима.
Према детаљној анализи Савета за штампу три поглавља (I, IV и VII) Кодекса новинара Србије која се односе на истинитост извештавања, поштовање приватности, достојанства и интегритет особа о којима се извештава и новинарску одговорност „најпроблематичнија“ у посматраним медијима, појаснила је Григоров.
Она је истакла да су резултати овогодишњег мониторинга Савета за штампу, који се у смањеном обиму наставља до краја године да би било утврђено како је епидемија утицала на извештавање медија, слични истраживању из 2017. када су такође посматрани најпосећенији онлајн медији.
Новинарка Александра Григоров на трибини је појаснила да су истраживачи ове анализе свакодневно, 12 сати дневно у рубрикама: политика, хроника, шоу-бизнис, као и у рубрици корона бележили непоштовање Кодекса и Смерница. Прекршаји су најчешће бележени у хроници и шоу-бизнису – рубрици која прати јавне личности и ријалитије.
„Иако на основу мониторинга имамо честе прекршаје у рубрици шоу-бизнис, нисмо имали жалбе на те текстове. Људи којима се крши праве кроз те текстове, немају навику да се жале Савету“, рекао је Цвејић.
Корона и избори ништа нису променили
Иако је током првих шест месеци ове године појава вируса корона у Србији била централна тема свих српских медија, двоструко увећање броја жалби Савету за штампу не може се тиме објаснити. Само 20 жалби односиле су се на извештавање о епидемији. Ни избори нису утицали на повећање броја жалби, речено је на трибини Савета за штампу.
Највећи број жалби Савету за штампу ове године подносили су грађани (81 жалба), затим невладине организације (22), док су на трећем месту медији или новинари (18).
„Медијацијом између редакција и онога ко се жали, решено је десет жалби, што значи да су медији објавили одговор или уклонили текст или коментар или шта је већ подносилац жалбе тражио”, навела је Новаковићева, која је истакла да је у овом периоду изречено и 37 јавних опомена које су се односиле на медије који нису прихватили надлежности овог тела.
Када је реч о извештавању медија о изборима, број жалби као и претходних година није се увећао. „Имали смо једну жалбу. Морала је да буде одбачена јер се односила на телевизију. Никакве друге жалбе у вези са изборима нисмо имали. То није неуобичајно, немамо у току кампање повећање броја жалби“, рекла је она.
Бојан Цвејић изјавио је и да су од државних органа жалбе Савету за штампу једино стигле од Министарства културе и информисања, на писање медија о том министарству или министру, као и од омбудсмана.
Генерална секретарка Савета за штампу истакла је да је примећен тренд непоштовања првог поглавља новинарског кодекса у медијима, а који се односи на истинитост извештавања – изостављање извора, једностраност у извештавању, не разликовање чињеница које преносе и коментара, претпоставки и нагађања, неосноване оптужбе без доказа…
Иако се претпоставка невиности често крши у медијима, у ретким случајевима жалбе дођу пред Савет за жалбу, истакла је она.
Медији и даље не поштују жртве
У првих шест месеци ове године Савет за штампу имао је само два случаја када су се породице жртве трагедија жалиле том телу на извештавање медија, иако су то заправо учестали случајеви када новинари крше етику. Један случај био је у вези са отмицом девојчице, а други са самоубиством члана породице. То је речено на трибини у среду.
„Апелујемо на грађане да људима који су жртве таквог медијског извештавања кажу да потраже правду, макар моралну, пред Саветом. Разумемо да су породице жртава у шоку, да не обраћају пажњу на медијско писање и немају свест да треба да се жале и државним органима и Савету“, рекао је Цвијић.
Новаковићева је објаснила да према правилима Савета за штампу жалбе могу да поднесу они који су лично погођени извештавањем медија или уколико се медијским садржајем повређује право групе људи.
„То је врста такмичења које постоји међу тим рубрика, ко ће више кликова да добије тако што ће да изнесе више детаља – што крвавије, то боље. Да су деца укључена у такав начин извештавања показује и мониторинг који смо радили у штампаним медијима“, истaкла је она.
Према њеном мишљењу грађани треба да укажу редакцијама, уредницима и новинарима да не желе да читају такве текстове, као и да тада ти медији неће имати оправдање за кршењем новинарског кодекса.
Закључци:
– Број прекршаја Кодекса новинара у медијима расте, као и број жалби Савету за штампу
– Иако се број жалби Савету за штампу повећава због учесталог кршења етике, потребно је још подићи свест грађанима да могу да се обрате овом телу како би заштитили своја права
– Жртвама несрећа треба да се укаже да потраже моралну правду пред Саветом за штампу, зато што мали број жалби долази од њих, иако су најчешће погођени медијским извештавањем
– Онлајн медији у највећој мери крше Кодекс у рубрикама хроника и шоу-бизнис
– Иако се претпоставка невиности често крши у медијима, у ретким случајевима таквер жалбе дођу пред Савет за жалбу
– Поглавље I Кодекса новинара Србије (Истинитост извештавања) и даље проблематично за медије
– Корона вирус и избори нису повећали број жалби Савету за штампу
ВИДЕО: Снимак трибине „Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2020. години“30.09.2020/Прес центар УНС-а
Резултати рада Комисије за жалбе и мониторинга поштовања Кодекса новинара у дневним новинама од јула до децембра 2019.
