ЋИРИЛИЦА | LATINICA | ENGLISH
Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

sofija

About sofija

Posts by :

Савет за штампу позива Вас на трибину

„Колико су медији поштовали Кодекс новинара Србије у 2019. години“


Говориће:

  • Тамара Скрозза, чланица Комисије за жалбе Савета за штампу
  • Петар Јеремић, новинар
  • Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу


Време:         Среда, 19. фебруар 2020, 13 сати
Место:         Пресс центар УНС-а, Кнез Михаилова 6/III

Како су нас (дез)инфомисали дневне новине и колико пута је прекршен Кодекс новинара Србије у протеклих шест месеци? Колико често су повређена права детета? О чему је одлучивала Комисија за жалбе Савета за штампу?

На трибини ће бити представљени резултати мониторинга дневних новина са националном покривеношћу, као и рада Комисије за жалбе Савета за штампу.

Савет за штампу већ пету годину прати поштовање Кодекса новинара Србије у осам дневних новина, а овога пута представићемо резултате за период јул – децембар 2019.

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу 30.01.2020

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 30. јануара у 18 сати у Прес центру УНС (Кнез Михаилова 6/III).

Комисија ће разматрати следеће жалбе:

1.    Министарство културе И информисања – Блиц
2.    Вида Петровић Шкеро – Пинк.рс
3.    Вида Петровић Шкеро – Информер
4.    Вида Петровић Шкеро – Србија данас.цом
5.    Вида Петровић Шкеро –Република.рс
6.    Александра И Роберт Каримановић – Ало
7.    Александра И Роберт Каримановић – Информер
8.    Александра И Роберт Каримановић – Српски телеграф
9.    Александра И Роберт Каримановић – Курир
10.   Мрежа организација за децу Србије – Блиц
11.   Мрежа организација за децу Србије – Српски телеграф
12.   Мрежа организација за децу Србије – Ало
13.   Мрежа организација за децу Србије – Информер
14.   Мрежа организација за децу Србије – Курир

 Седница је, као и увек, отворена за јавност.

Директан пренос можете пратити путем Лaјв стрим >> Линк

 

Бројне жалбе Савету за штампу због нарушавања приватности малолетне жртве

Александра и   поднели су Савету за штампу жалбе против дневних новина “Српски телеграф”, “Информер”, “Курир” и “Ало” због кршења права на приватност њихове малолетне ћерке. У жалбама достављеним посредством адвоката, наводи се да су прекршене тачке Кодекса новинара Србије које се односе на обавезу медија да штите приватност, достојанстово и интегритет особа о којима пишу, као и да осугурају да дете не буде угрожено или изложено ризику због објављивања његовог имена или фотографије.

Савету за штампу се, поводом овог случаја, претходних дана обратио већи број грађана, који су били узнемирени објављеним текстовима, као и поједине невладине организације које се баве заштитом права деце и жртава злочина. На овај случај стигло је укупно 20 жалби, а Комисија за жалбе Савета за штампу ће се о томе изјашњавати на седници 30. јануара, након што добије и одговоре редакција које су објавиле спорне текстове.

Не желећи да додатно повређујемо приватност и достојанство малолетне жртве, одлучили смо да овога пута одступимо од уобичајне праксе да све спорне текстове објавимо на сајту Савета за штампу и објавићемо само линкове ка текстовима који су саставни део жалби.

                                                                                                                               Комисија за жалбе Савета за штампу

Скандалозне насловне стране “Информера” и “Српског телеграфа”

Савет за штампу најоштрије осуђује објављивање исказа осуђиваног силоватеља Нинослава Јовановића, којима се на нагрубљи могући начин крши достојанство и приватност жртве, малолетне девојчице. Данашањим насловним странама „Информера“ и „Српског телеграфа“ не само да су погажени сви етички стандарди професије, већ и елементарни принципи људскости и саосећања са дететом које је преживело страшну трауму, као и са његовом породицом.

Овакво безобзирно објављивање детаља из исказа отмичара, за које не постоји никакво оправдање, заслужује најоштрију осуду не само новинарке професије, већ читаве јавности. Савет за штампу позива надлежне органе да испитају и како су делови исказа из истраге доспели у медије, а породицу жртве и све релеванте организације и институције да нам поднесу жалбе на овакво неетично „извештавање“.

