ЋИРИЛИЦА | LATINICA | ENGLISH
Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

Записник са сто четрдесет девете седнице одржане 25.07.2024.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.150
25.7.2024.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 149. седнице Комисије за жалбе, одржане 25.7.2024. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Присутни чланови Комисије: Надежда Будимовић, Јелена Петковић, Филип Шварм, Ана Мартиноли, Родољуб Шабић, Јелка Јовановић, Милена Васић, Оливера Милошевић, Сања Павловић и Бојан Цвејић (уместо Златка Чобовића)

Одсутни чланови Комисије: Тамара Скрозза

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

 

Дневни ред:

      1.Разматрање жалбе Марка Видојковића на текст објављен на порталу “Политика.рс”

  1. Разматрање жалбе Марка Видојковића на текст објављен на порталу “Новости.рс”
  2. Разматрање жалбе Ненада Кулачина на насловну страну дневног листа “Српски телегаф”
  3. Разматрање жалбе Ненада Кулачина на насловну страну дневног листа “Информер”
  4. Разматрање жалбе Ненада Кулачина на насловну страну дневног листа “Ало”

На почетку седнице чланови Комисије су обавештени да је Асоцијација медија одлучила да на овој седници одсутног Златка Чобовића замени Бојан Цвејић.

1.-2. Комисија је о два жалбе Марка Видојковића водила обједињену расправу. Из расправе и одлучивања била је изузета Оливера Милошевић, запослена у “Политици”. Видојковић је у жалбама навео да су у спорнин текстовима нетачно интерпретирани, односно извучени из контекста, наводи из његове колумне, те да је тиме прекршен Кодекс и угрожена његова безбедност. Чланови Комисије су се у току расправе сагласили да су жалбе основане, с тим што је Милена Васић указала да би, бар новинари који се жале, требало да наведу у жалби које су одредбе Кодекса прекршене, односно да се мало више потруде приликом образлагања жалбе. Родољуб Шабић се са овим није сагласио, истичући да Савету могу да се обрате и некомпетентни људи, који не морају да познају Кодекс, те да је у овом случају жалиоцу било потпуно очигледно да је Кодекс прекршен, и без позивања на конкретне одредбе. Надежда Будимовић је рекла да је недопустиво да се људима на овакав начин лепе етикете. По њеном мишљењу, кључна је реченица да „аутошовинисти жале што и сами нису били учесници нацистичких оргија“. Истакла је да је дозвољено полемисати са аутором колумне, која, како је рекла, и има доста недостатака, али се то не сме радити злонамерно и посебно се не сме злоупотребљавати наслов, као што је то урађено у „Политици“. Чланови Комисије су, после расправе, једногласно одлучили да је портал „Politika.rs“ прекршио тачке 1 и 2 поглавља I, тачку 1 поглавља II, као и тачку 3 поглавља V. Комисија је, такође једногласно, одлучила и да је портал „Novosti.rs“ прекршио тачке 1 и 2 поглавља I и тачку 3 поглавља V:

3.-5. Комисија је обједињену расправу водила и о три жалбе Ненада Кулачина, које су поднете због, како је навео, насловних страна на којима је уз његову фотографију објавјено нешто што никада није рекао или написао. Ови наслови се, као и у случају Марка Видојковића, односе на његову колумну. У току дискусије, Филип Шварм је нагласио да је највећи проблем са овим насловним странама што се уз овакве наслове објављују и фотографије људи који се на тај начин таргетирају и доводе у опасност и они и медији у којима објављују своје текстове. Рекао је да није успео да пронађе у Кодексу обредбу под коју би то могло да се подведе, али да би свакако у образложењу одлуке требало навести да је реч о неприхватљивој и опасној пракси. Родољуб Шабић је, међутим, оценио да је реч о веома деликатној ствари. По његовом мишљењу, ово јесте озбиљна повреда угледа и части, али је питање шта се подразумева под тагретирањем. Уколико је то нешто што угрожава нечију безбедност, ово у кривично-правном смислу то није, иако је непристојно, ружно, брутално клеветање и потенцијално је опасно. Милена Васић се сагласила да то у кривично-правном смислу није угожавање сигурности, али да је у социолошком смислу ово кампања која води стању угрожене сигурности и додала да је вођење кампања ширењем лажних информација и клеветањем апсолутно недозвољено. Филип Шварм је истакао да је веома важно то што овакве претње долазе са позиција моћи, да је то режимска порука, а да већ имамо искуство до чега могу да доведу медијски прилози који имају за циљ да дехуманизују људе. Комисија зато мора да укаже на ту опасност. Он је подсетио на случај Оливера Ивановића, али и колега из редакције “Времена” Дејана Анастасијевића, коме је постављена бомба и Теофила Панчића, који је претучен и додао да је и у овом случају реч о застрашивању које може имати последице. Оливера Милошевић је рекла да посао Комисије није да утврђује да ли постоји кривично-правна одговорност, него да ли је прекршен Кодрекс, који мора да важи за све једнако, те да су чланови Комисије дужни да укажу на свако таргетирање које некога може довесит у опасност. Надежда Будимовић је такође рекла да Комисија утврђује одговорност новинара и шта они не смеју да раде, а та одговорност у овом случају несумњиво постоји. Навела је да је овакво писање релативно нова појава у нашем новинарству, а реч је о прогону људи, континуираној кампањи која води уништавању њихове личности. Јелена Петковић је указала на то да не можемо ни да предвидимо последице порука које су послате текстовима и фотографијама на овим насловним странама. Комисија је потом у три одвојена гласања једногласно одлучила да су „Српски телеграф“, „Ало“ и „Информер“ прекршили тачке 1, 2 и 5 поглавља I, тачку 1 поглавља V и тачку 1 поглавља VII.