(представљени на трибини 19. фебруара 2020. у Прес центру Удружења новинара Србије)
У другој половини прошле године у осам дневних листова са националном покривеношћу евидентирано је 5.057 текстова у којима је прекршен Кодекса новинара, што је раст за око 17 одсто у односу на 2018. годину, речено је на представљању резултата мониторинга штампаних медија Савета за штампу. Најчешћи прекршај и ове године је кршење претпоставке невиности.
Анализа је показала да је лист „Ало“, од 1. јула до 31. децембра 2019. године, са 1.266 текстова у којима су забележени прекршаји, био рекордер у кршењу новинарског Кодекса.
Следе „Курир“ са 1.106 таквих текстова, „Српски телеграф“ са 864, „Информер“ са 667, „Блиц“ са 511, „Вечерње новости“ са 354, „Политика“ са 234 и „Данас“ са 55 текстова у којима су утврђени прекршаји Кодекса новинара.
Истраживачи сматрају да је један од разлога за повећање броја прекршаја то што медији који крше Кодекс новинара ту праксу не желе да мењају, али су на пораст непоштовања етике и културе свакако утицало и промене у култури и етици јавне речи на јавној сцени на којој не постоји црвена линија, па су се увреде, псовке и претње пренеле у медије, речено је на трибини.
Проблеми медијске етике у Србији у поглављу Одговорност новинара
Као и претходних пет година, медију су у другој половине прошле године у највећој мери кршили тачке из поглавља IV Кодекса новинара, које се односе на поштовање претпоставке невиности, непримерено коришћење узнемирујућих садржаја, комерцијално оглашавање, неговање културе и етике јавне речи…
Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Тамара Скроза рекла је да је из овог поглавља у највећем броју, као и претходних година, кршена претпоставка невиности, која представља једно од елементарних људских права.
„Није довољно да се уместо имена наведу иницијали осумњиченог, већ се мора избећи навођење било чега што може да упути на његов идентитет“, рекла је Скроза и додала да се важност тога огледа у томе што у појединим случајевима особе које су у медијима унапред осуђене, на крају пред судом буду ослобођене.
Учесници трибине говорили су и о тачки 7 поглавља IV која се односи на неозначене огласне, ПР текстове.
„У овом периоду се видело да медији покушавају да испуне формалне услове да означе да је текст ПР. За разлику од првих година, уместо пуког текста без ознаке, стављали су бројеве, шифре на место имена новинара. То је шифра за оглас. Те бројеве не препознају читаоци, па је у том случају прекршен Кодекс“, речено је на трибини.
Означавање огласних текстова у медијима, речено је, између осталог је важно и да бисмо видели ко и на који начин покушава да уђе у медије. „Није исто ако фирма да оглас и медију плати и ако тај медији непристрасно и објективно прати активности те фирме. То су различите ствари“, рекли су представници Савета за штампу.
Речено је и да је прошле године, када је реч о скривеном оглашавању, у „Куриру“ и листз „Данас“ направљен помак. „Видљиво је да се такви текстови означавају на начин да је то јасно читаоцима“, рекао је новинар Петар Јеремић.
Говорећи о узнемирујућим фотографијама у медијима Скроза је рекла да чак иако новинари дођу до таквих садржаја не смеју да их јавно објављују.
„У готово свим случајевима насиља у породицама и убистава имамо графичке приказе насиља, стања леша. То каља простор у којем живимо“, рекла је и подсетила да у медијима фотографија жртава после удара у куле „близнакиње“ у Њујорку или терористичких напада у свету није било.
Кад је реч о неговању културе и етике јавне речи, у великом броју случајева Кодекс новинара кршен је у таблоидима приликом преношења дијалога из телевизијских ријалити програма. „Имамо масакр културе и етике јавне речи у таблоидима. Дословце се преносе дијалози који се некада и не прикажу на телевизији. Ако не гледате ријалити програме, а купујете новине, наћи ћете се очи у очи са тим ужасом“, речено је на трибини.
Јеремић је истакао и да се у овом поглављу крши и забрана дискриминације. „У таблоидима је очигледно да се дискриминишу читави народи, јер је то у политичком интересу. Чини ми се да смо близу говору мржње. Долазимо у ситуацију да се према неким народима шири говор мржње“, рекао је он.
Права малолетника
Према резултатима мониторинга,у посматраним листовима, за шест месеци евидентирано је 417 текстова у којима су та права угрожена. Представници Савета за штампу, као највећи проблем, истакли су откривање идентитета деце.
Права малолетника су у највећој мери била угрожена у „Куриру“ (151 текст), а следе „Ало“ (141), „Вечерње новости“ (70), „Српски телеграф“ и „Информер“ (21), Блиц (осам), „Данас“ (четири) и „Политика“ (један).
