sofija
About sofija
Posts by :
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу 26.03.2020
Седница Комисије за жалбе биће одржана у четвртак, 26. марта 2020.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1. Јована Пешић – сајт НУНС
2. Ђурђе Мечанин – Ozonpress
3. Министарство културе и инфомисања Републике Србије – Српски телеграф
4. Министарство културе и информисања – Курир (I, II)
5. Константин Љубомировић – Tpknews.com
6. Синиша Јаснић – Блиц
Седница ће, због ситуације у вези са вирусом ковид – 19, бити одржана онлајн.
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу 27.02.2020
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 27. фебруара 2020. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1. Владица Гавриловић – Ozonpress
2. Далиборка Несторовић – Ozonpress
Седница је, као и увек, отворена за јавност.
Гајовић: Медији који крше Кодекс новинара не треба да добијају новац из буџета
(Извор: n1) – Александар Гајовић, државни секретар у Министарству културе и информисања, је гостујући на N1 навео да медији који крше Кодекс новинара не треба да добијају новац из буџета. „Ја мислим да је Кодекс новинара добро написан, врло часно и поштено, и лично мислим да апсолутно сви треба да га поштују. И, уосталом, Министарство подржава и Савет за штампу и Кодекс“. Говорећи о суфинансирању медија на локалу и о случају у Крагујевцу, рекао је да ће упутити опомену градоначелнику Радомиру Николићу – да је у обавези да расписује конкурс.
Проблема на медијској сцени је на претек. Протеклих дана поново је у центру пажње суфинансирање медијских пројеката. Удружење новинара Србије, најавило је да ће се њихови представници повући из владине комисије, јер су у њу именовани људи за које смо од представника УНС чули да, према њиховом мишљењу, нису адекватни за те позиције.
У Крагујевцу већ пет година нема медијских конкурса, медији остају без новца који је намењен њима и неопходан за опстанак.
Гајовић каже да су у среду он и сарадници имали један отворен разговор са директорком недељника Крагујевачке, да су дошли до неких закључака. Она је нама објаснила ситуацију која је доста драматична у Крагујевцу, с обзиром на то да је у питању велики град, и да заслужује добро информисање, каже гост N1. Наводи да се слепо држе закона у том министарству, а да је заиста обавеза сваке локалне самоуправе и сваког града је да расписује конкурсе за финансирање медијског садржаја. Међутим, како каже, мањкавост тог закона јесте у томе што нису предвидели санкције уколико се то не догоди, признајући да је и сам помало крив за тоо. „Е то је једна од ствари коју ћемо сигурно у актуелној реформи медијској водити рачуна – да санкционишемо онога ко не расписује“, навео је.
Сада, каже, нема инструмената којима би тај град био покренут да расписује конкурсе. Гајовић каже да је директорки недељника „Крагујевачке“ обећано да ће се представници тог министарства најпре обратити градоначелнику Крагујевца, додајући да су то веће једном урадили. Он је навео да је помоћница министра имала у Крагујевцу разговоре о тој тему, али да ће сада дати опомену, „жути картон“. Још једном ћемо учинити напор да укажемо градоначелнику да је он у обавези да поштује Закон о инаформисању медијима и да би требало да расписују конкурс, што ће, како каже, урадити у наредних неколико дана.
Додао је да тај недељник има велики дуг према штампарији Борба и да се заложио и заказао у среду састанак са представницима штампарије, како би се видело шта ту може да се уради. Гајовић је додао да веома емотивно доживљава тренутак кад се један медиј гаси, а „овај лист је управо можда на прагу тог жалосног чина“.
Упитан како оцењује медијске конкурсе „на локалу“ а и на нивоу републике, каже да нема потпуне информације, али да примећује да има притужби. Они који сматрају да су на било који начин ускраћени на неко своје право, кад су у питању конкурси са суфинансирање, „нам се обраћају с питањем шта да радимо, овде је био сукоб интереса. Ми их упућујемо да потраје своје право пре свега судским путем. На констатацију да ти управни поступци трају и две, три године, Гајовић каже да трајање судских поступака није питање за њега.