Седница је завршена у 18.55 сати.  

Записник водила                                                                                                                                                                                               Председавајућа

Гордана Новаковић                                                               Јелена Петковић

Најава седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 25.07.2024.

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 25. јула у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Комисија ће разматрати следеће жалбе:

1. Марко Видојковић – Политика.рс

2.Марко Видојковић – Новости.рс

3.Ненад Кулачин – Српски телеграф

4.Ненад Кулачин – Ало

5.Ненад Кулачин – Информер

Седница је отворена за јавност

Кодекс као Свето писмо

(Извор: ФоНет) БЕОГРАД – Вештачка интелигенција не може да угрози ауторство, али може да преобрази новинску фотографију, изјавила је ФоНету доценткиња на Факултету за медије и комуникације Милена Ђорђевић и оценила да су фоторепортери често најетичнија карика појединих медија.

Ауторка: Софија Вукајловић

Факултет политичких наука маргинализовао предмет Медијска етика у време када је постала не само новинарски него и друштвени проблем

(Извор: Цензоловка) У доба масовног ширења дезинформација и пропаганде, што доводи и до политичких превирања, као и због катастрофалног извештавања о насиљу према деци, женама, неистомишљеницима или маргинализованим групама, које за последицу има друштвене сукобе, етичка питања у медијима су годинама у првом плану и у Србији и у свету. Истовремено, на највећој катедри за новинарство, на Факултету политичких наука – етика више није обавезан предмет

Илустрација: Цензоловка (уз помоћ вештачке интелигенције)

Исте године када је Савет за штампу у извештају изнео податке о највећем броју кршења Кодекса новинара Србије у последњих пет година (само у дневним листовима је у последњих шест месеци 2021. забележено 5.715 прекршаја), на најстаријој катедри за новинарство етика је стављена на маргину. Факултет политичких наука (ФПН) је предмет Медијска етика и саморегулација у медијима 2022. године избацио са списка обавезних предмета за студенте новинарства.

Етички проблеми на нови начин дошли су до изражаја и током избора декана ФПН-а у јуну, када су студенти протестовали а више чланова Савета ФПН-а поднело оставке због предлога да шеф Одељења за новинарство ФПН Славиша Орловић буде изабран.

На крају је Орловић поднео оставку.

Нису само ти догађаји око избора декана подсетили на важност етичких питања. И у Србији и у свету она су последњих година у првом плану и због масовног ширења дезинформација, пропаганде и теорија завера.

Исте године када је Савет за штампу изнео податке да је Кодекс новинара у дневним листовима у последњих шест месеци 2021. прекршен чак 5.715 пута, на најстаријој катедри за новинарство етика је стављена на маргину

Кршење Кодекса новинара код нас у извештавању прорежимских таблоида и телевизија постало свакодневно, често и брутално.

Истовремено се, као што подсећају наши саговорници, преко медија промовише насиље у друштву, информисање се у огромном делу медија претворило у подршку властима, уз организоване хајке против њених критичара.

Упркос томе, студенти новинарства на ФПН-у, како су нам рекли, немају прилику да често разговарају о етичким проблемима у извештавању о масовним злочинима, о деци или осетљивим друштвеним групама.

Шта о томе имају да кажу професори на Одељењу за новинарство – нисмо успели да сазнамо (видети бокс). Пребацивали су нас од једног до другог – од шефова Одељења и Катедре за новинарство и комуникологију, до професора и доцената.