Учесници трибине истакли су случајеве у којима су медији у текстовима, без оправдане потребе, помињали децу јавних, естрадних личности. Као пример наведен је случај старатељства над дететом певачице Северине и бизнисмена Милана Поповића.
Подсетили су и на извештавање медија о убиству Јелене Марјановић из 2016. године, које се у анализираном периоду наставило. Истакли су да су новинари готово у сваком тексту идентификовали њено дете. „Чини се да се медији утркују да тој деци униште живот“, речено је на трибини.
На трибини је отворено и питање о санкцијама новинарима и уредницима који се нису придржавали етичког кодекса приликом извештавања о отмици дванестогодишње девојчице, као и конкретних корака који грађани могу да предузму како би се то зауставило.
Једно од решења је, навела је генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић, да се не купују новине које на тај начин извештавају и да грађани уредницима тих листова укажу да то не желе да читају. Рекла је и да се „Српски телеграф“ због текста о отмици девојчице извинио, али да је сутрадан објавио сличан садржај, а да је спорни текст и даље на њиховом порталу „Република“.
Скроза је рекла да идентитет детета које је жртва мора бити заштићен, као и његово право на достојанство. „Када су деца жртве педофилије имате и графичке приказе шта је осумњичено лице радило детету. Када се то сабере са откривањем идентитета малолетника добија се као резултат уништавања живота детета“, рекла је Скроза.
Истакла је да је проблем и са тим случајевима о којима су медији извештавали што ће они заувек остати на вебу и да ће, када дете буде одрасло, те податке моћи да пронађу послодавци, партнери…
Представници Савета за штампу нагласили су и важност поглавља I (Истинитост извештавања) и VII (Поштовање приватности) Кодекса новинара.
Речено је да су у порасту случајеви кршења Кодекса новинара у којима наслов текста не одговара његовој садржини и духу текста. „Кликбејт наслови пренесени су из онлајн у штампану сферу. Имате на дневном нивоу у свим медијима наслове који немају везе са текстом или не одговарају духу тог текста. Тиме се закони о медијима не баве, али то је јако битно за Кодекс новинара“.
Говорећи о поштовању приватности, речено је да је у медијима драстично кршена, али не само када је реч о текстовима о јавним личностима, већ и о „обичним“ људима, те да се као непобитне чињенице износе претпоставке о нечијем приватном животу.
Жалбе Савету за штампу
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић истакла је да је Комисија за жалбе Савета за штампу претходне године у највећем броју имала случајеве у којима су медији кршили поглавља I и VII Кодекса новинара. Неосноване оптужбе, гласине, клевете, али и коментари испод текстова у онлајн медијима, били су предмети жалби Савету за штампу.
Навела је два драстична случаја прошле и почетком ове године када је портал eПанчево водио кампању против новинара портала Панчево Си Ти Ненада Живковића и случај отмице дванестогодишње девојчице, а због којих је Савет за штампу реаговао саопштењима, што није пракса.
„Портал је месецима водио кампању против колеге Живковића. То је серија текстова у којима су изношене непоткрепљене оптужбе. Увреде су биле незабележене у нашим медијима. Изречено је девет јавних опомена том порталу. Кампања је вођена синхронизовано и симултано са Телевизијом Панчево, којој је и РЕМ изрекао мере“, рекла је Новаковић.
Комисија за жалбе Савета за штампу је у случају отмице девојчице у 14 текстова утврдила да је прекршен новинарски кодекс. „Имали смо драстичну повреду приватности те девојчице и претпоставку невиности осумњиченог“, речено је на трибини.
Насупрот порасту броја прекршаја Кодекса новинара број жалби Савету за штампу не расте. Разлози за то су што жалиоци не добијају сатисфакцију, јер ти медији не објављују одлуке Савета за штампу или је по среди страх од „освете“ тих медија.
Нaграда за кршиоце
На питање како је могуће да медији који крше новинарски кодекс добијају новац на пројектном суфинансирању медијских пројеката, учесници трибине рекли су да Савет за штампу на то указује годинама.
„Медији који су серијски кршитељи кодекса су непрекидно награђивани на локалним конкурсима, па чак и у Београду. Верујемо да медији који не поштују етичке стандарде професије не раде у јавном интересу. Када не раде у јавном интересу не треба да буду награђени новцем грађана“, речено је на трибини.
Представници Савета су, међутим, истакли и да циљ Савета за штампу није да медији буду кажњени, нити на било који други начин „обележени“ као кривци, већ да се укаже на грешке како би се оне ипставиле и како би се поправио квалитет медијског садржаја, у интересу читалаца.