„Када примимо једну такву примедбу, ми контактирамо локалну самоуправу, тражимо неки матереијал да мало погледамо… Ми не можемо, наравно, да изрекнемо никакве санкције, ми немамо те ингеренције над поступком за пројектно суфинасирање медијског садржаја на локалу. Ми можемо само да пратимо, да едукујемо оне који треба да формирају комисије, онога ко спроводи то, да што је могуће мање имамо примедби“, нагласио је гост Дана уживо.
У већини случајева се, сматра, поштује закон, али негде и не.“ Имамо случајева где можда и постоји нека мањкавост, али генерално – функционише“.
На констатацију да удружења упућују на то, уз замерке, да се новац дели „по партијској линији“, нарочито на локалу, гајовић каже: „Свако ко има такву врсту сазнања или тврдње, ја мислим да треба да их докаже. Мало онако се паушално прича, ја не волим да се паушално прича, ја волим да се поштује закон…“
Колико је компликовано утврдити коме иде новац?
Према истраживањима, имали смо примере да су таблоиди блиски власти добијали огроман новац. „Одговорно тврдим да Министарство културе и информисања није ни у једном случају доделило медију код кога је утврђено да Кодекс није испоштован… Што се тиче локала, искрено речено то мора неко да утврди, ја немам доказ ниједан у рукама…“
На констатацију да није то компликовано утврдити, јер се види ко је добио новац, с обзиром на то да су јавни конкурси, гост Н1 каже: „Ја хоћу заиста доказ да ли је био у питању сукоб интереса, да ли је додељено медију који је кршио Кодекс…“
Додаје да Министарство поштује Савет за штампу и да нико није добио средства од тог министарства, ко је прекршио Кодекс.
Како каже, Министарство културе и информисања није задужено за спровођење конкурса за суфинансирање, „нити су посматрачи или надзорни одбор“.
На констатацију да у свему томе, ипак, имају помоћ новинарских удружења, па је, на пример УНС утврдио да су 27,5 милиона динара добили медији који крше Кодекс – Ало, Информер, Гајовић пита зашто се удружења тиме баве. „Зашто се не баве они који су оштећени у том поступку“, одговорио је на то Гајовић. На констатацију да се ради о члановима удружења, каже да „не иде тако“ да се неко жали удружењу, па да удружење достави материјал Министарству.
На питање шта Министарство може да учини да се такве ствари не дешавају, да медији који не поштују професионалне стаданрде, добију новац свих грађана, каже да, с обзиром на то да је реч о конкурсима на локалу, не могу ништа, да је све на оштећеном појединцу и у надлежности судија.
Упитан да ли мисли да Министарство информисања треба да има, законом одређен, алат да утиче на овакве ствари, Гајовић наводи да „мисли да је то тешко да се спроведе“.“… Али не кажем и немогуће… Врло је тешко да министарство интеревенише и надгледа свуда тамо где неко помисли да нешто није урађено како треба, кад је у питању тај поступак“.
Упитан да ли мисли да медији који крше Кодекс новинара треба да добијају новац из буџета, каже: „Не. Ја мислим да је Кодекс новинара добро написан, врло часно и поштено, и лично мислим да апсолутно сви треба да га поштују. И, уосталом, Министарство подржава и Савет за штампу и Кодекс“, нагласио је.
Гајовић каже да је „наша судбина“ да на сваком конкурсу увек буде незадовољних, оних који ће јаче или слабије да стварају буку због тога, и да зато треба опрезно приступити сваком таквом случају. Имам поверење у државне структуре, да могу сваки случај да доведу до краја, каже државни секретар, додајући да је потребно да то буде, ипак, у једном разумном року, да се не чека дуго.
Упитан о примедби УНС-а да седе у комисијама људи који нису довољно компетенти да одлучују о пројектима, каже да то не може да коментарише, додајући: „Случај напуштања чланова УНС-а комисија не постоји. Свако има добру вољу да ли ће да учествује или неће у нечем… Уз све ово – да ли ће се повући или неће, ми ћемо по закону спровести конкурсе за финансирање медијског садржаја… Моје лично мишљење је да у једном дијалогу можемо да пронађемо решење… Не кажемо да смо ја и Министарство безгрешни, могуће је да смо направили неки пропуст“, каже Гајовић, додајући да се тај дијалог већ одржао и да мисли да ће све бити у реду, и да представници УНС-а неће напустити комисије.