Истовремено, Савет изражава запрепашћење да је управо Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања затражило брисање тог саморегулаторног тела из Медијске стратегије, уз образложење да надлежност Савета не признају сви штампани медији. Реч је управо о медијима који су данас објавили овакве скандалозне текстове, а занимљиво је да их од санкција за такво понашање покушава да заштити Министарство за социјална питања, које би требало да је најзаинтересованије за заштиту жртава од медијског линча.

 

Управни одбор Савета за штампу

У Управном одбору Савета за штампу су представници Асоцијације медија, Локал преса, Независног удружења новинара Србије и Удружења новинара Србије.

Нарушавање достојанства жртве

Савет за штампу апелује на све новинаре и уреднике штампаних и онлајн медија да престану да нарушавају приватност и достојанство Монике Каримановић и њене породице. Неетично понашање медија у овом случају, кулминирало је објављивањем фотографија девојчице у санитетском возилу, као и изношењем детаља о њеном здравственом стању и повредама.

По Кодексу новинара Србије, новинар је обавезан да поштује приватност, достојанство и интергитет људи о којима извештава, а посебно да штити права и достојанство деце и жртава злочина. 

Новинари морају да буду свесни моћи медија и тежине могућих последица на жртву, али и починилаца и не би смели да пренесу податке који спадају у домен приватности жртве – чак и уколико их добију од надлежних државних органа, у овом случају од лекара и полиције.

Идентитет девојчице је, нажалост, морао да буде откривен када је почела потрага за њом, али у тренутку када је пронађена, престала је потреба за тим и више нема никаквог оправдања за извештавање о њеној и приватности њене породице. Уз све што су већ преживели, они ће до краја живота морати да се суочавају с последицама онога што је већ објављено у медјима.

Због тога позивамо медије да имају у виду будућност овог детета, да покажу искрену емпатију за њу и њену породицу и да себи не дозволе да их зарад тиража или „кликова“ додатно трауматизују. 

 

Управни одбор Савета за штампу

У Управном одбору Савета за штампу су представници Асоцијације медија, Локал преса, Независног удружења новинара Србије и Удружења новинара Србије.

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу 26.12.2019

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 26. децембра, у 18 сати, у просторијама Савета за штампу.

1.       РТС – Данас
2.       Тијана Мандић – Ало
3.       Адам Сантовац – Pressonline.rs I, II

Седница је, као и увек, отворена за јавност.

 

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу 26.12.2019

Седница Комисије за жалбе Савета за штампу биће одржана у четвртак, 26. децембра, у 18 сати, у просторијама Савета за штампу.

1.       РТС – Данас
2.       Тијана Мандић – Ало
3.       Адам Сантовац – Pressonline.rs I, II

Седница је, као и увек, отворена за јавност.

 

Трајне последице неетичког медијског извештавања о деци

(Извор: Данас) – Када се анализирају теме о којима медији доминантно извештавају када је реч о деци, а то су социјална брига, помоћ, подршка и здравље деце на телевизијама, односно злостављања, несреће и насиље у штампи, лако се може закључити да су то углавном прилози у којима одрасли говоре о томе како брину или не брину о деци, како им помажу (или одмажу), како их штите или повређују.

То су прилози у којима најчешће нема деце, она су тема, али ни о чему не говоре и то потврђује и Истраживање „Медијска слика деце у Србији 2018.“ које је спровео Центар за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ). Њих нико не пита шта они мисле о било чему и шта је њима важно. То је проблем који често занемарујемо, а од суштинског је значаја за децу.


Колико често се пријављују прекршаји који се односе на децу

Током претходних седам година колико ради Савет за штампу, примили смо двадесетак жалби због прекршаја Кодекса нови­нара Србије у текстовима који су се односили на децу. Тако мали број жалби је, највећим делом, последица тога да право на жалбу имају само родитељи деце на коју се текстови односе, или невладине организације, уколико су текстом повређена права групе деце, што се ретко дешава.

Осим тога, родитељи често нису ни свесни какве последице појављивање у меди­јима може имати на будућност њиховог детета, због тога је већина текстова о врло осетљивим темама написана заправо уз сагласност родитеља.