Закључци:
– Број жалби упућених Комисији се смањује, иако се број прекршаја Кодекса новинара у дневним листовима повећава,
– Медији често крше права деце, најчешће откривањем њиховог идентитета. Иза овога, по правилу, не стоји лоша намера, већ недовољна свест о последицама које то може имати на будућност тог детета,
– Прикривено оглашањавање је све чешћи прекршај Кодекса, а дневне новине у највећем броју случајева плаћене огласе или ПР текстове означавају тако да формално испуне услов да је текст обележе, а да заправо читаоцима није јасно о чему је реч,
– У порасту су и случајеви кршења Кодекса новинара у којима наслов текста не одговара његовој садржини и духу текста, тако да су кликбејт наслови пренесени су из онлајн у штампану сферу,
– Медији који су серијски кршитељи кодекса су непрекидно награђивани на локалним конкурсима за пројектно суфинансирање, не обазиру се на одлуке Савета за штампу и не покушавају ништа да поправе у својој пракси.
ВИДЕО: Снимак трибине „Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2019. години„
19.02.2020. / Прес центар УНС-а
Пословник о раду комисије за жалбе
На основу члана 12. став 1. тачка 13. Статута Савета за штампу, Управни одбор Савета, на седници одржаној дана 30.10.2020. године, доноси
ОДЛУКУ
О доношењу Пословника о раду Комисије за жалбе
Усваја се Пословник о раду Комисије за жалбе тако да гласи:
I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим пословником утврђује се начин рада Комисије за жалбе Савета за штампу (у даљем тексту Комисија) у поступцима покренутим уложеним жалбама овлашћених подносилаца поводом садржаја објављених у штампаним медијима и њиховим издањима на свим платформама, информативним порталима и новинским агенцијама, када сматрају да нису у складу са одредбама Кодекса новинара Србије.
Сви појмови који се користе у овом Пословнику у мушком роду обухватају исте појмове у женском роду.
Члан 2.
Комисија за жалбе је надлежна да одлучује о жалбама које се подносе поводом конкретног садржаја објављеног у медијима.
Комисија је надлежна да одлучује о оним објављеним садржајима медија над којима Савет за штампу има пуну или ограничену надлежност, у складу са Статутом Савета.
II ЖАЛБА
Члан 3.
Жалбе морају да испуне следеће критеријуме да би се по њима могло поступати:
• да буду у писаном облику или послате електронском поштом
• да се односе на конкретне садржаје објављене у медијима за које се сматра да су у супротности са Кодексом новинара Србије
• ако су жалбе поднете у писаном облику да садрже одштампани садржај који је објављен у медију и за који се сматра да је супротан правилима Кодекса, а ако се подноси у електронском облику, да се достави интернет линк ка садржају који је објављен у медију и за који се сматра да је супротан правилима Кодекса или скенирани садржај или на други начин да је у прилогу електронске поште
• да се односе на медиј за који је Комисија надлежна да одлучује (члан 2, став 2)
• да је поднета благовремено, и то:
– ако је садржај објављен у штампаним медијима – у року од 90 дана од дана објављивања,
– ако је садржај објављен путем интернета или на другој платформи путем које је стално доступан јавности, све док такав садржај не буде уклоњен
• да је жалба поднета од стране лица оштећеног објављеним садржајем, и то непосредно, односно преко заступника или преко пуномоћника тог лица, или да је жалба поднета од стране било ког члана Комисије, у ком случају се члан Комисије које је поднео жалбу изузима из поступка одлучивања по тој жалби. Ако се жалба односи на одређену групу лица или објављени садржај повређује права одређене групе лица, жалбу може поднети и организација која се бави заштитом људских права. Ако се објављени садржај односи на малолетну особу, да је жалбу поднео родитељ или други старалац као законски заступник малолетника, или да су родитељи дали писану сагласност трећем лицу да поднесе жалбу у име малолетника.
• да је наведена адреса електронске поште или адресе за пријем поште подносиоца или његовог пуномоћника
• да се назначи подносилац жалбе именом и презименом, ако је физичко лице, или пуним пословним именом и матичним бројем ако је подносилац правно лице.
У жалби се према медију за који подносилац жалбе сматра да је објавио садржај којим се повређује Кодекс новинара Србије може поставити захтев у коме ће навести предлог поравнања ради бржег отклањања повреда Кодекса новинара Србије и отклањања последица такве повреде. Предлог мора да садржи прецизирану обавезу медија, начин и рокове за извршавање те обавезе.
Обавеза медија из претходног става овог члана може бити уклањање спорног садржаја, објављивање одговора на информацију или објављивање исправке информације, јавно извињење и друге обавезе којима би се отклониле последице повреде Кодекса.
Члан 4.
По пријему жалбе, генерални секретар савета (у даљем тексту: секретар) утврђује формалну исправност жалбе, и то:
• да ли је жалба благовремена;
• да ли садржи све елементе обавезне по члану три овог пословника;
• да ли је одлучивање по уложеној жалби у надлежности Комисије (да ли је медиј у којем је објављена информација штампани медиј или његово издање на било којој платформи, информативни портал или новинска агенција).
Члан 5.
Уколико неки од услова из члана четири нису испуњени, секретар одбацује жалбу са образложењем који од услова није испуњен да би се по жалби могло поступати.
Члан 6.
У случају да је жалба нејасна у погледу неке од околности описаних у члану 3. и 4. овог пословника, подносиоцу жалбе се секретар обраћа упутством како да исправи или допуни жалбу и у ком делу.