Наводи да чланове комисија предлажу удружења, па да питање да ли су компетентни, није за њега. Каже да су оцене о компетентности паушали, да су удружења дала листе, а Министарство је са њих узело кандадате, наводећи да је његова идеја била да се мало пажње поклони удружењима ван Београда. „Јер је унутрашњост потпуно угрожена медијски, кад је у питању економски тренутак“. Додао је да заиста мисли да УНС треба да има представнике у комисијама, јер има највише чланова, иако, како каже није репрезентативно удружење.
Савет за штампу: Све више кршења кодекса новинара у Србији
(Извор: данас) – У Србији је сталан тренд повећаног кршења новинарског кодекста, речено је данас на представљању мониторинга Савета за штампу.
У другој половини прошле године забележено је 5.057 случајева кршења новинарског кодекста, рекли су представници Савета који већ пет година припремају мониторинг осам штампаних дневних медија с дистрибуцијом на подручју целе Србије.
Наведено је да је број обраћања Комисији за жалбе тог Савета упадљиво мањи од броја прекршаја, јер они који имају разлога се жале не верују да ће бити ефекта.
„Први на тој неславној табели је лист Ало“, рекао је новинар Петар Јеремић, наводећи да следе Курир, Српски телеграф, Информер, Блиц, Вечерње новости, док је тај број „занемарљив“ код Политике и Данаса.
Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Тамара Скрозза је рекла да се редовно и највише крши претпоставка невиности, те се неретко дешава да особа „унапред осудјена“ у медијима, буде ослободјена у правосудном поступку.
Како је рекла, ако се у тексту изнесу само иницијали осумњиченог, ипак се објаве – иако то не би смело, и подаци који указују на његов идентитет, као што је фотографија куће, фирме, изјаве комшија.
Она је рекла да је све више текстова у којима се тезе, претпоставке непоткрепљене доказима, приказују као непобитне чињенице, уз позивање на анонимне изворе, што се поготово види када су у току „обрачуни на политичкој сцени“.
Позивајући да се уважи достојанство жрвте, она је навела да се 2001. године, после терористичког напада у Њујорку, на објављеним фотографијама нису видели лешеви.
Наводећи какве су неправилности запажене у Србији, указала је да се објављују и текстови чији наслов не одговара садржају текста, као и да се рекламни текстови не обележавају као такви.
Објашњавајући зашто је мање жалби него кршења новинарског кодекса, генерална секретарка Савета за штампу, Гордана Новаковић, навела је да се људи плаше да ће имати додатних проблема са медијом на који су се жалили.
„Осим тога, не виде да ће добити сатисфакцију, јер медији на чије су се писање жалили, неће реаговати, с озбиром да често и не објаве нашу одлуку“, рекла је Новаковић.
https://www.danas.rs/drustvo/savet-za-stampu-sve-vise-krsenja-kodeksa-novinara-u-srbiji/
Гајовић: Медији који крше Кодекс новинара не треба да добијају новац из буџета
(Извор: n1) – Александар Гајовић, државни секретар у Министарству културе и информисања, је гостујући на N1 навео да медији који крше Кодекс новинара не треба да добијају новац из буџета. „Ја мислим да је Кодекс новинара добро написан, врло часно и поштено, и лично мислим да апсолутно сви треба да га поштују. И, уосталом, Министарство подржава и Савет за штампу и Кодекс“. Говорећи о суфинансирању медија на локалу и о случају у Крагујевцу, рекао је да ће упутити опомену градоначелнику Радомиру Николићу – да је у обавези да расписује конкурс.
Проблема на медијској сцени је на претек. Протеклих дана поново је у центру пажње суфинансирање медијских пројеката. Удружење новинара Србије, најавило је да ће се њихови представници повући из владине комисије, јер су у њу именовани људи за које смо од представника УНС чули да, према њиховом мишљењу, нису адекватни за те позиције.
У Крагујевцу већ пет година нема медијских конкурса, медији остају без новца који је намењен њима и неопходан за опстанак.