НЕМАР И НЕПРОМИШЉЕНОСТ У ПИСАЊУ ПРОГРАМА 

А ево шта кажу садашњи и бивши студенти/киње.

Николина Бонић и Милица Перић, које су уписале новинарство 2022. године, истичу да новинарски предмети трпе због велике заступљености политиколошких.

Покушаји да добијемо одговор на питање због чега је медијска етика маргина-лизована на водећем факултету за новинарство у Србији, завршили су се тако што су нас професори надлежни за студијски програм новинарства пребацивали са јед-ног на другог

„Апсурд је то што бирамо између новинарских предмета и то мора да се промени. Грешка је што етика није обавезна. Последице тога видимо свакодневно. Не само да би морао да буде обавезан предмет, етика треба да прожима све друге предмете. Све то нам говори о немару и непромишљености у писању програма“, каже Николина Бонић за Цензоловку.

„Предмети су неорганизовани и лоше распоређени. Сваке године имамо бар по два предмета која нису обавезна – а требало би да буду“, додаје Перић.

Бонић примећује да је посебно важан проблем то што су знања стечена из политиколошких предмета више вреднована. Иста та знања су, додаје Перић, мало употребљива у практичном раду новинара.

Професори политикологије имају одлучујућу реч у прављења новинарских програма. Они чине већину у наставном кадру, па ни професори који предају новинарство нису задовољни статусом њихових предмета.

КАКО ДОЋИ ДО ИНФОРМАЦИЈА НА ОДЕЉЕЊУ И КАТЕДРИ ЗА НОВИНАРСТВО?

Покушаји да добијемо одговор на питање „Због чега је медијска етика маргинализована на водећем факултету за новинарство у Србији“ завршили су се тако што су нас професори надлежни за студијски програм новинарства – од шефа Одељења и шефа Катедре за новинарство и комуникологију, па до професора и доцената – пребацивали са једног на другог, не желећи да се изјасне о статусу предмета Медијска етика и саморегулација у медијима.

Пошто смо контактирали шефа Одељења за новинарство и комуникологију и кандидата за декана Славишу Орловића, он нас је упутио на шефа Катедре за новинарство и комуникологију и професора Новинарства у штампи и Истраживачког новинарства Веселина Кљајића.

Уз образложење да је „гужва на факултету због предстојећих избора“, Кљајић одговара да „није права адреса, јер је и сам био против одлуке да етика буде изборни предмет“.

Кљајић нас усмерава на предметну професорку Јелену Сурчулију Милојевић, која је због болести спречена да одговори.

Контактирали смо продеканку за први степен студија Наталију Перишић, која нас је вратила на почетак тако што нас је усмерила поново на шефа Одељења Славишу Орловића.

Перишић нам је одговорила само да „одељења самостално одлучују о својим курикулумима, уз колегијално уважавање свих“, али да увођење или искључивање било ког од предмета не може да коментарише.

Каже и да „није довољно компетентна да коментарише о односу политиколошких и новинарских предмета нити да процењује која знања су новинарима потребна“.

„Жао ми је да на Факултету политичких наука људи који треба да школују образоване новинаре не знају шта је фундаментални предмет, или да из личних калкулација и неких својих интереса не воде рачуна о општем интересу студената“, каже професор у пензији Чедомир Чупић, који је основао предмет Медијска етика 2009. године.

Бивши уредник портала Данас online и Н1, доскорашњи члан Комисије за жалбе Савета за штампу, и докторанд на Факултету политичких наука Бојан Цвејић каже да је велики број обавезних предмета тренутно на ФПН много мање користан од Медијске етике, која треба да буде основа за бављење новинарством.

„С једне стране, добро је да је медијска етика увршћена као изборни предмет на студије новинарства на ФПН, с обзиром на то да до пре неколико година није била ни у понуди студентима на овом факултету. Имајући у виду значај новинарске етике и све већег непоштовања етичких и професионалних стандарда у медијима у Србији, Етика у медијима би требало да буде обавезан предмет који би студенти слушали већ на првој години студија“, навео је Цвејић.

Бојан Цвејић (фото: Медија центар Београд)

Према њему, значај етике огледа се и у томе што велики број медија у свету, а последњих година и у Србији, развија интерне етичке кодексе за своје запослене. Ти документи се користе на свим нивоима све чешће, а у складу са новим изазовима са којима се суочава модерно новинарство. Данас посебно у вези са употребом вештачке интелигенције.

ВАЖНО ЈЕ ДА РАЗГОВАРАМО О ЕТИЦИ 

Доминантна медијска слика у Србији данас не даје ни пет пара за кршење не само новинарског, већ ни основног људског морала. То све чешће виђамо када је у питању  извештавање о убиствима и нестанку деце, насиљу према женама, намерно дезинформисање јавности, пропаганда или застрашивање и хајке против критичара режима.