Ако се ни накнадно благовремено не уреди жалба, секретар одбацује жалбу.
Рок за давање одговора на жалбу и давање изјашњења је седам дана од пријема дописа секретара.
Дописом секретара сматра се и електронски допис или садржина електронске поште.
Члан 7.
Ако је жалба формално уредна, секретар доставља жалбу медију који је објавио спорни садржај уз допис у којем ће се позвати да у року од седам дана од пријема дописа одговори на жалбу и да се изјасни о предлогу поравнања подносиоца жалбе, ако је такав предлог постављен.
Ако ни након примљеног одговора медија, чињенице које су битне за одлучивање по поднетој жалби нису довољно, потпуно или тачно утврђене, ради њиховог потпуног и тачног утврђења, секретар одговор медија шаље подносиоцу жалбе ради изјашњавања на одговор медија који може да се накнадно изјасни и употпуни или појасни чињеничне наводе жалбе и одговора на жалбу. Изјашњење подносиоца жалбе на одговор медија се дописом доставља медију који је објавио спорни садржај са позивом на додатно изјашњење и употпуњавање или разјашњење чињеница битних за одлучивање по жалби.
Члан 8.
Ако се медиј у одговору на жалбу изјасни о предлогу поравнања постављеном у жалби тако да прихвати предлог поравнања, онда се медијација сматра успелом и странке се позивају да поравнање изврше, а поступак по жалби се обуставља и не иде на седницу Комисије.
Ако медиј не да одговор у року, подносилац жалбе се обавештава о томе дописом, а жалба се припрема за седницу Комисије.
Ако се медиј изјасни тако да у одговору на жалбу изнесе нови предлог поравнања, такав одговор медија се доставља подносиоцу жалбе на изјашњење. Такав предлог се може само или прихватити или одбити. У изјашњењу подносиоца жалбе не може се постављати нови предлог поравнања, о чему ће се поучити подносилац жалбе у допису којим му се доставља одговор на жалбу медија.
У случају да се медијацијом не дође до споразума подносиоца жалбе и медија на који се жалба односи, жалба се припрема за седницу Комисије у складу са овим пословником.
III ДОКУМЕНТАЦИЈА У ПОСТУПКУ РЕШАВАЊА ПО ЖАЛБИ
Члан 9.
Свака жалба се по пријему у Савет заводи у посебан омот списа са посебним бројем који представља редни број примљене жалбе у тој години и под бројем који означава годину у којој је примљена жалба.
Седнице Комисије припрема генерални секретар на основу формално уредних примљених жалби, у којима медијација није успела.
Предмети за седницу Комисије припремају се формирањем омота за сваки случај посебно са сачињеним прегледом следећих докумената:
• жалба
• фотокопија објављеног садржаја на који је уложена жалба или одштампани садржај интернет презентације штампаног медија или медија на другим платформама који је повод подношења жалбе
• поднесци супротстављених страна са прилозима (одговор и изјашњења)
• предлог за одлуку Комисије
Предлог за одлуку Комисије припремају генерални секретар и председавајући Комисијом.
IV СЕДНИЦЕ КОМИСИЈЕ ЗА ЖАЛБЕ
Члан 10.
Комисија за жалбе доноси одлуке на редовној седници која се одржава једном месечно и то последњег четвртка у месецу. У изузетним случајевима може се заказати и ванредна седница Комисије.
На основу припремљених уредних жалби, Комисија на седницама на којима мора бити присутно најмање осам чланова од укупног броја чланова, разматра сваки случај посебно и доноси посебне одлуке и јавне опомене за сваки појединачни предмет већином од најмање седам гласова.
Члан 11.
Седнице Комисије води председавајући.
Чланови Комисије ротирају се на месту председавајућег на шест месеци и то тако да у сваком наредном мандату председава представник другог члана савета. Представници сваког оснивача, као и представници јавности договарају се кога ће именовати за председавајућег. Истовремено се бира и заменик председника, који ће председавати Комисији у наредном мандату.
Члан 12.
Рад Комисије је доступан јавности.
Ако је то потребно ради утврђивања чињеница релевантних за одлучивање, гласање о одлуци може се одгодити на предлог најмање једног члана комисије, с тим да се одлука о одгађању мора донети већином присутних чланова.
Одгађањем гласања о одлуци се не може прекорачити рок за решавање по жалби.
Члан 13.
Члан Комисије коју ради за јавно гласило (медиј) чији је садржај предмет жалбе изузима се из расправе и одлучивања.
Члана Комисије, одлуком удружења које га је изабрало, на седници може заменити други представник тог удружења, о чему се пре седнице обавештава генерални секретар Савета.
Члан 14.
Члан Комисије који се противи одлуци или образложењу одлуке Комисије има право на издвојено мишљење засновано на аргументима које је изнео у току већања о предложеној одлуци.
Издвојено мишљење члан Комисије је дужан да усмено најави на седници Комисије након доношења одлуке.
Члан Комисије је дужан да издвојено мишљење достави три дана након одржане седнице.