Гајовић каже да су у среду он и сарадници имали један отворен разговор са директорком недељника Крагујевачке, да су дошли до неких закључака. Она је нама објаснила ситуацију која је доста драматична у Крагујевцу, с обзиром на то да је у питању велики град, и да заслужује добро информисање, каже гост N1. Наводи да се слепо држе закона у том министарству, а да је заиста обавеза сваке локалне самоуправе и сваког града је да расписује конкурсе за финансирање медијског садржаја. Међутим, како каже, мањкавост тог закона јесте у томе што нису предвидели санкције уколико се то не догоди, признајући да је и сам помало крив за тоо. „Е то је једна од ствари коју ћемо сигурно у актуелној реформи медијској водити рачуна – да санкционишемо онога ко не расписује“, навео је.
Сада, каже, нема инструмената којима би тај град био покренут да расписује конкурсе. Гајовић каже да је директорки недељника „Крагујевачке“ обећано да ће се представници тог министарства најпре обратити градоначелнику Крагујевца, додајући да су то веће једном урадили. Он је навео да је помоћница министра имала у Крагујевцу разговоре о тој тему, али да ће сада дати опомену, „жути картон“. Још једном ћемо учинити напор да укажемо градоначелнику да је он у обавези да поштује Закон о инаформисању медијима и да би требало да расписују конкурс, што ће, како каже, урадити у наредних неколико дана.
Додао је да тај недељник има велики дуг према штампарији Борба и да се заложио и заказао у среду састанак са представницима штампарије, како би се видело шта ту може да се уради. Гајовић је додао да веома емотивно доживљава тренутак кад се један медиј гаси, а „овај лист је управо можда на прагу тог жалосног чина“.
Упитан како оцењује медијске конкурсе „на локалу“ а и на нивоу републике, каже да нема потпуне информације, али да примећује да има притужби. Они који сматрају да су на било који начин ускраћени на неко своје право, кад су у питању конкурси са суфинансирање, „нам се обраћају с питањем шта да радимо, овде је био сукоб интереса. Ми их упућујемо да потраје своје право пре свега судским путем. На констатацију да ти управни поступци трају и две, три године, Гајовић каже да трајање судских поступака није питање за њега.
„Када примимо једну такву примедбу, ми контактирамо локалну самоуправу, тражимо неки матереијал да мало погледамо… Ми не можемо, наравно, да изрекнемо никакве санкције, ми немамо те ингеренције над поступком за пројектно суфинасирање медијског садржаја на локалу. Ми можемо само да пратимо, да едукујемо оне који треба да формирају комисије, онога ко спроводи то, да што је могуће мање имамо примедби“, нагласио је гост Дана уживо.
У већини случајева се, сматра, поштује закон, али негде и не.“ Имамо случајева где можда и постоји нека мањкавост, али генерално – функционише“.
На констатацију да удружења упућују на то, уз замерке, да се новац дели „по партијској линији“, нарочито на локалу, гајовић каже: „Свако ко има такву врсту сазнања или тврдње, ја мислим да треба да их докаже. Мало онако се паушално прича, ја не волим да се паушално прича, ја волим да се поштује закон…“
Колико је компликовано утврдити коме иде новац?
Према истраживањима, имали смо примере да су таблоиди блиски власти добијали огроман новац. „Одговорно тврдим да Министарство културе и информисања није ни у једном случају доделило медију код кога је утврђено да Кодекс није испоштован… Што се тиче локала, искрено речено то мора неко да утврди, ја немам доказ ниједан у рукама…“
На констатацију да није то компликовано утврдити, јер се види ко је добио новац, с обзиром на то да су јавни конкурси, гост Н1 каже: „Ја хоћу заиста доказ да ли је био у питању сукоб интереса, да ли је додељено медију који је кршио Кодекс…“
Додаје да Министарство поштује Савет за штампу и да нико није добио средства од тог министарства, ко је прекршио Кодекс.
Како каже, Министарство културе и информисања није задужено за спровођење конкурса за суфинансирање, „нити су посматрачи или надзорни одбор“.