Професорка ФПН у пензији Сњежана Миливојевић наводи да је 2022. године значајно измењен студијски програм на Факултету политичких наука, али етика би требало да задржи статус обавезног предмета, и да „на ФПН-у сигурно разматрају последице ове одлуке“.

Сњежана Миливојевић (фото: Медија центар Београд)

Миливојевић каже да је могуће да студенти потребна знања из етике добијају и кроз друге предмете, јер су етички постулати нераздвојиви од професије.

Иако је наша свакодневица испуњена сензационалистичким насловима, текстовима чији је циљ пропаганда и директно деградирање особе, а потом и свим осталим што нам доносе ријалити програми, професорка Сњежана Миливојевић истиче да за то нису криви професионални новинари.

„Нису таблоиди или ријалити програми овде скандалозни зато што су новинари у Србији лошији него у другим земљама, већ зато што се читаву деценију политички и финансијски подржава такав садржај. Тамо где су медији заробљени, и професија није слободна, они који се придржавају етичких норми су важна и светла мањина, али не могу да зауставе суноврат“, каже Миливојевић.

МИЛИВОЈЕВИЋ: „ГРАЂАНИН КЕЈН“ И „СПОТЛАЈТ“ У НАСТАВИ О ЕТИЦИ

Професорка Сњежана Миливојевић подсећа да има много начина да се етика у настави учини занимљивом студентима: семинарима, стручним програмима и курсевима. То могу похађати и новинари који раде у медијима. Резултат би могао допринети „опоравку овдашњег суморног новинарства“.

„Постоји одличан курс са чувеног универзитета Аненберг у САД „Медијска етика на филму”. Као повод за разговор користе се важни филмови са новинарском тематиком као што је Грађанин Кејн, и новији филмови као Спотлајт. На многим универзитетима раде се студије случаја, анализе добрих и лоших пракси, случајева који су обележили историју новинарства. Савет за штампу има обимну грађу својих истраживања и одлука које би студенти могли да истраже и на њима уче. Друштвене мреже, употреба вештачке интелигенције или дип фејк су студентима стална тема, па би се њима радо бавили и на настави“, наводи Миливојевић.

Доцент на Журналистици Филозофског факултета у Новом Саду, предавач у Новосадској новинарској школи и главни уредник Фејк њуз трагача Стефан Јањић каже да је Медијска етика обавезан предмет на његовом факултету, а студенти додатно могу да изаберу и курс Биоетике и медија. Медијска етика је, каже Јањић, саставни део и других новинарских предмета.

„Ангажован сам и на обавезном предмету Извештавање о другом, где се читавог семестра бавимо принципима етичког извештавања о осетљивим групама. Ако узмем у обзир и своје друге предмете, рекао бих да су изузетно ретки они часови на којима не разговарамо о барем некој етичкој недоумици. Иако сматрам да је важно да Новинарска етика постоји као засебан предмет, верујем да етичка питања могу бити квалитетно покривена и кроз друге предмете“, наводи Јањић.

Стефан Јањић (фото: Медија центар Београд)

Током прве две године студија, на Факултету политичких наука студенти се етике дотакну тек у појединим предметима, било да је то учење чланова Кодекса новинара Србије напамет или изучавање професионализма као категорије медијског система. О примерима кршења Кодекса, који су свакодневни, немају много прилика да расправљају.

„Важно је да разговарамо о етици. Понекад ћемо у том процесу доживети катарзичан моменат, када погледамо пример непрофесионалног садржаја и обећамо себи да никада нећемо објавити било шта слично. Тај катарзични моменат може наступити и када нам неко на елоквентан, памтљив и илустративан начин објасни зашто је одређена медијска пракса недопустива. Такве реченице нам се урежу у памћење и, за разлику од штампаног издања Кодекса новинара Србије, увек су нам при руци“, наводи Јањић.

„Поред традиционалних и дигиталних сада добијамо и синтетичке медије у којима се и етичка питања постављају на нов начин. Она постају релевантнија и важнија за студирање него икада пре, јер млади људи још на студијама морају да се припреме за амбијент у коме ће и као медијски радници, али и као корисници и грађани имати етичке одговоре на технолошке изазове“, каже Сњежана Миливојевић.

МАРТИНОЛИ: ЕТИКА НА МАРГИНИ ЗБОГ ПРОФИТА И ТРЖИШНОГ УСПЕХА

Фото: лична архива

Професорка на Факултету драмских уметности и чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Ана Мартиноли за Цензоловку каже да би етично понашање требало да буде уткано у сваки сегмент новинарства, међутим, често је на маргини зарад профита и тржишног успеха.