Посебан проблем је и то што родитељи у најтежим ситуацијама, рецимо кад им погине дете, у стању шока не могу рационално да расуђују, а новинари то, зарад сензационализма, знају да злоупотребе. Наравно, Кодекс изричито забрањује злоупотребу емоција, незнања или недо­вољне моћи расуђивања, али се то, нажалост, свакодневно дешава.


Трајне последице неетичког медијског извештавања

У XXИ веку све што се објави остаје негде трајно забележено и то неком детету може да обележи цео живот. Медији о томе морају посебно да воде рачуна.

Навешћу пример који то најбоље илуструје: медиј, који није таблоид, објавио је пре не­колико година текст о девојчици чија је мајка умрла, а отац се убио. Објављени су сви детаљи о том случају, укључујући име оца и девојчице, адресу, чак и фотографију куће.

Дете, које је тада имало пет година, отишло је у хранитељску породицу, која је годинама са психолозима планирала када ће јој рећи шта се догодило. Међутим, девојчица са девет или десет година укуца своје име на Гуглу и пронађе све што је објављено.

Медиј је одмах пристао да тај текст уклони, признали су своју грешку, која није била последица ни зле намере, нити жеље за сензационализмом, али штета је већ начињена. У тренутку објављивања једноставно нису размишљали о могућим последицама по то дете у будућности.


Таблоидна уређивачка политика не подразумева кршење Кодекса

Врло је битно да новинари и уредници схвате да таблоидна уређивачка политика не подразумева неизоставно кршење Кодекса новинара Србије. Таблоиди постоје свуда у свету и ле­гитимно је да неко има таблоидну уређивачку политику, али није дозвољено да при том крши етичка правила. Зато је едукација медијских радника битна.

Савет за штампу, као саморегу­латорно тело, првенствено одлучује о жалбама на објављене садржаје, дакле када је грешка већ направљена. Али наша улога је и едукативна и зато покушавамо да својим одлукама усмеримо медије, да им укажемо на то шта није у складу са етичким стандардима професије и шта убудуће не би требало да раде.


Неопходна и едукација публике

Веома је, међутим, важна и едукација публике, јер грађани имају право да не буду само пасивни конзументи медијских садржаја. Имају право да зову уредника и да кажу „ја ово нећу да читам“ или „како можете да објавите узнемиравајућу фотографију мртвог детета на насловној страни“.

Жалбе Савету за штампу су један од механизама који могу да користе, али би било добро да се грађани више обраћају и директно медијима, да би они имали повратну информацију и да не би могли све да оправдавају тврдњом да „публика то воли да чита“, посебно ако добију сто коментара, писама или мејлова са критикама и осудама таквог извештавања.


Не треба говорити само о томе шта не сме, већ и како треба

Још једна битна ствар је да не говоримо само о томе шта се не сме радити, већ би требало указивати и на то како треба да се извештава о деци. У супротном, можемо да дођемо у ситуацију да деце у медијима буде још мање, јер има новинара који се не сналазе у томе, не знају како извештавати и онда избегавају да раде на таквим причама.

Примера ради, нас у Савету за штампу често зову новинари да питају да ли треба да „блурују“ лица деце на школским приредбама и тако прикрију њихов идентитет. Они сигурно осећају нелагоду због тога што нису сигурни како би требало. Зато је битно да немамо само препоруке шта не сме да се ради, већ и препоруке шта и како треба и може да се ради, јер новинари не би смели да одустају од прича које се односе на децу само зато што се плаше да ће направити неку грешку.

Пише: Гордана Новаковић

www.danas.rs/drustvo/trajne-posledice-neetickog-medijskog-izvestavanja-o-deci

[Фото] Обуке за младе: За медијску писменост, против лажних вести

Како се супротставити  говору мржње, дискриминацији и лажним вестима и како због тога поднети  жалбу  Савету за штампу научило је ове године још 155 младих на обукама које је за  њих одржало петоро тренера, професионалних новинара.  Полазници обука били су студенти универзитета у Београду, Новом Саду и Нишу, као и ученици гимназија И средњих стручних школа и млади активисти невладиних организација. Одржано је укупно 12 обука у Крагујевцу, Бору, Нишу, Лозници, Пролом Бањи, Новом Саду и Београду.