На констатацију да у свему томе, ипак, имају помоћ новинарских удружења, па је, на пример УНС утврдио да су 27,5 милиона динара добили медији који крше Кодекс – Ало, Информер, Гајовић пита зашто се удружења тиме баве. „Зашто се не баве они који су оштећени у том поступку“, одговорио је на то Гајовић. На констатацију да се ради о члановима удружења, каже да „не иде тако“ да се неко жали удружењу, па да удружење достави материјал Министарству.
На питање шта Министарство може да учини да се такве ствари не дешавају, да медији који не поштују професионалне стаданрде, добију новац свих грађана, каже да, с обзиром на то да је реч о конкурсима на локалу, не могу ништа, да је све на оштећеном појединцу и у надлежности судија.
Упитан да ли мисли да Министарство информисања треба да има, законом одређен, алат да утиче на овакве ствари, Гајовић наводи да „мисли да је то тешко да се спроведе“.“… Али не кажем и немогуће… Врло је тешко да министарство интеревенише и надгледа свуда тамо где неко помисли да нешто није урађено како треба, кад је у питању тај поступак“.
Упитан да ли мисли да медији који крше Кодекс новинара треба да добијају новац из буџета, каже: „Не. Ја мислим да је Кодекс новинара добро написан, врло часно и поштено, и лично мислим да апсолутно сви треба да га поштују. И, уосталом, Министарство подржава и Савет за штампу и Кодекс“, нагласио је.
Гајовић каже да је „наша судбина“ да на сваком конкурсу увек буде незадовољних, оних који ће јаче или слабије да стварају буку због тога, и да зато треба опрезно приступити сваком таквом случају. Имам поверење у државне структуре, да могу сваки случај да доведу до краја, каже државни секретар, додајући да је потребно да то буде, ипак, у једном разумном року, да се не чека дуго.
Упитан о примедби УНС-а да седе у комисијама људи који нису довољно компетенти да одлучују о пројектима, каже да то не може да коментарише, додајући: „Случај напуштања чланова УНС-а комисија не постоји. Свако има добру вољу да ли ће да учествује или неће у нечем… Уз све ово – да ли ће се повући или неће, ми ћемо по закону спровести конкурсе за финансирање медијског садржаја… Моје лично мишљење је да у једном дијалогу можемо да пронађемо решење… Не кажемо да смо ја и Министарство безгрешни, могуће је да смо направили неки пропуст“, каже Гајовић, додајући да се тај дијалог већ одржао и да мисли да ће све бити у реду, и да представници УНС-а неће напустити комисије.
Наводи да чланове комисија предлажу удружења, па да питање да ли су компетентни, није за њега. Каже да су оцене о компетентности паушали, да су удружења дала листе, а Министарство је са њих узело кандадате, наводећи да је његова идеја била да се мало пажње поклони удружењима ван Београда. „Јер је унутрашњост потпуно угрожена медијски, кад је у питању економски тренутак“. Додао је да заиста мисли да УНС треба да има представнике у комисијама, јер има највише чланова, иако, како каже није репрезентативно удружење.
Савет за штампу: Све више кршења кодекса новинара у Србији
(Извор: данас) – У Србији је сталан тренд повећаног кршења новинарског кодекста, речено је данас на представљању мониторинга Савета за штампу.
У другој половини прошле године забележено је 5.057 случајева кршења новинарског кодекста, рекли су представници Савета који већ пет година припремају мониторинг осам штампаних дневних медија с дистрибуцијом на подручју целе Србије.
Наведено је да је број обраћања Комисији за жалбе тог Савета упадљиво мањи од броја прекршаја, јер они који имају разлога се жале не верују да ће бити ефекта.
„Први на тој неславној табели је лист Ало“, рекао је новинар Петар Јеремић, наводећи да следе Курир, Српски телеграф, Информер, Блиц, Вечерње новости, док је тај број „занемарљив“ код Политике и Данаса.
Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Тамара Скрозза је рекла да се редовно и највише крши претпоставка невиности, те се неретко дешава да особа „унапред осудјена“ у медијима, буде ослободјена у правосудном поступку.
Како је рекла, ако се у тексту изнесу само иницијали осумњиченог, ипак се објаве – иако то не би смело, и подаци који указују на његов идентитет, као што је фотографија куће, фирме, изјаве комшија.