Битне ствари из издвојеног мишљења наводе се у образложењу одлуке, а издвојено мишљење се у целости објављује у записнику са седнице.
Члан 15.
О раду на седници Комисије води се записник. Записник води генерални секретар Савета.
Записник садржи основне податке о раду на седници, имена присутних и одсутних чланова, имена других присутних, дневни ред, битне ствари које су речене о свакој тачки дневног реда, време завршетка седнице и потписе председавајућег и записничара.
Записник усвајају чланови Комисије електронским путем након седнице.
Члан Комисије може дати примедбу на записник само у делу који се односи на његово излагање.
Записник је јаван и након усвајања објављује се на интернет презентацији Савета.
Члан 16.
Рок за решавање по поднетој жалби је 45 дана од дана пријема жалбе у Савету.
Члан 17.
Комисија доноси одлуке и јавне опомене.
Комисија доноси одлуке увек, осим када усваја жалбу у односу на медиј над којим нема пуну надлежност, када доноси јавну опомену.
Комисија доноси:
• Одлуку којом се жалба одбацује, ако жалба не испуњава услове из члана 3 и 4 овог пословника, а секретар је пропустио да одбаци жалбу
• Одлуку или јавну опомену којом се жалба усваја – када утврди да је жалба основана
• Одлуку којом се жалба одбија – када утврди да жалба није основана
Члан 18.
Одлука којом се жалба усваја и јавна опомена морају да садрже образложење, са посебном назнаком радње којом се врши повреда Кодекса новинара Србије и одредбе Кодекса новинара Србије која је повређена конкретном радњом.
Комисија у образложењу одлуке може дати и одређене препоруке.
Свака одлука и јавна опомена се доставља медију на који се жалба односи.
Члан 19.
Одлука којом се жалба усваја мора се објавити у медију на који се жалба односи, и то најкасније у пет дана од дана пријема одлуке, у случају да је одлука донета против дневних новина или интернет портала, односно у року од десет дана од дана пријема одлуке, у случају да је одлука донета против недељника.
За одлуку којом се жалба одбија и за јавну опомену не постоји обавеза објављивања.
Медиј објављује изреку одлуке којом се жалба усваја са изводом образложења не дужим од 2.000 словних знакова које ће му доставити Комисија, са поуком о обавези објављивања и роковима за објављивање.
На интернет презентацији Савета објављује се одлука или јавна опомена са образложењем у целини.
Комисија може донети одлуку којом се жалба усваја без обавезе медија на објављивање одлуке Комисије само на изричит захтев подносиоца жалбе.
У случају да медиј на који се односи жалба коју је Комисија усвојила, не објави одлуку на прописан начин, Савет ће послати одлуку свим осталим медијима, уз препоруку да такву одлуку објаве.
Комисија за жалбе је дужна да обавести Управни одбор Савета увек када неки медиј не објави одлуку на прописан начин.
Савет за штампу ће квартално обавештавати јавност о томе који медији нису објавили одлуке Комисије за жалбе.
Оснивачи Савета ће објављивати на својим интернет сајтовима сажетке одлука Комисије за жалбе и/или саопштења Савета у вези са тим.
V ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 20.
Свака одлука, јавна опомена и мишљење уписују се у:
• електронску базу података и
• књигу одлука са подацима који се односе на: подносиоца жалбе, јавно гласило или медиј на који се жалба односи, датум пријема жалбе, одлуку Комисије, датум достављања одлуке, датум објаве и датум архивирања.
Ова књига је јавна и трајно се чува.
Члан 21.
Овај пословник ступа на снагу осмог дана од дана усвајања на седници Управног одбора, а објавиће се на интернет презентацији Савета наредног дана од дана усвајања.
Измене и допуне, као и аутентично тумачење одредаба овога пословника, врши Управни одбор Савета за штампу, у поступку по коме је пословник и донет.
Ако усваја измене и допуне, Управни одбор сачињава и пречишћени текст Пословника о раду комисије за жалбе који стоји стално објављен.