„Етика се учи не само усвајањем теоретских принципа, већ и кроз свакодневну праксу, када нас стварност вежба и мотивише да изнова, постојано, доносимо одлуке које ће бити у интересу грађана, а не економске или политичке опције. Са друге стране, медијске раднике одговорним за неетично понашање мора или може држати не само закон или (само)регулација, већ и медијски писмена, критички настројена, информисана и зрела јавност. Борба за етику у медијима се одвија на више фронтова – од школа до редакција, од редакција до сваког појединачног грађанина“, рекла је Мартиноли.

БОШЊАКОВИЋ: ЕТИКА ИЗ ПРАСТАРИХ УЏБЕНИКА

На студијама новинарства на ФПН-у има 37 политиколошких предмета наспрам само 24 новинарска, 14 обавезних и 10 изборних. Од 2022. године Медијска етика и саморегулација у медијима се уместо у првој години слуша у четвртој. То је довело до тога да је у настави до 2025. године – нема.

Новинар Жељко Бошњаковић, који је током четврте године студија почео да ради у онлајн издању Данаса, Медијску етику је на ФПН-у слушао 2019. године и каже да је настава била углавном теоријска. Осим симулиране седнице Савета за штампу, према његовим речима, није било много практичних примера који би студентима помогли да развију критичко размишљање.

Апсурд је то што бирамо између новинарских предмета и то мора да се проме-ни. Грешка је што етика није обавезна. Последице тога видимо свакодневно (Ни-колина Бонић, студенткиња новинарства)

„Учили смо из прастаре књиге, и морали смо напамет да знамо основне постулате новинарске етике. Имали смо тежак колоквијум, на коме је требало да покажемо шта смо научили из те књиге која није практично примењива у данашњем времену. Ма какав уџбеник ме неће научити да исправно просуђујем без практичних примера који наводе на размишљање“, каже Бошњаковић.

Бошњаковић закључује да је, радећи у медијима, видео да је етика једна од најважнијих ствари у новинарском послу. То што јој је факултет умањио значај, њему говори о покушају урушавања интегритета новинара.

„То што медијска етика више није обавезан предмет на ФПН-у наводи на сумњу да се у овом друштву активно ради на урушавању медија и њиховог интегритета. Ако само погледамо извештавање о масовним убиствима и нестанку девојчице из Бора, јасно је колико је битно да нам се медијска етика утуви у главу, а она није обавезна“, закључио је Бошњаковић.

* Текст је настао у оквиру Школе дигиталног новинарства Славко Ћурувија фондације

И ИСТРАЖИВАЧКО НОВИНАРСТВО НЕОБАВЕЗНО

ФПН на тзв. „отвореним вратима“ факултета упознаје будуће студенте са оним шта ће им факултет понудити. Неке од порука за упис генерације 2022. биле су „Зато што је дипломирани новинар ФПН-а спреман да се упусти у ‘битку’ са широким спектром тема“, „Зато што нудимо могућност стицања теоријских и практичних знања“, „Зато што негујемо истраживачко новинарство и критички приступ информацијама“…

Како се негује истраживачко новинарство види се по томе што је и овај предмет – изборни. Као и многи други. Студенти се у другој години опредељују између Онлајн и Агенцијског новинарства, само део студената може слушати Медијску етику или Дигитално новинарство и мултимедијалну продукцију.

Ауторка: Теодора Бркић

Савет за штампу: Глас Западне Србије прекршио Кодекс новинара

(Извор: УНС) Комисија за жалбе Савета за штампу једногласно је јуче одлучила да је портал Глас Западне Србије прекршио Кодекс новинара.

Снимак седнице: Савет за штампу

Весна Јеротијевић жалила се на текст објављен на порталу „Глас Западне Србије“ у коме су, како је навела, изнете неистините и нетачне тврдње о њој, као и квалификације којима се вређају њен јавни статус, друштвени ангажман и углед.

У овом тексту су, одлучила је Комисија за жалбе, прекршене тачке поглавља Истинитост извештавања,  Независност од притисака, Одговорност новинара и Новинарска пажња.

У тексту пише да се Јеротијевић, као „портпаролка и члан Председништва Уније синдиката просветних радника (УСПРС) донедавно наводно борила за све просветне раднике али да је сада ушла у огољену политику“. Додаје се да би „часно било да је однела оставку на све функције у Синдикату, па се укључила у политику“, али да „то говори о њеном политичком кредибилитету, али и моралним особинама“. 