Она је рекла да је све више текстова у којима се тезе, претпоставке непоткрепљене доказима, приказују као непобитне чињенице, уз позивање на анонимне изворе, што се поготово види када су у току „обрачуни на политичкој сцени“.
Позивајући да се уважи достојанство жрвте, она је навела да се 2001. године, после терористичког напада у Њујорку, на објављеним фотографијама нису видели лешеви.
Наводећи какве су неправилности запажене у Србији, указала је да се објављују и текстови чији наслов не одговара садржају текста, као и да се рекламни текстови не обележавају као такви.
Објашњавајући зашто је мање жалби него кршења новинарског кодекса, генерална секретарка Савета за штампу, Гордана Новаковић, навела је да се људи плаше да ће имати додатних проблема са медијом на који су се жалили.
„Осим тога, не виде да ће добити сатисфакцију, јер медији на чије су се писање жалили, неће реаговати, с озбиром да често и не објаве нашу одлуку“, рекла је Новаковић.
https://www.danas.rs/drustvo/savet-za-stampu-sve-vise-krsenja-kodeksa-novinara-u-srbiji/
Савет за штампу позива Вас на трибину
„Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2019. години“
Говориће:
- Тамара Скрозза, чланица Комисије за жалбе Савета за штампу
- Петар Јеремић, новинар
- Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Време: Среда, 19. фебруар 2020, 13 сати
Место: Пресс центар УНС-а, Кнез Михаилова 6/III
Како су нас (дез)инфомисали дневне новине и колико пута је прекршен Кодекс новинара Србије у протеклих шест месеци? Колико често су повређена права детета? О чему је одлучивала Комисија за жалбе Савета за штампу?
На трибини ће бити представљени резултати мониторинга дневних новина са националном покривеношћу, као и рада Комисије за жалбе Савета за штампу.
Савет за штампу већ пету годину прати поштовање Кодекса новинара Србије у осам дневних новина, а овога пута представићемо резултате за период јул – децембар 2019.
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу 30.01.2020
Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 30. јануара у 18 сати у Прес центру УНС (Кнез Михаилова 6/III).
Комисија ће разматрати следеће жалбе:
1. Министарство културе И информисања – Блиц
2. Вида Петровић Шкеро – Пинк.рс
3. Вида Петровић Шкеро – Информер
4. Вида Петровић Шкеро – Србија данас.цом
5. Вида Петровић Шкеро –Република.рс
6. Александра И Роберт Каримановић – Ало
7. Александра И Роберт Каримановић – Информер
8. Александра И Роберт Каримановић – Српски телеграф
9. Александра И Роберт Каримановић – Курир
10. Мрежа организација за децу Србије – Блиц
11. Мрежа организација за децу Србије – Српски телеграф
12. Мрежа организација за децу Србије – Ало
13. Мрежа организација за децу Србије – Информер
14. Мрежа организација за децу Србије – Курир
Седница је, као и увек, отворена за јавност.
Директан пренос можете пратити путем Лaјв стрим >> Линк
Бројне жалбе Савету за штампу због нарушавања приватности малолетне жртве
Александра и поднели су Савету за штампу жалбе против дневних новина “Српски телеграф”, “Информер”, “Курир” и “Ало” због кршења права на приватност њихове малолетне ћерке. У жалбама достављеним посредством адвоката, наводи се да су прекршене тачке Кодекса новинара Србије које се односе на обавезу медија да штите приватност, достојанстово и интегритет особа о којима пишу, као и да осугурају да дете не буде угрожено или изложено ризику због објављивања његовог имена или фотографије.
Савету за штампу се, поводом овог случаја, претходних дана обратио већи број грађана, који су били узнемирени објављеним текстовима, као и поједине невладине организације које се баве заштитом права деце и жртава злочина. На овај случај стигло је укупно 20 жалби, а Комисија за жалбе Савета за штампу ће се о томе изјашњавати на седници 30. јануара, након што добије и одговоре редакција које су објавиле спорне текстове.
Не желећи да додатно повређујемо приватност и достојанство малолетне жртве, одлучили смо да овога пута одступимо од уобичајне праксе да све спорне текстове објавимо на сајту Савета за штампу и објавићемо само линкове ка текстовима који су саставни део жалби.
Комисија за жалбе Савета за штампу