Младе је посебно занимало како да препознају медијске манипулације, како да знају коме могу да верују и како да спрече злоупотребу својих фотографија и личних података које објављују на друштвеним мрежама.
Свака обука завршена је практичном вежбом – слањем жалбе Савету за штампу након препознавања прекршаја Кодекса у одређеном тексту.

Обуке су организоване у оквиру пројекта “Young Media”, који Савет за штампу спроводи са Deutsce Welle Akademijom, а уз финансијску подршку Савезног министарства за економску сарадњу и развој Савезне Републике Немачке. У оквиру истог пројекта, претходне године је обуку прошло око 200  младих.

Савет за штампу осудио нишки портал близак власти који је преписао текст од „Јужних вести“

(Извор: јужне вести) –  Зато што је Градски портал 018 у рубрици “Што да не кажем?” преписао део текста „Јужних вести“ о томе како је начелник Градске управе Ниш избио телефон из руку једног опозиционог одборника, без навођења аутора, Савет за штампу је оценио да је овај медиј прекршио Кодекс новинара. Власник овог портала и функционер СНС-а Никола Панић одбија да одлуку објави, јер каже да не признаје Савет. Такође, не жели да објави идентитет аутора плагијата.

“Што да не кажем” – назив је рубрике на Градском порталу 018 где у форми коментара неименовани аутор објављује текстове о актуелним дешавањима у Србији, често кроз релативизацију догађаја и политичких појава и уз навијање за актуелну власт. Текстови често почињу “цитатима” из других медија, које аутор не потписује.

Такав је био случај и са коментаром објављеним крајем октобра, где је дословце, са свим знацима интерпункције са Јужних вести преписан текст о томе како је први човек ГУ Ниш Љубиша Јанић избио телефон из руку одборника Нишке иницијативе Срђана Нонића. Уместо Јужних вести, аутор је назначио “поједине медије”.

Зато су се Јужне вести жалиле Савету за штампу, који је на отвореној и помало бурној седници, донео одлуку да је Градски портал 018 прекршио Кодекс новинара јер није поштовао ауторска права.

Власник Градског портала 018 Панић каже да му је жао, али да не може да објави одлуку Савета, јер Савет не признаје.

Стварно извините, али не можемо то да објавимо, јер ако објавимо испашће да признајемо Савет за штампу, а ми га не признајемо – подвлачи Панић.

 

Аутор текста крије идентитет

Панић крије идентитет аутора, не признаје Савет за штампу и обећава да се крађа неће поновити; фото: Н. П.Женска особа, са стажом дужим од 25 година у новинарству и именом Милена, Панићев је опис аутора рубрике “Што да не кажем?”. Ако онај ко пише стоји иза својих ставова, зашто се крије, питање је на које Панић није дао одговор новинарима Јужних вести.

То је анонимни колумниста. Такав имамо договор (да се не објављује име) са том особом, на њен захтев – рекао је Панић.

Иначе, овој, по опису Панића дугогодишњој новинарки, није први пут да у својим колумнама дословце преузме текст Јужних вести, без навођења аутора и линка, који су предвиђени условима о коришћењу и објављени на порталу.

Љиља Смајловић: Да се успостави стандард око потписивања медија

За већину чланова Савета за штампу, ствар је била јасна – текст је преписан, а Кодекс прекршен.

Зорица Вишњић, уредница Лозничких новости, једна од 8 чланова који су гласали у користи Јужних вести, каже да је Кодекс прекшен јер је текст „преписан од речи до речи“, па чак и знакови интерпункције.

Да није било њихове вести (Јужних вести) ови не би имали текст – истакла је она.

Иако је гласала против тога да је Градски портал 018 прекршио Кодекс, дугогодишња новинарка Љиљана Смајловић рекла је да је за то да се успостави стандард око потписивања медија који први пренесе неку информацију. За сада је, каже, све то на нивоу „добре новинарске праксе“.

Мислим да то никада нисмо прогласили прекршајем Кодекса, али треба рећи да је добра новинарска пракса да се каже фирст репортед бy, али тога нема у нашем Кодексу, то је нешто што је постала добра новинарска пракса на Западу – наводи Смајловићева.

Додаје и да би волела да то постане стандар.

Иначе, седница Савета за штампу на којој се одлучивало по овом питању, била је јавна, а од 11 чланова, 8 је гласало у корист Јужних вести, два против, док је једна чланица била уздржана.

«‹ 49 50 51 52›»