Председник Управног одбора
Стеван Ристић
Одлуке са 105. седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 29.10.2020
Одлуке са 105. седнице Комисије за жалбе Савета за штампу одржане 29.10.2020
1. Миљан Миленковић против портала „Јужне вести“- Жалба решена прекршај Кодекса
2.Миљан Миленковић против портала „Јужне вести“, друга жалба- Жалба решена прекршај Кодекса
3. Миљан Миленковић против портала Н1-Жалба решена прекршај Кодекса
4. Миљан Миленковић против портала „Нова.рс“- Жалба решена прекршај Кодекса
5. Миљан Миленковић против портала „Глас јавности.рс“- Жалба решена прекршај Кодекса
6. Миљан Миленковић против портала „Ало.рс“ – Жалба решена прекршај Кодекса
7. Миљан Миленковић против портала „Директно.рс“- Жалба решена прекршај Кодекса
8. Миљан Миленковић против портала „Директно.рс“, друга жалба – Комисија није успела да усагласи одлуку
10. Министарство културе и инфромисања Републике Србије против дневног листа „Курир“, друга жалба
12. Павле Јелисијевић против портала „Медиа Портал“- Жалба решена прекршај Кодекса
13. Игор Жежељ против портала „Н1 инфо“ – Жалба решена нема прекршаја Кодекса
Седница 24.09.2020
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 24. септембра 2020. године у Прес центру УНС. у 18. сати.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1. Војин Ракић – Информер (три жалбе),
2. Војин Ракић – Политика (две жалбе)
3. Војин Ракић – Тањуг (две жалбе)
4. Војин Ракић – Курир (две жалбе)
5. Војин Ракић – Пинк.рс (две жалбе)
6. Војин Ракић – Ало
7. Војин Ракић – Република.рс
8. Војин Ракић – Дневник
9. Војин Ракић – Блиц
10. Војин Ракић – Б92.нет
11. Марко Ленс – Курир
12. Марко Ленс – Ало
13. Марко Ленс – Вечерње новости
14. Мирко Поледица – Глас западне Србије
15. Павле Јелесијевић Глас западне Србије
16. Жељко Дамјановић – Глас западне Србије
17. Биљана Јованић – Глас западне Србије
18. Виолета Марковић – Глас западне Србије
19. Милена Маслаћевић и Слободан Бус Вукајловић – Глас западне Србије
Седница Комисије је, као и увек, јавна, али због епидемилошке ситуације не можемо да омогућимо заинтресованима да јој присуствују.
Снимак са седнице налази се на нашем Јутјуб каналу: https://www.youtube.com/watch?v=UAorBsx8WxM&ab_channel=Savetza%C5%A1tampu
Седница 27.08.2020
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу одржана је у четвртак 30. јула у 18 сати.
Због епидемиолошке ситуације и забране окупљања, седница је била одржана онлајн.
Комисија је разматрала следеће жалбе:
1. Заштитник грађана против Нова.рс
4. Виолета Степановић – Инфоцентрала
(Извор: n1) – Александар Гајовић, државни секретар у Министарству културе и информисања, је гостујући на N1 навео да медији који крше Кодекс новинара не треба да добијају новац из буџета. „Ја мислим да је Кодекс новинара добро написан, врло часно и поштено, и лично мислим да апсолутно сви треба да га поштују. И, уосталом, Министарство подржава и Савет за штампу и Кодекс“. Говорећи о суфинансирању медија на локалу и о случају у Крагујевцу, рекао је да ће упутити опомену градоначелнику Радомиру Николићу – да је у обавези да расписује конкурс.
Проблема на медијској сцени је на претек. Протеклих дана поново је у центру пажње суфинансирање медијских пројеката. Удружење новинара Србије, најавило је да ће се њихови представници повући из владине комисије, јер су у њу именовани људи за које смо од представника УНС чули да, према њиховом мишљењу, нису адекватни за те позиције.
У Крагујевцу већ пет година нема медијских конкурса, медији остају без новца који је намењен њима и неопходан за опстанак.
Гајовић каже да су у среду он и сарадници имали један отворен разговор са директорком недељника Крагујевачке, да су дошли до неких закључака. Она је нама објаснила ситуацију која је доста драматична у Крагујевцу, с обзиром на то да је у питању велики град, и да заслужује добро информисање, каже гост N1. Наводи да се слепо држе закона у том министарству, а да је заиста обавеза сваке локалне самоуправе и сваког града је да расписује конкурсе за финансирање медијског садржаја. Међутим, како каже, мањкавост тог закона јесте у томе што нису предвидели санкције уколико се то не догоди, признајући да је и сам помало крив за тоо. „Е то је једна од ствари коју ћемо сигурно у актуелној реформи медијској водити рачуна – да санкционишемо онога ко не расписује“, навео је.
Сада, каже, нема инструмената којима би тај град био покренут да расписује конкурсе. Гајовић каже да је директорки недељника „Крагујевачке“ обећано да ће се представници тог министарства најпре обратити градоначелнику Крагујевца, додајући да су то веће једном урадили. Он је навео да је помоћница министра имала у Крагујевцу разговоре о тој тему, али да ће сада дати опомену, „жути картон“. Још једном ћемо учинити напор да укажемо градоначелнику да је он у обавези да поштује Закон о инаформисању медијима и да би требало да расписују конкурс, што ће, како каже, урадити у наредних неколико дана.
Додао је да тај недељник има велики дуг према штампарији Борба и да се заложио и заказао у среду састанак са представницима штампарије, како би се видело шта ту може да се уради. Гајовић је додао да веома емотивно доживљава тренутак кад се један медиј гаси, а „овај лист је управо можда на прагу тог жалосног чина“.
Упитан како оцењује медијске конкурсе „на локалу“ а и на нивоу републике, каже да нема потпуне информације, али да примећује да има притужби. Они који сматрају да су на било који начин ускраћени на неко своје право, кад су у питању конкурси са суфинансирање, „нам се обраћају с питањем шта да радимо, овде је био сукоб интереса. Ми их упућујемо да потраје своје право пре свега судским путем. На констатацију да ти управни поступци трају и две, три године, Гајовић каже да трајање судских поступака није питање за њега.