Нетачно је, наводи она, да је у време објаве текста била портпаролка и чланица Председништва УСПРС. Она је, додаје у жалби, оставку на место портпарола поднела месец дана пре тога, што значи да је „Глас Западне Србије“ објавио неистиниту информацију.

„Самим тим неистинита је и тендециозна и друга тврдња у тексту везана за довођење у питање ’мог политичког кредибилитета и моралних особина’ јер сам управо поступила часно и поднела оставку на све функције у синдикату, па се тек након тога укључила у кампању и кандидовање на локалним изборима“, навела је она у жалби.

Томе додаје да је нико из „Гласа Западне Србије“ пре објављивања текста није звао како би проверио информације у вези са њеним ангажманом у синдикату, иако је редакцији, како наводи, било познато да је поднела оставку на ове функције. Пре објављивања текста новинари ГЗС су контактирали председништво Уније синдиката, које им је дало информацију да она није функционерка синдиката.

У овој преписци новинара „Гласа Западне Србије“ са Унијом синдиката, у коју је имала увид, како наводи, нигде се не не наводи да је она „без сагласности синдиката говорила у име синдиката“, нити да је „синдикалну функцију употребила као говорницу са остварење својих политичких циљева и промоцију“. Ове, како је навела, измишљене тврдње, новинари ГСЗ су уврстили у текст.

Дан после објављивања текста, на сајту се нашла и измењена верзија са антрфилеом, у коме се образлаже измена.

Испод текста су, како наводи, објављени и увредљиви коментари.

Уредник портала „Глас Западне Србије“ Гвозден Николић у одговору на жалбу навео је да ово није први пут да се „Комисија Савета за штампу злоупотребљава као вид притиска на медије који не подржавају одређене политичке и политиканстке структуре и организације у Чачку“.

Како каже, тачно је „да је као учитељица ушла у ‘огољену’ политику, да је постала јавна личност као портпарол и члан председништва синдиката, о чему сведоче бројни текстови и тв наступи а сада и као политичар, да се кандидовала на локалним изборима, да је као друга на листи постала одборник у Скупштини Града Чачка, да је бавећи се синдикалним радом више времена провела на синдикалним а сада и политичким трибинама“.

Редакција је хтела, навео је Николић, да укаже на то да неко ко васпитава децу „не треба да се бави политиком“.

Представница Асоцијације медија у Комисији за жалбе Јелка Јовановић рекла је да јој сметају тврдње да неко ко је у просвети не сме да се бави политиком и да неко ко је члан синдиката може да буде и политички ангажован.

Сам одговор уредника да је ово „хајка на медије који не подржавају одређену политичку опцију“, како наводи представница Удружења новинара Србије (УНС) у Комисији за жалбе Оливера Милошевић, говори о начину на који он перципира медије.

Представница Удружења новинара Србије (УНС) у Комисији за жалбе Јелена Петковић рекла је да у тексту нема никакве разлике између чињеница, коментара и претпоставки аутора.

„Новинари имају право да износе своје мишљење и критике у вези са нечијим политичким ангажманом, али те чињенице морају бити засноване на истинитим подацима. Када је реч о коментарима, они се надовезују на те неистинте податке и креирају одређену атмосферу“, навела је она.

Аутор: А. Ничић

Твит политичарке не може да буде једини извор за медије нити доказ када се њиме угрожавају нечија права

(Извор: Цензоловка) Чињеница да живимо у земљи у којој институције не раде, не подразумева право медија да суде и пресуђују, стављају на стуб срама или опраштају, па ни у случају оптужби против неког ко ради на Пинку

Жао ми је што многима рушим Снешка, али нешто мора да се каже:

  • Кодекс новинара, као и професионални стандарди, важе за све медије и исти су како за оне који их примењују у 90 одсто свог садржаја, тако и за оне који се о њих углавном оглушују; за медије које не сматрамо медијима, и за оне из којих се редовно информишемо.
  • Твитер налог овог или оног политичара није релевантан извор за информације из свих области живота – посебно ако се тиме директно угрожавају нечија права.
  • Чак и јавне личности имају људска права, што се односи и на њихово – иако ограничено – право на приватност.
  • Децу, нажалост, аутомобилима газе и убијају не само запослени на ТВ Пинк, већ запослени у свим могућим фирмама и медијима.
  • То што неко ради на ТВ Пинк проблематично је на много нивоа, али не и у контексту људских права: та особа, као и сви други људи, има право на претпоставку невиности, на заштиту права на приватност, па и право да се о његовим/њеним потезима не износе насумичне тврдње, засноване на туђим искуствима.
  • Ако је син власника ТВ Пинк аутомобилом усмртио једну девојчицу и потом утекао с лица места, то не значи да би сви запослени на ТВ Пинк могли да учине исто.