„Када примимо једну такву примедбу, ми контактирамо локалну самоуправу, тражимо неки матереијал да мало погледамо… Ми не можемо, наравно, да изрекнемо никакве санкције, ми немамо те ингеренције над поступком за пројектно суфинасирање медијског садржаја на локалу. Ми можемо само да пратимо, да едукујемо оне који треба да формирају комисије, онога ко спроводи то, да што је могуће мање имамо примедби“, нагласио је гост Дана уживо.
У већини случајева се, сматра, поштује закон, али негде и не.“ Имамо случајева где можда и постоји нека мањкавост, али генерално – функционише“.
На констатацију да удружења упућују на то, уз замерке, да се новац дели „по партијској линији“, нарочито на локалу, гајовић каже: „Свако ко има такву врсту сазнања или тврдње, ја мислим да треба да их докаже. Мало онако се паушално прича, ја не волим да се паушално прича, ја волим да се поштује закон…“
Колико је компликовано утврдити коме иде новац?
Према истраживањима, имали смо примере да су таблоиди блиски власти добијали огроман новац. „Одговорно тврдим да Министарство културе и информисања није ни у једном случају доделило медију код кога је утврђено да Кодекс није испоштован… Што се тиче локала, искрено речено то мора неко да утврди, ја немам доказ ниједан у рукама…“
На констатацију да није то компликовано утврдити, јер се види ко је добио новац, с обзиром на то да су јавни конкурси, гост Н1 каже: „Ја хоћу заиста доказ да ли је био у питању сукоб интереса, да ли је додељено медију који је кршио Кодекс…“
Додаје да Министарство поштује Савет за штампу и да нико није добио средства од тог министарства, ко је прекршио Кодекс.
Како каже, Министарство културе и информисања није задужено за спровођење конкурса за суфинансирање, „нити су посматрачи или надзорни одбор“.
На констатацију да у свему томе, ипак, имају помоћ новинарских удружења, па је, на пример УНС утврдио да су 27,5 милиона динара добили медији који крше Кодекс – Ало, Информер, Гајовић пита зашто се удружења тиме баве. „Зашто се не баве они који су оштећени у том поступку“, одговорио је на то Гајовић. На констатацију да се ради о члановима удружења, каже да „не иде тако“ да се неко жали удружењу, па да удружење достави материјал Министарству.
На питање шта Министарство може да учини да се такве ствари не дешавају, да медији који не поштују професионалне стаданрде, добију новац свих грађана, каже да, с обзиром на то да је реч о конкурсима на локалу, не могу ништа, да је све на оштећеном појединцу и у надлежности судија.
Упитан да ли мисли да Министарство информисања треба да има, законом одређен, алат да утиче на овакве ствари, Гајовић наводи да „мисли да је то тешко да се спроведе“.“… Али не кажем и немогуће… Врло је тешко да министарство интеревенише и надгледа свуда тамо где неко помисли да нешто није урађено како треба, кад је у питању тај поступак“.
Упитан да ли мисли да медији који крше Кодекс новинара треба да добијају новац из буџета, каже: „Не. Ја мислим да је Кодекс новинара добро написан, врло часно и поштено, и лично мислим да апсолутно сви треба да га поштују. И, уосталом, Министарство подржава и Савет за штампу и Кодекс“, нагласио је.
Гајовић каже да је „наша судбина“ да на сваком конкурсу увек буде незадовољних, оних који ће јаче или слабије да стварају буку због тога, и да зато треба опрезно приступити сваком таквом случају. Имам поверење у државне структуре, да могу сваки случај да доведу до краја, каже државни секретар, додајући да је потребно да то буде, ипак, у једном разумном року, да се не чека дуго.
Упитан о примедби УНС-а да седе у комисијама људи који нису довољно компетенти да одлучују о пројектима, каже да то не може да коментарише, додајући: „Случај напуштања чланова УНС-а комисија не постоји. Свако има добру вољу да ли ће да учествује или неће у нечем… Уз све ово – да ли ће се повући или неће, ми ћемо по закону спровести конкурсе за финансирање медијског садржаја… Моје лично мишљење је да у једном дијалогу можемо да пронађемо решење… Не кажемо да смо ја и Министарство безгрешни, могуће је да смо направили неки пропуст“, каже Гајовић, додајући да се тај дијалог већ одржао и да мисли да ће све бити у реду, и да представници УНС-а неће напустити комисије.
Наводи да чланове комисија предлажу удружења, па да питање да ли су компетентни, није за њега. Каже да су оцене о компетентности паушали, да су удружења дала листе, а Министарство је са њих узело кандадате, наводећи да је његова идеја била да се мало пажње поклони удружењима ван Београда. „Јер је унутрашњост потпуно угрожена медијски, кад је у питању економски тренутак“. Додао је да заиста мисли да УНС треба да има представнике у комисијама, јер има највише чланова, иако, како каже није репрезентативно удружење.