Можда је ипак најважније рећи да чињеница да живимо у земљи у којој институције не раде, не подразумева право медија да суде и пресуђују, стављају на стуб срама или опраштају.

ИДЕНТИТЕТ НИЈЕ СМЕО ДА БУДЕ ОБЈАВЉЕН БЕЗ ДОКАЗА

Све ово заправо значи да у јутарњим сатима 27. јуна медији нису смели да објаве идентитет особе која је наводно аутомобилом оборила девојчицу.

Нису смели дозволити да им једини извор за такву информацију буде твитер налог једне политичарке.

Чак и уколико се утврди да је запослена на ТВ Пинк заиста крива, то медије не ослобађа примарне одговорности, како год се ти медији звали и колико год иначе професионални били.

КРШЕЊЕ ПРАВА НА ПРЕТПОСТАВКУ НЕВИНОСТИ

У последњих неколико месеци, ово је трећи озбиљни случај кршења права на претпоставку невиности: пре било какве пресуде, показаће се и без икаквих доказа, откривен је идентитет двојице осумњичених за убиство Данке Илић, а потом је откривено и све о жени која је у школи претукла наставницу свог сина.

Без обзира што је у јавности било готово прећутно прихваћено да је то у реду пошто, јел’те, немамо институције, пошто кривци „морају бити стављени на стуб срама” и „јавно осрамоћени”, наше се друштво после тога није ни за педаљ померило набоље. Напротив. Делимично и заслугом председника државе, случај Данке Илић додатно се искомпликовао: ништа ту више није јасно, а уништени су многи животи.

Случај школске насилнице већ је практично заборављен, а она ће се – у то можемо и да се кладимо – брзо вратити свом регуларном животу, нимало осрамоћена (за разлику од свог малолетног детета, о коме нико није ни мислио).

Ипак, медији су и после свега тога одлучили да буду судије, да глуме институције којих нема, да селективно поштују законе и правила, и да – потпомогнути хистеријом с друштвених мрежа – имплицитно захтевају одмазду, позивајући се на земаљску и небеску правду.

****

Жао ми је што многима рушим Снешка, али то не само да није посао медија, већ је сасвим супротно ономе што би медији требало да буду.

А ви како хоћете.

Ауторка: Тамара Скрозза

Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу 27.06.2024.

🎥Снимак са јавне седнице Комисије за жалбе Савета за штампу, одржане 27.06.2024, можете погледати на нашем Јутјуб каналу путем следећег линка:

Записник са сто четрдесет осме седнице одржане 27.06.2024.

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.149
27.6.2024.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 148. седнице Комисије за жалбе, одржане 27.6.2024. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Присутни сви чланови Комисије: Надежда Будимовић, Тамара Скрозза, Јелена Петковић, Филип Шварм, Златко Чобовић, Ана Мартиноли, Родољуб Шабић, Јелка Јовановић, Милена Васић, Оливера Милошевић и Сања Павловић

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

 

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Весне Јеротијевић на текст објављен на порталу “Глас западне Србије”

 

1.Весна Јеротијевич поднела је жалбу због теста у којем су, како је навела, објављене неистините тврдње о њој и квалификације којима се вређају њен јавни статус, друштвени ангажман и углед у средини у којој живи, а којим су прекршене бројне одредбе Кодекса новинара Србије из поглавља Истинитост извештавања и Новинарска пажња. Повод за текст је, иначе, њена кандидатура за одборницу Скупштине Града Чачка. У току дискусије, Јелка Јовановић је указала да је уз све наведено, реч и о дискримнацији, јер се жалитељки оспорава право да учествује у политичком животу зато што је учитељица и зато што је била синдикална активисткиња, иако се те ствари ни на који начин не искључују. Због тога је овакав текст, како је оценила, чист безобразлук. Оливера Милошевић је подсетила да уредник у одговору на жалбу наводи да је у питању хајка на медиј који не подржава одређену политичку опцију, те да то оговори о томе како он схвата улогу медија и да је то вероватно и почетна теза у овом случају. Истакла је да је у питању диксредитација са предумишљајем, јер је редакција тражила и добила све инфомације везане за статус жалитељке у синдикату, те се у причу ушло са нечим што не може да се назове никако другачије него лаж. Око те лажи се затим гради читав напад на њу. Поставила је и питање да ли је Весна Јеротијевић колатерална штета у овом случају, односно да ли је стварна мета напада био други кандидат са исте листе, који је стална мета овог медија. Милена Васић је истакла да је веома опасно то што се у тексту наратив скреће на то да просветни радници не треба да се баве политиком, што је, иначе, потпуно апсурдно. На основу коментара испод текста се види се како је креирана прича да неко ко се бави политиком не може да учи децу. Подсетила је да само изузетно неки људи (представници правосуђа) не могу да се баве политиком, јер је бављење политиком нешто што је слободно и у овом случају се читаоци наводе на погрешан закључак да просветни радници то не могу да раде. Са овим се сагласио и Филип Шварм, који је истакао да ово што је објављено не може да се подведе под став, јер је реч о кршењу закона. По закону, сви грађани имају право да бирају и да буду бирани, и то је, како је рекао, највећа подлост овог текста – што нас убеђује да је немогуће да се учитељица кандидује на локалним изборима. Родољуб Шабић је додао да вероватно ни сам аутор текста не верује у ово што је написао, те да је реч о тенденциозном и злонамерном тексту са циљем да се неко дисквалификује, посебно с обзиром на чињеницу да су пре објављивања имали све потребне информације које су оклониле било какве заблуде, уколико их је било. Јелка Јовановић је додала и да је одговор уредника портала непримерен, омаловажавајућ и безобразан према члановима Комисије.

Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2, 3, 4 и 5 поглавља I, тачка 6 поглавља IV и тачке 1 и 3 поглавља V.

 

Седница је завршена у 18.20 сати.  

 

 

Записник водила                                                                                                                                                                                                    Председавајућа

 

Гордана Новаковић                                                                                                                                                                                           Јелена Петковић

На до сада расписаним медијским конкурсима 37 локалних самоуправа издвојило значајно мање новца него лане

(Извор: УНС) Према подацима Удружења новинара Србије (УНС) и Министарства информисања и телекомуникација (МИТ), 37 локалних самоуправа је на до сада расписаним конкурсима за суфинансирање медијских пројеката издвојило упола или више него упола мање новца у односу на прошлу годину.

Од овог броја, 20 општина и градова на до сада расписаним конкурсима издвојило је чак 90 одсто мање новца него лане.

У питању су градови Панчево, Вршац и Сомбор, као и општине Ада, Апатин, Бајина Башта, Бечеј, Беочин, Чока, Косјерић, Мали Иђош, Нови Кнежевац, Оџаци, Србобран, Пожега, Сремски Карловци, Житиште, Жабаљ, Кула и Пећинци.

Општина Бачка Топола је на конкурсу који је расписала издвојила седам процената у односу на прошлу годину, а општина Мали Зворник за сада је издвојила свега девет одсто прошлогодишњег износа.

До данас, на конкурсима за суфинансирање медијских пројеката Општина Нова Црња издвојила је деветину, Кучево и Љубовија осмину, а Општина Сечањ седмину прошлогодишњег износа.

Град Нови Сад, на конкурсу који је до сада расписан, издвојио је шестину прошлогодишњег износа. Ипак, ваља нагласити да је овај град новац који је извојио за медијске пројекте претходне године додељивао путем више конкурса.

Међу локалним самоуправама које су издвојиле близу шестине прошлогодишњег износа је и Општина Нови Бечеј. 

Општине Осечина, Крупањ и Богатић ове године издвојиле су четвртину прошлогодишњег буџета за медијске пројекте, док су Град Лозница и општине Обреновац и Трстеник издвојиле трећину прошлогодишњег износа. Упола мање него лане определиле су општине Младеновац, Нова Варош и Пријепоље.

Иначе, Законом о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) прописано је да ће одлуке Савета за штампу и Регулаторног тела за електронске медије бити један од критеријума за бодовање медијских пројеката и расподелу средстава. Неке локалне самоуправе су смањивањем новаца за суфинансирање медијских пројеката, а повећавањем износа за појединачна давања пронашле начин да заобиђу закон.

Ипак, ваља нагласити да су неке локалне самоуправе буџет за ову годину усвојиле након избора, док су пре тога важиле одлуке о привременом финансирању, по којима је и расписан први конкурс. То значи да постоји могућност да ће ови градови, у складу са износом предвиђеним за суфинансирање у области јавног информисања, ускоро расписати и нове конкурсе.

По подацима којима располажу УНС и МИТ, конкурсе до сада нису расписале 32 самоуправе од укупно 167.

Подсетимо, по ЗЈИМ, рок за расписивање конкурса 1. март текуће године.

ЗЈИМ предвиђа и казнене одредбе за прекршај за одговорно лице у органу јавне власти ако не распише јавни конкурс за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, у износу од 50.000 до 150.000 динара.

Аутор: А. Ничић

«‹ 4 5 6 7›»